ŽIVA I NJENA JEDINJENJA Hg
<ul><li>Živa je poznata od davnih vremena. Ime je dobila od latinske reči  hydrargyrum,  što znači tečno srebro. </li></ul...
<ul><li>atomski broj: 80 </li></ul><ul><li>Ar: 200,59 </li></ul><ul><li>grupa: IIb ,  perioda: P ,  blok: d </li></ul>-  O...
Zbog popunjenosti s i d orbitala ove konfiguracije su stabilne zbog čega se elementi IIb grupe razlikuju od drugih elemena...
<ul><li>Živa je tečan metal, srebrnobele boje, male isparljivosti, pare su  joj  otrovne. </li></ul>U prirodi se živa retk...
•   Živa se koristi za izradu vakuum pumpi, automatskih prekidača, u radio tehnici, kao i  kod katoda raznih elektrolitičk...
- JEDINJENJA  ŽIVE  - Živa(II)-oksid (HgO)  je poznat u crvenom i žutom obliku.  Boja zavisi od veličine čestica.  2Hg(NO ...
Zagrevanjem žive u hloru nastaje živa(II)-hlorid, HgCl 2 , bela kristalna supstanca poznata pod nazivom  sublimat. HLORIDI...
•   Živa, kao i veći broj njenih jedinjenja otrovnog su dejstva.  •   Posebno je opasno zagađenje životne sredine živom je...
Autor prezentacije: Milena Nikoli ć, gimn. “Bora Stanković”
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić

8,231 views

Published on

1 Comment
0 Likes
Statistics
Notes
  • Super
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
8,231
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
192
Actions
Shares
0
Downloads
77
Comments
1
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić

  1. 1. ŽIVA I NJENA JEDINJENJA Hg
  2. 2. <ul><li>Živa je poznata od davnih vremena. Ime je dobila od latinske reči hydrargyrum, što znači tečno srebro. </li></ul><ul><li>Živa (Hg) i cink (Zn) čine IIb grupu prelaznih elemenata u PSE. </li></ul><ul><li>Popunjavanje d orbitala završava se sa ovim elementima. </li></ul><ul><li>Oznaka elektronske konfiguracije Hg i Zn je: (n -1 )d 10 ns 2 . </li></ul>(n-1)d ns np
  3. 3. <ul><li>atomski broj: 80 </li></ul><ul><li>Ar: 200,59 </li></ul><ul><li>grupa: IIb , perioda: P , blok: d </li></ul>- OPŠTI PODACI - <ul><li>osobine: prelazni metal </li></ul><ul><li>T.K: 630 K </li></ul><ul><li>T.T: 234 K </li></ul><ul><li>gustina: 13,534g/cm 3 </li></ul><ul><li>elektronegativnost: 1,9 </li></ul><ul><li>raspored e - po nivoima: 2, 8, 18, 32, 18, 2 </li></ul><ul><li>elektronska konfiguracija: [Xe]4f 14 5d 10 6s 2 </li></ul><ul><li>atomski poluprečnik: 150 pm </li></ul><ul><li>energija jonizacije (kJ/mol): </li></ul><ul><li>Hg Hg + , 1007 </li></ul><ul><li>Hg +   Hg 2+ , 1809 </li></ul>
  4. 4. Zbog popunjenosti s i d orbitala ove konfiguracije su stabilne zbog čega se elementi IIb grupe razlikuju od drugih elemenata prelaznih grupa: <ul><li>Oksidacioni br oj žive je +2 , kao i +1. </li></ul><ul><li>Živa se jedini i kovalentnim vezama, u organskim jedinjenjima, a ta jedinjenja su otrovnog dejstva. </li></ul>- Živa gradi jedinjenja sa oksidacionim brojem +2 , pri čemu je veza pretežno kovalentnog karaktera. - FIZIČKE I HEMIJSKE OSOBINE - • Imaju najnižu tačku topljenja. <ul><li>Živa je tečnog agregatnog stanja (zbog velike stabilnosti s e - u 6s orbitali) . </li></ul><ul><li>Živa se teško oksiduje (ima pozitivnu vrednost standardnog redoks potencijala, zbog čega ima svojstva slična plemenitim metalima) . </li></ul>- Živa gradi jedinjenja sa oksidacionim brojem +1 , u kojima su dva atoma žive međusobno vezana -Hg-Hg- , pa se svaki atom može vezati sa po dve kovalentne veze (Hg 2 Cl 2 ) ili se gradi Hg 2 2+ jon / + Hg-Hg + / koji se vezuje sa negativnim jonima, na primer (Hg 2 (NO 3 ) 2 ).
  5. 5. <ul><li>Živa je tečan metal, srebrnobele boje, male isparljivosti, pare su joj otrovne. </li></ul>U prirodi se živa retko javlja u elementarnom stanju (uprskana u stene) uglavnom se dobija iz rude cinobara-HgS . <ul><li>Živa se ubraja među najređe elemente na Zemlji. </li></ul>HgS (s) + O 2(g)  Hg (g) + SO 2(g) <ul><li>Živa se rastvara samo u kiselinama, sa oksidacionim dejstvom (HNO 3, H 2 SO 4 ) . </li></ul><ul><li>Njena zastupljenost u Zemljinoj kori manja je od zastupljenosti platine i urana. </li></ul><ul><li>Najveća nalazišta rude HgS su u Španiji - Almaden i u Sloveniji - Idrija. </li></ul>
  6. 6. • Živa se koristi za izradu vakuum pumpi, automatskih prekidača, u radio tehnici, kao i kod katoda raznih elektrolitičkih procesa. • Tečna živa otapa mnoge metale, osim gvožđa, platine, volframa i molibdena. • Legure žive se nazivaju amalgami. U zavisnosti od količine otopljenog metala, amalgami mogu biti čvrsti i tečni . - PRIMENA - • Živine pare pri smanjenom pritisku pri prolasku električne struje zrače svetlost bogatu ultravioletnim zracima što se primenjuje kod kvarcnih lampi i živinih sijalica. • Zbog pravilnog širenja živa se koristi za punjenje termometara, barometara i manometara. Živa i cink grade legure koje imaju veliku primenu. U zubarstvu se koristi amalgam srebra.
  7. 7. - JEDINJENJA ŽIVE - Živa(II)-oksid (HgO) je poznat u crvenom i žutom obliku. Boja zavisi od veličine čestica. 2Hg(NO 3 ) 2(s)  2HgO (s) + 4NO 2(s) + O 2 Daljim zagrevanjem nagrađeni živa(II)-oksid se razlaže na živu i kiseonik : 2HgO (s)  2Hg (g) + O 2(g) Crveni, krupnozrnast oblik dobija se zagrevanjem žive na vazduhu ili termolizom živa(II)-nitrata:
  8. 8. Zagrevanjem žive u hloru nastaje živa(II)-hlorid, HgCl 2 , bela kristalna supstanca poznata pod nazivom sublimat. HLORIDI ŽIVE Sublimat se u vodi lako rastvara i veoma je otrovan. Razblažen rastvor se koristi kao antiseptik, ubija bakterije. Zagrevanjem sublimata sa živom nastaje živa(I)-hlorid, Hg 2 Cl 2 , poznat pod nazivom kalomel. Hg (l) +HgCl 2(s)  Hg 2 Cl 2(g) Kalomel se ne rastvara u vodi, nije otrovan, služi za izradu elektroda.
  9. 9. • Živa, kao i veći broj njenih jedinjenja otrovnog su dejstva. • Posebno je opasno zagađenje životne sredine živom jer se ona može naći u vazduhu, vodi i zemljištu. • Biljni i životinjski organizmi je akumuliraju, pa preko njih, u toku ishrane, može dospeti u ljudski organizam i izazvati teška trovanja. Trovanja mogu biti akutna i hronična. • Maksimalna dozvoljena koncentracija žive u vodi za piće, kao i u prirodnim izvorskim mineralnim vodama je 0,001 mg /l. • Akutna retko nastaju preko vode za piće, a hronična se manifestuju opštim premorom, mentalnim poremećajem, takođe dolazi do bubrežnih smetnji i otkazivanja centralnog nervnog sistema.
  10. 10. Autor prezentacije: Milena Nikoli ć, gimn. “Bora Stanković”

×