Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić

on

  • 5,357 views

 

Statistics

Views

Total Views
5,357
Views on SlideShare
5,167
Embed Views
190

Actions

Likes
0
Downloads
62
Comments
1

2 Embeds 190

http://www.pdis.org.rs 101
http://www.nasaskola.net 89

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel

11 of 1

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
  • Super
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić Presentation Transcript

    • ŽIVA I NJENA JEDINJENJA Hg
      • Živa je poznata od davnih vremena. Ime je dobila od latinske reči hydrargyrum, što znači tečno srebro.
      • Živa (Hg) i cink (Zn) čine IIb grupu prelaznih elemenata u PSE.
      • Popunjavanje d orbitala završava se sa ovim elementima.
      • Oznaka elektronske konfiguracije Hg i Zn je: (n -1 )d 10 ns 2 .
      (n-1)d ns np
      • atomski broj: 80
      • Ar: 200,59
      • grupa: IIb , perioda: P , blok: d
      - OPŠTI PODACI -
      • osobine: prelazni metal
      • T.K: 630 K
      • T.T: 234 K
      • gustina: 13,534g/cm 3
      • elektronegativnost: 1,9
      • raspored e - po nivoima: 2, 8, 18, 32, 18, 2
      • elektronska konfiguracija: [Xe]4f 14 5d 10 6s 2
      • atomski poluprečnik: 150 pm
      • energija jonizacije (kJ/mol):
      • Hg Hg + , 1007
      • Hg +   Hg 2+ , 1809
    • Zbog popunjenosti s i d orbitala ove konfiguracije su stabilne zbog čega se elementi IIb grupe razlikuju od drugih elemenata prelaznih grupa:
      • Oksidacioni br oj žive je +2 , kao i +1.
      • Živa se jedini i kovalentnim vezama, u organskim jedinjenjima, a ta jedinjenja su otrovnog dejstva.
      - Živa gradi jedinjenja sa oksidacionim brojem +2 , pri čemu je veza pretežno kovalentnog karaktera. - FIZIČKE I HEMIJSKE OSOBINE - • Imaju najnižu tačku topljenja.
      • Živa je tečnog agregatnog stanja (zbog velike stabilnosti s e - u 6s orbitali) .
      • Živa se teško oksiduje (ima pozitivnu vrednost standardnog redoks potencijala, zbog čega ima svojstva slična plemenitim metalima) .
      - Živa gradi jedinjenja sa oksidacionim brojem +1 , u kojima su dva atoma žive međusobno vezana -Hg-Hg- , pa se svaki atom može vezati sa po dve kovalentne veze (Hg 2 Cl 2 ) ili se gradi Hg 2 2+ jon / + Hg-Hg + / koji se vezuje sa negativnim jonima, na primer (Hg 2 (NO 3 ) 2 ).
      • Živa je tečan metal, srebrnobele boje, male isparljivosti, pare su joj otrovne.
      U prirodi se živa retko javlja u elementarnom stanju (uprskana u stene) uglavnom se dobija iz rude cinobara-HgS .
      • Živa se ubraja među najređe elemente na Zemlji.
      HgS (s) + O 2(g)  Hg (g) + SO 2(g)
      • Živa se rastvara samo u kiselinama, sa oksidacionim dejstvom (HNO 3, H 2 SO 4 ) .
      • Njena zastupljenost u Zemljinoj kori manja je od zastupljenosti platine i urana.
      • Najveća nalazišta rude HgS su u Španiji - Almaden i u Sloveniji - Idrija.
    • • Živa se koristi za izradu vakuum pumpi, automatskih prekidača, u radio tehnici, kao i kod katoda raznih elektrolitičkih procesa. • Tečna živa otapa mnoge metale, osim gvožđa, platine, volframa i molibdena. • Legure žive se nazivaju amalgami. U zavisnosti od količine otopljenog metala, amalgami mogu biti čvrsti i tečni . - PRIMENA - • Živine pare pri smanjenom pritisku pri prolasku električne struje zrače svetlost bogatu ultravioletnim zracima što se primenjuje kod kvarcnih lampi i živinih sijalica. • Zbog pravilnog širenja živa se koristi za punjenje termometara, barometara i manometara. Živa i cink grade legure koje imaju veliku primenu. U zubarstvu se koristi amalgam srebra.
    • - JEDINJENJA ŽIVE - Živa(II)-oksid (HgO) je poznat u crvenom i žutom obliku. Boja zavisi od veličine čestica. 2Hg(NO 3 ) 2(s)  2HgO (s) + 4NO 2(s) + O 2 Daljim zagrevanjem nagrađeni živa(II)-oksid se razlaže na živu i kiseonik : 2HgO (s)  2Hg (g) + O 2(g) Crveni, krupnozrnast oblik dobija se zagrevanjem žive na vazduhu ili termolizom živa(II)-nitrata:
    • Zagrevanjem žive u hloru nastaje živa(II)-hlorid, HgCl 2 , bela kristalna supstanca poznata pod nazivom sublimat. HLORIDI ŽIVE Sublimat se u vodi lako rastvara i veoma je otrovan. Razblažen rastvor se koristi kao antiseptik, ubija bakterije. Zagrevanjem sublimata sa živom nastaje živa(I)-hlorid, Hg 2 Cl 2 , poznat pod nazivom kalomel. Hg (l) +HgCl 2(s)  Hg 2 Cl 2(g) Kalomel se ne rastvara u vodi, nije otrovan, služi za izradu elektroda.
    • • Živa, kao i veći broj njenih jedinjenja otrovnog su dejstva. • Posebno je opasno zagađenje životne sredine živom jer se ona može naći u vazduhu, vodi i zemljištu. • Biljni i životinjski organizmi je akumuliraju, pa preko njih, u toku ishrane, može dospeti u ljudski organizam i izazvati teška trovanja. Trovanja mogu biti akutna i hronična. • Maksimalna dozvoljena koncentracija žive u vodi za piće, kao i u prirodnim izvorskim mineralnim vodama je 0,001 mg /l. • Akutna retko nastaju preko vode za piće, a hronična se manifestuju opštim premorom, mentalnim poremećajem, takođe dolazi do bubrežnih smetnji i otkazivanja centralnog nervnog sistema.
    • Autor prezentacije: Milena Nikoli ć, gimn. “Bora Stanković”