Your SlideShare is downloading. ×
0
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić

2,026

Published on

0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
2,026
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
26
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1.  
  • 2.
    • Izuzev razvoja prve dve godine života, adolescencija predstavlja period najbržih i najvećih promena u čovekovom životu. Adolescent je svestan tih velikih i važnih promena i snažno emocionalno reaguje na njih.
    Socijalni uticaji Fizi čki rast i izgled Konformiranje zahtevima grupe Lični identitet Druženja Seksualnost Još neki problemi adolescenata Moral i pogled na svet Odnosi sa roditeljima
  • 3.
    • U nekim ranijim društvima problemi adolescencije u današnjem smislu nisu postojali.
    • Deca su u uzrastu od 11 ili 12 godina preuzimala obaveze odraslih, budući poziv bio im je određen očevim pozivom, a u nekim sredinama roditelji su birali i budućeg supružnika.
    • Adolescencija kakvu danas znamo rezultat je ne samo fizičkog, fiziološkog i psihičko g razvoja, već i socijalnih i kulturnih uslova. Ona nije ista u svim delovima sveta, u velikim i malim gradovima, selima i ne sadrži uvek iste probleme.
    • Karakteristike adolescencije se menjaju – ono što je važilo 1970. ne mora da važi 1990.
  • 4.
    • Kada u 11. ili 12. godini života hormoni počnu da rade, dolazi do naglog telesnog rasta i promena u fizičkom pogledu.
    • Adolescent je često pred ogledalom i posledica toga može biti razvijanje osećanja sigurnosti i samozadovoljstva, ali i dubokog osećanja manje vrednosti.
    • Adolescenti su osetljivi na svoj spoljašnji izgled, pošto je on posebno značajan za uspeh ko d osoba suprotnog pola.
    • U različitim sredinama različito se cene pojedine osobine mladića i devojaka.
  • 5.
    • Pritisak grupe na adolescenta može da bude prilično snažan.
    • Čak i ako se pojedinac ne slaže sa shvatanjima svoje grupe, on to mora da prećuti i prihvati opšta načela ponašanja ukoliko želi da bude prihvaćen i cenjen k od vršnjaka.
    • S jedne strane, rani adolescent (do 15. godine) je najveći buntovnik i revolucionar (kada su u pitanju roditelji i škola), a s druge, najveći konformist (kada je u pitanju grup a njegovih vršnjaka)
  • 6.
    • Mnogi psiholozi smatraju da je pronalaženje ili izgradnja ličnog identiteta najvažniji proces u periodu adolescencije.
    • Pod pojmom identiteta uglavnom se podrazumevaju odgovori na pitanja
    • “ Ko sam ja?”, “Koliko vredim?”, “Gde pripadam?”, “Kakav želim da postanem?“
    • Pored pominjanih telesnih promena, u adolescenciji nastupaju i značajne psihološke promene.
    • Adolescent želi da utvrdi koje su i kolike njegove sposobnosti i da sebe uporedi sa drugima.
    • Njegov identitet izgrađuje se i na proceni sopstvenih intelektualnih sposobnosti. Od te procene i poređenja zavisi osećanje samopouzdanja i sigurnosti u sebe, ili, pak, osećanje manje vrednosti.
  • 7.
    • Pijaže smatra da usled intelektualnog razvoja adolescent može da pređe sa heteronomne (preuzete od drugih) na autohtonu moralnost (koju sam izgrađuje).
    • U psihologiji morala smatra se adolescent, opšteći sa vršnjacima, razvija sasvim nova moralna načela: princip uzajamnosti, jednakopravnosti, pravičnosti, osećanje pripadništva grupi i lojalnost prema njenim članovima, sposobnost da se stavi u tuđi položaj...
    • Adolescent može zadržati bazične, osnovne vrednosti koje je stekao, a da se samo u nekim pitanjima (npr shvatanju slobode seksualnog života) ne slaže sa shvatanjima svojih roditelja.
    • Uostalom, raskorak između adolescenta i njegovih roditelja često se tiče sasvim praktičnih, a ne načelnih problema - kasnog dolaženja kući, loše odabranih drugova...
  • 8.
    • Intimna drugarstva su veoma značajni doživljaji u adolescenciji - najpre se javlja druženje među pripadnicima istog pola, a tek nešto kasnije heteroseksualno druženje.
    • U prvim bliskim prijateljstvima između osoba istog pola dolazi do ispovedanja najintimnijih tajni, do raspravljanja o događajima, osobama , filmovima...
    • Razlike u mišljenjima i ličnim osobinama ne ometaju ova duboka prijateljstva.
    • To su vrlo značajni momenti u razvoja morala i ličnosti adolescenata jer na taj način osoba uči da poštuje tuđu osobenost i individualnost.
  • 9.
    • U pubertetu se, konačno, javlja seksualni nagon i želja.
    • To se najpre manifestuje u vidu druženja sa osobama suprotnog pola i želje za dopadanjem.
    • Prema nekim podacima, oko 50% mladića i nešto manje devojaka do 18. godine već je imalo prvo seksualno iskustvo. U ranoj i srednjoj adolescenciji redovni seksualni odnosi su retkost.
    • Devojke nešto kasnije počinju sa seksualnim odosima nego muškarci.
    • Često se to dešava sa stalnim dečkom, u vezi koja je emocionalno obojena.
  • 10.
    • “ Novi model življenja ne važi samo za adolescenta, već i za ostalu populaciju. On se razlikuje u mnogo čemu od prethodnog. Umesto potčinjavanja ličnih interesa grupnim pritiscima, novi model ističa značaj ličnog identiteta i prava svake osobe da upravlja sopstvenom aktivnošću, sopstvenim društvenim i seksualnim odnosima, s ciljem da se postigne maksimalni nivo zadovoljstva i sopstvenih ciljeva”
    • Ne dajući nikakvu vrednosnu ocenu ovog shvatanja, ono se može izraziti pojmovima: demokratičnost, egocentričnost, hedonizam, relativiziranje morala.
  • 11. ODNOSI SA RODITELJIMA
    • Period adolescencije obično se naziva burnim periodom ili “ludim godinama”. Ali, taj period je nekad buran i dramatičan ne samo za adolescenta, već i za njegove roditelje.
    • Sloboda za kojom adolescent teži često je samo sloboda od roditeljske kontrole. U isto vreme, adolescent “slobodno robuje” zahtevima grupe svojih vršnjaka.
    • Adolescent takođe oseća da je već svoj čovek, da više nije dete i smatra da ima pravo da odlučuje o svom ponašanju i svojoj budućnosti. Njegovi doskorašnji glavni uzori i najveći prijatelji - roditelji, pretvaraju se u glavne prepreke na putu ostvarenja njihovih želja.
  • 12.
    • Razumno popustljivi roditelji, spremni da otvoreno pregovaraju i da se dogovaraju sa svojom decom, mogu mnogo da poprave, iako ne da stvari u potpunosti izmene.
    • Zabrane i stroga kažnjavanja su dvosekli mač - mogu da urode plodom za isvesno vreme, ali i da dovedu do još većeg bunta, prkosa i udaljavanja od roditelja.
    • Obično posle posle više ili manje oštrog sukoba na početku adolescencije dolazi do ponovnog zbližavanja dece i roditelja, ali sad već nezavisnih i samostalnih osoba.
    • Razlike u shvatanjima i sukobe adolescenata i rod i telja ne treba prenaglašavati i preterano generalizovati.
    Sukobi su nužan put do samostalnosti adolescenata kao ličnosti.
    • Ima i dosta slučajeva da dete izrasta u odraslu osobu skoro neprimetno, s lako savladivim problemima i uz dobre odnose sa roditeljima.
    • Takav srećan ishod zavisi od ličnosti roditelja, dobre porodične atmosfere, ali i samih adolescenata i od toga sa kim se druže.
  • 13. Sve ovo jasno pokazuje koliko muka adolescent mora da pretrpi, a i drugima da ih stvori. Takođe, on mora da uči u srednjoj školi, odabere budući poziv i upiše fakultet. Često ga muči i finansijska zavisnost od roditelja, tj. nedostatak novca za ostvarenje želja. U našim stambenim uslovima često nema zadovoljavajući nivo privatnosti u kući.
  • 14.  

×