L208 - Fizika - Zvezde - Janko Stanković - Slavoljub Radulović

1,594 views
1,380 views

Published on

L208 - Fizika - Zvezde - Janko Stanković - Slavoljub Radulović

Published in: Education
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
1,594
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
17
Actions
Shares
0
Downloads
34
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

L208 - Fizika - Zvezde - Janko Stanković - Slavoljub Radulović

  1. 1. ZVEZDE Zvezde Učenik: Janko StankovićUčenik: Janko Stanković Slavoljub Profesor: RadulovićProfeSor: radUlović SlavolJUb predmet: astronomijaPredmet: aStronomiJa gimnazija Škola: Aleksinačkaškola: alekSinačka gimnaziJa
  2. 2. Zvezde Fizičke karakteristike i tipovi zvezda- Zvezde su od davnina smatrane za loptasta, gasovita, užarenatela sa sopstvenim izvorom energije.-Sada znamo da postoje i zvezde veoma spljoštene, u oblikukonusa, u bliskim dvojnim parovima. Za neke zvezde pouzdano semože reći da nisu gasovite, dok su druge zapravo istrošile svojutermonuklearnu energiju.-Sve zvezde su nastale sakupljanjem međuzvezdanematerije.Zvezde u jednoj fazi svog života u sebi imajutermonuklearni izvor energije, sastoje se od užarenoggasa i zrače.
  3. 3. - Najobilniji elementi u zvezdama su vodonik i helijum, 70% vodonik 28% helijum i ostali elementi samo 2 % mase.- Iz spektra se saznaju mnoge fizičke osobine zvezda, one zavise od temperature i hemijskog sastava. Prvo što zapažamo kod zvezda je njihova boja.
  4. 4. Klasifikacije zvezda:Mogu se uzvesti prema raznim parametrima, takvih podela imaviše. Mi ćemo raditi na Harvardskoj spekstralnoj klasifikaciji (podelaprema izgledu spektra). Harvardska spektralna klasifikacija predstavlja klasifikaciju zvezdi prema njihovim fizičkim osobinama, određenimprvenstveno uz pomoć spektralne analize, posebno prema temperaturi u fotosferizvezde. Razlikujemo nekoliko različitih klasa: * klasa O: plavičasto bele zvezde, temperature 25.000-35.000 K, u spektru imaju jonizovani helijum, azot i kiseonik, neutralni helijum i vodonik, primer je zvezda Λ Orionis. * klasa B: plave, 15.000-25.000 K, helijum, vodonik, kalcijum; Rigel, Spika, Regulus. * klasa A: bele, 9.000 K, vodonik, kalcijum; Sirijus i Vega. * klasa F: žutobele, 7.000 K, vodonik, kalcijum, neki metali; Prokion i Kastor. * klasa G: žute, 6.000 K, vodonik, klacijum, metali; Sunce i Kapela. * klasa K: narandžastožute, 4.500 K, kalcijum, metali, molekuli vodonika; Poluks, Arktur, Aldebaran. * klasa M: crvene, 2.500-3.500 K, metali, titan-oksid; u ovoj klasi se pojavljuju i promenljive zvezde; Antares, Betelgez, Mira Ceti.
  5. 5. Postoje i četiri potklase: R, N, S, W.*klasa R: narandžasto-crvene zvezde temperature oko 3500 K.Dominiraju ugljen-dioksid, cijan i ugljen-monoksid.*klasa N: tamnocrvene zvezde, temperature oko 2500 K, spektrasličnog klasi R ali slabijeg inteziteta.*klasa S: slična klasi M, ali su linije titan-oksida slabije. Pojavljuju se linije cirkonijum-oksida i vodonik.*klasa W: zvezde Volf-raje, ekstremno visokih temperatura(50-100)*103 K. Belo plave boje i izuzetno velikog sjaja. Linijeazota, ugljenika sa dodatkom kiseonika i helijuma.
  6. 6. Hercšprung-Raselov dijagram ili H-R dijagramnazvan po tvorcima Ejnaru Hercšprungu i Henriju Norisu Raselu.Hercšprung – je utvrdio da postoji veza između sjaja zvezde itemperature i konstrisao prvi dijagram za zvezde iz jata Plejade iHijade.Rasel je konstruisao prvi dijagram za zvezde iz sunčeve okoline.
  7. 7. -Veoma je malo zvezda sa visokim i slabim sjajem. Takve zvezdese nazivaju beli patuljci. Utvrđeno je da im radijusi nisu veći odčetiri zvezdina, niti manji od desetine zemljinog radijusa.-Zvezde niske temperature i veoma visokog sjaja se nazivajucrveni džinovi, imaju veoma velike dimenzije, a često i mase.Njihovi radijusi prevazilaze Sunčev za po 20-ak puta a za neke jeradijus i preko hiljadu puta veći nego Sunčev.
  8. 8. Određivanje rastojanja zvezda možemo videti da li jezvezdi mesto na glavnom nizu ili među džinovima, odnosnopatuljcima. Određuje se iz sjaja (m) i spektralne klase (Sp): log r (pc)= 0,2 (m – M) + 1Ovako određene daljine nazivaju se spektralne paralakse. Kretanje zvezdaPored prividnog dnevnog i godišnjeg kretanja, što je posledicastvarnog kretanja Zemlje, postoji i stvarno međusobno kretanjezvezda. Dugo se smatralo da su zvezde nekretnice, ali je jošHalej, pre tri veka, uočio stvarno kretanje Sirijusa. Da bi sekretanje uočilo potrebno je sistematsko decenijsko praćenje isnimanje zvezda. Kretanja se lakše uočavaju kod bliskihzvezda.
  9. 9. Sopstveno kretanje je promena pravca pod kojim vidimo zvezdu,ilipromenu njenog položaja nanebeskoj sferi u toku jedne godine.To je ugaona veličina i ona je utoliko manja što je zvezda dalja.Brzina sopstvenog kretanja zvezdemože se razložiti na radijalnu(u pravcu vizure u odnosu na Zemlju)i tangencjalnu (normalnu na vizuru)V 2=Vt 2+Vr 2 promena izgleda sazvežđa veliki medved
  10. 10. DVOJNE I VIŠESTRUKE ZVEZDEDvojne zvezde se dele na:3) vizuelne - obe komponente se mogu odvojeno posmatrati.4) astrometrijske - može da se posmatra samo glavna zvezda, a može se ustanoviti i postojanje njenog para.5) spektroskopske - na osnovu periodičnog pomeranja spektralnih linija zaključuje se dvojnost.6) fotometrijske (zaklanjajuće) - jedna drugu zaklanjaju ili otkrivaju pri čemu se menja ukupan sjaj.Zvezde koje se vide razdvojene u teleskopu, a predstavljaju fizički povezan par, dobile su naziv vizuelno dvojne zvezde. Jedna zvezda je sjajnija. Putanja slabije zvezde oko sjajnije projektuje se na nebesku sferu kao elipsa. Keplerovi zakoni važe i za ove elipse (time je omogućeno određivanje zvezdanih masa).
  11. 11. Literatura• Astronomija za 4 razred gimnazije prir odno- matematičkog smera M. S. Dimitrijević A. S. Tomić
  12. 12. Hvala na pažnji!

×