Your SlideShare is downloading. ×
L201 - Hemija - Heterociklična jedinjenja - Petar Marković - Marina Jovanović
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

L201 - Hemija - Heterociklična jedinjenja - Petar Marković - Marina Jovanović

1,848

Published on

L201 - Hemija - Heterociklična jedinjenja - Petar Marković - Marina Jovanović

L201 - Hemija - Heterociklična jedinjenja - Petar Marković - Marina Jovanović

Published in: Education
1 Comment
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
1,848
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
39
Comments
1
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. Učenik: Marković PetarPredmetni profesor: Marina JovanovićŠkola: Aleksinačka gimnazijaPredmet: Hemija
  • 2. Heterociklična jedinjenja su ciklična jedinjenjakoja pored ugljenikovih atoma u strukturiprstena sadrže jedan ili više atoma nekih drugihelemenata-heteroatoma. U prirodi su najvišerasprostranjena i proučavana jedinjenja kojakao heteroatome sadrže O,N i S.Danas su poznati heteroprstenovi sa 3,4,5 itd.do 18 , pa i više atoma u prstenu. Najpoznatiji inajrasprostranjeniji su petočlani i šestočlaniheterociklični sistemi.Osnovni 5-očlani i 6-očlaniheterociklični sistemi sadrže dvostruke veze,imaju raspored u ravni i pokazuju aromatičan
  • 3. -Nomenklatura- Veći broj heterocikličnih sistema poznat je odavno, a ti heteroprstenovi imaju svoja trivijalna imena kao sto su: pirol, furan piridin, tiofen itd. Prema IUPAC nomenklaturi imena prstenova se izvode kombinacijom prefiksa koji označava vrstu heteroatoma (oksa-za kiseonik, tia-za sumpor i aza-za azot) i sufiksa koji označava veličinu prstena (-ol za petočlani i –in za šestočlani prsten).
  • 4. Heterociklična jedinjenja s petočlanim prstenom 1- Dobijanje Pirola zagrevanjem Diamonijuma 2,3,4,5 tetrahidroksiheksandioata 2-Dobijanje Imidazol-a reakcijom etandiala, amonijaka i metanala. -1- -2-
  • 5. Heterociklicna jedinjenja šestočlanog prstena Piridin je pravo aromatsko jedinjenje. Razlika između njega i benzena ogleda se u razlici u supstituciji koja se najlakše odvija na β atomu. Pokazuje bazne osobine, te s alkilhalidima stvara soli. Redukuje su u klasični sekundarni ciklični amin - piperidin. Metil derivati su mu pinakolini (postoje u tri izomera).
  • 6. Najvažniji heteroprstenovi sa više heteroatoma su: Imidazol Tiazol Pirimidin Purin(1,3-diazol) (1,3-tiazol) (1,3-diazin)Imidazol ima sekstet п elektrona.Imidazolov prsten se nalazi u prirodnoj aminokiselini histidinu. Dekarboksilacijom histidina postaje histamin.
  • 7. histidin histaminTiazol je strukturno sličan tiofenu i piridinu.Teško podleže aromatičnim supstitucijama i neaktivan je. Neki od važnih proizvoda koji sadrže tiazolov prsten su sulfatiazol, tiamin(vitamin B1) i penicilin.
  • 8. Sulfatiazol (n-tiazol sulfanilamid) jejedan od vrlo aktivnih sulfa-lekova poznatpo svom antibakterijskom dejstvu.Vitamin B1 (tiamin, aneurin) se sastojiiz tiazolovog prstena u obliku kvaternernetiazolijum soli vezan preko metilenskegrupe za pirimidinski prsten.Nedostatak vitamina B1 u ishrani dovodido neželjnih posledica i bolesti. Tiamin jevažan i kao faktor rasta.
  • 9.  Penicilin sadrži hidrogenizovan tiazolov prsten- tiazolidin. Oni su derivati 5,5 dimetiltiazolidin-4-karboksilne kiseline. Prirodni penicilini se razlikuju po prirodi ostatka R-.Kod penicilina GR- je C6H5CH2-benzil grupa. U čistom stanju svi penicilini su stabilni.Danas se penicilin proizvodi biohemijskim putem.
  • 10.  Pirimidin(1,3-diazin) se nalazi u mnogim prirodnim proizvodima.To je heteroprsten od najveće važnosti.Četiri prosta derivata pirimidina su važne komponente nukleinskih kiselina. To su: citozin(C), uracil(U), timin(T) i 5- metilcitozin.
  • 11.  Važnu grupu pirimidinskih derivata čine Barbiturati- soli barbiturne kiseline. Ona postaje iz karbamida i estra dikarboksilne malonske kiseline: Barbiturna kiselina, njene soli i derivati deluju na centralni nervni sistem.
  • 12.  Purini predstavljaju derivate heterocikličnog sistema purina koji se sastoji iz jednog pirimidinskog prstena. Dva purina su važne komponente nukleinskih kiselina, a to su adenin(A) i guanin(G):
  • 13.  Ksantin je 2,6- dihidroksipurin. Derivati ksantina su kofein, teofilin, i teobromin.
  • 14.  Mokraćna kiselina je krajnji proizvod metabolizma azotnih jedinjenja kod ptica i gmizavaca.Kod čoveka se samo deo purinskih baza razlaže do mokraćne kiseline.U krvi i mokraći ona se nalazi u obliku svojih soli, a ako se mokraćna kiselina i njene soli, urati, stvaraju u većim količinama, može da dođe do taloženja u hrskavičavom tkivu što dovodi do obolenja.
  • 15. Literatura Udžbenik iz hemije za 4. razred gimnazije Aleksandra Stojiljković

×