• Like
L158 - Biologija - Sisari - Selena Dačić - Danijela Veljković
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

L158 - Biologija - Sisari - Selena Dačić - Danijela Veljković

  • 4,796 views
Uploaded on

L158 - Biologija - Sisari - Selena Dačić - Danijela Veljković

L158 - Biologija - Sisari - Selena Dačić - Danijela Veljković

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
4,796
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
125
Comments
0
Likes
1

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. SISARI(Mammalia) Aleksinačka gimnazija Dačić Selena pr of. Veljković Danijela
  • 2. Klasifikacija sisara:• Sisari sa kloakom• Torbari• “Pravi sisari”
  • 3. • Sisari su klasa kičmenjaka koju karakteriše sposobnost ženke da proizvodi mleko koje služi za ishranu mladunaca. Postoji oko 5500 vrsta sisara svrstanih u oko 1200 rodova, 152 porodice i do 46 redova.• Sisari su potomci zverolikih gmizavaca — pelikosaurija, koji su živeli na Zemlji pre oko 300 miliona godina. Prvi pravi sisari pojavili su se pre otprilike 210 miliona godina, u doba dinosaurusa. Postepeno su se razvile tri savremene grupe sisara: torbari, kljunari i placentalni sisari. Od prvobitno sitnih noćnih (nokturalnih) životinja sisari, nakon velikog izumiranja gmizavaca krajem Mezozoika, podležu adaptivnoj radijaciji i danas mnoštvo životnih formi živi u većini ekosistema planeta Zemlje.
  • 4. Sisari sa kloakom• Ovi sisari su veoma malobrojni.• Postoje dve vrste sisara: dva roda mravinjih ježeva i rod kljunara• Nalaze se u Australiji i Novoj Gvineji.• Kod sisara sa jednim telesnim otvorom razmnožavanje se vrši preko kloake. To je jedini telesni otvor preko koga se izbacuje izmet. Mužjakov polni organ služi isključivo za provođenje semena i na vrhu je rascepljen. Od svih drugih sisara se razlikuju u tome što ne rađaju žive mlade nego legu jaja. Ona su mala prečnika 10 do 15 milimetara. Ženka leži na jednom do troje jaja 10 dana.
  • 5. Mravinji ježevi• Telo mravinjih ježeva pokriveno je kratkim bodljama koje pokreće snažna kožna muskulatura. Majka premešta podloženo jaje u posebnu kesu, koja se privremeno formira, gde se jaje inkubira.• Živi u vodi.• Ima pljosnati kljun koji služi u pretrazi za hranom. Njegove ženke prave gnezda na obalama reka u koja polažu jaja.
  • 6. Kljunari• Kljunari (lat. Monotremata) su red sisara čiji se mladunci rađaju iz jajeta sa mekom ljuskom. Oni se izlegu posle nekoliko dana, i sisaju sve dok se u potpunosti ne razviju.• Kao i drugi sisari, kljunari imaju brz metabolizam, telo im je prekriveno dlakom i mladunce hrane mlekom.• Kljunari održavaju konstantnu temperaturu tela.• Kljunari su prema klasičnim sistemima klasifikacije grupa sisara koju karakteriše prisustvo krzna, kljun, kožice za plivanje i pljosnati rep. Njihovo krzno je prilagođeno životu u vodi, a mužjak luči otrov sličan zmijskom. Kljunari plivaju zatvorenih očiju, oslanjajući se na senzore u kljunu kojima otkrivaju električna polja koja emituje njihov plen ispod vode. Ovi kičmenjaci naseljavaju Australiju i Tasmaniju.
  • 7. Torbarski sisari• Torbari su sisari koji rađaju nepotpuno razvijene mladunce. Mladunci se rađaju u ranom stadijumu razvoja. Žive u torbi pričvršćeni za bradavicu dojke dok ne odrastu. Neke američke vrste torbara nemaju ili imaju slabo razvijenu torbu. Red torbara – Marsupialia živi u Australiji i u obe Amerike. Neke vrste imaju primitivnu placentu.• Postoji oko 334 vrsta.• Žive na raznim mestima: kenguri žive na travnatim zajednicama, dok kengur penjač vodi specifican način života, i kao i koale živi u krošnjama drveća u tropskim, vlažnim šumama. Vombat, tasmanijski đavo i oposum naseljavaju tople
  • 8. Podela torbara:Torbari se dele na 9 vrsta:• Južnoamerički oposumi• Torbarski miševi• Torbarske krtice• Torbarski mravojedi• Bandikuti• Oposumski pacovi• Falangeri• Vombati• Kenguri i valabije
  • 9. “Pravi sisari”• Imaju složenu građu. Zovu se još i placentalni sisari. U životnom ciklusu najvećeg broja grupa “pravih sisara” postoje dve generacije zuba (mlečni i trajni zubi).• Njihov način ishrane veoma je raznolik. Posebno su specijalizovani pretkutnjaci i kutnjaci biljojeda. Bubreg “pravih sisara”, posebno onih koji nastanjuju izrazito suva staništa, stvara koncentrovaniju mokraću nego bubreg bilo koje grupe kopnenih kičmenjaka. Na mozgu imaju cerebralnih hemisfera.
  • 10. Podela placentalnih sisara:• red bubojeda (krtica, jež),• red primata (majmun, čovek)• red ljiljaka (slepi miševi, šišmiši)• red zečeva (kunići)• red glodara (dabari, veverice, bodljikavo prase)• red morskih lavova, foka i morževa• red kitova, delfina• red kopitara (konji, nosorozi, žirafe)• red papkari (divlje svinje, vepri)• red surlaši (slonovi, mamuti)
  • 11. Red bubojeda• Bubojedi (Insectivora) su red malih sisara u koju spadaju ježevi, krtice i rovčice. Mnogi bubojedi su noćne životinje, koje noću izlaze iz svojih skrovišta radi hrane. Imaju dugačke njuške i vrlo oštro čulo mirisa pomoću koga nalaze svoj plen, kao na primer žabe. Neki bubojedi se hrane i borave na površini zemlje, a neki, naročito krtice, vode podzeman način života.
  • 12. Red primata• Primat je bilo koji član biološkog reda Primates, grupe koja obuhvata lemure, majmune i ljude.• Svi primati imaju pet prstiju (pentadaktilija) generalizovanu zubnu formulu, i primitivnu građu tela. Još jedna osobina primata su nokti na prstima. Suprotni palčevi su takođe karakteristična osobina primata, ali nisu ograničeni na ovaj red: oposumi, na primer, imaju suprotne palčeve.• Kod primata, kombinacija suprotnih palčeva, kratkih noktiju (umesto kandzi) i dugih prstiju koji se zatvaraju na unutra predstavlja adaptaciju predaka za život na drveću. Svi primati, čak i oni koji nemaju osobine tipične za ostale primate (kao loriji), imaju zajedničku karakteristiku očnih orbita, po kojima se razlikuju od ostalih taksonomskih redova sisara.
  • 13. Red ljiljaka• Slepi miševi ili ljiljci (Chiroptera) su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog leta i eholokacije. Krila su im od kože koja je čvrsto razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i zglobova. Slepi miševi obično love noću a odmaraju se tokom dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drvetu, ili zgradama.• Postoji oko 1.100 vrsta slepih miševa na svetu.
  • 14. Red zečeva• Zec je mali sisar iz porodice Leporidae, koja je rasprostranjena širom sveta.• Postoji sedam različitih rodova ove porodice. Zečevi obično žive 4-10 godina. Domaći zec može živeti 6-12 godina, pa i više.
  • 15. Red glodara• Glodari (Rodentia) su najveći red sisara. Ova skupina broji oko 2.270 vrsta, što čini oko 42% svih vrsta sisara. Žive širom sveta u raznovrsnim životnim uslovima. Veličina varira od 6 cm dužine i 7 g težine (afrički patuljasti miš) do
  • 16. Red morskih lavova, foka i morževa• Njihove morfološke karakteristike su vezane za život u vodenoj sredini. U potkožnom sloju je debeo sloj masti.• Po izgledu, veoma podsećaju na torpedo. Mnoge grupe ovih sisara su snalažljivije u vodi, nego na kopnu. Mogu veoma duboko i dugo da rone. Još jedna od karakteristika jeste brz razvitak juvenilnih jedinki, čak najbrži medju sisarima.• Parenje ove vrste sisara obavlja se u velikim grupama na kopnu.
  • 17. Red kitova, delfina• Kitovi su vrhunske grabljivice. Ponekad se nazivaju vukovima mora zbog toga što love u jatima. Kit prosečno pojede 227 kilograma hrane svakodnevno.• Da bi zastrašili žrtve kitovi ubice u lovu udaraju po vodi svojim dugim lopatastim perajama i proizvode zvukove poput cvilenja i zviždanja.• Delfin je vodeni sisar poznat po svojoj inteligenciji, i navodnom saosećanju i radosti. Grupa delfina zove se jato.• Delfini se smatraju potomcima kopnenih sisara. Delfini imaju telo prilagođeno za brzo plivanje. Neke vrste imaju zakrivljena usta koja podsećaju na osmeh. Mogu imati do 250 zuba. Mozak delfina je velik sa visoko strukturiranom moždanom korom, što se često koristi kao argument za njihovu visoku inteligenciju. Osnovna boja im je siva, različitih nijansi, sa svetlim donjim delom tela.
  • 18. Red kopitara• Kopitari (lat. Perissodactyla) su red (lat. ordo) sisara koji imaju jedan ili tri prsta obloženih snažnim rožnim navlakama u obliku kopita. Kopito je snažno, čvrsto, a istovremeno je i lagano što omogućava lakše kretanje. Ranije su bili zastupljeni sa velikim brojem raznovrsnih oblika, od kojih je preko 500 vrsta izumrlo tokom tercijera tako da danas ovaj red ima malo rodova i vrsta.• Kopitari su biljožderi pa im je crevo veoma dugačko, a slepo crevo jako dobro razvijeno dok žučni mehur kod njih ne postoji. Ženke imaju jedan par mlečnih žlezda koje se nalaze u predelu zadnjih nogu i rađaju najčešće po jedno mladunče.
  • 19. Red papkara• Papkari (Artiodactyla) su veliki red sisara ungulata koji imaju paran broj prstiju na nogama (papci), kao i karakterističnu građu kostiju skočnog zgloba. U papkare ubrajamo svinje, nilske konje, kamile i preživare.• Red papkara obuhvata oko 220 savremenih vrsta, koje naseljavaju sve kontinente.
  • 20. Red surlaša• Red surlaša (Proboscidea) je dobio ime po svom najupadljivijijem svojstvu, surli (proboscis). Njeni jedini danas živući predstavnici su slonovi.• Surlaši se ne razlikuju od drugih kopnenih sisara samo svojom upadljivom osobinom surlom, nego i neobičnim zubima (kljove) i najčešće ogromnim razmerima svog tela. Te osobine ne treba smatrati nekim nedostatkom nego rezultatom visoko specijalizovanog razvoja standardnih oblika sisara.• Razvilo se 5 porodica (25 rodova) s više od 150 (ukupno) različitih vrsta u redu surlaša. Među njima su bili i mastodonti i mamuti, još bliži srodnici današnjih slonova.