Kičmena moždina - Isidora Milenković - Jasmina Miljković

5,078 views
4,409 views

Published on

Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Kičmena moždina,
Biologija,
Isidora Milenković, III-5,
Jasmina Miljković,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"

Published in: Education
0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
5,078
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
65
Actions
Shares
0
Downloads
77
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Kičmena moždina - Isidora Milenković - Jasmina Miljković

  1. 1. Kičmena moždina(lat. Medulla spinalis) Učenik: Isidora Milenković III5 Profesor: Jasmina Miljković Predmet: Biologija Škola: Prva niška gimnazija ”Stevan Sremac”
  2. 2. • Evolutivno najstariji deo centralnog nervnog sistema.• Pruža se celom dužinom tela.• Smeštena je u kičmenom kanalu.• Spolja je beličaste boje, valjkastog oblika.
  3. 3. SIMPATIKUS I PARASIMPATIKUS• Autonomni nervni sistem ili vegetativni nervni sistem je deo nervnog sistema koji reguliše funkcije unutrašnjih organa. Autonomni nervni sistem obuhvata centre u kičmenoj moždini,moždanom stablu i hipotalamusu. Ovaj sistem deluje nesvesno. Senzorni signali ulaze u pomenute centre sa periferije, a iz centara se šalju refleksni odgovori nazad u visceralne organe, čime se reguliše njihova aktivnost. Zahvaljujući ovom sistemu organizam je u stanju da za vrlo kratko vreme odgovori na razne uticaje iz spoljašnje i unutaršnje sredine npr. da za par sekundi udvostriči srčanu frekvenciju ili krvni pritisak. Eferentni signali se prenose do organa putem dva sistema : simpatičkog i parasimpatičkog.
  4. 4. • Simpatički i parasimpatički sistem su dve komponente autonomnog nervnog sistema sa pretežno suprotnim funkcijama.• Simpatički nervni sistem ubrzava procese, otpušta noradrenalin.• Parasimpatički nervni sistem usporava procese, otpušta acetilholin.
  5. 5. Raspored sive i bele mase• Na preseku kičmene moždine razlikuju se siva i bela masa.• Siva masa ima oblik leptira i na njoj se razlikuju prednji ili motorni rog, zadnji ili senzitivni rog, dok se u bočnim rogovima nalaze vegetativne nervne ćelije. Ovi rogovi sive mase međusobno su povezani sa centralnom sivom supstancom u kojoj se nalazi centralni kanal.• Bela masa podeljena je na tri snopa: ventralni, lateralni i dorzalni. Čini je veliki broj mijelinskih nervnih vlakana grupisanih u nervne puteve, koji mogu biti uzlazni i silazni.
  6. 6. Refleksna funkcija kičmene moždine• Ostvaruje se tako što se u kičmenoj moždini nalaze centri niza različitih refleksa. Najvažniji su:• Elementarni refleksi (refleksi savijanja i opružanja mišića ekstremiteta).• Mišićni tonus ( svi mišići se nalaze u stanju napona jer se do njih iz kičmene moždine stalno šalju impulsi koji ih nadražuju ; propriorecptori, koji se nalaze u mišićima i tetivama, stalno šalju impulse do kičmene moždine, a iz nje motornim vlaknima impulsi idu do mišića što izaziva njihov stalan tonus).• Vazomotorni refleks (širenje i sužavanje lumena krvnih sudova).• Refleksi mokrenja i defekacije
  7. 7. Provodna funkcija Ispoljava se u provođenju impulsa u dva pravca, od periferije ka mozgu i obrnuto, pa se razlikuju dva tipa provodnih puteva:• Uzlazni – smešteni u zadnjim i bočnim vrpcama, provode impuls od kičmene moždine ka višim delovima CNS-a, moždanom stablu, malom mozgu i kori velikog mozga, ovim putevima predaju se sve informacije koje primaju receptori.• Silazni – smešteni u prednjim i bočnim vrpcama kičmene moždine, preko njih kičmena moždina prima impulse od viših delova CNS-a koji aktiviraju ili inhibiraju motorne neurone ; rezultat toga je promena aktivnosti radnih organa: skeletnih mišića i unutrašnjih organa, u ove puteve spada piramidalni put.
  8. 8. Piramidalni put• Piramidalni ili kortikospinalni put ( lat. Tractus corticospinalis) je najvažniji motorni put, kojim se ostvaruje voljna kontrola funkcije skeletnih mišića.• Nervne ćelije čiji aksoni čine piramidalni put nalaze se u motornim oblastima kore velikog mozga. Najdeblja vlakna piramidalnog puta su aksoni Becovih, piramidalnih ćelija, koje se nalaze samo u primarnom motornom korteksu.• 80% vlakna se ukršta u donjem delu produžene moždine, 20% se ne ukršta u produženoj moždini već nastavlja da se pruža ipsilateralno u vidu prednjeg kortikospinalnog puta, međutim ta vlakna se kasnije ukrštaju u kičmenoj moždini, u vratnom delu.• Glavna funkcija je ostvarivanje voljne kontrole motorike, kao i nekih finih pokreta.• Oštećenje piramidalnog puta dovodi do paralize suprotne strane tela.
  9. 9. Piramidalni put
  10. 10. Spinalni šok• Ako dođe do prekida veze između mozga i bilo kojeg dela kičmene moždine, dolazi do spinalnog šoka, odnosno gubljenja svih refleksa ispod mesta preseka, centri smešteni iznad tog mesta nastavljaju sa funkcijama.• Ako dođe do povrede kičmene moždine u vratnom delu kičme može da dođe do kompletne oduzetosti svih ekstremiteta (kvadriplegija), a ako dođe do povrede kičmene moždine u grudnom ili slabinskom delu kičme dolazi do oduzetosti donjih ekstremiteta (paraplegija).
  11. 11. Literatura:• Konjević R, Cvijić G, Đorđević J, Nedeljković N. Biologija za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera. Zavod za udžbenike, Beograd. (2004-2011).Str.126-127.• Parker S. The human body book. DK. London, New York, Melbourne, Munich, Delhi. 2007.Str.80-82.• Banović D. i saradnici. Traumatologija koštano-zglobnog sistema. ZUNS Beograd, 1998. str.217-225.• “Bionet škola”, Wikipedia.

×