AD Alfa, Niš           www.alfa.org.rsZvezde eksplodiraju, zar ne?                             Niško astronomsko prolećeww...
Zvezde su ovek iste?www.svetnauke.org
Ali...www.svetnauke.org
Kako žive zvezde?www.svetnauke.org
Slike nam pričaju priču...www.svetnauke.org
Zvezda je rođena      Temperatura:              10 miliona stepeniwww.svetnauke.org
Kako sijaju zvezde?            Sunce - svake        sekunde 700        miliona tona        vodonika        fuzijom prelaz...
Početak kraja                                            “Sagorevanje” vodonika u ljusci oko jezgra                     ...
Crveni džin            Aldebaran (Bik)                    15 najsjajnijih zvezda, 15x veći od Sunca; orbita Merkura    ...
Male i velike zvezde          Većina zezda – slične Suncu          Postoje i druge zvezde – plavičaste, blještavo sjajne...
Veliko i malowww.svetnauke.org
M57    Planetarna maglina                                            Mnogo praznog prostora...                          ...
www.svetnauke.org
Nova                         EKSPLOZIJA!      Sjaj - 10 hiljada puta!      Masa – 1/10 solarne      beli patuljci – obj...
www.svetnauke.org
Velike brzo žive...            Brzina:                    20 solarnih masa                    vodonik - 10 miliona god....
Pre eksplozijewww.svetnauke.org
www.svetnauke.org
100 miliona        milijardi triliona        atomskih bombiwww.svetnauke.org
Supernova      Udarni talas – brzina nekoliko     desetina hiljada km/s      Eksplozija – odbacivanje     spoljašnjih sl...
Neutronska zvezda            “Pritisak” neutrona            Uvećana verzija belog patuljka            Beli patuljak 10....
Supernove Ia• Dva moguća mehanizma• Teleskop Čandra (X-spektar)• SN1572 (Tiho Brahe)•   1/10 rastojanja Sunce-Zemlja; peri...
SN I                                      SN IIMaksimum dostižu za nedelju dana,         ‘uži’ maksimumtraje nekolio danaK...
SN I                                  SN IIMasa – manja od 1,2 solarne            Velika masa, nekad više od 8 solarnihIzb...
Standardne “sveće”
www.svetnauke.org   a
Betelgez – Alfa Orionis            Druga po sjaju u sazvežđu Orion            Nekad sjajnija od zvezde Rigel           ...
Betelgez – Alfa Orionis        Masa: 18-19 masa Sunca        Prečnik: ~1000 puta veći Sunca        Sjaj: ~150.000 puta ...
Betelgez – Alfa Orionis        Sjaj tokom prethodnih 5000 dana      (www.aavso.org/data/lcg/)        Umetnička vizija; V...
Šta će biti?        Hoće li Zemlja dobiti drugo Sunce?                  NE!        Hoće li Betelgez da eksplodira?     ...
Kako znamo?        Već se događalo        Priroda nije toliko opasna i      mrzovoljna kako je neki      predstavljaju  ...
Najpoznatije!                    SN1054            SN1572            SN1604                             SN1006            ...
M1 – Maglina Rak (SN1054)(NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)                                  • 4. jula 1054. g. kines...
“Na dan či-ču, petog meseca prve godine vladavine Či-ho,pojavila se gostujuća zvezda na jugoistoku Tijen-huana,veličine ne...
M1 – Maglina Rak (SN1054)    (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)                           • Daljina 6.300 s.v. god.  ...
M1 – Maglina Rak (SN1054)    (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)                            • X-zračenje oko 100 puta ...
M1 – Maglina Rak (SN1054)    (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)                          • slika snimljena VLT-om    ...
SN 1181          • 4 – 6 avgusta          • Kineski i Japanski            astronomi          • Sazvežđe: Cassiopeia       ...
SN 1572      •   11. novembar      •   Tiho Brahe      •   Sjajnija od Venere (-4m)      •   Mart 1574 – nevidljiva       ...
SN 1604     • 9. oktobra 1604     • Keplerova SN (zvezda),       17. oktobar 1604     • Poslednja SN u Galaksiji     • 20....
Supernova SN1987A•   Noć 23.-24. februar 1987. godine•   Jan Šelton, opservatorija Las Kampanas (čileanski Andi)•   Veliki...
• Daljina 186.000 sv. God• Sjaj +3m• Prva fotografija snimljena HST-om, kraj  1990. god   – Crvena boja – ostatak zvezde  ...
SN1006     • Najsjajniji događaj u       istoriji     • 1. maj 1006. godine     • Švajcarska, Egipat, Irak,       Kina, Ja...
SN 1006    • Sjaj -7.5m    • U centru – pulsar ili crna      rupa – nepoznato    • Oblak – 2.800 km/h
Deca zvezda!    • Pre 15 milijardi godina – nastali                      samo vodonik i helijum                    • 110 r...
Šta je ovo?www.svetnauke.org
Carina nebula (NGC 3372)                                                            http://heritage.stsci.edu/2007/16/supp...
Eta Carinae                    • 7500-8000 sv. god.                    • Dve zvezde?                    • 4 miliona puta v...
Na kraju je ponovo početak...        E-mail: mmilan@svetnauke.org        Facebook profil: http://www.facebook.com/mmilan...
Zvezde eksplodiraju, zar ne
Zvezde eksplodiraju, zar ne
Zvezde eksplodiraju, zar ne
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Zvezde eksplodiraju, zar ne

4,189 views

Published on

Niško astronomsko proleće, 29. april 2011, AD Alfa Niš

Published in: Education, Spiritual, Technology
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
4,189
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2,376
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Zvezde eksplodiraju, zar ne

  1. 1. AD Alfa, Niš www.alfa.org.rsZvezde eksplodiraju, zar ne? Niško astronomsko prolećewww.svetnauke.org April 2011
  2. 2. Zvezde su ovek iste?www.svetnauke.org
  3. 3. Ali...www.svetnauke.org
  4. 4. Kako žive zvezde?www.svetnauke.org
  5. 5. Slike nam pričaju priču...www.svetnauke.org
  6. 6. Zvezda je rođena  Temperatura:  10 miliona stepeniwww.svetnauke.org
  7. 7. Kako sijaju zvezde?  Sunce - svake sekunde 700 miliona tona vodonika fuzijom prelazi u 695 miliona tona helijuma, a od 5 miliona tona nastaje energija  Nekoliko puta više energije nego ukupna potrošnja energije na Zemlji!www.svetnauke.org
  8. 8. Početak kraja  “Sagorevanje” vodonika u ljusci oko jezgra  Jezgro  Temperatura 100 miliona stepeni  “sagorevanje” helijuma  “pepeo”: ugljenik i kiseonik  Zvezda raste, površina hladi  Zapremina oko milijardu puta veća  Crveni džinwww.svetnauke.org
  9. 9. Crveni džin  Aldebaran (Bik)  15 najsjajnijih zvezda, 15x veći od Sunca; orbita Merkura  Antares (Škorpija)  13. po sjaju, 12000x sjajniji od Sunca, ¾ rastojanja do Jupitera  Betelgez (Orion)  11. po sjaju, 15000x sjajniji od Sunca, 20x veća masawww.svetnauke.org
  10. 10. Male i velike zvezde  Većina zezda – slične Suncu  Postoje i druge zvezde – plavičaste, blještavo sjajne  Spika (Devica), Aherar (Eridan), skoro sve sjajne u Orionu  Masa zvezda:  mala – žive dugo, evoluiraju polako  velika – žive kratko, evoluiraju brzo  Crveni džin – teško se razlikuju  Mala masa – jezgro (ugljenik, kiseonik) – inertno  Velika masa – termonuklearne reakcije se nastavljaj www.svetnauke.orgwww.svetnauke.org
  11. 11. Veliko i malowww.svetnauke.org
  12. 12. M57 Planetarna maglina  Mnogo praznog prostora...  “Pritisak” elektrona  1,4 solarne mase, 10.000 km; 1 cm3 → 60 tona!  Neki beli patuljci – zanimljiva sudbinawww.svetnauke.org
  13. 13. www.svetnauke.org
  14. 14. Nova EKSPLOZIJA!  Sjaj - 10 hiljada puta!  Masa – 1/10 solarne  beli patuljci – objašnjeni ~1930  Čandrasekar  granica 1.4 solarne masewww.svetnauke.org
  15. 15. www.svetnauke.org
  16. 16. Velike brzo žive...  Brzina:  20 solarnih masa  vodonik - 10 miliona god.  helijum – milion godina  Ugljenik – 1000 godina  Kiseonik – 1 godina  Silicijum → gvozdeno jezgro za 1 dan  Temperatura raste  700 miliona – ugljenik  milijardu – kiseonik  3 milijarde – silicijum  Inertno gvožđe!www.svetnauke.org
  17. 17. Pre eksplozijewww.svetnauke.org
  18. 18. www.svetnauke.org
  19. 19. 100 miliona milijardi triliona atomskih bombiwww.svetnauke.org
  20. 20. Supernova  Udarni talas – brzina nekoliko desetina hiljada km/s  Eksplozija – odbacivanje spoljašnjih slojeva  Ogromna oslobođena energija  Sjajnija od čitave galaksije!  Bljesak svetlosti jednak sjaju milijardi Sunaca i taj sjaj dostiže za nekoliko sati.  Ista zvezda može postati nova nekoliko puta, ali zvezda može biti supernova samo jednom!www.svetnauke.org SN 2006gy
  21. 21. Neutronska zvezda  “Pritisak” neutrona  Uvećana verzija belog patuljka  Beli patuljak 10.000 km, neutronska zvezda 30 km.  Kašičica materijala – 40 milijardi tona  1967. godina → LGM1 → pulsariwww.svetnauke.org
  22. 22. Supernove Ia• Dva moguća mehanizma• Teleskop Čandra (X-spektar)• SN1572 (Tiho Brahe)• 1/10 rastojanja Sunce-Zemlja; period 5 dana ostatak supernove ~20 sv. god. Credit: NASA/CXC/Chinese Academy of Sciences/F. Lu et al Objavljeno: 1. maj 2011, The Astrophysical Journal
  23. 23. SN I SN IIMaksimum dostižu za nedelju dana, ‘uži’ maksimumtraje nekolio danaKrive sjaja – slične Krive sjaja – međusobno razlikuju20-30 dana sjaj opada brzinom 0,1m Prvih 100 dana – opada sporo, zatimna dan, zatim usporava mnogo brže nego kod SNIApsolutni sjaj: -19m (retko -21m), razlika Apsolutni sjaj, manji: -17mpre eksplozije i maksimuma u proseku19m-20mU svim galaksijama, jednom u 650 g. Kraci spiralnih galaksija, češće od SNIStarost zvezda oko 1010 god. Zvezda O i B klase, starost 106-108 g.
  24. 24. SN I SN IIMasa – manja od 1,2 solarne Velika masa, nekad više od 8 solarnihIzbaci manje od 0,1 solarnih masa Izbaci 1-10 solarnih masaSpektar maksimuma – kontinualan Spektar maksimuma – kontinualanPojavljuju linije Fe, Ca, Si, S, He, Pojavljuju linije vodonika i drugihnema H elemenataTemperatura 20.000K, opada 5.500K Širi brzinom 6-12 hiljada km/sPlavi pomak, 5-20 hiljada km/s
  25. 25. Standardne “sveće”
  26. 26. www.svetnauke.org a
  27. 27. Betelgez – Alfa Orionis  Druga po sjaju u sazvežđu Orion  Nekad sjajnija od zvezde Rigel  Sjaj: od 0,2 do 1,2 magnitude  Prvi opis kao “crvenkasta” zvezda još u antičko doba (Ptolomej)  Heršel – 1836. god opisao promeni sjajawww.svetnauke.org
  28. 28. Betelgez – Alfa Orionis  Masa: 18-19 masa Sunca  Prečnik: ~1000 puta veći Sunca  Sjaj: ~150.000 puta veći  Temperatura: 3500K  Daljina: 650 sv. godinawww.svetnauke.org
  29. 29. Betelgez – Alfa Orionis  Sjaj tokom prethodnih 5000 dana (www.aavso.org/data/lcg/)  Umetnička vizija; VLT (ESO)www.svetnauke.org
  30. 30. Šta će biti?  Hoće li Zemlja dobiti drugo Sunce?  NE!  Hoće li Betelgez da eksplodira?  DA!  Kad?  Niko ne zna. Možda već jeste...  Šta će se dogoditi?  ....www.svetnauke.org
  31. 31. Kako znamo?  Već se događalo  Priroda nije toliko opasna i mrzovoljna kako je neki predstavljaju  6 supernova u našoj galaksiji u poslednjih 1000 godina  2007. godine!  100 pc ispod ili iznad galaktičke ravni  Najmlađa – pre 140 godina  Krug 100 pc – 1 supernova svakih 500.000 god.  Udaljena 23.000 sv. god.  Najmlađa (?) – CasA, pre 330 god  Ako su procene tačne treba da postoji oko 10 supernova mlađih  Avgust 1680. - nova zvezda u katalogu od CasAwww.svetnauke.org
  32. 32. Najpoznatije! SN1054 SN1572 SN1604 SN1006 SN1987www.svetnauke.org
  33. 33. M1 – Maglina Rak (SN1054)(NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) • 4. jula 1054. g. kineski astronomi na istočnom delu neba • Dostigla -6m (1/4 Meseca) • naredna 23 dana – videla po danu • opažena i na drugom kraju sveta – iznad današnjeg Novog Meksika i Arizone, zabeležili je indijanski slikari
  34. 34. “Na dan či-ču, petog meseca prve godine vladavine Či-ho,pojavila se gostujuća zvezda na jugoistoku Tijen-huana,veličine nekoliko palaca. Posle više od godine dana, ona seugasila” – Toktaga, Istorija dinastije Sung
  35. 35. M1 – Maglina Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) • Daljina 6.300 s.v. god. • 28. avgust 1758. – Š. Mesije • maglina 10 s.g. u prečniku, brzina 1800 km/s • Sjaj -3.2m (1000 x Sunce) • 1948. – jak radio izvor • 1964. – izvor X-zraka
  36. 36. M1 – Maglina Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) • X-zračenje oko 100 puta intenzivnije nego VIS • 1968 - pulsar (NP0532) • 30 obr/sec – najmlađi pulsar • mala zvezda, apsolutni sjaj približno kao Sunce
  37. 37. M1 – Maglina Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) • slika snimljena VLT-om • boje pokazuju šta se dešava sa elektronima u različitim delovima magline – crvena – rekombinacija sa protonima, nastaje vodonik – plava – elektroni osciluju usled delovanja jakog magnetnog polja
  38. 38. SN 1181 • 4 – 6 avgusta • Kineski i Japanski astronomi • Sazvežđe: Cassiopeia • Vidljiva 185 dana • Radio izvor 3C58 – Rotira 15 puta u sec – Prva “kvark-zvezda” • Sjaj supernove: -1m
  39. 39. SN 1572 • 11. novembar • Tiho Brahe • Sjajnija od Venere (-4m) • Mart 1574 – nevidljiva golim okom • Mlečni put, Cassiopeia • Supernova Ia • Gas – 9000 km/h • Zvezda – G2 – “pomogla” nastanku SN – 10.000 svetlosnih godina
  40. 40. SN 1604 • 9. oktobra 1604 • Keplerova SN (zvezda), 17. oktobar 1604 • Poslednja SN u Galaksiji • 20.000 svetlosnih godina • Sjajnija od svih planeta osim Venere (-2.5m)
  41. 41. Supernova SN1987A• Noć 23.-24. februar 1987. godine• Jan Šelton, opservatorija Las Kampanas (čileanski Andi)• Veliki Magelanov oblak• Rudnik cinka – Kamioka (Japan) – 11 događaja u istoj sekundi – Rudnik u Ohaju – istovremeno 6 događaja – Verovatnoća nezamislivo mala! – Sudar sa neutrinima• Nekoliko sati kasnije – australijski astronomi prepoznali zvezdu: – super-džin B3, 40 puta veći prečnik od Sunca – Sanduleak-69202
  42. 42. • Daljina 186.000 sv. God• Sjaj +3m• Prva fotografija snimljena HST-om, kraj 1990. god – Crvena boja – ostatak zvezde – Zeleno – usijani gas• 1994. godina – dva dodatna prstena zbunila naučnike, još ne postoji prihvatljivo objašnjenje
  43. 43. SN1006 • Najsjajniji događaj u istoriji • 1. maj 1006. godine • Švajcarska, Egipat, Irak, Kina, Japan, S. Amerika • Egipatski astronom Ali bin Ridwan – 2.5-3 puta veći disk od Venere – ¼ sjaja Meseca • Supernova tipa Ia • Neki izvori - senka
  44. 44. SN 1006 • Sjaj -7.5m • U centru – pulsar ili crna rupa – nepoznato • Oblak – 2.800 km/h
  45. 45. Deca zvezda! • Pre 15 milijardi godina – nastali samo vodonik i helijum • 110 različitih hemijskih elemenata • Prvih 81 – stabilni, nalaze na Zemlji, izgrađuju većinu objekata u vasioni • Sledećih 10 – radioaktivno, nalaze na Zemlji, dug period poluraspada (milion ili milijardu godina); prilično retki, nisu zabeleženi na drugim zvezdama • Poslednji – radioaktivni, samo veštački, mnogo kraći period poluraspadawww.svetnauke.org
  46. 46. Šta je ovo?www.svetnauke.org
  47. 47. Carina nebula (NGC 3372) http://heritage.stsci.edu/2007/16/supplemental.html • Nekoliko ogromnih plavih zvezda • 6500 – 10000 sv. god od Zemlje; široka ~300 sv. god. • Prvi put 1751. god, jedna od najvećih; vidi se sa južne hemisferewww.svetnauke.org
  48. 48. Eta Carinae • 7500-8000 sv. god. • Dve zvezde? • 4 miliona puta veći sjaj od Sunca; 100 puta veća masa! • Vidi do 30oN širine • 85-195 prečnika Sunca, 40000K, 3 miliona god • Supernova ili hipernova • Možda gama blesak! ~1kT TNT/km2 (10x smrtonosna doza)www.svetnauke.org
  49. 49. Na kraju je ponovo početak...  E-mail: mmilan@svetnauke.org  Facebook profil: http://www.facebook.com/mmilan  Sajt: http://www.svetnauke.org  Facebook strana: http://www.facebook.com/univerzumwww.svetnauke.org

×