Zvezde eksplodiraju, zar ne

AD Alfa, Niš www.alfa.org.rsZvezde eksplodiraju, zar ne? Niško astronomsko prolećewww.svetnauke.org April 2011

Zvezde su ovek iste?www.svetnauke.org

Ali...www.svetnauke.org

Kako žive zvezde?www.svetnauke.org

Slike nam pričaju priču...www.svetnauke.org

Zvezda je rođena  Temperatura:  10 miliona stepeniwww.svetnauke.org

Kako sijaju zvezde?  Sunce - svake sekunde 700 miliona tona vodonika fuzijom prelazi u 695 miliona tona helijuma, a od 5 miliona tona nastaje energija  Nekoliko puta više energije nego ukupna potrošnja energije na Zemlji!www.svetnauke.org

Početak kraja  “Sagorevanje” vodonika u ljusci oko jezgra  Jezgro  Temperatura 100 miliona stepeni  “sagorevanje” helijuma  “pepeo”: ugljenik i kiseonik  Zvezda raste, površina hladi  Zapremina oko milijardu puta veća  Crveni džinwww.svetnauke.org

Crveni džin  Aldebaran (Bik)  15 najsjajnijih zvezda, 15x veći od Sunca; orbita Merkura  Antares (Škorpija)  13. po sjaju, 12000x sjajniji od Sunca, ¾ rastojanja do Jupitera  Betelgez (Orion)  11. po sjaju, 15000x sjajniji od Sunca, 20x veća masawww.svetnauke.org

Male i velike zvezde  Većina zezda – slične Suncu  Postoje i druge zvezde – plavičaste, blještavo sjajne  Spika (Devica), Aherar (Eridan), skoro sve sjajne u Orionu  Masa zvezda:  mala – žive dugo, evoluiraju polako  velika – žive kratko, evoluiraju brzo  Crveni džin – teško se razlikuju  Mala masa – jezgro (ugljenik, kiseonik) – inertno  Velika masa – termonuklearne reakcije se nastavljaj www.svetnauke.orgwww.svetnauke.org

Veliko i malowww.svetnauke.org

M57 Planetarna maglina  Mnogo praznog prostora...  “Pritisak” elektrona  1,4 solarne mase, 10.000 km; 1 cm3 → 60 tona!  Neki beli patuljci – zanimljiva sudbinawww.svetnauke.org

www.svetnauke.org

Nova EKSPLOZIJA!  Sjaj - 10 hiljada puta!  Masa – 1/10 solarne  beli patuljci – objašnjeni ~1930  Čandrasekar  granica 1.4 solarne masewww.svetnauke.org

www.svetnauke.org

Velike brzo žive...  Brzina:  20 solarnih masa  vodonik - 10 miliona god.  helijum – milion godina  Ugljenik – 1000 godina  Kiseonik – 1 godina  Silicijum → gvozdeno jezgro za 1 dan  Temperatura raste  700 miliona – ugljenik  milijardu – kiseonik  3 milijarde – silicijum  Inertno gvožđe!www.svetnauke.org

Pre eksplozijewww.svetnauke.org

www.svetnauke.org

100 miliona milijardi triliona atomskih bombiwww.svetnauke.org

Supernova  Udarni talas – brzina nekoliko desetina hiljada km/s  Eksplozija – odbacivanje spoljašnjih slojeva  Ogromna oslobođena energija  Sjajnija od čitave galaksije!  Bljesak svetlosti jednak sjaju milijardi Sunaca i taj sjaj dostiže za nekoliko sati.  Ista zvezda može postati nova nekoliko puta, ali zvezda može biti supernova samo jednom!www.svetnauke.org SN 2006gy

Neutronska zvezda  “Pritisak” neutrona  Uvećana verzija belog patuljka  Beli patuljak 10.000 km, neutronska zvezda 30 km.  Kašičica materijala – 40 milijardi tona  1967. godina → LGM1 → pulsariwww.svetnauke.org

Supernove Ia• Dva moguća mehanizma• Teleskop Čandra (X-spektar)• SN1572 (Tiho Brahe)• 1/10 rastojanja Sunce-Zemlja; period 5 dana ostatak supernove ~20 sv. god. Credit: NASA/CXC/Chinese Academy of Sciences/F. Lu et al Objavljeno: 1. maj 2011, The Astrophysical Journal

SN I SN IIMaksimum dostižu za nedelju dana, ‘uži’ maksimumtraje nekolio danaKrive sjaja – slične Krive sjaja – međusobno razlikuju20-30 dana sjaj opada brzinom 0,1m Prvih 100 dana – opada sporo, zatimna dan, zatim usporava mnogo brže nego kod SNIApsolutni sjaj: -19m (retko -21m), razlika Apsolutni sjaj, manji: -17mpre eksplozije i maksimuma u proseku19m-20mU svim galaksijama, jednom u 650 g. Kraci spiralnih galaksija, češće od SNIStarost zvezda oko 1010 god. Zvezda O i B klase, starost 106-108 g.

SN I SN IIMasa – manja od 1,2 solarne Velika masa, nekad više od 8 solarnihIzbaci manje od 0,1 solarnih masa Izbaci 1-10 solarnih masaSpektar maksimuma – kontinualan Spektar maksimuma – kontinualanPojavljuju linije Fe, Ca, Si, S, He, Pojavljuju linije vodonika i drugihnema H elemenataTemperatura 20.000K, opada 5.500K Širi brzinom 6-12 hiljada km/sPlavi pomak, 5-20 hiljada km/s

Standardne “sveće”

www.svetnauke.org a

Betelgez – Alfa Orionis  Druga po sjaju u sazvežđu Orion  Nekad sjajnija od zvezde Rigel  Sjaj: od 0,2 do 1,2 magnitude  Prvi opis kao “crvenkasta” zvezda još u antičko doba (Ptolomej)  Heršel – 1836. god opisao promeni sjajawww.svetnauke.org

Betelgez – Alfa Orionis  Masa: 18-19 masa Sunca  Prečnik: ~1000 puta veći Sunca  Sjaj: ~150.000 puta veći  Temperatura: 3500K  Daljina: 650 sv. godinawww.svetnauke.org

Betelgez – Alfa Orionis  Sjaj tokom prethodnih 5000 dana (www.aavso.org/data/lcg/)  Umetnička vizija; VLT (ESO)www.svetnauke.org

Šta će biti?  Hoće li Zemlja dobiti drugo Sunce?  NE!  Hoće li Betelgez da eksplodira?  DA!  Kad?  Niko ne zna. Možda već jeste...  Šta će se dogoditi?  ....www.svetnauke.org

Kako znamo?  Već se događalo  Priroda nije toliko opasna i mrzovoljna kako je neki predstavljaju  6 supernova u našoj galaksiji u poslednjih 1000 godina  2007. godine!  100 pc ispod ili iznad galaktičke ravni  Najmlađa – pre 140 godina  Krug 100 pc – 1 supernova svakih 500.000 god.  Udaljena 23.000 sv. god.  Najmlađa (?) – CasA, pre 330 god  Ako su procene tačne treba da postoji oko 10 supernova mlađih  Avgust 1680. - nova zvezda u katalogu od CasAwww.svetnauke.org

Najpoznatije! SN1054 SN1572 SN1604 SN1006 SN1987www.svetnauke.org

M1 – Maglina Rak (SN1054)(NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) • 4. jula 1054. g. kineski astronomi na istočnom delu neba • Dostigla -6m (1/4 Meseca) • naredna 23 dana – videla po danu • opažena i na drugom kraju sveta – iznad današnjeg Novog Meksika i Arizone, zabeležili je indijanski slikari

“Na dan či-ču, petog meseca prve godine vladavine Či-ho,pojavila se gostujuća zvezda na jugoistoku Tijen-huana,veličine nekoliko palaca. Posle više od godine dana, ona seugasila” – Toktaga, Istorija dinastije Sung

M1 – Maglina Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) • Daljina 6.300 s.v. god. • 28. avgust 1758. – Š. Mesije • maglina 10 s.g. u prečniku, brzina 1800 km/s • Sjaj -3.2m (1000 x Sunce) • 1948. – jak radio izvor • 1964. – izvor X-zraka

M1 – Maglina Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) • X-zračenje oko 100 puta intenzivnije nego VIS • 1968 - pulsar (NP0532) • 30 obr/sec – najmlađi pulsar • mala zvezda, apsolutni sjaj približno kao Sunce

M1 – Maglina Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) • slika snimljena VLT-om • boje pokazuju šta se dešava sa elektronima u različitim delovima magline – crvena – rekombinacija sa protonima, nastaje vodonik – plava – elektroni osciluju usled delovanja jakog magnetnog polja

SN 1181 • 4 – 6 avgusta • Kineski i Japanski astronomi • Sazvežđe: Cassiopeia • Vidljiva 185 dana • Radio izvor 3C58 – Rotira 15 puta u sec – Prva “kvark-zvezda” • Sjaj supernove: -1m

SN 1572 • 11. novembar • Tiho Brahe • Sjajnija od Venere (-4m) • Mart 1574 – nevidljiva golim okom • Mlečni put, Cassiopeia • Supernova Ia • Gas – 9000 km/h • Zvezda – G2 – “pomogla” nastanku SN – 10.000 svetlosnih godina

SN 1604 • 9. oktobra 1604 • Keplerova SN (zvezda), 17. oktobar 1604 • Poslednja SN u Galaksiji • 20.000 svetlosnih godina • Sjajnija od svih planeta osim Venere (-2.5m)

Supernova SN1987A• Noć 23.-24. februar 1987. godine• Jan Šelton, opservatorija Las Kampanas (čileanski Andi)• Veliki Magelanov oblak• Rudnik cinka – Kamioka (Japan) – 11 događaja u istoj sekundi – Rudnik u Ohaju – istovremeno 6 događaja – Verovatnoća nezamislivo mala! – Sudar sa neutrinima• Nekoliko sati kasnije – australijski astronomi prepoznali zvezdu: – super-džin B3, 40 puta veći prečnik od Sunca – Sanduleak-69202

• Daljina 186.000 sv. God• Sjaj +3m• Prva fotografija snimljena HST-om, kraj 1990. god – Crvena boja – ostatak zvezde – Zeleno – usijani gas• 1994. godina – dva dodatna prstena zbunila naučnike, još ne postoji prihvatljivo objašnjenje

SN1006 • Najsjajniji događaj u istoriji • 1. maj 1006. godine • Švajcarska, Egipat, Irak, Kina, Japan, S. Amerika • Egipatski astronom Ali bin Ridwan – 2.5-3 puta veći disk od Venere – ¼ sjaja Meseca • Supernova tipa Ia • Neki izvori - senka

SN 1006 • Sjaj -7.5m • U centru – pulsar ili crna rupa – nepoznato • Oblak – 2.800 km/h

Deca zvezda! • Pre 15 milijardi godina – nastali samo vodonik i helijum • 110 različitih hemijskih elemenata • Prvih 81 – stabilni, nalaze na Zemlji, izgrađuju većinu objekata u vasioni • Sledećih 10 – radioaktivno, nalaze na Zemlji, dug period poluraspada (milion ili milijardu godina); prilično retki, nisu zabeleženi na drugim zvezdama • Poslednji – radioaktivni, samo veštački, mnogo kraći period poluraspadawww.svetnauke.org

Šta je ovo?www.svetnauke.org

Carina nebula (NGC 3372) http://heritage.stsci.edu/2007/16/supplemental.html • Nekoliko ogromnih plavih zvezda • 6500 – 10000 sv. god od Zemlje; široka ~300 sv. god. • Prvi put 1751. god, jedna od najvećih; vidi se sa južne hemisferewww.svetnauke.org

Eta Carinae • 7500-8000 sv. god. • Dve zvezde? • 4 miliona puta veći sjaj od Sunca; 100 puta veća masa! • Vidi do 30oN širine • 85-195 prečnika Sunca, 40000K, 3 miliona god • Supernova ili hipernova • Možda gama blesak! ~1kT TNT/km2 (10x smrtonosna doza)www.svetnauke.org

Na kraju je ponovo početak...  E-mail: mmilan@svetnauke.org  Facebook profil: http://www.facebook.com/mmilan  Sajt: http://www.svetnauke.org  Facebook strana: http://www.facebook.com/univerzumwww.svetnauke.org

http://www.svetnauke.org	2122
url_unknown	6
http://webserver	2

Zvezde eksplodiraju, zar ne

by Milan Milosevic on Apr 29, 2011

Accessibility

Categories

Tags

Upload Details

Usage Rights

3 Embeds 2,130

Statistics

Zvezde eksplodiraju, zar ne — Presentation Transcript