Your SlideShare is downloading. ×
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Mesijeovi objekti
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Mesijeovi objekti

1,047

Published on

Published in: Education, Technology
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
1,047
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. M E S I J E O V I O B J E K T I Milan Milošević
  • 2. Šarl Mesije (1730 – 1817)
    • ro|en u istočnoj Francuskoj 26. juna 1730. god
    • 3. 21. januara 1759. – video Halejevu kometu
    • 4. 28. avgusta 1768. – “magličasta mrlja u sazve`|u Bika”
    • 5. septembra 1763 – prvi put uočio novu kometu, nije uspela prva mogućnost da postane član Francuske aakademije nauka
    • 6. 1764. – postao član Kraljevskog društva u Londonu
    • 7. 1765. – objekti od M3 do M40
    • 8. 1769. – prva verzija kataloga (do M45)
    • 9. 1780. – druga verzija kataloga (do M68), naredne godine (do M100)
    • 10. 1784. – konačno izdanje (do M104), kasnije dopunjavano
    • 11. otkrio 21 kometu (“svega” 13 Mesijeove)
    • 12. 12. jula 1801 – poslednji put otkrio novu kometu
    • 13. 1806. – Krst legije časti, Napoleon
    • 14. umro 12. aprila 1817. god
    • 15. jedan krater na Mesecu nosi Mesijeovo ime
  • 16. Šta su to Mesijeovi objekti?
    • Planetarne magline (M27, M57, M76, M97)
    • 17. Difuzne magline (M8, M17, M20, M42, M43, M78)
    • 18. Galaksije
      • spiralne (M31, M33, M51, M58, M100, M104, ...)
      • 19. lentikularn e (M84, M85, M86, M102)
      • 20. eliptične (M32, M49, M59, M60, M87, M89, M105, M110)
      • 21. nepravilne (M82)
    • Zbijena jata (M2, M3, M4, M5, M9, M10, M12, ...)
    • 22. Otvorena jata (M6, M7, M11, M16, M18, M21, ...)
    • 23. Ostali objekti (M1, M24, M40, M73)
  • 24. Planetarne magline (M27, M57, M76, M97)
    • kasna faza u evoluciji zvezda malih masa
    • 25. naziv - opis koji je dao V. Heršel na osnovu svojih teleskopskih posmatranja
    • 26. nemaju nikakve veze sa planetama
    • 27. nastaju kad crveni d`inovi trenutno gube deo svoje mase i postaju beli patuljci
    • 28. nije prsten, sfernog oblika
    • 29. najčešće gasni oblak sadr`i oko 1/10 solarne mase
    • 30. brzina udaljavanja: 20 km/s; trajanje oko 35.000 god
    • 31. centralna zvezda – jezgro umiruće zvezde
    • 32. temperatura oko 125.000 K
  • 33. M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecula; +7,4 mag; 1250 s.g)
    • prva otkrivena (Mesije, 12 jula 1764. god )
    • 34. najsjajnija +7,4 m
    • 35. zvezda +13.5 m
    • 36. patuljak 85.000 K (tip O7)
    • 37. dvojni sist. (pratilac 17 m )
    • 38. rastojanje 800 – 1.500 s.g.
    • 39. ranije od 490 do 3.500 s.g.
    • 40. oko 100 puta sjajnija od Sunca (-0,5 m ), zvezda +6 m 1/3 sjaja Sunca) i +9 m (oko 100 puta manje od Sunca)
  • 41.
    • mnogo visokoenergetskog zračenja sa zvezde
    • 42. maglina apsorbuje to zrčenje zvezde i reemituje kao vidljvo zračenje
    • 43. većina vidljive svetlosti samo u jednoj spektralnoj liniji – zelenom delu spektra
    • 44. otkrivena jedna promenljiva zvezda
    M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecula; +7,4 mag; 1250 s.g)
  • 45.
    • visoko energetsko UV zračenje – fluorescencija oblaka
    • 46. emitovanje svetlosti – diskretne talasne du`ine, linijski spektar
    • 47. najizra`enije: jonizovan kiseonik i vodonik
    • 48. zeleno – dvostruko jonizovan O, najveća apsorbovana energija
    • 49. zvezda emituje isti spektar u svim pravcima, razlike u boji – gustina oblaka
    M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecula; +7,4 mag; 1250 s.g)
  • 50. M57 - Prsten maglina (NGC 6720; Lyra; +8,8 mag; 4.100 s.g)
    • prototip planetarne magline
    • 51. razlika u boji slojeva – jonizacija opada sa povećanjem daljine od vrele centralne zvezde
    • 52. unutrašnji region prstena – taman, emituje UV
    • 53. srednji – zelene boje, jonizovan kiseonik i azot
    • 54. spoljni – crven, vodonik
  • 55. M57 - Prsten maglina (NGC 6720; Lyra; +8,8 mag; 4.100 s.g)
    • centralni zvezdu otkrio - F. Hahn 1800. god.
    • 56. ostatak zvezde tipa Sunca
    • 57. tepm. zvezde 100.000 do 200.000 K
    • 58. zvezda će uskoro početi da se hladi
    • 59. za oko milijardu godina postaće crni patuljak
    • 60. rastojanje nije tačno odre|eno
  • 61. Difuzne magline (M8, M17, M20, M42, M43, M78)
    • “ difuzna” - iz vremena kada su svi magličasti objekti (galaksije i zvezdana jata) nazivani maglinama (doba Mesijea), pridev je dodat da bi se napravila razilka
    • 62. oblak me|uzvezdanog gasa i prašine
    • 63. gustina prašine 10 6 atoma/m 3 , tj. 10 4 do 10 9 at/m 3 (najbolji vakuum 10 10 at/m 3 ); gustina gasa 10 -6 č estica/m 3
    • 64. me|uzvezdani oblak veličine Zemlje – par kockica za jamb
    • 65. sastav: 90% vodonik, 9% helijum a ostalo te`i elementi
    • 66. oblasti galaksije u kojima se odigravaju procesi nastanka zvezda
    • 67. vrste maglina:
      • emisijone – apsorbuju elektromagnetno zračenje van vidljivog dela spektra koje zatim emituju kao vidljivu svetlost
      • 68. refleksione – sijaju zahvaljujuci reflektovanoj svetlosti obli`njih zvezda
      • 69. apsorpcione – tamn oblaci, uočavaju se kao silueta naspram neke sjajne pozadine
  • 70. M8 - Laguna maglina (NGC 6523; Sagittarius; +6,8 mag; 5200 s.g)
    • dimenzije 90 X 40 lučnih minuta (tj. 3 X 4/3 prividnog prečnika punog Meseca)
    • 71. 140 x 60 svetlosnih godina
  • 72. M8 - Laguna maglina (NGC 6523; Sagittarius; +6,8 mag; 5200 s.g)
    • daljina 5.200 svetlosnih god.
    • 73. prisustvo “tamnih” maglina
    • 74. globule – kolapsirajući oblaci protozvezda prečnika oko 10.000 AU
    • 75. Maglina “Peščani sat” – u okviru najsjajnijeg dela; prvi uočio D`. Heršil
    • 76. trenutno odigravaju procesi nastanka zvezda
  • 77. M8 - Laguna maglina (NGC 6523; Sagittarius; +6,8 mag; 5200 s.g)
  • 78. M17 - Omega (Potkovica) (NGC 6618; Sagittarius; +7,0 mag; 5000 s.g.)
    • različita imena: Labud, Potkovica, Jastog (na ju`. pol. lopti)
    • 79. zvezdano porodilište
    • 80. sjaj potiče od ogromne energije mladih zvezda
    • 81. u unutrašnjosti magline jato od oko 35 zvezda
    • 82. boja – crvenkasta, sa nekim nijansama roze, potiče od vodonika, pobu|en od strane mladih zvezda
    • najsjajnija oblast – bele boje – nije preeksponirana, rezultat me{anja emisije svetlosti vrelog gasa sa reflektovanom svetlo{}u sjajnih zvezda
    • 83. velika koli~ina tamne materije
  • 84. M17 - Omega (Potkovica) (NGC 6618; Sagittarius; +7,0 mag; 5000 s.g.)
    • masa procenjena na oko 800 masa Sunca, dovoljno za nastanak većeg zvezdanog jata
    • 85. sjajna maglina 15 s. g, ukupne dimenzije oko 40 s.g.
  • 86. M17 - Omega (Potkovica) (NGC 6618; Sagittarius; +7,0 mag; 5000 s.g.)
    • procena rastojanja varirala
    • 87. danas izme|u 5.000 i 6.000 s.g.
    • 88. M16 i M17 – zvezdana porodilišta, dosta blizu, u istom spiralnom kraku
  • 89. M20 - Trifid maglina (NGC 6514; Sagittarius; +9,0 mag; 5200 s.g)
    • ime Trifid kad je otkrio D`. Heršil – primetio tri različita segmenta u ovoj maglini, razdvojena tamnim linijama me|uzvezdane prašine
    • 90. emisijona i refleksiona maglina
    • 91. crvena oblast – emisiona maglina, sjaj odr`ava sjajna trojna zvezda
    • 92. plava oblast – refleksiona maglina, prelama svetlost jedne obli`nje zvezde O klase
  • 93. M20 - Trifid maglina (NGC 6514; Sagittarius; +9,0 mag; 5200 s.g)
    • daljina procenjena izme|u 2,200 i 7.600 s. g.
    • 94. najčešće 5.200 sv. god.
    • 95. procene sjaja od +9,0 m do + 6,8 m
    • 96. u centru trojna zvezda
      • sjaj +7,0 m
      • 97. komponente +7,6 m, +10,7 m i +8,7 m
      • 98. spektralne klase O5 ili O6
  • 99. M20 - Trifid maglina (NGC 6514; Sagittarius; +9,0 mag; 5200 s.g)
    • oblast u kojoj nastaju zvezde
    • u dobrim uslovima vidljiva golim okom
  • 100. M42 - Orionova maglina (NGC 1976; Orion, +4,0 mag; 1.600 s.g)
    • dosta kasno otkrivena
    • 101. vidljiva golim okom
    • 102. Galilej – teleskopom posmatrao Orion, nije je otkrio
    • 103. 1618 – Cizates , tra`io teleskopom komete, najverovatnije ga je ovaj objekat u prvi mah zbunio
  • 104. M42 - Orionova maglina (NGC 1976; Orion, +4,0 mag; 1.600 s.g)
    • u maglini se mogu videti i mlade, tek ro|ene zvezde
    • 105. zvezdano porodilište
    • 106. većina ovih zvezda završiće svoj `ivot za nekoliko miliona godina u grandioznoj eksploziji – za kosmičke pojmove one `ive tek jedan tren
    • 107. mo`da baš dok gledate tamo nastaje neka zvezda
  • 108. M42 - Orionova maglina (NGC 1976; Orion, +4,0 mag; 1.600 s.g)
    • na rastojanju od 1.600 s.g. (vidimo kakva je bila u vreme dolaska Slovena na Balkan)
    • 109. prečnik magline – 30 s. g.
    • 110. deo mnogo većeg oblaka me|uzvezdanog gasa, dimenzije oblaka – nekoliko stotina svetlosnih godina
    • 111. najsjajnija maglina
    • 112. jedan od najsjajnijih Deep Space objekata
  • 113. M42 - Orionova maglina (NGC 1976; Orion, +4,0 mag; 1.600 s.g)
    • nejasno zašto je ovaj ovoliko sjajan objekat otkriven tek 1816 god.
    • još Ptolomej je napravio katalog sjajnih objekata u ovom delu neba, u njemu nije bilo M42
  • 114. M43 - deo Orionove magline (NGC 1982; Orion +9,0 mag; 1.600 s. g.)
    • deo Orionove magline (M42)
    • 115. od glavne magline razdvojena tamnom “linijom”
    • 116. uočio de Mairan 1733. – “zvezda sa oreolom”
    • 117. zvezda NU Orionis, sjaj 6,5 - 7,6 m ; spekt. tipa BIV
    • 118. sjaj magline – refrakcija sjaja zvezda, doprinosi i obli`nje zvezdano jato
  • 119. Galaksije
    • gravitaciono ograničeni zvezdani sistemi
    • 120. veliki broj zvezda i me|uzvezdana supstanca u obliku gasa (neutralan ili jonizovan)
    • 121. broj zvezda od nekoliko miliona do više hiljada milijardi
    • 122. mase u intervalu 10 6 do 10 13 solarnih masa
    • 123. prema morfološkim osobinama – viljuškasta klasifikacija
    • 124. E. Habl 1925. i 1935. god.
  • 125. Galaksije
    • dele se na: eliptične (13%), lentikularne (9%), spiralne (62%) i nepravilne (3%)
    • 126. Eliptične (E) – spljošteni rotacioni elipsoidi; 8 klasa – odnos poluosa (stepen vidljive spljoštenosti), masa 10 12 do 10 13 M O
    • 127. Lentikularne (S0) – debeo centralni zvezdani disk, ponekad okru`en prstenom
    • 128. Spiralne (S) – spiralni kraci, obično dva, dele se na obične i barirane, od 10 10 do 10 12 M O
    • 129. Nepravilne (Ir) – ne postoji simetrija sjaja, malih masa, nema jedinstvenih karakteristika, tipovi IrI i IrII, od 10 8 do 10 10 M O
  • 130. Spiralne galaksije
    • mase od 10 10 do 10 12 , patuljaste 10 7
    • 131. me|uzvezdani gas i prašina – oko 3% vidljive mase
    • 132. va`na komponenta magnetna polja i kosmički zraci
    • 133. tipovi:
      • obične (A) – spiralni kraci razvijaju iz središta
      • 134. barirane (B) – spiralni kraci sa krajeva prečage u koju je razvučeno središte (polovina poznatih spiralnih galaksija)
    • podtipovi
      • a – izrazito ispupčeno jezgro, jako razvijeni, tanki i slabouočljivi kraci
      • 135. odtipovi b i c – jezgro sve manje, kraci izra`eniji
    • uočljiva je osna simetrija
  • 136. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g)
    • od Severnjače ka  Cas, i dalje na 1/3 puta, pri dobroj vidljivosti – mali magličast oblak
    • 137. taj mali oblačić – ogromna galaksija sa 300 milijardi zvezda i ko zna koliko planeta, drugih tela
    • 138. najpoznatija i najbli`a galaksija
    • 139. sa svojim pratiocima (M32 i M110), Mlečnim putem i ostalima – “Lokalna grupa”
    • 140. persijski astronom Al Sufa – “mali oblak”, opisao u knjizi “Fiksirane zvezde” 965 god.
    • 141. Šarl Mesije – neobavešten, otkriće pripisao Simonu Mariusu , dao prvi teleskopski opis – 1612
    • 142. Hodierna – neobavešten, 1654. god. ponovo otkrio
  • 143. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g)
  • 144. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g)
    • dugo se verovalo da je M31 najbli`a maglina
    • 145. Vilijam Heršel – njena daljina ne prelazi daljinu 2.000 Sirijusa (17.000 s.g.)
    • 146. najbli`im “ostrvom” u svemiru nalik Mlečnom putu
    • 147. disk prečnika 850 daljina Sirijusa i debljine 155 daljina Sirijusa (daljina Sirijusa je 8,6 sv. god).
    • 148. Hajgens – pionir spektroskopije, razlika izme|u maglina (linijski) i “maglina” – (kontinualan spekt.)
  • 149. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g)
    • V. M. Slipher (1812) – izmerio radijalnu brzinu – 300 km/s (preciznije 266 km/s) – najveća brzina, vangalaktička priroda
    • 150. Habl (1923) – prva promenljiva zvezda tipa Cefeide, nije mu bilo poznato postojanje tipa Cefeide, napravio grešku, dva puta manje rastojanje od stvarnog
    • 151. greška ustanovljena tek 1953 - 200-incni teleskop Palomar
  • 152. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g)
    • najbolje proučena; omogućava proučavanje “spolja”
    • 153. Mesije – uočio i M32 i M110, najsjajniji pratioci, poznato je još 10 pratioca
    • 154. interakcije sa M32 – nestabilnosti u spiralnoj strukturi; mo`da se u prošlosti odigrao “bliski” susret
    • oko 300 zezdanih jata; G1 – najsjajnije u Lokalnoj grupi (+13,7 m )
    • 155. pre~nik 200.000 s.g; na daljini od 2,2 miliona sv. god.
    • 156. dva puta ve}a od Mle~nog puta, masa 300 – 400 milijardi M O , masa prili~no mala u odnosu na na{u galaksiju
    • 157. dvostruko jezgro (HST) – mo`da je “pojela” manju galaksiju, ili samo opti~ka iluzija koju stvara tamni oblak pra{ine u blizini jezgra
  • 158. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g)
    • samo jedna supernova (1885) – prva van naše galaksije – Ernest Hartvig 20. avgust 1885. (+6 m ), kasnije izbledela na +16 m
    • 159. snimak sa ^andre (X-spektar)
      • u centru crna rupa (!?!), milion ili više puta veće mase od Sucna
      • 160. `ute olati – brojni izvori X-zraka, npr. X-binarne zvezde
      • plava oblast – u samom centru, mesto gde se sumlja u ostojanje supermasivne crne rupe
      • 161. X-zraci nastaju kad materija pada na povr{inu crne rupe ili zvezde
      • 162. za~u|uju}e – procenjena temperatura u centralnom delu prili~no niska (samo oko milion stepeni), kod binarnih zvezda – nekoliko desetina miliona stepeni
  • 163. M33 - Trianglum galaksija (NGC 598; Trianglum; +5,7 mag; 3 000 000 s.g)
    • istaknut clan “Lokalne grupe”
    • 164. mala u pore|enju sa M31
    • 165. galaksija prosečne veličine
    • 166. zarobljena grav. uticajem M31, ima svoji satelit LGS3
    • 167. prvi uočio Hodierna (1654), nezavisno Mesije (1764)
    • 168. rastojanje – najnovije oko 3 miliona s.g, dosad procene izme|u 2,3 i 2,4 miliona sv. god)
    • 169. prečnik 50.000 s.g. (1/2 Mlečnog puta)
    • 170. tamnije spoljne oblasti 60.000 s.g.
  • 171. M33 - Trianglum galaksija (NGC 598; Trianglum; +5,7 mag; 3 000 000 s.g)
    • masa izme|u 10 i 40 milijardi solarnih masa
    • 172. nijedna supernova, nekoliko ostataka
    • 173. 112 promenjljivih zvezda (4 nove, 25 cefeida)
    • 174. jaki izvori X-zraka
    • 175. za većinu ljudi najdalji obj. vidljiv golim okom
    • 176. na slici – crveno – vidljiva svetlost, plavo – UV zračenje
    • 177. najdalje zvezde ikad proučavane spektroskopski
  • 178. M51 - Vrtlog galaksija (NGC 5194; Lovacki Psi; +8,4 mag; 37.000.000 s.g)
    • jedno od Mesieovih originalnih otkrica (13. okt. 1773, dok je posmatrao jednu kometu)
    • 179. pratilac NGC 519 5 otkriven 1781, u katalogu iz 1784 – “dvostruka maglina”
    • 180. dominantan član male grupe galakija
    • 181. dosta sjajan objekat
  • 182. M51 - Vrtlog galaksija (NGC 5194; Lovacki Psi; +8,4 mag; 37.000.000 s.g)
    • prvi put otkrivena spiralna struktura 1845 - Lord Rose
    • 183. nekad se naziva i Roseova galaksija
    • 184. nepravilnosti u spiralnoj strukturi – posledica NGC 5195 – dovodi do nastanka neobično velikih zvezda
    • 185. slika: eksplozija supernove 1994. god. (HST)
  • 186. M100 (NGC 4321; Coma Borencies; +9,3 mag; 56.000.000 s.g)
    • jedan od najsjajnijih i najvećih članova jata u Devici
    • 187. spiralna galaksija, slična kao Mlečni put, vidi se “odozgo”
    • 188. HST otkriveno 20 cefeida – procenjena daljina na 56 +/- 6 miliona sv. god.
    • 189. dimenzije – slična M31
    • 190. registrovane 3 supernove
  • 191. M100 (NGC 4321; Coma Borencies; +9,3 mag; 56.000.000 s.g)
    • dva izra`ena spiralna kraka sa plavim zvezdama
    • 192. više manjih krakova
    • 193. plave zvezde – vrele, masivne i skoro formirane
    • 194. vidljiva pomoću teleskopa srednje snage
  • 195. M104 - Sombrero galaksija (NGC 4594; Coma Borencies; +8,0 mag; 50.000.000 s.g)
    • prvi objekat koji nije bio uključen u Mesijeovo originalno izdanje Kataloga
    • 196. dodao u svoj lični katalog 11. maja 1781. god, kao “vrlo tamnu maglinu”
    • 197. ime Sombrero zbog izgleda
    • 198. posmatramo je iz pravca – 6 O ju`no od ekvatora
  • 199. M104 - Sombrero galaksija (NGC 4594; Coma Borencies; +8,0 mag; 50.000.000 s.g)
    • ekvator – iscrtan tankim tamnim prstenom prašine, otrkio V . Heršel
    • 200. galaksija tipa Sa-Sb
    • 201. dobro diferencirani spiralni kraci
    • 202. prvi put uočen veliki crveni pomak – 1.000 km/s
    • 203. isuviše brzo da bi bila u našoj galakisiji
    • 204. registrovana i rotacija, Slifer
    • 205. masa 1.300 milijardi masa Sunca
  • 206. Nepravilne galaksije
    • ne postoji simetrija sjaja i zgušnjenja
    • 207. mali sjaj, relativno manjih masa (10 8 do 10 10 M O )
    • 208. nemaju jedinstvene karakteristike
    • 209. podtipovi:
      • IrI – relativna simetričnost u rasporedu masa, odsutna u sjaju
        • visok procenat gasa i prašine (više od 20% vidljive mase)
        • 210. dosta mladih zvezda => plavičasta boja
      • IrII – nepravilne isparčane forme
        • u njima se ne uočavaju sjajne superd`inovse zvezde i magline
    • nepravilna forma – posledica delovanja susednih galaksija
  • 211. M82 – Cigara galaksija (NGC 3034; Ursa Major; +8,4 mag; 12 000 000 s.g.)
    • prototip nepravilnih IrII galaksija
    • 212. otkrivena 31 decembra 1774. god. – J.E. Bode, zajedno sa M81 – “magličasta mrlja”
    • 213. dva tumačenja nepravilnog oblika
  • 214. M82 – Cigara galaksija (NGC 3034; Ursa Major; +8,4 mag; 12 000 000 s.g.)
    • unutar M82 – grandiozna eksplozija
    • 215. duga vlakna materije koja ističu iz središnjih zona do daljine i do 10.000 s.g, brzinama i do 1.000 km/s
    • 216. najnoviji pristup – nema eksplozije
    • 217. “ bliski susret” sa M81
    • 218. posledica – isticanje gasa, naglo i brzo formiranje zvezda
    • X – spektar (^andra)
    • crna rupa – 500 M O , zapremina Meseca, 600 sv. god. od centra galaksije
    • 219. mnogo ostataka supernova i X-binarnih zvezda – svetle ta~ke
  • 220. M82 – Cigara galaksija (NGC 3034; Ursa Major; +8,4 mag; 12 000 000 s.g.)
    • oticanje gasa – jak izvor radio talasa - "Ursa Major A” (3C 231)
    • 221. infracrveni deo spektra – najsjajnija galaksija, mogo sjajnija u IC nego i VIS delu spektra
  • 222. Zvezdana jata
    • skupovi zvezda zajedničkog porekla i kretanja a me|usobna rastojanja su znatno manja od uobičajenih
    • 223. dva tipa: rasejana i zbijena
    • 224. rasejana – nekoliko stotina; zbijena – nekoliko stotina hiljada zvezda, jače grav. privlačenje, zvezde ih ne mogu napustiti (grav. zatvorena)
    • 225. rasejana jata – mla|a, starost – nekoliko miliona do nekoliko stotina miliona godina; zbijena – nekoliko milijardi godina
    • 226. dvojne zvezde - češće u rasejanim, promenljive (tip Cefeida) – u zbijenim
    • 227. zbijena – sfernosimetrično oko centra galaksije, rasejana – u galaktičkoj ekvatorijalnoj ravni
  • 228. M3 (NGC 5272; Canes Venatici; +6,2 mag; 30.600 s.g)
    • prvo Mesjeovo originalno otkriće
    • 229. otkrio 3. maja 1764 . god.
    • 230. najpoznatije globularno (zbijeno) zvezdano jato
    • 231. pola miliona zvezda !
    • 232. 212 promenljivih (186 odre|en period), više nego u bilo kom drugom jatu u Mlečnom putu
  • 233. M16 (NGC 6611; Serpens; +6,4 mag; 7000 s.g)
    • na daljini od 7.000 s. g. u sledećem kraku naše galaksije
    • 234. veliki oblak gasa i prašine – jasan proces formiranja zvezda
    • 235. pored magline – zvezdano jato
    • 236. staro oko 5,5 miliona godina, još nastaju zvezde
  • 237. M16 (NGC 6611; Serpens; +6,4 mag; 7000 s.g)
    • bogato mladim, vrelim i masivnim zvezdama
    • 238. zrače veliku količinu energije – daje sjaj čitavoj maglini
    • 239. maglina ispresecana oblacima tamne materije
    • 240. u jatu dominiraju vruće, gigantske zvezde – klase O i B
    • 241. jako radio zračenje
  • 242. M41 (NGC 2287; Canis Maior; +4,6 mag; 2.300 s.g)
    • 4 O ju`no od Sirijusa
    • 243. oko 100 zvezda, nekoliko crvenih i narand`astih d`inova
    • 244. najsjajnija zvezda +6,9 m , spektar K3, blizu centra jata – 700 puta sjajnija od Sunca
    • 245. zvezde “razbacane” u sferi prečnika 25 s.g, udaljavaju brzinom od 34 km/s
    • 246. starost izme|u 190 i 240 miliona godina
    • 247. zabele`io Aristotel 325. g. pne. – najtamniji objekat u Antičko doba
    • 248. Hodierna – prvi uveo u katalog 1654. god.
    • 249. poslednji put “otkrio” – Flamstid (februara 1702.)
    • 250. sjajna zvezda - 12 Canis Majoris , +6 m , plavi d`in, spektar BIII
  • 251. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.)
    • objekat poznat još iz najdavnijih vremena
    • 252. 6 zvezda iz vidljivo golim okom, pri boljim uslovima 9, pa čak i 12 (pre otkrića teleskopa – tačno nacrtan polo`aj 11 zvezda)
    • 253. najstariji zapisi – Hesoid 1.000 god. pne. – vezani za poljoprivrdu i smenu godišnjih doba
    • 254. Homer – u Odiseji, spomenute i u Bibliji
    • 255. poznate i kako “7 sestara”; japansko ime “Subaru”; staroevropski nazivi ukazuju na to da je jato upore|ivano sa kokoškom sa pilićima; u staroj grčkoj – posebno sazve`|e
    • 256. naziv – od grčke reči “plovit”, ili od reči pleidos - puno, mnogorojno
    • 257. pretpostavka – ime majke Pleione , ime jedne od najsvetlijih zvezda
  • 258. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.)
    • imena zvezda – po grčkoj mitologiji, 7 kćeri oca Atlasa i majke Pleione: Alcyone, Asterope (dvojna zvezda), Electra, Maia, Merope, Taygeta i Celaeno
    • 259. u jatu oko 500 zvezda, blede, rasejane u polju od 2 O
    • 260. gustina – mala
    • 261. maglina – plavičaste boje, refleksiona maglina; postojanje potvr|eno spektroskopski – isti spekatar kao zvezde
  • 262. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.)
  • 263. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.)
    • starost – 100 miliona godina, postojaće još oko 250 miliona; pojedinačne zvezde i dvojni sistemi
    • 264. udaljenost – oderedila ESA, astrometrijskim satelitom “Hipparcos” , oko 380 s.g, prethodna procena 410 s.g.
    • 265. koncentrisano ka centru
    • 266. neke zvezde rotiraju veoma brzo - 150 do 300 km/s na površini, sferoidan oblik
    • 267. nekoliko belih patuljaka
  • 268. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.)
    • problem evolucije zvezda: kako mo`e da postoje beli patuljci u tako mladom jatu?
    • 269. registrovano više => oduvek bili članovi jata, tj. nisu “uletele” spolja
    • 270. spora evolucija – milijardu god, a ne samo 100 miliona
    • 271. objašnjenje – nekad bili masivniji, br`e evoluirali, izgubili najveći deo svoje mase, prešli ispod ^andrasekarove mase
    • 272. posmatranja 1995 – nekoliko zvezdolikih objekata – braon patuljci – masa izme|u velikih planeta i malih zvezda(teorijski svaka zvezda da bi vršila fuziju mora da ima bar 6,7% M O , tj masu od 60 – 70 Jupitera)
    • 273. braon patuljci – 10 do 60 puta veća masa od Jupitera
    • 274. vidljivi u IC spektru prečnik Jupitera, 10 do 100 puta veća gustina
  • 275. M50 (NGC 2323; Monoceros; +6,3 mag; 3 000 s.g.)
    • otkrio Mesije – aprila 1772, verovatno još 1711. god – Kasini
    • 276. dimenzije 15 x 20 minuta, 18 svetlosnih godina
    • 277. centralni, najgušći, deo – prečnik 9 sv. god; oko 200 zvezda
    • 278. najsjajnije spektra B8, sjaj oko +9 m
    • 279. starost oko 78 miliona god.
    • 280. blizu centra crveni d`in (M klasa) nasuprot okolnim plavo-belim zvezdama
  • 281. M80 (NGC 6093; Scorpius; +7,3 mag; 27.400 s.g.)
    • nije vidljivo golim okom, vrlo upečatljivo
    • 282. nekoliko stotina zvezda zbijeno u “loptu” prečnika 72 sv. god.
    • 283. jedno od najgušćih poznatih jata
    • 284. u centralnom delu - veliki broj masivnih, plavih zvezda
    • 285. procena – zvezde starije od jata
    • 286. ostale bez spoljnjih slojeva tokom sudara sa okolnim zvezdama, vidimo samo jezgra
  • 287. Ostali objekti (M1, M24, M40, M73)
  • 288. M24 – Zvezdani oblak (NGC 6603; Sagittarius; +4,6 mag; 16.000 s.g)
    • zvezdani oblak u Mlečnom putu
    • 289. unutar njega rasejano jato NGC 6603
    • 290. zbog slabog teleskopa Mesije proglasio zvezdani oblak za maglinu
    • 291. veoma daleko 16.000 sv. god.
  • 292. M40 (WNC 4; Ursa Major; +8,4 mag; 5.100 s.g)
    • dvojna zvezda
    • 293. izgledaju magličasto kroz slabije teleskope
    • 294. nema nikakvog značaja
  • 295. M73 (NGC 6994; Aquarius; +9 mag)
    • 4 prividno bliske zvezde
    • 296. u malim teleskopima nejasna mrlja
    • 297. ovakvi objekti se nazivaju asterizmi
  • 298. M1 – Crab maglina (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)
    • ranog jutra 4. jula 1054 . g. kineski astronomi na istočnom delu neba su opazili jednu novu vrlo sjajnu zvezdu
    • 299. za nekoliko dana – 6 m (četvrtina Meseca)
    • 300. naredna 23 dana – videla po danu
    • 301. opa`ena i na drugom kraju sveta – iznad današnjeg Novog Meksika i Arizone, zabele`ili je indijanski slikari
  • 302. M1 – Crab maglina (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)
    • eksplozija supernove, gotovo potpuno uništena jedna zvezda na 6.300 s.g. od nas
    • 303. 700 god. kasnije – Mesije na istom mestu video oblačak, mislio da je kometa, napravio katalog magličastih objekata
    • 304. od materijala izbačenog u eksploziji
    • 305. proširio na 10 s.g. u prečniku, brzinom 1800 km/s
  • 306. M1 – Crab maglina (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)
    • 1964 – detektovana kao jak radio izvor
    • 307. X-zračenje oko 100 puta intenzivnije nego VIS
    • 308. vidljiv sjaj ogroman, -3,2 m , više od 1.000 puta sjajnija od Sunca
    • 309. 1968 – pulsar (NP0532)
    • 310. 30 obrtaja/sec, brzina smanjuje zbog magnetne interakcije sa maglinom, glavi izvor energije, omogućava maglini da bude sjajna
  • 311. M1 – Crab maglina (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)
    • prividan sjaj pulsara +16 m
    • 312. mala zvezda, apsolutni sjaj pribli`no kao Sunce (+4,5 m )
    • 313. slika snimljena VLT-om
    • 314. boje pokazuju šta se dešava sa elektronima u različitim delovima magline
      • crvena – rekombinacija sa protonima, nastaje vodonik
      • 315. plava – elektroni osciluju usled delovanja jakog magnetnog polja
  • 316. Zanimljivi sajtovi
    • Astronomija uopšte
      • http://www.asalpha.org
      • 317. http://juam.tripod.com
      • 318. http://www.geocities.com/m_milan99/
    • O Mesijeovim objektima
      • http://www.seds.org/messier/
      • 319. http://www.phys.uu.nl/~zagers/messier/messiersbt.html
      • 320. http://zebu.uoregon.edu/messier.html

×