Kako zive zvezde (BAV)

3,437
-1

Published on

Predavanje održano na XXVIII Beogradskom astronomskom vikendu, 19. juna 2010. godine

Published in: Education, Technology, Design
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
3,437
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
5
Actions
Shares
0
Downloads
15
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide
  • Leptiri, šuma i tome slično...
  • 1. M17, Omega – zvezdano porodilište 2. Protoplanetarni disk u sazvežđu Taurus 3. Sunce 4. Planetarni sistem (umetnička vizija) 5. Crveni džin
  • 1. Crveni džin 2a. Planetarna maglina (Eskimo)
  • - Nekoliko hiljada svetlosnih goodina daleko, ogoman oblak gasa i prašine lebdi kroz međuzvezdani prostor - Milijarde kilometara prostora, vodonik i helijum - Dovoljno materijala za nastanak nekoliko zvezda - Nema svetlosti, nema zvezda - Masa - ogromna, ogromne dimenzije -> ogromna rastojanja, kao vakuum - 10 atoma / cm 3 , 16 vodonika – 1 helijum - Mnogo hladno, atomi se kreću sporo, sudaraju tek ponekad - Sada mirno mesto postaće srce jedne zvezde - Mora da čeka, kao što je čekao milijardama godina - U jednom trenutku, daleko od oblaka... udarni talas - Talas će pogoditi oblak i narušiće njegov mir - Počinje da međuzvezdani gas, to sabijanje je okidač u procesu rađanja zvezda - Češći sudari atoma - Oblak je bio prozračan, ali svetlost više ne može da prođe - Međuzvezdani oblak postao je tamna maglina
  • - Gravitacija dominira - Globula ne može da izdrži sopstvenu težinu - Hiljade milijardi tona gasa, sabija se - Raste pritisak i gustina -> raste i temperatura - Gasovi u unutrašnjosti se usijavaju, zračenje počinje da izbija napolje - Globula počinje da svetli, tamno crvena svetlost - nastaje PROTOZVEZDA
  • - Dok se oblak sabija počinje da rotira - Dobija oblik diska (koji kruži oko protozvezde) - Od diska nekad nastane planetarni sistem, usporava rotaciju protozvezde - Rotacija stvara jako magnetno polje, nastaje zvezdani vetar - “Oduva” čestice u svemir - Mnoge protozvezde – mlazevi (jet) brzih čestica i gasa, najčešće dva - Vremenom oblak se raščisti i protozvezda postane vidljiva - Sunce – 50 miliona godina, najmasivnije zvezde - milion
  • - Protozvezda nije stabilna - Gravitacija još uvek vladai sabija gas - Temperatura raste - 10 miliona stepeni, počinje sagorevanje vodonika - Protozvezda se suprotstavlja gravitaciji - ZVEZDA JE ROĐENA - sagorevanje vodonika, nastanak helijuma, gorivo se troši - Kad nestane gorivo nastupaju promene dramatičnije od svih koje je zvezda preživela tokom miliona godina njenog postojanja
  • - kad se potroši gorivo, gravitacija ponovo vlada - jezgro skuplja, pritisak i temperatura rastu - u prostoru oko jezgra ima vodonika u izobilju - temperatura postaje dovoljno velika, vodonik se pali - do sada nije bilo nikakvih promena u izgledu zvezde, ali sada zvezda počinje da raste - nov izvor toplote ne zaustavlja sabijanje jezgra, spoljni slojevi se polako odvajaju - temp. 100 miliona stepeni, pali se helijum u jezgru - nov izvor energije, “dve vatre” - zvezda raste do ogromnih dimenzija, povećava zapreminu milijardu puta - rastojanja između atoma se povećavaju, opadaju gustina i pritisak, a time i temperatura - površina zvezde postaje hladna, crvenkasti plamen - Crveni Džin
  • - rezervoar nije beskonačno veliki, helijum nestaje, prestaje sagorevanje - ostaju ugljenik i kiseonik - gravitacija ponovo vlada - počinje sagorevanje helijuma u ljusci oko jezgra - dve ljuske, dve reakcije; prodiru ka površini - poslednja faza u životu zvezde slične Suncu - zvezda počinje da pulsira - unutrašnjost sve više hladi, usporava reakcije - sabijanje, zagrevanje, širenje... - period pulseva kratak, snažni i brzi - spoljašnji slojevi se potpuno odvajaju; odlaze u okolni prostor - ostaje usijano, mrtvo jezgro, 100 hiljada stepeni - zračenje pogađa atome gasa koji ga okružuje i oni počinju da svetle
  • - kratkotrajne, 50 hiljada godina - gas postaje sve ređi i nevidljiv - zvezda se skuplja, postaje beli patuljak - milijarde milijardi tona gasa u centru planetarne magline lome i sabijaju zvezdu do veoma malih dimenzija - atomi potpuno oljušteni...
  • - Paulijev princip... objasni nekako :) - prazan prostor u atomu, elektroni se otkidaju od atoma, sabija “more” elektrona - elektroni se “dodiruju” - do 1,4 solarne mase, prečnik 10000 km - svaki kubni centimetar zvezdanog materijala ima masu od 60 tona. - U ostatku večnosti beli patuljci se hlade, postepeno zračeći svoju toplotu u okolni prostor. - Jednog dana oni će se ohladiti na temperaturu okolnog prostora, i nastaviće potpuno beživotni da lutaju međuzvezdanim prostorom.
  • - većina zvezda nije sama, dvojni sistemi - različite etape evolucije - patuljak kida materijal sa suseda - gas se gomila na površini patuljka - temperatura raste, vodonik na površini se pali - patuljak je ponovo zasijao - nekoliko meseci – kraj - mala količina gasa (1/10000) odlazi u međuzvezdani prostor - gas pada spiralno, intenzivno zračenje, laka detekcija - veliki broj nova u našoj galaksiji
  • - skoro svaka zvezda rotira, sporo (Sunce period 4 nedelje) - male dimenzije -> “balerina”, jedan obrtaj u sekundi ili više - magnetno polje, slaba; ali kad se zvezda smanji polje postaje mnogo jače, hiljadu milijardi puta - 1967. god, pulsevi radio-talasa - signali su bili misteriozni; signali navigacionih uređaja koje je postavila neka druga, daleko naprednija rasa (!?!) - prvi izvor radio pulseva dobio naziv LGM 1 (Little Green Man). - pulsari, neutronske zvezde koje rotiraju a imaju snažna magnetna polja. - elektroni na površini neutronske zvezde nađu u jakom magnetnom polju na severnom i južnom polu zvezde oni bivaju naglo ubrzani i zbog toga emituju radio-talase. - Pulsar, u stvari, pomalo podseća na starinski svetionik. - mlade nautronske zvezde rotiraju ogromnom brzinom, najbrži pulsari - neutronska zvezda stari, pulsar usporava - 4 sekunde -najsporiji
  • Kako zive zvezde (BAV)

    1. 1. Kako žive zvezde? Milan Milošević www.svetnauke.org [email_address] AD Alfa, Niš www.alfa.org.rs XXVIII Beogradski astronomski vikend 18 – 20. jun 2010
    2. 2. Šta su to zvezde? <ul><li>“ Tačkice” na nebu </li></ul><ul><li>Ogromne lopte vrelog gasa </li></ul><ul><li>Toplota nastaje u njihovom centru </li></ul><ul><li>R a z l i č i t e b o j e </li></ul>
    3. 3. Kako žive zvezde?
    4. 4. Slike nam pričaju priču...
    5. 5. Slike nam pričaju priču...
    6. 6. Zvezdano porodilište <ul><li>Gustina: </li></ul><ul><ul><li>10 atoma vodonika/cm3 </li></ul></ul><ul><ul><li>16 vodonika – 1 helijum </li></ul></ul><ul><ul><li>(vazduh - 30x10 18 at./cm3) </li></ul></ul><ul><li>Temperatura: 100K (-173 O C) </li></ul>
    7. 7. Tamna maglina -> Globule
    8. 8. Protozvezda
    9. 9. Nastanak zvezde
    10. 10. Zvezda je rođena <ul><li>Temperatura: </li></ul><ul><ul><li>10 miliona stepeni </li></ul></ul>
    11. 11. Kako sijaju zvezde? <ul><li>Sunce - svake sekunde 700 miliona tona vodonika fuzijom prelazi u 695 miliona tona helijuma, a od 5 miliona tona nastaje energija </li></ul><ul><li>Nekoliko puta više energije nego ukupna potrošnja energije na Zemlji! </li></ul>
    12. 12. Početak kraja <ul><li>“ Sagorevanje” vodonika u ljusci oko jezgra </li></ul><ul><li>Jezgro </li></ul><ul><ul><li>Temperatura 100 miliona stepeni </li></ul></ul><ul><ul><li>“ sagorevanje” helijuma </li></ul></ul><ul><ul><li>“ pepeo”: ugljenik i kiseonik </li></ul></ul><ul><li>Zvezda raste, površina hladi </li></ul><ul><li>Zapremina oko milijardu puta veća </li></ul><ul><li>Crveni džin </li></ul>
    13. 13. Crveni džin <ul><li>Aldebaran (Bik) </li></ul><ul><ul><li>15 najsjajnijih zvezda, 15x veći od Sunca; orbita Merkura </li></ul></ul><ul><li>Antares (Škorpija) </li></ul><ul><ul><li>13. po sjaju, 12000x sjajniji od Sunca, ¾ rastojanja do Jupitera </li></ul></ul><ul><li>Betelgez (Orion) </li></ul><ul><ul><li>11. po sjaju, 15000x sjajniji od Sunca, 20x veća masa </li></ul></ul>
    14. 14. Planetarna maglina M57 “ Mačije oko”
    15. 15. Beli patuljak <ul><li>Mnogo praznog prostora... </li></ul><ul><li>“ Pritisak” elektrona </li></ul><ul><li>1,4 solarne mase, 10.000 km; 1 cm 3 -> 60 tona! </li></ul><ul><li>Beli patuljci se hlade -> temperatura međuzvezdanog prostora, mrki patuljci </li></ul><ul><li>Neki beli patuljci – zanimljiva sudbina </li></ul>
    16. 16. Nova <ul><li>Sjaj - 10 hiljada puta! </li></ul><ul><li>Masa – 1/10 solarne </li></ul><ul><li>beli patuljci – objašnjeni ~1930 </li></ul><ul><li>Čandrasekar </li></ul><ul><li>granica 1.4 solarne mase </li></ul>
    17. 17. Nestanak masivnih zvezda <ul><li>Većina zezda – slične Suncu </li></ul><ul><li>Postoje i druge zvezde – plavičaste, blještavo sjajne </li></ul><ul><li>Spika (Devica), Aherar (Eridan), skoro sve sjajne u Orionu </li></ul><ul><li>Masa zvezda: </li></ul><ul><ul><li>mala – žive dugo, evoluiraju polako </li></ul></ul><ul><ul><li>velika – žive kratko, evoluiraju brzo </li></ul></ul><ul><li>Crveni džin – teško se razlikuju </li></ul><ul><li>Mala masa – jezgro (ugljenik, kiseonik) – inertno </li></ul><ul><li>Velika masa – termonuklearne reakcije se nastavljaj </li></ul>
    18. 18. One brzo žive... <ul><li>Brzina: </li></ul><ul><ul><li>20 solarnih masa </li></ul></ul><ul><ul><li>vodonik - 10 miliona god. </li></ul></ul><ul><ul><li>helijum – milion godina </li></ul></ul><ul><ul><li>Ugljenik – 1000 godina </li></ul></ul><ul><ul><li>Kiseonik – 1 godina </li></ul></ul><ul><ul><li>Silicijum -> gvozdeno jezgro za 1 dan </li></ul></ul><ul><li>Temperatura raste </li></ul><ul><ul><li>700 miliona – ugljenik </li></ul></ul><ul><ul><li>milijardu – kiseonik </li></ul></ul><ul><ul><li>3 milijarde – silicijum </li></ul></ul><ul><ul><li>Inertno gvožđe! </li></ul></ul>
    19. 19. Supernova <ul><li>Udarni talas – brzina nekoliko desetina hiljada km/s </li></ul><ul><li>Eksplozija – odbacivanje spoljašnjih slojeva </li></ul><ul><li>Ogromna oslobođena energija </li></ul><ul><li>Sjajnija od čitave galaksije! </li></ul><ul><li>Bljesak svetlosti jednak sjaju milijardi Sunaca i ta sjaj dostiže za nekoliko sati. </li></ul><ul><li>Ista zvezda može postati nova nekoliko puta, ali zvezda može biti supernova samo jednom! </li></ul>SN 2006gy
    20. 20. Neutronska zvezda <ul><li>“ Pritisak” neutrona </li></ul><ul><li>Uvećana verzija belog patuljka </li></ul><ul><li>Beli patuljak 10.000 km, neutronska zvezda 30 km. </li></ul><ul><li>Kašičica materijala – 40 milijardi tona </li></ul>
    21. 21. 1967. godina -> LGM1 -> pulsari <ul><li>Little Green Man </li></ul>
    22. 22. Crne rupe <ul><li>Neutronske zvezde – do 2,5 solarne mase </li></ul><ul><li>Jedno od najznačajnijih teorijskih otkrića XX veka </li></ul><ul><li>40-50 puta veća masa </li></ul><ul><li>Maurits Cornelis Escher (1898-1972) </li></ul><ul><li>Relativity, 1953. </li></ul><ul><li>Waterfall, 1961. </li></ul>
    23. 23. Deca zevezda!
    24. 24. Na kraju je ponovo početak... <ul><li>E-mail: [email_address] </li></ul><ul><li>Facebook profil: http://fb.mmilan.com </li></ul><ul><li>Sajt: http://www.svetnauke.org </li></ul><ul><li>“ Fan” strana: http://fb.svetnauke.org </li></ul><ul><li>Twitter: http://twitter.svetnauke.org </li></ul>

    ×