Da li ste dodirnuli zvezdu?

  • 433 views
Uploaded on

Predavanje o evoluciji zvezda, o tome kako se zvezde rađaju, žive i umiru; kako nastaju hemijski elementi i šta se dešava posle smrti zvezda. …

Predavanje o evoluciji zvezda, o tome kako se zvezde rađaju, žive i umiru; kako nastaju hemijski elementi i šta se dešava posle smrti zvezda.

Održano 20. decembra 2013. godine u Zaječaru, na prvom Festivalu nauke u tom gradu, koji je organizovala OŠ "Desanka Maksimović"

More in: Education
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
433
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2

Actions

Shares
Downloads
2
Comments
0
Likes
1

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. AD Alfa, Niš www.alfa.org.rs Svet nauke www.svetnauke.org Da li ste dodirnuli zvezdu? Milan Milošević Prirodno-matematički fakultet u Nišu Zaječar, 20. decembar 2013
  • 2. Zvezde su uvek iste? • “Tačkice” na nebu • Ogromne lopte vrelog gasa • Toplota nastaje u njihovom centru • Različite boje
  • 3. http://vimeo.com/57130400
  • 4. Naša zvezda - Sunce
  • 5. Ali...
  • 6. Slike nam pričaju priču...
  • 7. Slike nam pričaju priču...
  • 8. Slike nam pričaju priču...
  • 9. Zvezdano porodilište ● Gustina: ● ● 16 vodonika – 1 helijum ● ● 10 atoma vodonika/cm3 (vazduh - 30x1018 at./cm3) Temperatura: 100K (-173OC)
  • 10. Tamna maglina www.mmilan.com
  • 11. Globula http://www.youtube.com/watch?v=mZL7VBmeFxY
  • 12. Protozvezda www.mmilan.com
  • 13. Zvezda je roĎena  Temperatura: 10 miliona stepeni
  • 14. Kako sijaju zvezde?  Sunce - svake sekunde 700 miliona tona vodonika fuzijom prelazi u 695 miliona tona helijuma, a od 5 miliona tona nastaje energija Nekoliko puta više energije nego ukupna potrošnja energije na Zemlji! 
  • 15. Početak kraja   “Sagorevanje” vodonika u ljusci oko jezgra Jezgro  Temperatura 100 miliona stepeni  “sagorevanje” helijuma  “pepeo”: ugljenik i kiseonik  Zvezda raste, površina hladi  Zapremina oko milijardu puta veća  Crveni džin
  • 16. Crveni džin  Aldebaran (Bik)   Antares (Škorpija)   15 najsjajnijih zvezda, 15x veći od Sunca; orbita Merkura 13. po sjaju, 12000x sjajniji od Sunca, ¾ rastojanja do Jupitera Betelgez (Orion)  11. po sjaju, 15000x sjajniji od Sunca, 20x veća masa
  • 17. Planetarna maglina M57 “Mačije oko”
  • 18. Beli patuljak ● Mnogo praznog prostora... ● “Pritisak” elektrona ● 1,4 solarne mase, 10.000 km; ● 1 cm3 → 60 tona! ● ● Beli patuljci se hlade → temperatura meĎuzvezdanog prostora, mrki patuljci Neki beli patuljci – zanimljiva sudbina
  • 19. Nova  Sjaj - 10 hiljada puta!  Masa – 1/10 solarne   beli patuljci – objašnjeni ~1930 Čandrasekar  Granica 1,4 solarne mase  Svake godine 6-10 EKSPLOZIJA!
  • 20. Male i velike zvezde • Većina zezda – slične Suncu • Postoje i druge zvezde – plavičaste, blještavo sjajne • Spika (Devica), Aherar (Eridan), skoro sve sjajne u Orionu • Masa zvezda: • mala – žive dugo, evoluiraju polako • velika – žive kratko, evoluiraju brzo • Crveni džin – teško se razlikuju • Mala masa – jezgro (ugljenik, kiseonik) – inertno • Velika masa – termonuklearne reakcije se nastavlja
  • 21. Veliko i malo
  • 22. www.svetnauke.org
  • 23. Velike brzo žive...  Brzina:   vodonik - 10 miliona god.  helijum – milion godina  Ugljenik – 1000 godina  Kiseonik – 1 godina   20 solarnih masa Silicijum → gvozdeno jezgro za 1 dan Temperatura raste  700 miliona – ugljenik  milijardu – kiseonik  3 milijarde – silicijum  Inertno gvožĎe!
  • 24. Pre eksplozije
  • 25. 100 miliona milijardi triliona atomskih bombi www.svetnauke.org
  • 26. Supernova   Udarni talas – brzina nekoliko desetina hiljada km/s Eksplozija – odbacivanje spoljašnjih slojeva  Ogromna osloboĎena energija  Sjajnija od čitave galaksije!   Bljesak svetlosti jednak sjaju milijardi Sunaca i taj sjaj dostiže za nekoliko sati. Ista zvezda može postati nova nekoliko puta, ali zvezda može biti supernova samo jednom! SN 2006gy
  • 27. Dva tipa supernovih
  • 28. Dva tipa supernovih
  • 29. Standardne “sveće” – tip Ia
  • 30. a
  • 31. Betelgez – Alfa Orionis  Masa: 18-19 masa Sunca  Prečnik: ~1000 puta veći Sunca  Sjaj: ~150.000 puta veći  Temperatura: 3500K  Daljina: 650 sv. godina
  • 32. Najpoznatije! SN1572 SN1054 SN1006 www.svetnauke.org SN1604 SN1987
  • 33. Neutronska zvezda  “Pritisak” neutrona  Uvećana verzija belog patuljka   Beli patuljak 10.000 km, neutronska zvezda 30 km. Kašičica materijala – 40 milijardi tona
  • 34. Pulsari • 1967. godina → LGM1 → pulsari • LGM – Little Green Man
  • 35. Crne rupe ● ● ● Neutronske zvezde – do 2,5 solarne mase Jedno od najznačajnijih teorijskih otkrića XX veka 40-50 puta veća masa ● Maurits Cornelis Escher (18981972) ● Relativity, 1953. ● Waterfall, 1961.
  • 36. Odakle sve ovo?
  • 37. Big Bang (veliki prasak)...
  • 38. Big Bang (veliki prasak)...
  • 39. Periodni sistem elemenata • Prvih 81 – stabilni, nalaze na Zemlji, izgraĎuju većinu objekata u vasioni • Sledećih 10 – radioaktivno, nalaze na Zemlji, dug period poluraspada (milion ili milijardu godina); prilično retki, nisu zabeleženi na drugim zvezdama • Poslednji – radioaktivni, samo veštački, mnogo kraći period poluraspada
  • 40. Svaki atom na Zemlji... ... nekada je bio deo jedne zaboravljene zvezde!
  • 41. Na kraju je ponovo početak...  E-mail: mmilan@svetnauke.org  Sajt: http://www.svetnauke.org  Facebook: http://www.facebook.com/univerzum