• Save
Astronomska inflacija
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Astronomska inflacija

on

  • 4,088 views

Letenka, 23. jul 2011

Letenka, 23. jul 2011

Statistics

Views

Total Views
4,088
Views on SlideShare
1,329
Embed Views
2,759

Actions

Likes
0
Downloads
0
Comments
0

4 Embeds 2,759

http://www.svetnauke.org 2753
http://webserver 4
http://webcache.googleusercontent.com 1
http://www.docseek.net 1

Accessibility

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Astronomska inflacija Astronomska inflacija Presentation Transcript

  • Astronomsko društvo Alfa, Niš Astronomska inflacija Milan Milošević osnivač i urednik sajta www.svetnauke.org Astronomski kamp Letenka 22. jul 2011.
  • Inflacija? Godišnja inflacija u Srbiji 9%  Ekonomski institut (EI) iz Beograda ocenio je da će inflacija u Srbiji u ovoj godinu biti devet odsto. NBS: Februarska inflacija iznad gornje granice  Inflacijau Srbiji u februaru bila je 12,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je iznad gornje granice cilja Narodne banke Srbije, koji za februar iznosi 5,8 plus minus 1,9 odsto, objavila je danas centralna banka. www.svetnauke.org
  • Šta je to inflacija? Reč iz latinskog jezika, i u bukvalnom prevodu znači naduvati se, nateći. Hiperinflacija:  Nemačka, 1923: 3,25 miliona % mesečno (cene duplirale na dva dana)  Novembar 1923: 1.000.000.000.000 starih za jednu novu marku  Mađarska, 1946: 1,16x1016 % mesečno (cene duplirale na 15h)  Avgust 1946: 4×1029 starih za jednu novu forintu  Sribija,1993: 5x1015 % od oktobra do januara (cene duplirale na 16h)  Januar 1994: jedan novi dinar = 1 × 1027 starih www.svetnauke.org View slide
  • Bilo je to ovako... RTS, Dnevnik 2, 1993. godina http://www.youtube.com/watch? www.svetnauke.org v=6go8Q6tsNus View slide
  • “Astronomska” inflacija www.svetnauke.org
  • Kako je sve počelo? Ne tako davno, pre nekoliko godina, tačnije.... Pre 14 milijardi godina! “Veliki prasak”  Ž. Lemetre (ideja), Dž. Gamov (model) www.svetnauke.org
  • Kratka istorija svemira www.svetnauke.org
  • Fridmanove jednačine Aleksandar Fridman (1888- 1925) Jednačine koje opisuju dinamiku širenja homogenog i izotropnog svemira www.svetnauke.org
  • Kosmološki princip Svemir je homogen i izotropan U bilo kom trenutku, svemir izgleda isto iz svake tačke prostora i u svim pravcima Važi na velikim rastojanjima! izotropan homogen www.svetnauke.org
  • Fridmanovi modeliH – Hablov parametarρ − gustinak = +1, 0, -1a – faktor skale www.svetnauke.org
  • Posmatrački parametri U jednačinama parametri od kojih zavisi evolucija svemira i njegova budućnost Parametri se određuju na osnovu posmatranja  Brzina širenja, H0  Parametar gustine, Ω0  Parametar usporavanja, q0 www.svetnauke.org
  • Brzina širenja, H0 Hablova konstanta Lako meri, važna uloga Hablova merenja, 1929. godine Linearna veza brzine i rastojanja, v=H0r Merenje rastojanja www.svetnauke.org
  • Parametar gustine, Ω0 Kritična gustina – odgovara ravnoj geometriji svemira (k = 0) Zavisi od Hablove konstante => funkcija vremena Trenutna vrednost:  Jedna galaksija po megaparseku Parametar gustine www.svetnauke.org
  • Parametar usporavanja, q0 Hablov parametar, i brzina širenja, menja tokom vremena Parametar usporavanja opisuje brzinu promene Hablove konstante Nije nezavistan od H0 i Ω0 ali veza zavisi od vrste materije; određuje merenjem Poslednja decenija XX veka - q0 < 0 ! ! ! Svemir se širi ubrzano! www.svetnauke.org
  • Nekad... www.svetnauke.org
  • ... sad www.svetnauke.org
  • Zašto inflacija? Problem ravne geometrije Problem horizonta Problem velikih kosmičkih struktura Problem monopola www.svetnauke.org
  • Problem ravne geometrije Najnoviji podaci pokazuju da je vrednost ukupne gustine približna kritičnoj, tj. svemir je skoro ravan Model – ako postoji mala zakrivljenost prostora ona tokom vremena raste! Da bi model “radio” www.svetnauke.org
  • Problem horizonta Jedan od najvažnijih nedostataka (ne)mogućnost komunikacije između udaljenih delova svemira Svetlost prelazi konačno rastojanje => vidljiv svemir www.svetnauke.org
  •  Kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje (CMB) Nastalo kada je svemir bio star 400000 god. Temperatura 2,27K, fluktuacije 10-4–10-5K Od fluktuacija su nastale galaksije www.svetnauke.org
  •  Kako je nastala termodinamička ravnoteža?  “Signal” stiže iz suprotnih pravaca, koji nisu mogli da komuniciraju CMB zračenje nastalo u vreme kad je svetlost mogla da prelazi još kraća rastojanja Delovi koji su na rastojanju većem od 1-2 lučnog stepena ne mogu da komuniciraju! www.svetnauke.org
  •  Problem velikih struktura  Kakosu nastale galaksije ako je svemir homogne? Problem monopola  GUT predviđa postojanje teških i stabilnih čestica, ali one nikad nisu detektovane  Najčudniji su magnetni monopoli, trebali bi da dominiraju svemirom ali nikad nisu detektovani www.svetnauke.org
  • Rešenje problema - inflacija a(t) ~ eHt www.svetnauke.org
  • Malo istorije Ajnštajn (1915) – Opšta teorija relativnosti Fridman (1922) – rešenja Ajnštajnovih jednačina Habl(1929) – crveni pomak, svemir se širi Gamov (1946) – osnova modela Velikog praska Penzias i Vilson (1965) – otkriće CMB zračenja Gut i Sato (1981) – “stara” inflacija Linde, Albreht, Štajnhard (1982) – “nova” inflacija Linde (1983) – haotična inflacija www.svetnauke.org
  • Inflacija Ravna geometrija  Uslov inflacije primorava ukupnu gustinu da se približi jedinici Horizont  Svemir se širi ali ne menjaju se karakteristične dimenzije, mali deo svemira poraste dovišestruko većih dimenzija od vidljivog svemira www.svetnauke.org
  • Inflacija Velike strukture  Predviđanja modela odgovaraju fluktuacijama u CMB zračenju Monopoli  Mogu da nastaju u periodu pre inflacije, ali eksponencijalan rast svemira dovodi do eksponencijalnog smanjenja njihove gustine www.svetnauke.org
  • Modeli Prvi modeli pre 30 godina Danas veliki broj odgovarajućih modela Proces nije potpuno objašnjen Energija – daleko od današnjih akceleratora Teorijski model nastaje postuliranjem, rezultati upoređuju sa posmatranjima www.svetnauke.org
  •  Najjednostavniji model  Kosmološka konstanta Kraj inflacije – energija prelazi u običnu materiju U periodu ranog svemira, 10-34 sekunde, energija ~1016 GeV Dimenzije povećaju 1060 puta www.svetnauke.org
  • Inflacija (ni)je... Nije konačna i kompletna teorija Jeste matematički model, koji sa velikom tačnošću opisuje ono što vidimo i merimo www.svetnauke.org
  • Tamna strana svemira? Tamna energija slična je inflaciji, ali energija je mnogo manja ~10-12 GeV www.svetnauke.org
  • Kraj... ? Odgovori se nalaze u fizici čestica i visokih energija Prvi put možemo da testiramo teorijske modele ranog svemira Kosmologija i inflacija ulaze u “porodicu” egzaktnih nauka Daleko smo od pravog modela, ali nalazimo se na dobrom putu www.svetnauke.org
  • Milan Miloševićwww.svetnauke.orgmm@mmilan.comwww.facebook.com/univerzum www.svetnauke.org