Usporedba različitih distribucija Linux OS-a

  • 706 views
Uploaded on

Comparaison of a Linux distributions. This is my Final (Mature) work for my hight school. It was great for anyone who wants to know more about Linux basics, Linux history and about Linux Desktop …

Comparaison of a Linux distributions. This is my Final (Mature) work for my hight school. It was great for anyone who wants to know more about Linux basics, Linux history and about Linux Desktop Enviniorements.

Eh da ovo je moj maturalni rad. Ovdje ćete pročitati sve korisne stvari vezane uz različite Linux distre, grafička sučelja za *NIX bazirane sustave te nešto o samom razvoju Linuxa te njegovoj povijesti.

More in: Technology
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
706
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1

Actions

Shares
Downloads
4
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. TEHNIĈKA ŠKOLA RUĐERA BOŠKOVIĆA GETALDIĆEVA 4, 10 000 ZAGREB ZAVRŠNI STRUČNI RAD: Usporedba različitih distribucija Linux OS-a MENTOR: dipl. ing. prof. Rajko Mihajlović IME I PREZIME: Marko Idžan RAZRED: 4.C U Zagrebu, 3. travnja 2012.
  • 2. Sadržaj: 1 Što je to Linux OS? .....................................................................................................................1 1-1 Za koje je arhitekture Linux OS raĊen?.....................................................................................3 1-2 Tko koristi Linux OS? .................................................................................................................3 1-3 Vrste distribuiranja Linux OS-a .................................................................................................4 2 Razvoj Linux distribucija od početaka pa do danas .............................................................5 2-1 Nastanak Linux OS-a ...............................................................................................................5 2–2 Razvoj Linux kernela od poĉetaka pa do danas.............................................................................7 2-3 Prve Linux distribucije...............................................................................................................13 2-3-1 Debian..................................................................................................................................13 2-3-2 Slackware.............................................................................................................................16 2-4 Novije Linux distribucije.............................................................................................................18 2-4-1 openSUSE............................................................................................................................18 2-4-2 Ubuntu .................................................................................................................................20 2-4-3 Mandriva..............................................................................................................................22 2-4-4 Fedora..................................................................................................................................25 2-4-5 PCLinuxOS..........................................................................................................................27 2-4-6 KNOPPIX ............................................................................................................................29 2-4-7 Gentoo .................................................................................................................................32 3. Razvoj Linux grafičkih sučelja...................................................................................................35 3.1 GNOME......................................................................................................................................35 3.2 KDE............................................................................................................................................37 3.3 Xfce.............................................................................................................................................39 3.4 Unity...........................................................................................................................................40 3.5 LXDE..........................................................................................................................................42 4. Usporedba i razvoj ext file systema ...........................................................................................43
  • 3. 5. Usporedba sigurnosti Ubuntu-a 11.10 i Windows 7................................................................44 Popis svih grafika: ............................................................................................................................47 Izvori i literatura: .............................................................................................................................49 Izvori slika..........................................................................................................................................50
  • 4. 1 1 Što je to Linux OS? Linux je operativni sustav koji se koristi u raznolikim ureĊajima (osobna raĉunala, mobilni ureĊaji, smartphone ureĊaji, tableti, putna raĉunala u automobilima i mnogim drugim ureĊajima). Linux je zapravo ogranak iz UNIX operativnih sistema koji se bazira na principu otvorenog koda (tj. Linux je Open-Source operativni sistem), te se za održavanje Linux operativnog sistema razvijaju posebni programerski studiji (primjerice posljednjih nekoliko verzija Ubuntu Linuxa razvija britanski programerski tim poznat pod imenom Canonical Ltd. I Ubuntu Foundation (Ubuntu fondacija) ili primjerice Fedora koja je izgranak iz profesionalnijeg programerskog studija koji je napravio Red-Hat Linux (poznatiji su kako RedHat foundation)). U pravom smislu rijeĉi Linux je zapravo naziv za jezgru (kernel) cijele hrpe Linux distribucija. Taj kernel se poĉeo razvijati još davne 1983 godine sa GNU projektom, do danas se ideja (koncept) programiranja kernela nije previše promijenio (ali on se i dalje piše u C i C++-u sa dodatcima drugih programskih jezika tipa Python). Najpoznatiji Linux logotip je pingvin kojega svi nazivaju Tux (Tux znaĉi (T)orvalds (U)ni(X)). Originalni logotip je nacrtao Larry Ewing 1996 godine. Od tada se Tux koristi kao glavna maskota Linux OS-ova i Linux programa. Sam Tux je predstavljen za Linux verziju (kernel) v0.54 . Slika 1 Maskota Linux OS-a -> pingvin zvan Tux
  • 5. 2 Slika 2 Priča o nastanku Tux-a u Cannberanskom ZOO vrtu
  • 6. 3 1-1 Za koje je arhitekture Linux OS raĎen? Linux OS je raĊen za mnoge arhitekture, pa se zbog toga on može pronaći i na nekim televizijskim prijamnicima u obliku prilagoĊenom za rad sa daljinskim upravljaĉem. Linux se razvija za x86 platformu (tj. za procesore temeljene na arhitekturi Intel 808x i sliĉne uzdanice),i x86-x64 platformu (za 64 bitnu arhitekturu mikroprocesora) i ARM platformu (koja se koristi na mobilnim telefonima te na ureĊajima koji zahtijevaju malu potrošnju energije). Prije su se Linux OS-ovi bili prilagoĊavali i za PowerPC platformu (koja je bila korištena na Mac raĉunalima starije generacije (G3,G4 i G5)). Danas se Linux prilagodio za slijedeće platforme ureĊaja i mikroprocesora: DEC Alpha, ARM, AVR32,Blackfin, ETRAX CRIS, FR-V,H8/300, Itanium, M32R, m68k,Microblaze, MIPS, MN103,OpenRISC, PA-RISC,PowerPC, s390, S+core,SuperH, SPARC, TILE64,Unicore32, x86,x86-x64 i Xtensa. Zbog toga se Linux distribucije oznaĉavaju za svaku platformu posebno (npr. i-686, i-484 ili i-383 je klasiĉna x86 platforma, dok x86-64 oznaĉava za x64 platformu procesora). 1-2 Tko koristi Linux OS? Linux OS koriste razni profili ljudi (neki ĉak i ne znaju da im je mobilni ureĊaj sa Android OS zapravo Linux mobilna platforma te da na njemu mogu izvršavati Linux bazirane skripte (Bash skripte) te da na tom ureĊaju mogu preuzeti najviše Linux ovlasti (poznatije kao Root / SuperUser)). U prvim verzijama Linux OS je bio prilagoĊen programerima i developerima kojima nije smetalo komandno-linijsko suĉelje (CLI, koje je danas poznato pod imenom X11 ili Terminal). Zbog toga su obiĉni korisnici izbjegavali Linux OS (te isto tako i UNIX bazirane operativne sisteme) u širokom luku. Naime oni su mislili da su Linuxaši ĉudna biljka (mislili su (i danas
  • 7. 4 neki tako misle) Linuxaši posebno prilagoĊena skupina ljudi koji se ne odvajaju od svojih raĉunala, te da su oni pomalo ĉudni). U današnje doba Linux OS može koristi svatko tko želi biti siguran od virusa i ostalih tipova malware-a (Linux OS je posebno prilagoĊen za sigurnost jer se virusi za Linux OS brzo detektiraju i uklone i to bez potrebe za antivirusnim rješenjima), svi oni koji žele malo više ući u svijet profesionalnih programera (Linux se svakodnevno doizgraĊuje od takvih malih programera u Linux OS-u), napredniji korisnici koje žele direktno pristupiti svome sklopovlju (hardware-u) preko Linux jezgre (kernela) i naravno obiĉni korisnici (poznatiji pod nazivom Windows korisnici /smrtnici). Mnogi smrtnici i ne znaju da je Android jedna varijacija Linux OS-a prilagoĊena za mobilne ureĊaje. Uz Android najpoznatiji Linux OS za mobitele je Maemo (koji se prestao programirati dalje zbog nesuglasica izmeĊu Intela i Nokie) koji je korišten na nekoliko Nokijinih mobilnih ureĊaja ( Nokia N800 i Nokia N900). Jednu vrstu prilagoĊene Linux distribucije koriste u njemaĉkoj policiji. Tamo Linux OS koriste radi sigurnosti sustava od malware-a i vanjskih napada (poznato je da su Linuxi prilagoĊeni da što manje imaju interakcije (upada) bez dozvole samog korisnika ili administratora (svaki korisnik ima svoju lozinku s kojom ulazi u sam operativni sitem)). 1-3 Vrste distribuiranja Linux OS-a Linux OS se najĉešće distribuira preko web stranica od odreĊene distribucije (HTTP download), preko FTP servera od odreĊene distribucije (npr. Fedora ili OpenSUSE) i preko P2P (Peer-to- Peer mreže (koja je najĉešće BitTorrent ili GnuTella)). Zatim neki developeri (Linux zajednice) presnimavaju svoje distribucije i dijele ih preko CD-a/DVD-a. To je prije bilo popularno i u Republici Hrvatskoj dok nam nisu pojeftinili (spustili cijene) Flat Internet paketa. Još i danas se Ubuntu distribuira preko CD-a/DVD-a (sa njihovim poklonima koji mogu biti ili šalica i majica u lijepo složenoj vrećici sa Ubuntu znakićem).
  • 8. 5 Još je jedan poznati naĉin distriburanja Linux OS-a i njegova predinstalacija na odreĊena raĉunala (što stolna, što prijenosna raĉunala). Tako se na nekim HP-ovim prijenosnim raĉunalima može naći varijacija RedHat distribucije, koja je dovoljna da se najobiĉniji smrtnik može povezati na svoju kućnu mrežu preko WLAN (WiFi tehnologijom) te može otići na Internet. Isto tako se takve distribucije mogu naći i na nekim stolnim raĉunalima (prije nekoliko godina to je radio jedan Hrvatski maloprodajni lanac raĉunala i raĉunalne opreme (danas taj lanac na svoja raĉunala predinstalirava FreeDOS, koji je svjetlosnim godinama iza nekakve Linux distribucije tipa Linux Mint ili Ubuntu)). 2 Razvoj Linux distribucija od početaka pa do danas 2-1 Nastanak Linux OS-a Nastanak Linux OS-a najĉešće vezujemo uz UNIX operativne sisteme i uz GNU Project. Sama ideja da se Linux odvoji od UNIX-a je poĉela 1983 godine kada je zapoĉet GNU Project (tj. kada je zapoĉeo projekt programa otvorenog koda i besplatnog licenciranja). GNU Project je 1991 godine odluĉio podijeli svoj kernel (pod nazivom GNU kernel) cijelom svijetu. To je iskoristio i Linus Torvalds te je na toj osnovi poĉeo pisati Linux kernel v0.01. Uz GNU kernel se još u to doba poĉeo razvijati i MINIX (jeftin i minimalistiĉki Unixoidalni OS, koji je bio dizajniran za edukativne potrebe). To je smetalo Linusu Torvaldisu budući da je takav naĉin licenciranja bio neprihvatljiv. On je na jezgri MINIX-a poĉeo pisati Linux kernel koji je već bio pod GNU Projectom (tj. bio je licenciran pod GNU-GPL licencom koja je omogućavala daljnji razvoj samog Linux OS-a i njegovog kernela). Iz Linux kernela v0.01 su se poĉele dalje razvijati osnovne Linux distribucije.
  • 9. 6 Slika 3 Razvoj Linux distribucija od početaka pa do današnjih dana (za sliku pune veličine koristiti ovaj link: http://futurist.se/gldt/wp-content/uploads/11.10/gldt1110.png)
  • 10. 7 2–2 Razvoj Linux kernela od početaka pa do danas Linux kernel se poĉeo izraĊivati 1991 na jezgri UNIX OS-a (tj. na jezgri MINIX-a). Prva verzija Linux kernela je imala oznaku 0.01, te je javnosti predstavljena preko News grupe comp.os.minix. Cijeli tekst kojim je Linus Torvalds uveo Linux kernel na IT scenu možete proĉitati ispod. I'm doing a (free) operating system (just a hobby, won't be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since April, and is starting to get ready. I'd like any feedback on things people like/dislike in minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the file-system (due to practical reasons) among other things). I've currently ported bash(1.08) and gcc(1.40), and things seem to work. This implies that I'll get something practical within a few months [...] Yes - it's free of any minix code, and it has a multi- threaded fs. It is NOT portable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that's all I have :-(. [...] It's mostly in C, but most people wouldn't call what I write C. It uses every conceivable feature of the 386 I could find, as it was also a project to teach me about the 386. As already mentioned, it uses a MMU, for both paging (not to disk yet) and segmentation. It's the segmentation that makes it REALLY 386 dependent (every task has a 64Mb segment for code & data - max 64 tasks in 4Gb. Anybody who needs more than 64Mb/task - tough cookies). [...] Some of my "C"-files (specifically mm.c) are almost as much assembler as C. [...] Unlike minix, I also happen to LIKE interrupts, so interrupts are handled without trying to hide the reason behind them 0.01 verzija kernela je imala 10.239 linija koda. Poznato je da se serija Linux kernela u verzijama 0.x imala 13 relaseova [1] (pod verzija samog kernela). Tokom iduće 3 godine se razvijao Linux kernel u verzijama 0.x i 1.0. Verzija kernela 1.0 je izdana 14 ožujka 1995 godine, te je ta verzija kernela imala nagli skok u broju linija koda. Naime 1 Više o tim podverzijama možete pronaći na Internetu i na slici koja je priložena ispod
  • 11. 8 u verziji 0.01 broj linija koda je bila 10.239, dok se u verziji 1.0 to povećalo na 176.250 linija koda. Prilikom izrade Linux kernela u verzijama 1.x izdano je 15 pod verzija (relaseova). Linux kernel u verziji 2.0 je izašao u roku kraćem od godine dana (toĉnije izrada Linux kernela v2.0 je trajala godinu dana i 2 mjeseca). U tom je vremenu broj linija koda povećan 10 puta (sa „pišljivih“ 176.250 linija koda na 1.800.847 linija koda (koje ima verzija 2.0)). Ta je verzija kernela (jezgre Linux OS-a) imala 3 velika relasea (verziju 2.2.0 koja je izdana 26 sijeĉnja 1999 godine, te je ta verzija imala 27 relaseova (pod verzija), a i u njoj se nastavila tendencija rasta broja linija koda; verzija 2.4.0 koja je izdana 4 sijeĉnja 2001 godine, ta je verzija imala 38 relaseova te 3.377.902 linije koda; te verzija 2.6.0 koja je izdana 18 prosinca 2003 godine, ova se verzija odlikuje dobrim mobilnim performansama i viskom kompatibilnošću za mobilne ureĊaje (tome pridonosi Android OS koji koristi 2.6.3x.xx verzije kernela (do Android OS verzija 3.2 poznatije pod kodnim imenom Honeycomb)), posebnost ove verzije kernela je ta da je ona imala 40 relaseova i poveći broj prilagoĊenih (custom) verzija). Trenutno je posljednja verzija Linux kernela 3.0.1 koja je izdana 21 srpnja 2011 godine. U ovoj je verziji još više poboljšana kompatibilnost sa mobilnim ureĊajima baziranim na Android platformi (posebno se prilagoĊava za Android 3.2 Honeycomb i 4.0 Ice Cream Sandwich). U ovoj verziji kernela imamo nevjerojatan broj linija koda (koji se može usporeĊivati sa trenutnim Windows 7 kernelom ), a taj broj linija koda je 14.647.033 (tj. otprilike 14,7 milijuna linija koda). Sam kernel se programira u programskom jeziku C sa GCC (GNU Compiler Collection) kompajlerom. Sam GCC je nadogradnja programskog jezika C da podržava razliĉite ekstenzije i promjene koje se dogaĊaju u kernelu. Neki dijelovi koda se pišu u assembleru (u GCC-ovom „AT&T stilu“ sintakse).
  • 12. 9 Slika 4 Povijesni razvoj kernela objašnjen u brojevima (iz časopisa Linux Format broj 150)
  • 13. 10 Slika 5 Razvoj Linux kernela prikazan sa porastom linija koda (iz časopisa Linux Format 150)
  • 14. 11 Slika 6 Mentalna mapa koja pokazuje kojim sve stvarima pristupa Linux kernel (sliku u punoj veličini možete vidjeti na: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5b/Linux_kernel_map.png )
  • 15. 12 Slika 7 Razvojna mapa Linux kernela
  • 16. 13 2-3 Prve Linux distribucije Prve distribucije Linux OS-a su poĉele nastajati 1991 godine, nakon što je Linus Torvalds odluĉio da će MINIX postati potpuno besplatan. Na toj se jezgri baziraju 4 osnovne Linux distribucije, a one su: Debian, RedHat, SUSE i Slackware. Od njih su se poĉele dalje razvijati ostale danas poznate i manje poznate varijacije Linux OS-a. 2-3-1 Debian Slika 6 Logotip Debian Linux distribucije Debian GNU/Linux obznanjen je 1993. godine. Njegov osnivaĉ, Ian Murdock, osmislio je posve nekomercijalni projekt sa stotinama dobrovoljnih programera koji u njemu razvijaju u svoje slobodno vrijeme. Skeptici, koji su u ono vrijeme bili brojniji od optimista, predviĊali su mu raspadanje i kolaps no realnost je bila posve drugaĉija. Debian ne samo da je opstao, nego je uspio u manje od jednog desetljeća postati najveća Linux distribucija i, moguće, najveći projekt softverske suradnje ikada.
  • 17. 14 Uspjeh Debian GNU/Linuxa može se ilustrirati sljedećim brojkama; razvijan je od strane više od 1000 programera, njegov repozitorij sadrži više od 20.000 programskih paketa (kompiliranih za 11 procesorskih arhitektura) te je zaslužan za stvaranje više od 120 drugih, na Debianu temeljenih, distribucija i živih CD/DVD-ova. S ovim brojkama ne može se usporediti niti jedan drugi Linux operativni sustav. Trenutni razvoj Debiana, s obzirom na stupanj stabilnosti, ide u tri glavne grane (ili ĉetiri ako se broji eksperimentalna grana): "nestabilna" grana (naziva se i "sid"), "testna" i "stabilna". Ova progresivna integracija i stabilizacija paketa i funkcionalnosti, zajedno s dobro organiziranim mehanizmom kontrole kvalitete, poluĉila je Debianu reputaciju najbolje testirane distribucije i distribucije s najmanje bugova. No taj dugotrajni i kompleksni naĉin razvoja takoĊer ima neke nedostatke; stabilne verzije Debiana nisu baš aktualne i rapidno stare posebice jer se nove stabilne verzije izdaju samo jednom u 1-3 godine. Oni korisnici koji preferiraju zadnje verzije softverskih paketa i tehnologija prisiljeni su koristiti potencijalno bugovit Debian iz "testne" ili "nestabilne" grane. Visoka demokratiĉnost struktura Debiana vodila je Debian u kontroverzne odluke i povećala se meĊusobna borba meĊu programerima. To je rezultiralo stagnacijom i opiranju da se naprave neke radikalne promjene koje bi pokrenule projekt naprijed.  Za: vrlo stabilan, izuzetna kontrola kvalitete; ukljuĉuje preko 20.000 softverskih paketa; podržava više procesorskih arhitektura nego ijedna druga Linux distribucija  Protiv: konzervativan zbog svoje podrške velikom broju procesorskih arhitektura, najnovije tehnologije nisu uvijek ukljuĉene u distribuciju; spor ciklus izdavanja novih verzija (jedna stabilna verzija svakih 1-3 godine), diskusije na mailing listama i blogovima programera znaju ponekad biti nekulturne  Upravljanje softverskim paketima: Advanced Package Tool (APT) koji koristi DEB pakete  Raspoloživa izdanja: instalacijski CD/DVD i živi CD za 11 procesorskih arhitektura, ukljuĉujući sve 32-bitne i 64-bitne Intelove, AMD, Power i druge procesore
  • 18. 15 Slika 7 Debian 6.0 "squeeze" sa GNOME 2 sučeljem
  • 19. 16 2-3-2 Slackware Slika 8 Logotip Slackware distribucije Slackware Linux, kojeg je kreirao Patrick Volkerding 1992. godine, najstarija je živuća distribucija koja se do sada održala. Izdvojena iz, danas prekinutog, SLS projekta Slackware 1.0 je dolazio na 24 diskete i bio je izgraĊen na Linux kernelu verzije 0.99pl11-alpha. Ubrzo je postao najpopularnija Linux distribucija s nekim procjenama da je ĉinio oko 80% svih Linux instalacija 1995. godine. Njegova popularnost dramatiĉno se smanjila dolaskom Red Hat Linuxa i drugih distribucija jednostavnijih za korištenje no Slackware i dalje ostaje cijenjen operativni sustav meĊu administratorima i desktop korisnicima koji su više tehniĉki orijentirani. Slackware Linux je strogo tehniĉki ĉista distribucija s vrlo malim brojem korisniĉkih pomoćnih alata. Koristi jednostavan, tekstualni sustav za instalaciju i primitivni sustav za upravljanje instalacijom paketa koji nema mogućnost detektiranja ovisnosti softverskih paketa. Rezultat toga je da se Slackware smatra najĉistijom i najmanje bugovitom distribucijom danas - zbog toga što nema unapreĊenja specifiĉnih Slackwareu, smanjena je vjerojatnost uvoĊenja bugova u sustav. Sva konfiguracija radi se ruĉnim editiranjem tekstualnih datoteka. Postoji izreka u Linux zajednici da ako nauĉite Red Hat, znat ćete Red Hat, a ako nauĉite Slackware, znat ćete Linux! To je posebice toĉno danas kad mnoge Linux distribucije nastavljaju razvijati visoko prilagoĊene produkte koji nastoje zadovoljiti potrebe korisnika s manje tehniĉkih znanja. Dok ova filozofija jednostavnosti ima svoje poklonike, ĉinjenica je da u današnjem svijetu Slackware Linux postaje temeljni sustav na kojem se grade prilagoĊena i specifiĉna rješenja umjesto kompletnih distribucija sa širokom paletom raznog podržanog softvera. Jedini izuzetak je svijet servera gdje Slackware ostaje i dalje popularan no ĉak i ovdje kompleksna procedura
  • 20. 17 obnavljanja i nedostatak službeno podržanih alata za automatsku konfiguraciju ĉine je razmjerno nekonkurentnom. Slackwareov konzervativni pristup prema sustavu s osnovnim komponentama znaĉi da on zahtijeva puno ruĉnog post-instalacijskog rada prije nego ga se pretvori u moderni desktop sustav.  Za: iznimno stabilan; ĉist i bez bugova; strogo pridržavanje UNIX principima  Protiv: ograniĉen broj službeno podržanih aplikacija; konzervativan u smislu odabira osnovnih softverskih paketa; kompleksna procedura obnavljanja; nema službene 64-bitne verzije  Upravljanje softverskim paketima: "pkgtools" koji koristi TGZ (TAR.GZ) pakete  Raspoloživa izdanja: instalacijski CD-ovi i DVD za 32-bitne (i486) procesore Slika 9 Slackware 13.37 s KDE Plasma DE
  • 21. 18 2-4 Novije Linux distribucije 2-4-1 openSUSE Slika 10 Logotip OpenSUSE distribucije Poĉeci openSUSE distribucije datiraju u 1992. godinu kada su ĉetvorica njemaĉkih entuzijasta (Roland Dyroff, Thomas Fehr, Hubert Mantel i Burchard Steinbild) pokrenuli projekt pod imenom SuSE (njem. Software und System Entwicklung) Linux. U prvim danima mlada kompanija prodala je odreĊen broj disketa s njemaĉkom verzijom Slackware Linuxa no nije prošlo dugo dok SuSE Linux nije u svibnju 1996. godine postala nezavisna distribucija sa startnom verzijom 4.2. Narednih godina programeri su prihvatili RPM oblik za upravljanje paketima i uveli za korištenje jednostavan grafiĉki administracijski alat YaST. Ĉesta izdanja, odliĉna tiskana dokumentacija, raspoloživost SuSE Linuxa u prodavaonicama diljem Europe i u Sjevernoj Americi rezultiralo je rastom popularnosti ove distribucije. SuSE Linux preuzeo je Novell Inc. u 2003. godini. Brzo nakon toga slijedile su glavne promjene u smjernicama razvoja, licenciranju i raspoloživosti SuSE Linuxa - YaST je objavljen pod GPL licencom, ISO image je postao besplatno raspoloživ s javnih servera i ono najvažnije - razvoj distribucije po prvi put je otvoren javnosti. Od startanja openSUSE projekta do izdavanja verzije 10.0 u listopadu 2005. godine, distribucija je postala besplatna i otvorena javnosti. openSUSE kôd postao je temeljna platforma za Novellove komercijalne proizvode, prvo nazvan Novell Linux, a kasnije preimenovan u SUSE Linux Enterprise Desktop i SUSE Linux Enterprise Server. Danas openSUSE ima veliki broj zadovoljnih korisnika. Osnovni razlog zbog kojega openSUSE dobiva visoke ocjene od svojih korisnika jest ugodno i ispolirano desktop suĉelje (KDE i
  • 22. 19 GNOME), izvrstan alat za administriranje (YaST), i za one koji kupe službenu upakiranu distribuciju, najbolje tiskanu dokumentaciju. No posljednja suradnja izmeĊu Novella i Microsofta, kojom je izgledno popušteno Microsoftovim argumentima kojim tvrdi da ima intelektualno vlasništvo nad Linuxom, rezultirala je salvom osuda mnogih Linux korisnika od kojih su neki zbog toga odluĉili promijeniti distribuciju. Iako je Novell odustao od ove suradnje, a Microsoftu je preostalo još da dokaže svoja prava, ovaj problem i dalje ostaje kamen spoticanja u inaĉe vrlo prijateljskoj zajednici Linux korisnika.  Za: napredan i intuitivan konfiguracijski alat (YaST); velik repozitorij softverskih paketa; izvrsna web-infrastruktura; odliĉna tiskana dokumentacija  Protiv: Novellova patentna suradnja s Microsoftom u studenom 2006. godine naizgled je legitimizirala Microsoftovo potraživanje intelektualnog vlasništva nad Linuxom; podešavanje desktopa i grafiĉki alati zahtijevaju znatne resurse te su ponekad prenapuhani i spori  Upravljanje softverskim paketima: YaST grafiĉki i komandno-linijski alat koji koristi RPM pakete  Raspoloživa izdanja: openSUSE za 32-bitne (i386), 64-bitne (x86_64) i PowerPC (ppc) procesore (takoĊer neinstalirajući živi DVD); SUSE Linux Enterprise Desktop/Server za i586, IA64, PowerPC, s390, s390x i x86_64 arhitekture
  • 23. 20 Slika 11 openSUSE 12.1 KDE 2-4-2 Ubuntu Slika 12 Ubuntu logo Ubuntu distribucija prvo je objavljena u rujnu 2004. godine. Iako se radi o novoj distribuciji na Linux sceni, projekt je odjeknuo kao niti jedan drugi projekt do tada s mailing listama punim diskusijama revnih korisnika i entuzijastiĉnih programera. U nekoliko narednih godina, Ubuntu
  • 24. 21 je rastao do toga da je postao najpopularnija Linux desktop distribucija koja je uvelike doprinijela razvoju jednostavnog za korištenje i besplatnog desktop operativnog sustava koji može konkurirati bilo kojem drugom sustavu koji postoji danas na tržištu. Što je razlog tako velikom uspjehu Ubuntua? Prvo; projekt je zapoĉeo Mark Shuttleworth, karizmatiĉni južnoafriĉki multimilijunaš, bivši programer Debiana i drugi u svijetu svemirski turist, ĉija kompanija Canonical Ltd. trenutno financira projekt. Drugo; Ubuntu je nauĉio iz pogrešaka sliĉnih projekata i izbjegao ih odmah u poĉetku - kreirao je izvrsnu web-infrastrukturu s dokumentacijom u Wiki obliku, implementirao kreativni naĉin prijave bugova i profesionalni pristup krajnjim korisnicima. Treće; zahvaljujući izdašnom osnivaĉu, Ubuntu je u mogućnosti slati besplatne CD-ove svim zainteresiranim korisnicima i na taj naĉin poduprijeti širenju ove distribucije. S tehniĉke strane, Ubuntu je temeljen na Debian "Sid" ("nestabilnoj" verziji), ali s nekim znaĉajnim paketima kao što su GNOME, Firefox i OpenOffice.org, postavljenima na najsvježije verzije. Ima svakih 6 mjeseci predvidivo izdavanje nove verzije distribucije s povremenim izdavanjem LTS verzije kojoj se daje dugoroĉna sigurnosna podrška (Long Term Support=LTS) u periodu od 3 do 5 godina ovisno o izdanju, dok su obiĉna (ne-LTS) izdanja distribucije podržana narednih 18 mjeseci. Druge posebne mogućnosti Ubuntua su živi CD (nije nužna instalacija), kreativni umjetniĉki izgled i desktop teme, podrška najnovijim tehnologijama kao što su 3D desktop efekti, jednostavna instalacija upravljaĉkih programa (drivers) zaštićenih od strane proizvoĊaĉa za ATI i nVidia grafiĉke i razne mrežne kartice, i podrška na zahtjev za komercijalne ili patentom zaštićene multimedijske codec-e.  Za: fiksni period izdavanja novih verzija i period podrške; prikladna za nove korisnike; mnoštvo dokumentacije (službene ili napravljene od strane drugih korisnika)  Protiv: neki od Ubuntuovih vlastitih programa (npr. Launchpad, Rosetta) su njihovo vlasništvo; nedostatak kompatibilnosti s Debianom  Upravljanje softverskim paketima: Advanced Package Tool (APT) koji koristi DEB pakete
  • 25. 22  Raspoloživa izdanja: Ubuntu, Kubuntu, Edubuntu i Xubuntu za 32-bitne (i386) i 64- bitne (x86_64) procesore; Ubuntu Server izdanje i za SPARC procesore  Predložene alternative za Ubuntu: Linux Mint (desktop), Freespire (desktop), gNewSense (free software) Slika 13 Ubuntu 11.10 sa Unity sučeljem 2-4-3 Mandriva Slika 14 Logotip Mandriva distribucije
  • 26. 23 Mandriva Linux pokrenuo je Gaël Duval u srpnju 1998. godine pod imenom Mandrake Linux. Ispoĉetka je to bila samo preureĊena verzija Red Hat Linuxa s korisniku prilagoĊenijim KDE desktopom, ali verzije poslije donijele su nova korisniĉka poboljšanja kao što su novi instaler, poboljšanu detekciju hardvera i intuitivni alat za particioniranje diskova. Kao rezultat tih poboljšanja Mandrake Linux je procvjetao. Nakon privlaĉenja poduzetniĉkog kapitala i ulaženjem u tržišno poslovanje sreća je novouspostavljenog MandrakeSofta fluktuirala skoro od bankrota poĉetkom 2003. godine do burnih preuzimanja u 2005. godini. Kasnije, nakon spajanja s brazilskom tvrtkom Conectiva, kompanija je promijenila ime u Mandriva. Mandriva Linux je prvenstveno desktop distribucija. Njene najbolje osobine su najsvježije verzije softvera, superioran skup alata za administriranje sustava (DrakeConf), izvrsna implementacija 64-bitne verzije i odliĉna podrška za internacionalizaciju. Imala je otvoreni razvojni model puno prije nego mnoge druge popularne distribucije, s intenzivnim beta- testiranjem i ĉestim izdavanjem stabilnih verzija. Posljednjih godina posebno je razvijen skup živih CD-ova koji omogućuju instalaciju i plasiran je Mandriva Flash - kompletan Mandriva Linux sustav na bootabilnom USB flash disku. Bez obzira na tehniĉku izvrsnost, posljednjih godina Mandriva Linux gubi zamah. To djelomiĉno ima veze s velikim brojem drugih odliĉnih distribucija prilagoĊenih korisniku s kojima se Mandriva natjeĉe, ali i s nekim kontroverznim odlukama kompanije koja se udaljila od velikog broja korisnika ove distribucije. Mandrivin web sajt je konglomerat nekoliko razliĉitih web sajtova dok njihov "Mandriva Club", originalno zamišljen za davanje dodatne vrijednosti kupcima distribucije, dobiva mješovite ocjene. Iako je kompanija uvažila neke od kritika, nastavlja se suoĉavati s teškom borbom u uvjeravanju Linux korisnika na prelazak na ovu distribuciju ili kupnju ovog produkta.  Za: pristupaĉan poĉetnicima, posebno komercijalne verzije; izvrstan alat za centralno administriranje; vrlo dobra i gotova podrška za mnoštvo jezika; instalirajući živi CD
  • 27. 24  Protiv: servis za korisnike ove kompanije kroz godine je razvio lošu reputaciju; kompleksna i zbunjujuća web infrastruktura; opadanje popularnosti zbog njene komercijalne naravi i nepopularnih odluka kompanije u prošlosti  Upravljanje softverskim paketima: URPMI s Rpmdrake-om (grafiĉko suĉelje za URPMI) koji koriste RPM pakete; "SMART" raspoloživ kao alternativna metoda  Raspoloživa izdanja: Mandriva Free i One izdanja raspoloživa kao besplatan download za 32-bitne (i386) i 64-bitne (x86_64) procesore; komercijalna Mandriva Discovery, PowerPack i PowerPack Plus izdanja za 32-bitne (i386) i 64-bitne (x86_64) procesore; takoĊer high-end "Corporate" rješenja za desktope, servere i firewall-e, sve s opcijama dugoroĉne podrške  Prijedlog Mandriva-temeljenih alternativa: PCLinuxOS (desktop), MCNLive (živi CD) Slika 15 Mandriva 2012
  • 28. 25 2-4-4 Fedora Slika 16 Logotip Fedora distribucije Iako se Fedora službeno pojavila tek u rujnu 2004. godine, njeni korijeni zapravo datiraju u 1995. godinu kada su je pokrenuli dvojica Linux vizionara - Bob Young i Marc Erwing - pod imenom Red Hat Linux. Prvi proizvod kompanije, Red Hat Linux 1.0 ("Mother's Day"), izdan je iste godine nakon ĉega su uslijedile ispravke bugova. 1997. godine Red Hat je uveo svoj revolucionarni RPM sustav za upravljanje paketima s pronalaženjem ovisnosti meĊu paketima i druge napredne mogućnosti koje su znatno doprinijele naglom povećanju popularnosti ove distribucije i preuzimanjem prvenstva nad Slackwareom kao tada najraširenijom distribucijom Linuxa na svijetu. Kasnijih godina Red Hat je poĉeo s redovnim 6-mjeseĉnim izdavanjem novih verzija. 2003. godine, odmah nakon izdavanja Red Hat Linuxa 9, kompanija je poduzela neke radikalne promjene u svojoj liniji produkata. Zadržala je Red Hat kao brand za svoje komercijalne proizvode, posebice Red Hat Enterprise Linux (RHEL) i uvela Fedora Core, distribuciju koju sponzorira Red Hat i koja je namijenjena Linux zajednici onih korisnika koji se "Linuxom bave iz hobija". Nakon poĉetnih kritika na promjene Linux zajednica prihvatila je "novu" distribuciju kao logiĉni slijed Red Hat Linuxa. Nekoliko kvalitetnijih verzija trebalo je Fedori da povrati svoj bivši status jednog od najboljih operativnih sustava na tržištu. U isto vrijeme, Red Hat je brzo postao najveća i najprofitabilnija Linux kompanija na svijetu s inovativnom linijom produkata i drugim interesantnim inicijativama kao što je Red Hat Certified Engineer (RHCE) certifikacijski program. Iako je usmjerenje Fedore uvelike pod nadzorom tvrtke Red Hat te se produkti ponekad ĉine - što
  • 29. 26 je možda dobro ili možda loše - kao pokusni kunići Red Hat Enterprise Linuxa, nema sumnje da je Fedora jedna od najinovativnijih distribucija današnjice. Njeni doprinosi Linux kernelu, glibc i GCC dobro su poznati kao i njena integracija SELinux funkcionalnosti, Xen virtualizacijske tehnologije kao i drugih, meĊu korisnicima cijenjenih, enterprise-level funkcionalnosti. Negativna strana je da Fedori nedostaje jasna desktop orijentacijska strategija koja bi omogućila lakše korištenje produkta onima koji spadaju u "Linux hobiste".  Za: vrlo inovativna; izuzetna sigurnosne mogućnosti; veliki broj podržanih paketa; striktno pridržavanje filozofiji slobodnog/besplatnog softvera  Protiv: Fedorini prioriteti naginju prema enterprise mogućnostima, a manje desktop lakoći korištenja  Upravljanje softverskim paketima: YUM grafiĉki i komandno-linijski alat koji koristi RPM pakete  Raspoloživa izdanja: Fedora za 32-bitne (i386), 64-bitne (x86_64) i PowerPC (ppc) procesore; Red Hat Enterprise Linux za i386, IA64, PowerPC, s390x i x86_64 arhitekture; takoĊer živi CD i živi DVD  Prijedlog Fedora-temeljenih alternativa: BLAG Linux And GNU (desktop, free software), Berry Linux (živi CD), Yellow Dog Linux (Appleov PowerPC-temeljen sustav)  Prijedlog Red Hat-temeljenih alternativa: CentOS, Scientific Linux, StartCom Enterprise Linux, Lineox
  • 30. 27 Slika 17 Fedora 16 sa GNOME 3 Shellom 2-4-5 PCLinuxOS Slika 18 Logotip PCLinuxOS-a PCLinuxOS je 2003. godine objavio Bill Reynolds, bolje znan kao "Texstar". Prije kreiranja svoje vlastite distribucije, Texstar je već bio dobro poznat programer u Mandrake Linux
  • 31. 28 zajednici korisnika koji su radili najnovije verzije RPM paketa za popularne distribucije dajući ih na besplatan download. 2003. godine odluĉio je napraviti posve novu distribuciju, inicijalno temeljenu na Mandrake Linuxu, ali s nekoliko znaĉajnih poboljšanja za lakše korištenje. Ciljevi? Treba biti prilagoĊena jednostavnom korištenju za poĉetnike, imati odmah u sebi podršku za proprietary module kernela, dodatke browseru i multimedijalne codec-e, treba funkcionirati kao živi CD s jednostavnim i intuitivnim grafiĉkim instalerom. Nakon nekoliko godina razvoja i novih verzija, PCLinuxOS brzo kroĉi svom zacrtanom cilju. U smislu lakoće korištenja, projekt nudi gotovu podršku za mnoštvo tehnologija što bi većina onih koji prelaze s Windows na Linux i oĉekivali od novog operativnog sustava. Sa strane softvera PCLinuxOS je KDE orijentirana distribucija s prilagoĊenim i uvijek svježim verzijama desktop okruženja. Njegov rastući repozitorij softvera sadrži i druga desktop korisniĉka suĉelja i nudi veliki spektar desktop alata za mnoge zadatke. Za konfiguriranje sustava PCLinuxOS je zadržao većinu iz izvrsnog Mandrakeovog Control Centra, ali je zamijenio sustav upravljanja paketima APT-om i Synaptic-om - grafiĉkim suĉeljem za upravljanje paketima. Negativna strana je ta što PCLinuxOS nema nikakve zacrtane razvojne smjernice ili plan oko izdavanja novih verzija. Bez obzira na rastuću zajednicu koja se ukljuĉuje u projekt, većina razvoja i poslovnih odluka ostaje u rukama Texstara koji naginje konzervativnoj strani kojoj je u centru pažnje stabilnosti verzije. Rezultat toga je da je razvoj PCLinuxOS-a dugotrajan i nove verzije se ne izdaju dok se ne riješe svi poznati bugovi. Trenutno ne postoje planovi za razvoj 64- bitne verzije PCLinuxOS-a.  Za: gotova podrška za grafiĉke upravljaĉke programe, dodatke browseru i multimedijske codec-e; brzo pokretanje (boot); svježe verzije paketa  Protiv: ne nudi se 64-bitna verzija; nema gotove podrške za ne-engleske jezike; ne postoji plan izdavanja novih verzija  Upravljanje softverskim paketima: Advanced Package Tool (APT) koji koristi RPM pakete  Raspoloživa izdanja: MiniMe, Junior i BigDaddy izdanja za 32-bitni (i586) procesorsku arhitekturu
  • 32. 29  Prijedlog PCLinuxOS-temeljene alternative: SAM Linux Desktop Slika 19 PCLinuxOS 2012.02 2-4-6 KNOPPIX Slika 20 Knoppix logotip
  • 33. 30 Prva javna verzija KNOPPIX-a izdana je 2003. godine. Nakon tog dogaĊaja uslijedile su vrlo pozitivne ocjene Linux medija; bio je ovo prvi živi Linux CD koji ne zahtijeva ruĉno konfiguriranje. KNOPPIX CD je napravljen tako da se CD stavi u CD-ROM ureĊaj i nekoliko minuta nakon ponovnog pokretanja (reboot) raĉunalo bi imalo pokrenut kompletan grafiĉki Linux operativni sustav sa svim njegovim funkcionalnostima i tisućama raspoloživih aplikacija - sve to bez potrebe za ikakvom instalacijom na tvrdi disk. Iako KNOPPIX nije bio prvi živi Linux CD, njegov kreator Klaus Knopper, otišao je znatno dalje nego bilo koji drugi programer prije njega u izradi skripti i rutina za automatsku detekciju i konfiguriranje hardvera koje su mogle posramiti i skripte komercijalnih Linux kompanija. KNOPPIX, koji se temelji na Debianu, bio je toliko veliki uspjeh da su ga mnogi Linux korisnici poĉeli koristiti kao neizostavan prijenosni alat za razliĉite potrebe. Može se koristiti za spašavanje datoteka i podataka sa tvrdog diska, za demonstriranje Linux mogućnosti novim korisnicima, za testiranje Linux kompatibilnosti hardvera desktop ili laptop raĉunala prije kupnje, za rad u internet cafee-ima ili korištenje kompletnog Linux sustava za svakodnevne potrebe. Zapravo, postao je tako popularan alat da je u vrlo kratkom vremenu na internetu niknulo nekolicina sliĉnih projekata koji su, koristeći detekcijske skripte hardvera Klausa Knoppera, razvili nove oblike distribucija, temeljene na Knoppixu; od kompletnih desktop sustava do vrlo specijaliziranih verzija namijenjenih detekciji, testiranju ili spašavanju podataka na raĉunalu. Iako se KNOPPIX može smatrati distribucijom prilagoĊenoj poĉetnicima zbog toga što nema ruĉnog konfiguriranja, istovremeno on ukljuĉuje brojne napredne funkcionalnosti koje su primjerenije tehniĉki potkovanijim korisnicima. Posebno zadnje verzije na DVD-u dolaze s velikim brojem softverskih paketa, ukljuĉujući sve popularne desktop i serverske aplikacije iz Debianove "nestabilne" i "testne" arhive. To povećanje softverskih paketa donijelo je i neke probleme; KNOPPIX je postao spor (posebno DVD izdanje), bugovit (ĉini se kako Klaus Knopper ne vjeruje u beta-testiranje javnosti) i zbrkan (s obzirom na ureĊenje izbornika na razliĉitim desktop sustavima). Nema planiranja novih verzija, ali nove verzije KNOPPIX-a izlaze otprilike dva puta godišnje, obiĉno kratko nakon glavne Linux izložbe u Njemaĉkoj gdje se nove verzije KNOPPIX-a po prvi put pokazuju publici. Izgubio je dio svoje stare slave s
  • 34. 31 obzirom na ĉinjenicu da mnoge distribucije danas takoĊer nude žive CD/DVD-ove svojih produkata.  Za: izvrsna automatska detekcija i konfiguracija hardvera; prijenosni operativni sustav koji se može koristiti za spašavanje podataka, demonstriranje i zadatke testiranja; nudi skriptu za instalaciju na tvrdi disk  Protiv: zadnje verzije pomalo bugovite; nema jednoznaĉnog ureĊenja izbornika na razliĉitim desktop okolinama; spor kada je pokrenut s DVD-a  Upravljanje softverskim paketima: Advanced Package Tool (APT) koji koristi DEB pakete  Raspoloživa izdanja: živi CD i živi DVD za 32-bitne (i386) procesore  Prijedlog Debian/KNOPPIX-temeljenih alternativa: Damn Small Linux, sidux, Xandros Desktop, Elive, Dreamlinux, Parsix GNU/Linux, grml
  • 35. 32 Slika 21 Knoppix 7.0 LXDE 2-4-7 Gentoo Slika 22 Logotip Gentoo Linux-a Koncept Gentoo Linuxa osmislio je oko 2000. godine Daniel Robins, bivši Stampede Linux i FreeBSD programer. Utjecaj FreeBSD-a i njegove funkcionalnosti automatske izgradnje softvera zvane "ports" inspiriralo ga je da u Gentoo ugradi neke od FreeBSD principa za upravljanje
  • 36. 33 paketima pod imenom "portage". Ideja je bila razviti Linux distribuciju koja bi korisnicima omogućila kompiliranje Linux kernela i aplikacija iz njihovog izvornog kôda direktno na njihovim raĉunalima imajući na taj naĉin visoko optimizirani sustav i sustav s uvijek najnovijim verzijama softvera. Do trenutka kad je projekt objavio svoju verziju 1.0 u ožujku 2002. godine, Gentoo-ovo upravljanje paketima smatrano je superiornijom alternativom u odnosu na neke binarne sustave za upravljanje paketima, posebice tada ĉesto korištenom RPM. Gentoo Linux je dizajniran za napredne korisnike. Originalno, instalacija je dosadna i zamorna te zahtijeva sate ili ĉak dane kompiliranja u komandnoj liniji kako bi se izgradila kompletna distribucija; no u 2006. godini projekt je pojednostavio instalacijsku proceduru razvivši Gentoo živi CD koji omogućuje jednostavnu instalaciju. Uz to što uvijek nudi najnoviji skup paketa koje se instalira jednom komandom, druge važne osobine ove distribucije su izvrsna sigurnost, brojne konfiguriracijske opcije, podrška za veliki broj arhitektura, mogućnost da se sustav obnovli na najnoviju verziju bez kompletne reinstalacije. Gentoo dokumentacija je više puta proglašavana najboljom online dokumentacijom svih distribucija. Gentoo Linux je posljednjih godina izgubio mnogo od svoje nekadašnje slave. Neki Gentoo korisnici su shvatili da vremenski zahtjevno kompiliranje softverskih paketa daje beznaĉajne dobitke u brzini. Od ostavke Gentoo-ovog osnivaĉa i dobroćudnog diktatora iz projekta 2004. godine, novo osnovana Gentoo organizacija se bori s nepostojanjem jasnih usmjerenja i ĉestim konfliktima meĊu programerima koji su rezultirali odlaskom nekolicine visokokvalitetnih i poznatih struĉnjaka iz Gentoo zajednice. Ostaje da se vidi može li Gentoo povratiti one svoje inovativne kvalitete iz prošlosti ili će se polako rasformirati u skup slabo povezanih osobnih podprojekata kojima nedostaju jasno odreĊeni ciljevi.  Za: izvrsna infrastruktura za upravljanje softverom; ogromne mogućnosti konfiguriranja i prilagoĊavanja; superiorna online dokumentacija  Protiv: povremene nestabilnosti i rizik od rušenja; projekt pati od nedefiniranih smjernica i ĉestih borbi meĊu programerima  Upravljanje softverskim paketima: "Portage" koji koristi izvorni kôd (SRC) paketa
  • 37. 34  Raspoloživa izdanja: Minimalni instalacijski CD i živi CD (s GNOME) za Alpha, AMD64, HPPA, IA64, MIPS, PPC, SPARC i x86 procesore; takoĊer "stanja" za ruĉnu instalaciju iz komandne linije  Prijedlog Gentoo-temeljenih alternativa: SabayonLinux (desktop, živi CD/DVD), VLOS (desktop), Ututo (desktop, free software)  Druge distribucije koje se temelje na izvornom kôdu: Lunar Linux, Source Mage GNU/Linux, Sorcerer, Linux From Scratch Slika 23 Gentoo 12.1
  • 38. 35 3. Razvoj Linux grafičkih sučelja 3.1 GNOME GNOME je grafiĉko radno okruženje odnosno grafiĉko korisniĉko suĉelje saĉinjeno u potpunosti od slobodnog softvera a koristiti se na raĉunalnim operacijskim sustavima sliĉnim Unixu (poglavito na Linuxu). GNOME je meĊunarodni projekt koji ukljuĉuje izradu okvira za razvoj softvera, izbor korisniĉkih aplikacija, te izradu softvera koji saĉinjavaju komponente potrebne za rad grafiĉkog korisniĉkog suĉelja. GNOME je dio projekta GNU. Izvorno znaĉenje skraćenice GNOME bilo je GNU Network Object Model Environment. Projekt GNOME nudi dvije stvari: GNOME kao grafiĉko radno okruženje koje je korisnicima jednostavno i privlaĉno, te GNOME kao razvojnu platformu za razvijanje aplikacija koje se dobro integriraju s ostatkom korisniĉkog suĉelja stolnih i prijenosnih raĉunala. Projekt naroĉito želi postići da GNOME bude jednostavan, koristan i da "jednostavno radi". Drugi ciljevi projekta su:  Sloboda - napraviti grafiĉko radno okruženje s izvornim kodom koji se može koristiti pod uvjetima neke od licencija za slobodan softver.  Pristupačnost - omogućiti korištenje raĉunala svima neovisno o tehniĉkoj obuĉenosti i fiziĉkim mogućnostima.  Lokalizacija - raspoloživost korisniĉkog suĉelja na mnogim jezicima.  PrilagoĎenost programerima - omogućiti programerima širi izbor programskih jezika u razvoju kvalitetnih aplikacija koje će se dobro ukljuĉiti u korisniĉko suĉelje.  Organiziranost - držati se redovnog izdavanja novih inaĉica i održavati discipliniranu strukturu GNOME-ove zajednice.  Potpora - osigurati da GNOME podupiru tvrtke i organizacije izvan kruga GNOME-ove zajednice
  • 39. 36 Slika 24 GNOME 2.30 na Ubuntu 10.04 Slika 25 GNOME Shell 3.2 na Fedori 16
  • 40. 37 3.2 KDE KDE (skraćenica za K Desktop Environment) je grafiĉko suĉelje za UNIX operacijske sustave. Projekt je zapoĉet 1996. godine, a trenutaĉno je u inaĉici 4.x. To je ujedno i prvo grafiĉko suĉelje koje je u potpunosti prevedeno na hrvatski jezik. Prijevod su radili ĉlanovi HULK-a. KDE je meĊu korisnicima *nix (Unix-like, Unixoidnih) operacijskih sustava poznat kao grafiĉko suĉelje modernog dizajna gdje je tzv. prilagoĊenost korisniku (user-friendliness) najbitnija. To ga ĉini nešto zahtjevnijim od ostalih alternativa kao što su GNOME ili Xfce. Sam kreator Linux jezgre (kernela), Linus Torvalds, dugogodišnji je pobornik KDE suĉelja. Kakogod, krajem 2008. godine u intervjuu priznaje da su ga neprilike kod korištenja najnovijih inaĉica (4.0 - 4.2) nagnale da razmisli o korištenju GNOME-a. Ĉinjenica je da je prelazak sa KDE 3 na KDE 4 bio dugotrajan i težak, te je odbio mnoge korisnike, koji se nakon verzije 4.2 ipak vraćaju. Nepoznato je da li Linus trenutno koristi KDE. Jedan od podprojekata KDE je i paket uredskih alata Koffice. Unatoĉ manjim mogućnostima u odnosu na OpenOffice.org ili Microsoft Office, zadovoljava većinu potreba prosjeĉnog korisnika. Aplikacije koje KDE sadrži:  amaroK - Sviraĉ multimedijskih datoteka  K3b - program za snimanje CD i DVD medija  Kate - ureĊivaĉ teksta  KDevelop - Integrirano razvojno okružje (IDE)  Kontact - Personal information manager  Konsole - Emulator terminala  Kopete - Program za instant messaging  Konqueror - File manager i web preglednik koji koristi KHTML (KHTML Wiki)  KWrite - Jednostavni ureĊivaĉ teksta s jednostavnijim funkcijama
  • 41. 38  Quanta + - Prema LinuxQuestions.org najbolja Linux aplikacija za web-razvoj  Kaffeine - univerzalni multimedijski player sa dodatnim mogućnostima, poput ripanja audio CD- ova  KTorrent - Program za razmjenu datoteka preko interneta putem torrent protokola. Može pretraživati najpoznatije torrent stranice, ima mogućnost biranja koje datoteke izostaviti iz razmjene, a u toku razmjene datoteka daje sve važne informacije. Slika 26 KDE 4.x
  • 42. 39 Slika 27 KDE 3.0 3.3 Xfce Xfce, besplatno grafiĉko suĉelje za Unix i druge na njemu osnovane operacijske sustave kao što su Linux, Solaris i BSD, ĉiji je razvoj zapoĉeo Olivier Fourdan 1996 godine. Naglasak stavlja na brzinu izvoĊenja i malo korištenje resursa, dok još uvijek zadržava vizualnu privlaĉnost. Trenutna verzija iz 2011. je 4.8, modularna je, te se sastoji od zasebno pakiranih komponenti koje zajedno stvaraju potpuno funkcionalno radno okruženje, ali koje se mogu zasebno odabrati za osobno podešavanje okruženja. Uglavnom se koristi gdje se žele postići prednosti modernog grafiĉkog suĉelja na starijem hardveru. Temeljen je na GTK+ 2 alatu (kao i GNOME). Koristi Xfwm upravitelj prozora. Sve postavke moguće je podesiti uz pomoć miša, te su konfiguracijske
  • 43. 40 datoteke sakrivene od prosjeĉnog korisnika. Donekle je sliĉan komercijalnom CDE-u, ali svakom novom verzijom udaljava se sve više i više od te usporedbe. Neke od aplikacija koje Xfce sadrži:  Thunar - upravitelj datoteka  Orage - kalendar  Mousepad - tekstualni editor  Xfwm - upravitelj radne okoline Slika 28 Xfce 4.6 na Xubuntu 11.04 3.4 Unity Unity je suĉelje koje je razvila tvrtka Canonical - tvorac Ubuntu distribucije, a koje se za sada nalazi jedino na Ubuntu distribuciji. Unity sadrži dvije trake na radnoj površini, jedna na vrhu ekrana i druga na lijevoj strani ekrana a koja se još naziva i Launcher. Na gornjoj traci se nalazi
  • 44. 41 sat, izbornik za poruke, mrežu i drugi izbornici, a ono što je najzanimljivije je što su u toj traci integrirani izbornici aplikacija ĉime se zapravo želi uštedjeti na prostoru, sliĉno kao na Appleovom OS X-u. Lijeva traka sadrži popis otvorenih aplikacija i favorita te gumb kojim se otvara izbornik koji se zove “Dash”. U “Dash” izborniku je moguće pretraživati aplikacije, fotografije, glazbu, kontakte, druge datoteke na raĉunalu, glazbu i videozapise na odreĊenim internetskim servisima. Unity je moguće dodatno prilagoditi temama i ikonama, no položaj traka nije moguće mjenjati osim ako niste napredan korisnik. Kada je rijeĉ o hardverskim zahtjevima, ĉini se da je Unity najviše gladan po pitanju resursa jer je preporuĉeno najmanje 1 GB RAM memorije i 1 GHz procesor. Slika 29 Unity Shell Dashboard u Ubuntu 10.04 Netbook Edition
  • 45. 42 Slika 30 Unity 5.0 u Ubuntu 12.04 beta 2 3.5 LXDE LXDE je još jedno suĉelje koje će doslovno letjeti na bilo kojem raĉunalu. Kod tek pokrenutog sustava LXDE troši 45 MB RAM memorije, što ga ĉini najmanje zahtjevnim grafiĉkim okruženjem. Na službenim stranicama je popis hardvera na kojemu je testiran LXDE, a prvi na popisu je Pentium II 266 MHz sa 192 MB RAM memorije gdje piše da sustav radi sasvim zadovoljavajuće. LXDE ukljuĉuje svoje alate za podešavanje izgleda i drugih postavki kao što su LXAppearance, LXLauncher, LXSession Edit, tako da ga bez većih problema možete prilagoditi svojim potrebama.
  • 46. 43 Slika 31 LXDE na Lubuntu 10.04 4. Usporedba i razvoj ext file systema Prvi podržani datoteĉni sustav za Linux bio je Minix. Pošto je imao popriliĉnih problema s performansama, napravljen je posve novi datoteĉni sustav, nazvan “extended file system”. Za prvo izdanje (ext1) zaslužan je Remy Card, a u Linuxu se pojavio 1992. godine. Bio je to prvi datoteĉni sustav koji je koristio VFS (Virtual File System) switch, implementiran u 0.96c kernelu. Podržavao je FS-ove do 2 GB veliĉine. Drugi prošireni datoteĉni sustav (ext2) takoĊer je implementirao Remy Card. Predstavljen je u sijeĉnju 1993. godine, s naprednim idejama usvojenih iz drugih datoteĉnih sustava tog vremena (poput Berkeley Fast File System [FFS]). Podržavao je FS-ove do 2TB veliĉine, iako je 2.6 serija kernela povećala maksimalnu veliĉinu na 32TB.
  • 47. 44 Treći prošireni datoteĉni sustav (ext3) bio je veliki napredak na ovom polju, iako je imao slabije performanse od svojih prethodnika. Po prvi puta je predstavljen koncept journalinga, kako bi se povećala pouzdanost u sluĉajevima kada se sustav naglo prekine ili zablokira. Usprkos ĉinjenici da su konkurentski datoteĉni sustavi imali bolje performanse (poput Silicon Graphic XFS i IBM© Journaled File System [JFS], ext3 je podržavao nadogradnju na sustave koji su već koristili ext2. Ext3 je implementirao Stephen Tweedie, dok je sustav predstavljen u studenom 2001. godine. Stigla nam je ĉetvrta generacija proširenog datoteĉnog sustava (ext4), koja je donijela brojna poboljšanja na svim bitnim poljima – performanse, skalabilnost i pouzdanost. Posebno se istiĉe i podrška za FS-ove do veliĉine jednog exabyte-a. Ext4 je implementiran od tima razvijatelja, voĊenih Theodoreom Tsom (održavao je ext3). Prvi puta je predstavljen u Linux kernelu 2.6.19, dok je postao stabilan u verziji 2.6.28 (od prosinca 2008 godine). Ext4 je usvojio mnoge korisne koncepte od konkurentskih datoteĉnih sustava (prošireni pristup upravljanju blokovima prvi je implementiran u JFS-u, dok je odgoĊena alokacija predstavljena u XFS-u i Sun-ovom ZFS-u), te predstavio mnoga poboljšanja i inovacije. 5. Usporedba sigurnosti Ubuntu-a 11.10 i Windows 7 Kada se usporeĊuju MS Windows 7 i Ubuntu 11.10, najsigurnije je napraviti paralelnu usporedbu. Takav naĉin usporeĊivanja je jednostavno najlakši za promatranje i za zakljuĉivanje. Kriterij za usporedbu MS Windows 7 Ultimate SP1 x64 Ubuntu 11.10 x64 Sigurnosne nadogradnje Windows 7 (kao i svi prethodni MS Windows operativni sistemi) ima Automatic Updates koji automatski nadograĊuje sistem sa važnim sigurnosnim zakrpama i sigurnosnim Ubuntu ima sliĉnu metodu nadogradnje kao i MS Windows 7, no pri tome Ubuntu ne provjerava samo sistemske zakrpe, već i zakrpe za sve ostale programe koji su ukljuĉene u sistem ili su
  • 48. 45 alatima izdanim od Microsofta. možda naknadno instalirane. Zaštita pristupa sistemskim datotekama Za ulaz u sistemske datoteke u MS Windows operativnim sistemima ne trebamo biti neki veliki haker, već samo moramo imati administratorska prava. Obiĉni korisnici bi mogli pristupiti Windows mapi, ali ne mogu ništa u njoj promjeniti bez administratorskih prava. Isto kao i na MS Windows sistemima i na Ubuntu-u možemo pristupit sistemskim datotekama, ali ih ne možemo promijeniti bez administratorskih prava (root ovlasti i SuperUser-a). Firewall (ugraĊen u OS) U Windows 7 operativnom sistemu je poboljšan ugraĊeni Windows Firewall, tako da sad prati i ulazni i izlazni promet. Pri tome postoji problem, što on pita za programe koji nemaju digitalni potpis. Isto tako je konfiguracija Windows Firewall-a bez dodatnih aplikacija za podešavanje skoro nikakva (tj, slaba), te je za to potrebno predznanje. Sliĉno kao i u Windows 7 OS- u, i Ubuntuov Firewall ima dobru kontrolu ulaza i izlaza. I kod njega nailazimo na problem teškog podešavanja (potrebno je znati raditi u CLI- u). Isto tako postoji i grafiĉko suĉelje za podešavanje Firewall-a, no ono je prilagoĊeno naprednim korisnicima. Antivirusna zaštita Na Windows 7 OS je već ugraĊen MS Windows Defender (koji „ĉući“ u pozadini i reagira kad se mora nadograditi). Za sve ostalo je potreban antivirusni program od nekog poznatijeg Kao što je već od davno poznato da Linux OS skoro pa da i nema virusa, na njemu nije potreban antivirusni sustav. Naprotiv, za Ubuntu i ostale Linux OS-ove postoje on-demand antivirusi koji
  • 49. 46 proizvoĊaĉa antivirusnog programa ili od samog Microsofta (Microsoft Security Essentials). skeniraju sve particije u pronalasku nepoĉudnih alatki i virusa za Windows sustave.
  • 50. 47 Popis svih grafika: Slika 1 Maskota Linux OS-a -> pingvin zvan Tux....................................................................................1 Slika 2 Priĉa o nastanku Tux-a u Cannberanskom ZOO vrtu....................................................................2 Slika 3 Razvoj Linux distribucija od poĉetaka pa do današnjih dana (za sliku pune veliĉine koristiti ovaj link: http://futurist.se/gldt/wp-content/uploads/11.10/gldt1110.png).........................................................6 Slika 4 Povijesni razvoj kernela objašnjen u brojevima (iz ĉasopisa Linux Format broj 150) ....................9 Slika 5 Razvoj Linux kernela prikazan sa porastom linija koda (iz ĉasopisa Linux Format 150) .............10 Slika 6 Logotip Debian Linux distribucije..............................................................................................13 Slika 7 Debian 6.0 "squeeze" sa GNOME 2 suĉeljem ............................................................................15 Slika 8 Logotip Slackware distribucije..................................................................................................16 Slika 9 Primjer logotipa Slackware Linux-a namjenjenog za ispis na okvirima za CD medije.......... Error! Bookmark not defined. Slika 10 Slackware 13.37 s KDE Plasma DE .........................................................................................17 Slika 11 Logotip OpenSUSE distribucije...............................................................................................18 Slika 12 openSUSE 12.1 KDE..............................................................................................................20 Slika 13 Ubuntu logo.............................................................................................................................20 Slika 14 Ubuntu 11.10 sa Unity suĉeljem...............................................................................................22 Slika 15 Logotip Mandriva distribucije.................................................................................................22 Slika 16 Mandriva 2012.........................................................................................................................24 Slika 17 Logotip Fedora distribucije ......................................................................................................25 Slika 18 Fedora 16 sa GNOME 3 Shellom.............................................................................................27 Slika 19 Logotip PCLinuxOS-a .............................................................................................................27 Slika 20 PCLinuxOS 2012.02................................................................................................................29 Slika 21 Knoppix logotip.......................................................................................................................29 Slika 22 Knoppix 7.0 LXDE..................................................................................................................32 Slika 23 Logotip Gentoo Linux-a...........................................................................................................32 Slika 24 Gentoo 12.1.............................................................................................................................34 Slika 25 GNOME 2.30 na Ubuntu 10.04................................................................................................36 Slika 26 GNOME Shell 3.2 na Fedori 16 ...............................................................................................36 Slika 27 KDE 4.x ..................................................................................................................................38
  • 51. 48 Slika 28 KDE 3.0 ..................................................................................................................................39 Slika 29 Xfce 4.6 na Xubuntu 11.04 ......................................................................................................40 Slika 30 Unity Shell Dashboard u Ubuntu 10.04 Netbook Edition..........................................................41 Slika 31 Unity 5.0 u Ubuntu 12.04 beta 2...............................................................................................42 Slika 32 LXDE na Lubuntu 10.04..........................................................................................................43
  • 52. 49 Izvori i literatura: Wikipedia – Linux (http://en.wikipedia.org/wiki/Linux) Wikipedia – Linux kernel (http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_kernel) Wikipedia – Tux (http://en.wikipedia.org/wiki/Tux) Wikipedia – GNU Project (http://en.wikipedia.org/wiki/GNU_Project) DistroWatch.com (http://distrowatch.com/) DistroWatch.com – Major Distributions (http://distrowatch.com/dwres.php?resource=major) Linux za sve – Kratka povijest proširenih datoteĉnih sustava ( http://www.linuxzasve.com/kratka-povijest-prosirenih-datotecnih-sustava ) Linux za sve – Pregled grafiĉkih suĉelja za Linux (http://www.linuxzasve.com/pregled- grafickih-sucelja-za-linux ) Wikipedija – Xfce ( http://hr.wikipedia.org/wiki/Xfce ) Wikipedija – KDE (http://hr.wikipedia.org/wiki/KDE ) Wikipedija – GNOME (http://hr.wikipedia.org/wiki/GNOME ) Linux Format Magazine no 150 iz studenog 2011 godine
  • 53. 50 Izvori slika Wikipedia – GNOME Linux Format Magazine no 150 Linux za sve – Pregled grafiĉkih suĉelja za Linux DistroWatch.com – Major Distributions Wikipedia – Tux Distrowatch.com Google Images Vlastita kolekcija screenshootova napravljenih u VirtualBox-u i na testnom raĉunalu