0
URINARNI SISTEM
MOKRAĆNI SISTEM
(Systema urinarium)
1.bubreg (ren)
2.mokraćovod (ureter)
3.mokraćna bešika(vesica urinaria)
4.mokraćna cev...
Bubreg (ren)
• parni organ smeđecrvene boje,
smešten retroperitonealno u zadnjem
gornjem delu trbušne šupljine (T12 – L3)
...
Morfologija bubrega
izgled zrna pasulja
gornji i donji pol(extremitas superior et inferior)
prednja i zadnja strana(facies...
Bubreg (ren)
Regulacija:
• volumena krvne plazme, krvnog
pritiska
• koncentracije otpadnih produkata
u krvi
• koncentracij...
Građa bubrega:
1. Malpigijeva
piramida ,
2. Interlobularne
arterije,
3. Bubrežna arterija,
4. Bubrežna vena,
5. Hilus,
6. ...
Bubreg (ren)
(desni, spreda)
Ovojnice bubrega:
Fibrozna ovojnica
(capsula fibrosa)
•
•
•
vezivna čaura
masna
fascija
čaura...
Bubreg (ren)
Bubrežna srž
(medulla renalis)
Bubrežna kora
(cortex renalis)
3-4 cm
Bubreg (ren)
Bubrežne piramide
(pyramides renales)
10-18 renalnih
(Malpigijevih
piramida)
Bubrežni stubici
(columnae renal...
Bubreg (ren)
kora
Henle-ova petlja
(ansa nephrica)
moždina
2. odvodni vodovi – spajaju se u
zajednički odvodni vod bradavi...
Krvni sudovi bubrega
Protok krvi kroz oba bubrega iznosi oko 21% minutnog volumena srca ili 1200ml/min.
Krv dolazi u ove o...
Vene bubrega uglavnom prate odgovarajuće arterije i imaju iste nazive. Kapilari bubrežne kapsule i
spoljašnjeg dela kore s...
Bubreg (ren)
Nefron – osnovna jedinica bubrega (> 1 milion)
1. glomerul (bubrežno telašce) – smotuljak krvnih kapilara, ul...
Nefron se sastoji od bubrežnog telašca (korpuskula) i bubrežnog tubula.
Korpuskul je početni deo nefrona loptastog oblika,...
Tokom starenja organizma broj funkcionalnih nefrona se postepeno smanjuje, tako da u 80.
godini mnogi ljudi imaju samo 40%...
Mehanizam stvaranja mokraće obuhvata tri fundamentalna procesa:
filtraciju,
reapsorpciju i
sekreciju.
Stvaranje primarne m...
Mokraćovod (ureter)
♂♀ sprijeda
lateralno
• parna cev dužine 25-30 cm, Ø ~7 mm
• spaja bubreg i mokraćnu bešiku
• smešten ...
Mokraćna bešika (vesica urinaria)
• šuplji mišićni organ
• rezervoar mokraće (~500 ml
kapacitet)
• smešten retropritonealn...
Mokraćna bešika (vesica urinaria)
služi kao privremeni rezervoar urina
Smeštena je u subperitonealnom prostoru karlične du...
Mokraćna bešika
(vesica urinaria)
Otvori mokraćovoda
Telo
(corpus vesicae)
Trokut bešike
(trigonum vesicae)
Otvor mokraćne...
Mokraćna cev (urethra)
•
•
•
duga 17-22 cm
otvori semenovoda, prostate
3 dela: prostatični, dijafragmalni,
spongiozni
♂ sa...
14. март – Светски дан бубрега – “Бубрези за живот –
спречите акутно оштећење бубрега”
Светски дан бубрега обележава се на...
Urinararni trakt
Urinararni trakt
Urinararni trakt
Urinararni trakt
Urinararni trakt
Urinararni trakt
Urinararni trakt
Urinararni trakt
Urinararni trakt
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Urinararni trakt

1,464

Published on

Published in: Health & Medicine
0 Comments
3 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
1,464
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
67
Comments
0
Likes
3
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "Urinararni trakt"

  1. 1. URINARNI SISTEM
  2. 2. MOKRAĆNI SISTEM (Systema urinarium) 1.bubreg (ren) 2.mokraćovod (ureter) 3.mokraćna bešika(vesica urinaria) 4.mokraćna cev (urethra) Bubrezi izlučuju mokraću (~1–1.5 L/dan), ostali delovi sistema pothranjuju i odvode mokraću iz tela
  3. 3. Bubreg (ren) • parni organ smeđecrvene boje, smešten retroperitonealno u zadnjem gornjem delu trbušne šupljine (T12 – L3) • desni bubreg nešto niže (ispod jetre) • veličine 12 x 6 x 3 cm, ~150 gr
  4. 4. Morfologija bubrega izgled zrna pasulja gornji i donji pol(extremitas superior et inferior) prednja i zadnja strana(facies ventralis et dorsalis) spoljašnja i unutrašnja ivica(Margo lateralis et medialis) sa hilusom
  5. 5. Bubreg (ren) Regulacija: • volumena krvne plazme, krvnog pritiska • koncentracije otpadnih produkata u krvi • koncentracije elektrolita (Na+, K+,HCO3,...) u plazmi • pH (kiselosti) krvne plazme • izlučuje hormon eritropoetin
  6. 6. Građa bubrega: 1. Malpigijeva piramida , 2. Interlobularne arterije, 3. Bubrežna arterija, 4. Bubrežna vena, 5. Hilus, 6. Bubrežna karlica, 7. Mokraćovod, 8. Mala bubrežna čašica, 9. Fibrozna kapsula, 10. Donji pol, 11. Gornji pol, 12. Interlobularna vena, 13. Nefron, 14. Bubrežna duplja, 15. Velika bubrežna čašica, 16. Papile, 17. Bertinijeva kolomna
  7. 7. Bubreg (ren) (desni, spreda) Ovojnice bubrega: Fibrozna ovojnica (capsula fibrosa) • • • vezivna čaura masna fascija čaura Bubrežna arterija (art. renalis) Vratnica bubrega (hilum) Bubrežna vena (v. renalis) Mokraćovod (ureter)
  8. 8. Bubreg (ren) Bubrežna srž (medulla renalis) Bubrežna kora (cortex renalis) 3-4 cm
  9. 9. Bubreg (ren) Bubrežne piramide (pyramides renales) 10-18 renalnih (Malpigijevih piramida) Bubrežni stubici (columnae renales) Male bubrežne čašice (calix renalis minor) Bubrežne bradavice (7-8) (papillae renales) Vrhovi piramida (papile) sadrže tzv. rešetkasto polje sa 10-20 papilarnih otvora) Velike bubrežne čašice (calix renalis major) Bubrežna karlica (pelvis renalis)
  10. 10. Bubreg (ren) kora Henle-ova petlja (ansa nephrica) moždina 2. odvodni vodovi – spajaju se u zajednički odvodni vod bradavice (ductus papillaris)
  11. 11. Krvni sudovi bubrega Protok krvi kroz oba bubrega iznosi oko 21% minutnog volumena srca ili 1200ml/min. Krv dolazi u ove organe iz abdominalne aorte, preko bubrežne arterije (a. renalis) – po jedna arterija za svaki organ. To je istovremeno nutritivni i funkcionalni krvni sud i ulazi u bubreg kroz tzv. hilus i odmah se deli na dve grane (ventralnu i dorzalnu). Jedna grana odlazi u prednji, a druga u zadnji deo bubrega. Pre ulaska u parenhim ovi ogranci se dele i daju interlobarne arterije (aa. interlobares). One se penju uz Bertinijeve kolumne i u predelu baza renalnih piramida savijaju se i nastavljaju kao lučne arterije (aa. Arcuatae). Dalje se pružaju graničnom linijom između kore i srži bubrega i granaju se, u jednakim razmacima, na interlobularne arterije (aa. Interlobulares) , koje se pružaju ka kapsuli (spoljašnjoj ivici) bubrega. Od ovih arterija odvajaju se grančice koje će posle kratkog puta ući u klupko glomerula, kao aferentne arteriole. Arteriole ulaze u prvi kapilarni splet iz koga nastaju eferentne arteriole, koje se ponovo granaju dajući drugu (peritubularnu) kapilarnu mrežu. Eferentne (odvodne) arteriole jukstamedularnih nefrona su veoma dugačke i nazivaju se pravi sudovi (vasa recta).
  12. 12. Vene bubrega uglavnom prate odgovarajuće arterije i imaju iste nazive. Kapilari bubrežne kapsule i spoljašnjeg dela kore se sakupljaju i formiraju zvezdaste vene (vv. stellatae). One se zativ ulivaju u vv. interlobulares, a interlobularne vene u lučne vene (vv.arcuatae). U lučne vene se drenira i vaskularna mreža iz područja medule i venska krv zatim ide kroz interlobarne vene, i konačno kroz bubrežnu venu (v. renalis) izlazi iz bubrega kroz hilus i uliva se u donju šuplju venu. Od ukupne količine krvi koja prođe kroz bubrege, 98-99% odlazi u koru, a samo 1-2% u medulu.
  13. 13. Bubreg (ren) Nefron – osnovna jedinica bubrega (> 1 milion) 1. glomerul (bubrežno telašce) – smotuljak krvnih kapilara, uložen u vezivni mehurić, Bowmanovu čahuru – 180 L primarne mokraće/dan kora moždina
  14. 14. Nefron se sastoji od bubrežnog telašca (korpuskula) i bubrežnog tubula. Korpuskul je početni deo nefrona loptastog oblika, koji ima dijametar oko 200μm i sastoji se od glomerula i Boumanove (Bowman) kapsule. Glomerul predstavlja splet gusto zbijenih kapilara (u obliku klupka), koji povezuje dovodnu (aferentnu) sa odvodnom (eferentnom) arteriolom. Mesto ulaska aferentne i izlaska eferentne arteriole se naziva vaslukarni pol glomerula. Nasuprot njemu se nalazi urinarni pol, na kome se isfiltrirana krvna plazma (primarna mokraća) odvodi u bubrežne tubule. Oko čitavog glomerula se nalazi Boumanova kapsula izgrađena od dva lista. Spoljašnji ili parijetalni list kapsule ograničava bubrežni korpuskul i odvaja ga od okolnog parenhima, a na vaskularnom polu prelazi u unutrašnji ili visceralni list. Između njih se nalazi interkapsularni prostor, u koji se filtrira primarna mokraća (ultrafiltrat krvi). Kapilari glomerula su fenestriranog tipa, bez dijafragme i 500 puta su propustljiviju od običnih somatskih kapilara. Bubrežni tubul se proteže od urinarnog pola korpuskula do lučnog sabirnog tubula. U njega se uliva primarna mokraća iz bubrežnog telašca, i procesima apsorpcije i sekrecije obrazuje konačna mokraća. Sastoji se od proksimalnog izuvijanog tubula, Henleove petlje i distalnog izuvijanog tubula. Iako svi nefroni imaju istu strukturu, oni se dele na dve glavne grupe: kortikalne i jukstamedularne nefrone.kortikalne i jukstamedularne nefrone. Glomerul kortikalnih nefrona je smešten u spoljašnjem delu kore i ima kratku Henleovu petlju, koja samo delimično zalazi u medulu. Jukstamedularni su smešteni dublje u parenhimu kore i imaju veoma dugačke Henleove petlje, koje prodiru duboko kroz medulu i dostižu skoro do bubrežnih papila. Većinu čine kortikalni nefroni (70-80%).
  15. 15. Tokom starenja organizma broj funkcionalnih nefrona se postepeno smanjuje, tako da u 80. godini mnogi ljudi imaju samo 40% od početnog broja nefrona. Osim toga njihova populacija se smanjuje i pri povredama, oboljenjima i sl, a bubreg nema izraženu sposobnost regeneracije.
  16. 16. Mehanizam stvaranja mokraće obuhvata tri fundamentalna procesa: filtraciju, reapsorpciju i sekreciju. Stvaranje primarne mokraće počinje filtracijom velike količine tečnosti (krvi) iz glomerulskih kapilara, kroz krvno-urinarnu membranu, u Boumanovu kapsulu. Ovaj ultrafiltrat krvi zatim ulazi u sistem tubula, gde se odvija reapsorpcija (vraćanje određenih supstanci iz filtrata u krvotok) i sekrecija (transport jona i drugih supstanci iz krvotoka u bubrežne tubule). Kao rezultat nastaje konačna mokraća, koja se preko mokraćovoda (ureter) odvodi iz bubrega u mokraćnu bešiku. Oni veoma precizno podešavaju izlučivanje vode i elektrolita prema njihovom unosu, održavajući na taj način stalnost unutrašnje sredine. Oni imaju glavnu ulogu u izlučivanju otpadnih produkata metabolizma (urea, kreatin, mokraćna kiselina, bilirubin), raznih toksina, lekova i dodataka hrani. Regulacijom izlučivanja vode i Na imaju presudnu ulogu u dugoročnoj regulaciji arterijskog pritiska. Zajedno sa plućima i puferima telesnih tečnosti, bubrezi učestvuju u regulaciji acido-bazne ravnoteže, jer mogu da odstrane iz organizma razne kiseline (sumpornu, fosfornu i dr). Pošto sintetišu i sekretuju oko 90% ukupnog eritropoetina, oni direktno utiču i na stvaranje, tj. broj crvenih krvnih zrnaca. Tokom prolongiranog gladovanja bubrezi u procesu glikoneogeneze, od različitih prekursora, stvaraju glikozu.
  17. 17. Mokraćovod (ureter) ♂♀ sprijeda lateralno • parna cev dužine 25-30 cm, Ø ~7 mm • spaja bubreg i mokraćnu bešiku • smešten retropritonealno • levi nešto duži • 3 sloja glatkih mišića (peristaltika)
  18. 18. Mokraćna bešika (vesica urinaria) • šuplji mišićni organ • rezervoar mokraće (~500 ml kapacitet) • smešten retropritonealno • 3 sloja glatkih mišića (m. detrusor)
  19. 19. Mokraćna bešika (vesica urinaria) služi kao privremeni rezervoar urina Smeštena je u subperitonealnom prostoru karlične duplje, iza preponske simfize i ispred čmarnog creva kod muškarca, odnosno materice kod žene. Mokraćna bešika ima približan oblik kruške i na njoj se razlikuju tri dela: vrh (apex vesicae), koji je okrenut napred i naviše; telo (corpus vesicae), postavljeno u sredini; i baza ili dno (fundus vesicae), koje gleda naviše i unazad. Vrh bešike je postavljen otprilike u visini preponske simfize, kada je ona prazna. Prilikom punjenja vrh postaje zaobljen i uzdiže se iznad simfize, stupajući u odnos sa prednjim trbušnim zidom. Telo bešike je u odnosu sa zadnjom stranom simfize i vijugama creva kod muškarca, odnosno matericom kod žene. Sa zadnje strane je pokrivena peritoneumom. Dno bešike kod muškarca leži na prostati, semenim kesicama i čmarnom crevu, a kod žena na prednjem zidu vagine. Unutrašnja površina organa je obložena sluzokožom, koja gradi veliki broj nestalnih nabora. Prilikom punjenja mokraćne bešike oni se povlače. U predelu dna bešike nalazi se trouglasto polje pokriveno glatkom sluzokožom nešto tamnije boje, koje se naziva trougao bešike (trigonum vesicae). Vrh trougla je okrenut napred i odgovara unutrašnjem otvoru mokraćne cevi, a baza je okrenuta nazad i njene uglove čine desni i levi otvor mokraćovoda. Između ovih otvora pruža se interuterični nabor (plica interureterica), dug 1,5-2 cm, a iza njega se nalazi poprečno udubljenje u kome se nakuplja mokraćni kamen i gnoj kod zapaljenskih procesa. Funkcionalna zapremina bešike iznosi oko 350 cm3, ali pokazuje znatne individualne varijacije. Kapacitet se može popeti i na 700 cm3 kod muškarca, odnosno 650 cm3 kod žene. U patološkim slučajevima kapacitet mokraćne bešike može da varira od nekoliko mililitara do čak 2 litra.
  20. 20. Mokraćna bešika (vesica urinaria) Otvori mokraćovoda Telo (corpus vesicae) Trokut bešike (trigonum vesicae) Otvor mokraćne cevi (ostium urethrae int.) Mišić stezač mokračne cevi (m. sphincter urethrae ext.) ♀ frontalni presek
  21. 21. Mokraćna cev (urethra) • • • duga 17-22 cm otvori semenovoda, prostate 3 dela: prostatični, dijafragmalni, spongiozni ♂ sagitalni presek • duga 3-5 cm, Ø ~7 mm ♀ sagitalni presek
  22. 22. 14. март – Светски дан бубрега – “Бубрези за живот – спречите акутно оштећење бубрега” Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега је: „Бубрези за живот – спречите акутно оштећење бубрега!”.
  1. A particular slide catching your eye?

    Clipping is a handy way to collect important slides you want to go back to later.

×