4. abortus (lat. abortio) definiše se kao izbacivanje ili
odvajanje iz tela žene oplođenog jajašca sve do 28. nedelje
trudnoće; pobačaj je suprotan porodjaju, jer kod prvog
pretpostavljeni život prestaje, dok kod drugog stvaran život
nastaje
za početak trudnoće se uzima vreme poslednjeg
menstrualnog perioda, a preporuka je da se gestaciona
starost meri i u odnosu na dimenzije ploda pregledom
ultrazvuka izmedju 10. i 13. nedelje trudnoće
sam čin rodjenja označava sposobnost novorodjenčeta za
samostalan život u momentu odvajanja od majčinog tela;
po pravilu do 28. nedelje plod nije sposoban za
vanmaterični život i dolaskom u spoljnju sredinu on
redovno ne može da opstane već ugine
6. dešava se u poodmakloj trudnoći, operativnim putem i
usled tačno medicinski indikovanih i zakonom predvidjenih
razloga:
1) da bi se preveniralo ozbiljno i trajno oštećenje fizičkog i
psihičkog zdravlja trudne žene
2) nastavljanje trudnoće bi uključilo rizik za trudnu ženu,
više nego ukoliko trudnoća bude prekinuta
3) postoji znatan rizik za dete da po rodjenju pati od takvih
telesnih i psihičkih abnormalnosti što čini ozbiljan hendikep
4) trudnoća koja se vodi je visokorizična jer je, na primer,
blizanačka ili višestruka
5) trudnoća je posledica krivičnog dela što daje moralni i
pravni osnov za kasni prekid
7. do kasnog abortusa može doći i kod otkrivanja HIV-pozitivnog
statusa trudnice i opasnosti prenošenja virusa na plod;
lekari obeshrabruju trudnicu i predlažu abortus, što je ranije bila
preporuka
danas se smatra da žena koja se nadje u takvoj situaciji ne čini
ništa pogrešno jer ima opravdanu želju za detetom; kao
pacijentkinja zaslužuje da bude tretirana dostojanstveno i sa
punim uvažavanjem bez obzira na svoje želje ili uverenja
odluka o radjanju je slobodna i stoji na ženi, s tim što joj se
predočava da će ubuduće HIV biti deo njene porodice i da
treba da preuzme odgovornost za svoje zdravlje i zdravlje svog
budućeg deteta ukoliko i ono bude HIV pozitivno; čak i da se
dete rodi zdravo treba da ima plan o brizi za dete ako ona oboli
8. Prema zvaničnim podacima,
u Srbiji godišnje abortira oko 20.000 žena.
I još toliko u privatnom sektoru.
Rađanje je najveća životna radost,
ali s druge strane, svako ima pravo da planira broj dece.
U svakom slučaju, žene bi trebalo da koriste savremene metode
kontracepcije,
a ne abortus.
To je ozbiljna hirurška intervencija koja na ženu ostavlja psihičke i
fizičke posledice
9.
10. Krivica
Gnev
Tuga
Anksioznost
Depresija
Reakcije na godišnjicu abortusa
Seksualna disfunkcija
Problemi u međuljudskim
odnosima
Poremećaj u ishrani
Zloupotreba alkohola, droge
Psihološke reakcije
Misli o samoubistvu
Emocionalne posledice abortusa
Simptomi Post-Abortivnog
Stresa
Zavise od:
ženine godine, okolnosti pod
kojima je došlo do abortusa,
u kom mesecu trudnoće je
izvršen abortus,
i ženino religiozno uverenje.
11. Fizičke posledice abortusa
Krvarenje
Ponekad žena teško krvari tokom samog abortusa, ili nakon nekoliko dana.
U slučaju medicinskog abortusa (RU-486), krvarenje traje od 13–15 dana ili više.
Ponekad je potrebno primiti transfuziju da bi se nadoknadila izgubljena krv.
Ponekad je, da bi se zaustavilo krvarenje, potrebna još jedna kiretaža ili histerektomija.
Alergijska reakcija na lekove
Postoji rizik od alergijske reakcije na anesteziju koja se koristi tokom proceure
abortusa. Ovaj rizik uključuje konvulzije, srčani udar i, u ekstremnim slučajevima smrt.
Infekcija
Materica je nakon abortusa osetljiva na infekcije naročito u slučajevima kada je deo fetusa
ili placente slučajno ostavljen unutra.
Infekcije su naročito rizične ako imate hlamidiju ili gonoreju. Simptomi su bol i visoka
temperatura.
Za ovo se obično daju antibiotici, ali ponekad se mora uraditi još jedna kiretaža. Ako se ne
učini nešto, može se razviti veoma ozbiljna infekcija koja može dovesti do sterilnosti.
Smrt
Prilikom abortusa, iako retko, dolazilo je i do smrti. Kada se abortus izvrši nakon prva
tri meseca trudnoće, povećava se rizik od smrti.
Do smrti usled abortusa obično dolazi zbog jakog krvarenja ili zbog komplikacija sa
lekovima korišćenim protiv bolova. Više o ovome.
12. Perforacija
Ponekad se desi da instrumenti za abortus slučajno tokom same procedure abortusa
probiju zid materice. Ako instrument ošteti neki od vaših unutrašnjih organa, možda će biti
potrebna ozbiljna operacija da bi se popravila šteta. Ova komplikacija može izazvati obilno
krvarenje.
Uticaj na kasnije trudnoće
Povreda grlića materice može dovesti do ranog spontanog prekida budućih trudnoća.
Takođe se mogu pojaviti ožiljci koji blokiraju jajovode. Ovo može doprineti tome da u
budućnosti ne možete da ostanete u drugom stanju. Rizik od spontanih pobačaja u
kasnijim trudnoćama je veći ako je žena imala dva ili više abortusa.
Nastavak trudnoće
Moguće je da fetus raste u jajovodima umesto u materici. Procedura abortusa bi ovo
propustila. Nastavak rasta fetusa u jajovodu je opasno i potencijalno smrtonosno.
13. Rak dojke
Medicinski stručnjaci još uvek ispituju i vode debate o povezanosti abortusa i raka
dojke.
Međutim, studija iz 1994. u žurnalu Nacionalnog Instituta za kancer pokazuje: "
Među ženama koje su bile trudne barem jednom, rizik od raka dojke za one koje su
iskusile abortus je bio za 50% viši u odnosu na druge žene“ .
Evo još nekih važnih činjenica:
1. Izneti trudnoću do kraja pruža zaštitu od raka dojke koja izostane ako se trudnoća
okonča abortusom.
2. Abortus narušava prirodni proces razvoja dojki tako što naglo zaustavlja rast ćelija, što
ostavlja dojku sa suvišnim ćelijama koje mogu postati kancerogene.
3. Dvadesetsedam studija širom sveta, nezavisno jedna od druge, povezalo je abortus sa
rakom dojke.
14. u prošlosti se abortus smatrao nedopuštenim, još Hipokratova
zakletva nalagala je da lekar "ženi nikad neće dati čepić koji će
odstraniti plod"
danas dopuštenost skoro da više nije tema, ali tema postaju
dostupnost i sigurnost abortusa, gde medicinsko pravo
dominira zbog medicinskog konteksta u kome se dešava abortus
pravo o abortusu manje se razume kao deo krivičnog prava, a
više kao jedno od ličnih prava žene da odlučuje o radjanju i o
svom reproduktivnom zdravlju
žena u ulozi pacijenta ima osnovna prava na samoodredjenje i
na pristanak uz punu informisanost (informed consent)
15. populacija u reproduktivnom dobu predstavlja prirodne
nosioce biološkog obnavljanja stanovništva i faktor
razvoja svake zajednice (mlade žene, trudnice i porodilje
treba da imaju kontinuiran i kvalitetan pristup svim
vidovima zdravstvene zaštite)
sve veća pojava medikalizacije trudnoće gde
standardne procedure dijagnostike i kontrole postaju
neizostavne, čak vrše uticaj na slobodnu volju trudnice
istovremeno se dešava i proces juridizacije koji
označava sve veći broj propisa koji prate medicinske
procedure (zakoni, drugi akti, strukovni vodiči prakse)
16. širi kontekst (reproduktivno zdravlje i reproduktivna prava)
pravno odredjenje (nedopušten / dopušten abortus)
dopušten abortus (slobodan / medicinski indikovan)
medicinsko-pravna pitanja (odnos lekara i žene
pacijenta, prava trudne žene i dužno postupanje lekara)
specifičnosti kasnog abortusa (dopuštenost, pravni status
fetusa, fetalni bolovi i preživeli fetusi)
17.
18. repr.prava su deo ljudskih prava, titular je svaki pojedinac i
zasnivaju se na principima ljudskog dostojanstva i jednakosti
šire = pravo na reproduktivno zdravlje, na zasnivanje porodice,
na slobodno roditeljstvo, na zaštitu od polne diskriminacije, i na
zaštitu od seksualnog zlostavljanja u vezi sa tim
uže = pravo da se rodi dete (pozitivno) kao i da se spreči rođenje
deteta (negativno); niko ne može da garantuje potomstvo pa je
zato ispravnije reći - pravo da se odlučuje o radjanju i svim
aktivnostima usmerenim na regulisanje momenta i broja
porodjaja, a koje imaju za očekivani cilj rodjenje deteta
abortus čini jedno od reproduktivnih prava u negativnom smislu
19. teško je postići konsenzus o reproduktivnim slobodama i
pravima i reći u kojoj meri treba biti restriktivan u zakonima
težnja za harmonizacijom propisa dolazi do toga da se jedva
mogu pomiriti dva suprotstavljena pogleda
◦ ljudski život je svetinja i zaslužuje visok stepen zaštite pre
rodjenja isto kao i posle rodjenja; abortus se dopušta samo
izuzetno, npr. kad je život majke u opasnosti (pro life pokret)
◦ ženi treba dopustiti da učini sopstveni reproduktivni izbor;
prisiljavati je da neželjeno nosi plod ili da ilegalno prekine
trudnoću u osnovi je ulaženje u njeno pravo da odlučuje o
sopstvenom zdravlju i telu; fetusu se priznaje moralni status i
gradjansko-pravna zaštita koju može ostvariti ukoliko se rodi
živo (pro choice pokret)
20.
21. zakoni koji dopuštaju abortus na zahtev trudne žene u
prvom periodu trudnoće (model vremenskog
ograničenja)
zakoni koji dopuštaju abortus onda kad trudnoća izlaže
ženu telesnim i mentalnim opasnostima po njeno zdravlje ili
zdravlje ploda koji nosi (model medicinske indikacije)
zakoni koji su orjentisani na razloge abortusa i iznalaženje
naboljeg načina za pravično rešenje vrednosnog konflikta
konkurencije pravnih dobara koja se zakonom štite (konflikt
majke i nerodjenog deteta), uzimajući u obzir relevantni
medicinski i socijalni status (savetodavni model)
22. pitanje abortusa je izuzeto iz odredaba Evropske
konvencije o ljudskim pravima i biomedicini (1997)
jer nije bilo moguće postići konsenzus o tom pitanju
ne postoje zajednički evropski standardi o tome, a Komisija
EU je nekoliko puta zauzimala stav o tome da li su
nacionalni zakoni o abortusu u saglasnosti sa
fundamentalnim pravima iz Evropske konvencije o
zaštiti ljudskih prava i fundamentalnih sloboda
(1950), posebno članom 2 (pravo na život, sa osvrtom na
zaštitu fetusa) i član 8 (pravo na privatni i porodični život, u
vezi sa pravom na samoodredjenje trudne žene)
23. Krivični zakonik Srbije (2005/12) zabranjenim smatra prekid
trudnoće kod koga se protivno važećim propisima bremenitoj ženi
sa njenim pristankom ili bez njega izvrši pobačaj, započne ili
pomaže u vršenju pobačaja (član 120)
dozvoljeni prekid trudnoće uredjen je Zakonom o postupku
prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama (1995/05),
kao hirurška intervencija koja se vrši na zahtev trudne žene;
razlikuje se slobodan prekid trudnoće (do 10. nedelje trudnoće) i
prekid trudnoće po odobrenju (posle 10. nedelje)
abortus se obavlja na zahtev trudnice, bez navođenja razloga, u
bilo koje doba ako je do navršene 10. nedelje, a po proteku tog
roka isključivo uz odobrenje lekara, konzilijuma lekara ili etičkog
odbora, i to iz taksativno navedenih razloga (medicinski, eugenski
ili moralno-pravni razlozi)
24. predmet ugovora o prekidu trudnoće ili ugovora o prijemu u
bolnicu radi prekida trudnoće smatra se ugovorom o usluzi gde
lekar ne garantuje uspeh zahvata, nego samo obećava izvršenje
zahvata (obligacija sredstva)
svejedno je da li je to samo lekar koji prekida trudnoću, dok drugi
lekar radi kao savetnik ili utvrđuje indikaciju
ima shvatanja da je predmet ovog ugovora "izvršenje krajnje
tehničkog zahvata, čije prethodne radnje nemaju nikakvog
značaja ako se cilj ne ostvari", te da je reč o klasičnom ugovoru
o delu (obligacija rezultata)
iz takvog pravnog režima izuzimaju se ipak medicinski indikovani
abortusi, kod kojih je u prvom planu pružanje lekarske usluge a
ne uspeh zahvata, te za njih važe opšta pravila iz ugovora o
lekarskoj usluzi
25. prekid trudnoće sme da izvrši samo lekar
on ispituje uslove za abortus (utvrdjuje starost trudnoće,
pribavlja nalaze o krvnoj grupi i RH faktoru i anamnestičke
podatke, utvrdjuje da li postoji opasnost po zdravlje žene
naruši, ukazuje ženi na opasnost i posledice abortusa,
upoznaje ženu sa drugim metodama zaštite od neželjene
trudnoće)
on jedini snosi odgovornost za prekid trudnoće; pobačaj koji
nije obavljen pažljivo i lege artis, u skladu sa postojećim
standardom, kao i pogrešno učinjen savet povlači
odgovornost
26. lekar se može u pisanom obliku pozvati na tzv. klauzulu
savesti kojom odbija da izvrši ili da učestvuje u prekidu
trudnoće; osnov je u poštovanju ličnih uverenja, najčešće
religioznih, kao i etičkog opredjeljenja u korist života; lekari i
drugo osoblje koje se opredeli za ili protiv abortusa u okviru
svog zaposlenja ne treba da trpe štetne posledice
neki zakoni ovu klauzulu ograničavaju samo na slučajeve
prekida trudnoća bez indikacija, jer kasni abortus smatraju
za medicinsku pomoć pa se nije moguće izuzeti
bez obzira na pojedinačno odbijanje, bolnica je obvezna da
na ženin zahtev osigura abortus u skladu sa zakonom
27. sporni slučajevi kad farmaceut ističe klauzulu savesti i odbija
da izda lek za kontracepciju ili lek za izazivanje abortusa (pilula
za pobačaj RU 486/Mifegyne)
uloga apotekara i lekara nije ista; primer iz francuske sudske
prakse gde je sud smatrao odgovornim apotekara koji je odbio
da izda prepisan lek za kontracepciju
sličan slučaj se ticao i odbijanja prodaje kondoma; apotekar
može odbiti izdavanje leka samo kao izuzetak i ako interesi
pacijenta to zahtevaju; ranija sudska praksa je nepostupanje po
naredbi lekara iz recepta kvalifikovala kao neregularnost;
apotekar treba da bude krajnje odgovoran prema pacijentu, uz
potpuno uvažavanje njegovog dostojanstva i bez diskriminacije
po bilo kom osnovu
28. kod medicinskih razloga postoji sukob interesa majke i ploda;
ranije se dozvoljavao samo pobačaj u cilju da se sačuva
život majke i time se postizala ravnoteža u zaštiti interesa;
prema novim rešenjima dovoljno je da bi produženjem
trudnoće bilo ugroženo zdravlje majke
suprotstavljaju se pravna dobra koja se štite, život ploda i
zdravlje trudnice; tako, drugostepeni sud Bobigny odlučio je
da je "žrtvovano dobro", bez obzira na moralni status i pravnu
zaštitu, ipak inferiorne vrednosti prema "interesu samozaštite"
i zdravlju majke
uvek se računa da prednost ima ljudska jedinka koja postoji a
ne ona koja je tek u nastajanju (nerodjeno dete)
29. nesporna je zaštita nerodjenog života ali nju ne treba
izjednačavati sa sa pravnim subjektivitetom; zaštita je drugačija
u gradjanskom i krivičnom pravu, a samim tim i odgovornost
prethodno pitanje se sastoji u odredjenju pravnog položaja i
toga ko poseduje svojstvo pacijenta kod preduzimanja
prenatalne dijagnostike i zahvata nad trudnicom, odnosno da li
postoje jedan ili dva pacijenta
trudnica kao buduća majka nesumnjivo ima status pacijenta;
za razliku od toga, status fetusa kao budućeg deteta nije tako
izvestan i često se diskutuje
razlika: medicina jasno poima fetus kao samostalnog pacijenta
na kome se ne samo postavlja dijagnoza, nego i praktikuje
fetalna terapija, budući da je u visokorazvijenim zemljama došlo
do zavidnog stepena razvoja fetalne medicine
30. pacijent je neko ko poseduje prava i zbog toga pacijent treba da
bude ličnost
samo kroz pristanak trudne žene lekar se ovlašćuje na abortus;
odluka je na njoj i ona načelno nije u obavezi da prihvati sve što
joj se predočava kao rizik, uključujući tu i zaštitu fetalnih interesa;
polazi se od pretpostavke da žena najbolje zastupa interese
nerodjenog deteta u svom telu
to važi naročito kod kasnog pobačaja iz razloga anomalija
ploda gde se trudnica nalazi pred teškom odlukom da treba da
sagleda realnost da li je u interesu ploda da dodje na svet i živi
oštećen; neki teoretičari kod ovog abortusa vide elemente
pasivne eutanazije
31. kasni abortus može da bude krajnje traumatičan dogadjaj ne
samo za pacijenta već i za one koji ga obavljaju, medicinsko i
sestrinsko osoblje; postoje ozbiljna klinička, etička i pravna pitanja
i pacijent treba da ima tretman saglasno važećim stručnim
vodičima i preporukama za te procedure, uz savet i podršku i pre i
posle zahvata
za sve prekide trudnoće u vreme gestacije od više od 21 nedelje
izabrani metod treba da bude takav da osigurava da fetus bude
mrtvorodjen
abortus treba da bude preduzet od strane za zahvat posebno
edukovanog i osposobljenog praktičara specijaliste ginekologije i
akušerstva
32. problemi u praksi postoje i vezani su za nesigurnost metoda i
neobaveštavanje trudnice o mogućim posledicama i riziku da se
oštećeno dete ipak preživi
nekad se dešavaju neželjeni slučajevi da bebe budu pobačene
zdrave a prisutni su i abortusi nad ženama u drugom ili čak
trećem trimestru trudnoće; metod pobačaja koji većina bolnica
koristi naziva se pobačaj indukovanim porodjajem takodje poznat
kao pobačaj uživo radjanjem
u slučaju da beba ostane živa, najčešće ona ne podleže
medicinskoj proceni ili nezi osim onom što se smatra
"komfornom" negom, što podrazumeva držanje bebe u toplom i
na svetlu dok ne premine, iako se u praksi dešava da se i ova
minimalna pažnja uvek ne pruža
33. u SAD su neke federalne države usvojile posebne zakone o
zaštiti živorodjene dece, uključujući i dete koje preživi proceduru
abortusa
iako s krajnje humanim ciljem kod ovih zakona postoje
odredjene pravne nelogičnosti, jer je preživljavanje fetusa
posledica neprimenjivanja pouzdanog metoda abortusa što
označava vršenje pobačaja, a ne porodjaja (zanemaruje se
volja žene kao pacijenta i nedostaje upozorenje o takvim
rizicima neuspešnog zahvata)
to jednim delom objasnjava činjenicu da su ovi zakoni kasnije
osporeni od strane Vrhovnog suda SAD uz argumentaciju
povrede ženinog prava na kasni abortus jer nije dopušteno
napraviti izuzetak kod postojanja medicinskih indikacija
34. kad beba pokazuje znake života ali posle ubrzo umre, oba
momenta i rodjenja i smrti treba da budu zabeleženi, bez
obzira na gestacioni period deteta i onaj ko registruje izdaje
papir da se dopušta sahrana; matična kancelarija potvrdjuje
da je za babicu dovoljno da naznači samo nedonešenost
u slučajevima gde nema nikakvih znakova života beba treba da
bude pregledana od strane lekara i izdaje se potvrda o smrti
onda kad se roditelji osećaju nesposobnim da postupaju u
postupku registracije, mogu se alternativno informisati druga
lica, kao i ona koja su prisutna na prevremenom rodjenju ili u
momentu konstatovanja smrti, što se dopušta iz razloga da
formalnosti beleženja stvore što manji stres za porodicu
35. očigledna greška dešava se kad lekar nestručno izvrši zahvat
greška u toku kontrolnog pregleda, kad lekar propusti da
prepozna preostalu trudnoću posle neuspelog pobačaja; Na
primer, kad ne izvrši brižljivo reviziju materice ili kad ne uzme
dovoljno aspiriranog tkiva da bi se, putem histološke analize,
osvedočio o stručno izvršenom zahvatu
greška lekara postoji i kad nepropisno postupa u okviru davanja
saveta, obaveštavanja ili utvrđivanja indikacije za pobačaj, usled
čega dođe do neopravdanog abortusa ili do propuštanja
indikovanog abortusa
36. u engleskom slučaju Royal College of Nursing v.
Department of Health and Social Security postavilo
pitanje da li kod nehirurškog abortusa trudnoću prekida lekar,
medicinska sestra, ili oboje
reč je o nehirurškoj proceduri putem ubrizgavanja leka
Prostaglandin; detalji procedure su u potpunosti opisani u
presudi koja zaključuje da odgovornost za pokretanje
procedure abortusa stoji na lekaru koji sam trudnici umeće
kateter ili kanilu
dodavanje leka i regulisanje doze zadatak je sestre prema
pismenoj instrukciji lekara koji nije redovno prisutan u ovoj fazi;
prema slovu zakona pobačaj vrši lekar, premda je to rešenje
imalo u vidu ranije jedino poznat metod abortusa, a to je
hirurški metod
37. slučaj spornog prekida trudnoće desio se 1991. u
Francuskoj u Opštoj bolnici u Lionu, a epilog dobio tek 2004.
godine na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazbourg-u
francuska državljanka vijetnamskog porekla, trudna pet meseci
došla je u bolnicu na kontrolni pregled, a ginekolog je greškom
zamenio karton sa kartonom druge pacijentkinje veoma sličnog
imena (Thi Nho Vo / Than Van Vo), koja je tog dana trebala da
se javi radi intervencije vadjenja ugradjene spirale za
kontracepciju
postupajući na osnovu zakazane intervencije uklanjanja spirale
lekar je izazvao potpuno nepotrebno pobačaj kod žene trudnice
i ona je izgubila bebu; usledila je krivična prijava i optužba protiv
lekara zbog nehatnog ubistvo ploda u majčinoj utrobi
prvostepeni sud je doneo osudjujuću presudu, a Apelacioni sud
je preinačio izreku u pogledu kazne; medjutim, Kasacioni sud
Francuske je ukinuo presudu
38. Evropski sud za ljudska prava takodje je odbio tužbu koja se
pozivala na krivično delo, povredu prava na život fetusa i kršenje
prava iz člana 2 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava
uloga ovog suda kod tumačenja Konvencije bila je delikatna i došlo se
do stanovišta da čak i u slučaju važenja navedene odredbe, ne bi bio
ispunjen uslov da je istovremeno povredjen nacionalni zakon
sud je naglasio da podnosilac revizije ima još uvek opciju da podnese
tužbu za naknadu štete administrativnom sudu shodno rešenjima
nacionalnog prava; ukoliko se dokaže nepažnja tuženog lekara,
tužioci bi mogli da potražuju naknadu štete u novčanom iznosu; to se
u ovom slučaju ipak nije desilo zbog čega je i sama presuda
Evropskog suda za ljudska prava od strane nekih komentatora
pretrpela kritike
39. generalno, danas u pravnim raspravama ne dominira više
pitanje legalnosti (zakonitosti) abortusa, jer sve manje je
ilegalnih abortusa, već glavna postaju pitanja njegove
dostupnosti i sigurnosti po zdravlje
sa aspekta trudne žene najvažniji su savesnost i stučnost
lekarskog postupanja i otklanjanje mogućih rizika koji prate
samu intervenciju kasnog pobačaja
sva razmatranja su kompleksna jer se na njima prelamaju
pitanja medicinsko-pravnog konteksta, reproduktivnog zdravlja,
pitanja poštovanja reproduktivnih prava žene, kao i njenih
prava po osnovu statusa pacijenta putem odgovarajuće
regulative i pravne prakse
