• Like
Klasicna skolamenadzmentastankovic2409
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

Klasicna skolamenadzmentastankovic2409

  • 373 views
Published

 

Published in Education
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
373
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
4
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE OSNOVE MENADŽMENTA Seminarski rad Klasična škola menadžmenta (Teorija naučnog upravljanja)Predmetni nastavnik: Student:prof. dr Milko Cupara dipl. ek. Vladimir Stanković 24/09 Datum predaje: 17.11.2010.
  • 2. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09Sadržaj temeTema ovog seminarskog rada je jedan od pravaca Klasične škole menadžmenta koji se nazivaTeorija naučnog upravljanja. Radi potpunijeg objašnjenja pomenutog pravca u radu će biti rečii o istorijskom razvoju menadžmenta, podeli osnovnih pravaca u menadžmentu, gde ćeposeban akcenat biti na prvoj školi odnosno prvom pristupu proučavanja problematike izdomena menadžmenta, dakle o teoriji naučnog upravljanja.Ključne rečiMenadžment, Upravljanje, Klasična škola menadžmenta, Teorija naučnog upravljanja 2 / 12
  • 3. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09Tabela sadržajaUvod............................................................................................................................ 4Istorijski razvoj menadžmenta ........................................................................................ 5Osnovni pravci u menadžmentu....................................................................................... 6Klasična škola menadžmenta .......................................................................................... 6 Pojava naučnog upravljanja ......................................................................................... 7 Osnovne karakteristike klasične škole menadžmenta i naučnog upravljanja........................ 7Teorija naučnog upravljanja............................................................................................ 8 Naučno upravljanje Frederika Tejlora ............................................................................ 8 Sledbenici Tejlora ..................................................................................................... 10Zaključak ................................................................................................................... 11Literatura ................................................................................................................... 12Korišćeni internet sadržaji ............................................................................................ 12Spisak slika ................................................................................................................ 12 3 / 12
  • 4. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09UvodLjudi su od početka svog postojanja imali potrebu za planiranjem, organizovanjem, vo enjem ikontrolom. Egipatske piramide i Kineski zid predstavljaju primere velikih projekata iz drevneprošlosti na kojima je bilo angažovano desetine hiljada ljudi. Egipatske piramide su posebnointeresantan primer zbog toga što je izgradnja samo jedne zahtevala angažovanje više od100.000 ljudi. Ko je bio taj koji je svakom radniku odre ivao šta treba da radi? Ko jeobezbe ivao potrebnu količinu materijala, odnosno kamenih blokova, kako bi radnici bilizaposleni? Bez sumnje, u pitanju su menadžeri, bez obzira na to kako su se oni tada nazivali.Neko je morao da planira šta će biti ura eno, da organizuje ljude i raspore uje materijal, davodi i usmerava radnike i da vrši kontrolu ne bi li se sve odvijalo po planu. Još od tih, drevnihdana, pa do danas menadžment spada u nauku koja će uvek morati da bude prisutna urazvijenom društvu. To dokazuje i činjenica da su prvi pisani tragovi o menadžmentu upravobili vezani za upravljanje javnim radovima, odre enim državnim ili vojnim, odnosno crkvenimdelatnostima.Klasična škola menadžmenta spada u prvi osnovni pravac iz domena menadžmenta. Njenekorene, koje su postavili brojnim naučnim istraživanjima Frederik Tejlor, Henri Fajol, MaksVeber i njohovi sledbenici predstavlja odličan temelj za dalje razvijanje menadžmenta koji jedanas prisutan gotovo u svim društvenim segmentima. 4 / 12
  • 5. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09Istorijski razvoj menadžmentaKada posmatramo razvoj menadžmenta kroz istoriju, potrebno je da napravimo razliku izme umenadžmenta kao prakse i menadžmenta kao nauke. Kao praksa, menadžment je veoma starproces, dok je kao naučna disciplina znatno mla i.Na razvoj svesti o menadžmentu (upravljanju) uticali su brojni faktori. Poseban značaj imajufaktori celokupnog društvenog razvoja me u koje se svrstavaju stepen ekonomske razvijenostidruštva, kultura, politički odnosi u državi, nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija,društvenih grupa, svesti, navike i običaja, morala i etičkog sistema vrednosti. Pored navedenihfaktora i brojni drugi su posredno ili neposredno uticali na sam proces upravljanja. Time jemenadžment, odnosno upravljanje, uticalo na razvoj društva u kome je nastajalo i razvijalo sekao specifičan proces, ali je i razvoj društva uticao na menadžment kao specifičnu društvenupojavu.Menadžment kao metod ili veština upravljanja vuče svoje korene još od nastanka ljudskogdruštva. U prvobitnoj zajednici čovek je, u neprekidnoj borbi sa prirodom, svoj rad i odre enenajjednostavnije poslove i aktivnosti obavljao intuitivno. Kasnije je, poučen prethodnimiskustvima, počeo da planira i organizuje te aktivnost kako bi ih što efikasnije obavio iliostvario prethodno zacrtane ciljeve. Zato se i tvrdi da je upravljanje kao složena aktivnoststara koliko i sama ljudska civilizacija (Slika 1). Slika 1. Ilustracija primera uspešnog drevnog “menadžmenta” – Egipat ( izvor: http://www.historyonthenet.com/Egyptians/pyramids.htm - pristupano 16.11.2010.)Prvi pisani tragovi o menadžmentu vezani su za upravljanje javnim radovima, odre enimdržavnim i vojnim aktivnostima, odnosno crkvenim delatnostima i vezani su za najstarijeorganizacije kakve su država, vojska i crkva. 5 / 12
  • 6. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09Menadžment u savremenom smislu, nastaje nešto kasnije, tačnije u XVIII veku uporedo sapojavom industrijskih revolucija, pojavom industrijskih preduzeća, fabrika, naučno-tehničkognapretka. Me utim, naučni pristup menadžmentu razvio se tek početkom XX veka sa prvimradovima Frederika Tejlora (engl. Frederick Winslow Taylor) i Anri Fajola (engl. Henri Fayol).Osnovni pravci u menadžmentuMenadžment kao naučna disciplina bio je predmet izučavanja brojnih autora i istraživača kojisu dali različit, ali i višestruki doprinos njegovom razvoju. Od pojave izučavanja menadžmentakao nauke, pa do danas, razvilo se više pravaca (škola) menadžmenta. Možemo reći da sunajvažniji sledeći pravci: • Klasična škola menadžmenta • Škola ljudskih odnosa (Teorija me uljudskih odnosa) • Škola teorije odlučivanja (Bihevioristički pristup) • Škola nauke o menadžmentu (Kvantitativni pristup) • Škola teorije sistema (Sistemski pristup) • Situaciona škola menadžmenta (Situacioni pristup)Klasična škola menadžmentaKlasična škola menadžmenta je prva škola ili poznati sistematski pristup proučavanjuproblematike iz domena menadžmenta. Njene temelje su svojim naučnim istraživanjimapostavili Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor), Henri Fajol (Henri Fayol), Maks Veber (MaxWeber) i njihovi sledbenici (Slika 2.). Slika 2. Maks Veber, Frederik Tejlor i Henri Fajol (izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/ - pristupano 16.11.2010.) 6 / 12
  • 7. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09U okviru Klasične škole menadžmenta razvila su se dva osnovna pravca: • Teorija naučnog upravljanja • Klasična organizaciona teorijaPojava naučnog upravljanjaUbrzani privredni razvoj krajem XIX veka, kada se broj industrijskih preduzeća značajnopovećao, uslovio je potrebu za drugačijim pristupom u procesu upravljanja. Pored ovogubrzanog privrednog razvoja, neimenovane prateće političke promene koje su se tadadoga ale širom sveta su tako e doprinele stvaranju novih metoda upravljanja.Kao posledica svih tih odnosa i novih društvenih potreba na udaru su se našle, ne samoekonomije pojedinih država, već i mnogobrojne kompanije širom razvijenog sveta koje nisuuspele da uhvate korak sa vremenom.Nastanak menadžmenta kao naučne discipline, kao i oblikovanje specifičnih upravljačkihprincipa vezuje se za Henrija Touna (engl. Henry R. Towne). Naime, Henri R. Toun je kaopredsednik kompanije Yale & Towne Manufacturing, na osnivačkom skupu američkog društvamehaničkih inženjera izneo molbu da se menadžment prizna kao posebno područjeistraživanja. Toun je tada izneo i činjenicu da ima malo dobrih menadžera, pa je zatozagovarao ideju o nastanku menadžmenta koji će objediniti poslove inženjera i biznismena.Tounove ideje su ubrzo nakon osnivačkog skupa dobile brojnu podršku tadašnjih značajnijihbiznismena i industrijalaca. Tounovu ideju posebno je zagovarao Džordž Simens, koji jepokušavao da jasno i precizno definiše poslove menadžera i koji je skretao pažnju na problemkomuniciranja i informisanja u velikim organizacionim sistemima.Skoro deset godina kasnije, u Americi se pojavljuje naučno upravljanje (ScientificManagement), odnosno prvi naučni pristup menadžmentu koji se odnosio na pitanja kakopovećati produktivnost rada i kako motivisati radnike da prihvate nove metode u procesu rada.Naučno upravljanje se danas izučava u okviru Klasične škole menadžmenta.Teorija naučnog upravljanja u svojoj osnovi predstavlja zaokružen skup metoda i tehnika, skupistraživačkih pravaca i pogleda koji su u osnovi konzistentni u pristupu proučavanjamenadžmenta.Osnovne karakteristike klasične škole menadžmenta i naučnog upravljanjaOsnovna karakteristika klasične škole menadžmenta je da se poseban akcenat stavlja naupravljanje proizvodnjom i upravljanjem preduzeća u celini. Ona se tako e zasniva napoboljšavanju ukupne organizacije preduzeća u organizacione proizvodnje, ali zanemarujepojedince koji se isključivo tretiraju kao izvršioci odre enih zadataka. Od zaposlenih se traži dašto efikasnije obavljaju postavljene zadatke od strane menadžera, čime se ujedno smatra da 7 / 12
  • 8. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09su pojedinci ekonomskom prinudom i odre enim merama vlasti, zapravo, bili prinu eni daizvršavaju odre ene zadatke. Time se praktično insistira na autoritetu i vlasti, kao glavnimprincipima efikasnog rukovo enja.U okviru klasične škole, posebno u naučnog upravljanju, odvojeno je upravljanje i izvršavanje,čime su utemeljena osnovna načela organizacije. Na taj način se došlo do novih mogućnostipovećanja efikasnosti proizvodnje koja se bazirala na svojim strogim principima zasnovanim naspecijalizaciji u radu, na autoritetu i odgovornosti koji su postigli dobre rezultate u tomvremenu. Klasična škola je unela dosta novina, imala je veliki broj prednosti, ali i niz propusta inedostataka zbog čega je dosta kritikovana.Najevidentnija posledica naučnog upravljanja ogledala se u povećanju nezaposlenosti, dok senajveća kritika odnosila na zapostavljanje psiholoških potreba zaposlenih i zanemarivanjedruštvenih odnosa u organizaciji. Naime, naučno upravljanje je u prvi plan istaklo koncepttakozvanog “Ekonomskog čoveka”, odnosno čoveka koji je morao da bude orijentisan samoprema maksimiranju ekonomskih ciljeva, čija su oličenja bila u zaradi. Me utim, pokazalo seda novac nije jedina mera vrednosti, te da postoje i druge potrebe kojima su ljudi težili, pa sunešto kasnije nastale i motivacione teorije koje su potvrdile da postoji odre ena hijerarhija ukojoj je novac značajan, ali ne i odlučujući faktor. Pored navedenog, brojne kritike su bile i naračun postavke naučnog upravljanja klasične škole koje nisu vodile računa o odre enimsocijalnim aspektima zaposlenih, o razlikama izme u njih, njihovim društvenim odnosima,njihovim idejama, osećanjima, željama i potrebama. Shodno tome, može se zaključiti da jenajznačajnija kritika upućena klasičnoj školi menadžmenta upravo zanemarivanje ljudi iisticanje značaja same organizacije.Teorija naučnog upravljanjaNaučno upravljanje započinje radovima čuvenog američkog inženjera, Frederika Tejlora. On sesmatra tvorcem naučnog upravljanja, naučne organizacije rada i upravljanja čovekom. Početni,ali i njegov osnovni doprinos, je bio u zalaganju za primenu naučnih metoda u istraživanju iplaniranju proizvodnje, za razliku od dotadašnjih metoda koje su počivale na iskustvu.Naučno upravljanje Frederika TejloraFrederik Tejlor (1856-1915) je veći deo svog radnog veka proveo u kompaniji Midvale SteelWorks gde je karijeru započeo kao običan radnik da bi kasnije prošao kroz skoro sve“stepenice” do mesta glavnog inženjera. Pored redovnog zaposlenja, Tejlor je studirao tehnikui stekao diplomu mašinskog inženjera. Radeći na različitim poslovima i na mestima raznihkvalifikacija, on je uočavao brojne nedostatke u organizaciji u upravljanju proizvodnjom. Sveto mu je omogućilo da bude prvi koji je uveo primenu naučnog metoda u proučavanje ljudskogroda pri čemu je mnoge metode sam razvio i primenio.Osnovu njegovog naučnog pristupa menadžmentu predstavlja naučno istraživanje metoda radasa ciljem utvr ivanja najboljeg načina obavljanja posla. Ranija praksa definisanja takvog radase osnivala na poga anju ili tradiciji. Takav način morao je biti zamenjen uopštavanjemiskustva iz prakse, iskustva koja se pravilno formulišu koje su dovodile do rezultata kako zamenadžere, tako i za zaposlene. 8 / 12
  • 9. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09Tejlorova ideja o “harmoniji odnosa” izme u menadžera i zaposlenih radnika zasnivala se napretpostavci da poslodavac može naučno da odredi dnevnu zaradu zaposlenih i da je radnik umogućnosti da odre en zadatak obavi na najbolji mogući način i time zaradi premiju zanadprosečne rezultate.Frederik Tejlor je čitavu svoju filozofiju bazirao na četiri osnovna principa. Prvi princip –Razvijanje i primena novih naučnih metoda u proučavanju, planiranju i obavljanju radnihaktivnosti, umesto dotadašnjih “iskustvenih” metoda. Smisao ovog principa sastoji se u naporumenadžera da na e jedan – “najbolji” način da obavi odre eni posao.Drugi princip – Insistiranje na primeni naučnih metoda u realizaciji odre enog posla čiji jesmisao u pravilnoj oceni menadžera u izboru radnika koji će raditi na osnovu naučnih metoda.Treći princip – Selekcija i obučavanje radnika za rad na odre enim poslovima čiji je princip daobrazuje i obuči radnika kako bi ga osposobio za nove metode rada.I četvrti princip – Podela rada i specijalizacija u cilju povećanja efikasnosti čija su načela ukooperaciji menadžera i zaposlenih.Celokupan rad Tejlora može se posmatrati i kroz tri njegove studije: • Sistem plaćanja po komadu (1895. godina) • Upravljanje pogonom (1903. godina) • Princip naučnog menadžmenta (1911. godina)Glavni nedostaci slabe efikasnosti rada su: plaćanje radnika na nadnicu bez obzira na efekteproizvodnje, slaba organizacija rada i definisanje radnih zadataka, kao i zastareli načinupravljanja u pogonima.U njegovoj studiji “Upravljanje pogonom” glavni cilj je: • Da se svaki radnik postavi na što je moguće bolje kvalifikovan posao u skladu sa njegovim mogućnostima i fizičkim sposobnostima • Da svaki radnik treba da uloži maksimalan napor koji daje i najbolji radnik iz njegove “kategorije” • Svaki radnik koji radi kao prvoklasni treba da bude plaćen 30 do 100$ više u odnosu na prosek svoje klase što je zavisilo i od same prirode posla zaposlenogPo Tejloru su glavni ciljevi dobrog upravljanja visoke plate i niski troškovi radne snage, što semože postići primenom sledećih principa: • Veliki dnevni i jasan zadatak za svakog zaposlenog • Standardna oprema i uslovi rada • Velika novčana premija za uspeh • Novčane “kazne” u slučaju neuspeha 9 / 12
  • 10. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09Potrebno je pomenuti da je Tejlor osnivač studije vremena, pošto je uveo raščlanjivanje radana sitne delove i izvršio vremenska merenja za izvršavanje tih poslova. On je ujedno razradio istimulativne sisteme plaćanja radnika po učinku, koje je bazirao na merenju vremena iutvr ivanju standardnih vremena za odre ene poslove. On je ovaj rad nazvao “Sistemdiferencijalne stope” koji se odnosi na sistem nagra ivanja radnika.Tejlorovo naučno upravljanje imalo je pozitivnih, ali i negativnih doprinosa. Naime, “njegova”teorija o organizaciji i naučnom upravljanju je samo jedan od nasle a naučnog menadžmenta,a njegove tehnike efikasnosti mogle su biti primenjene u svim organizacijama, što znači i uproizvodnim i u neproizvodnim. To su svakako bili značajni doprinosi za ono vreme. Me utim,iako su njegove metode dovodile do značajnog povećanja kako produktivnosti rada, tako izarade, radnici i sindikati su se protivili tom prilazu jer su menadžeri u većini slučajevaeksploatisali radnike. Zbog toga, kao i zbog straha od otpuštanja, većinu njih je navelo da seudruže u sindikate koji su im pružali odre en vid “protekcije”.Sledbenici TejloraU daljem razvoju Tejlorovog sistema, odnosno teorije naučnog upravljanja značajnu uloguimali su brojni savremenici i „sledbenici“, od kojih su najpoznatiji Henri Gant (Henry LaurenceGantt) i bračni par Frenk (Frank Bunker Gilbreth) i Lilian Gilbert (Lillian Moller Gilbreth).Henri Gant (1861-1919) je smatrao da Tejlorov sistem treba demokratizovati i humanizovati.On je predložio humaniji sistem plaćanja radnika koji je nazvan „Sistem radnih zadataka sabonusom“. Sistem je funkcionisao tako da u slučaju da ako radnik uradi posao pre utvr enogroka, koji je recimo predvi en da traje 4 sata, biće plaćen kao da je radio sva 4 sata. Slika 3. – Ilustracija primera Gantove karte (izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/File:GanttChartAnatomy.png - pristupano 16.11.2010.) 10 / 12
  • 11. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09Za praćenje i odvijanje pojedinačnih aktivnosti proizvodnog procesa u vremenu Gant je uveografikon, koji je kasnije nazvan Gantova karta ili Gantogram (Slika 3.) koji je imao značajnuulogu u organizovanju složenijih projekata.Frenk Gilbert (1868-1924) je nastavio sa daljom praktičnom i teorijskom razradom Tejlorovogsistema. Sistem proučavanja rada je primenio u gra evinskoj industriji. Pažljivom analizomposla u ciglani, on je uspeo da smanji broj pokreta u zidanju sa ciglama sa tadašnjih 18 na 5, au nekim slučajevima na samo 2 pokreta. Time je povećao produktivnost rada u zidanju na okotri puta.Bračni par Gilbert bili su me u prvima koji su koristili video materijal, odnosno pokretni film dabi proučavali pokrete ruku i tela. Na bazi njihovih proučavanja Frenk je napravio tabelustandardnih pokreta ljudi. Tabela sadrži 18 osnovnih pokreta koji su dovoljni za vršenjerazličitih poslova na radnom mestu. Po njemu su ti pokreti nazvani „telbridžima“.Za razliku od Tejlorovog sistema, Gilbert nije birao najboljeg radnika za posao već je nastojaoda posao olakša i prilagodi radniku. U tim istraživanjima mu je pomagala supruga Lillian(1878-1972) koja se bavila proučavanjem rada. Ona je doktorirala na tezi psihologijaupravljanja, te je zajedno sa svojim suprugom uočila i ukazivala na značaj psihologije uobučavanju i radu sa zaposlenima.ZaključakKlasična škola menadžmenta, odnosno njen pravac naučnog upravljanja postavio je odličantemelj za razvoj menadžmenta kao nauke, ali je osigurao i odre enu poziciju u samomdruštvu. Brojni stručnjaci tog perioda, na čelu sa Frederikom Tejlorom, su ovim teorijamaotvorili brojna vrata i time omogućili narednim generacijama da usavršavaju menadžment kaonauku savremenog društva. 11 / 12
  • 12. Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09Literatura [1] RAN IĆ D. M., LEKIĆ S., Menadžment, Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beogradska poslovna škola – Vioka škola strukovnih studija, Beograd, 2008. [2] RAKAS S., Sociologija Menadžmenta, Drugo izdanje, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003. [3] ERIĆ D., Uvod u menadžment, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.Korišćeni internet sadržajiWeb stranice 1. “Frederick Winslow Taylor” <http://en.wikipedia.org/wiki/Frederick_Winslow_Taylor> (pristupano 16.11.2010.) 2. “Henri Fayol” <http://en.wikipedia.org/wiki/Henri_Fayol> (pristupano 16.11.2010.) 3. “Max Weber” <http://en.wikipedia.org/wiki/Max_Weber> (pristupano 16.11.2010) 4. “Frank Bunker Gilberth, Sr.” <http://en.wikipedia.org/wiki/Frank_Bunker_Gilbreth,_Sr.> (pristupano 16.11.2010) 5. “Lillian Moller Gilbreth” <http://en.wikipedia.org/wiki/Lillian_Moller_Gilbreth> (pristupano 16.11.2010)Spisak slikaSlika 1. Ilustracija primera uspešnog drevnog “menadžmenta” – Egipat(izvor: http://www.historyonthenet.com/Egyptians/pyramids.htm - pristupano 16.11.2010.) . 5Slika 2. Maks Veber, Frederik Tejlor i Henri Fajol(izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/ - pristupano 16.11.2010.)........................................... 6Slika 3. – Ilustracija primera Gantove karte(izvor http://en.wikipedia.org/wiki/File:GanttChartAnatomy.png - pristupano 16.11.2010.) . 10 12 / 12