• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Kotlovi Predavanje 4
 

Kotlovi Predavanje 4

on

  • 7,908 views

 

Statistics

Views

Total Views
7,908
Views on SlideShare
7,075
Embed Views
833

Actions

Likes
0
Downloads
150
Comments
0

5 Embeds 833

http://masfak.info 811
http://www.slideshare.net 10
http://webcache.googleusercontent.com 10
http://www.health.medicbd.com 1
http://www.cnti.info 1

Accessibility

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Kotlovi Predavanje 4 Kotlovi Predavanje 4 Presentation Transcript

    • PARNI KOTLOVI -4
      • Pitanja – P 3
        • Podela kotlova prema nameni
        • Crte ž Steambloc kotla
        • Pore đenje cilindričnih i kotlova sa vodogrejnim cevima
        • Ozračeni parni kotao
    • GORIVO
      • U najopš t ijem smislu gorivo je materija, koja pri spajanju sa kiseonikom oslobađa konačnom brzinom izvesnu količinu energije koja se okolini predaje u vidu toplote.
      • Ova hemijska reakcija se zove sagorevanje , a obično je praćena plamenom.
    • Gorivo
      • Molekuli goriva pre reakcije imaju u sebi izvesnu količinu energije (vrsta unutrašnje energije), kojom se atomi održavaju u određenom poretku.
      • Posle završene reakcije atomi u novim molekulima zahtevaju manju količinu energije za održavanje u novom poretku.
      • Razlika ovih količina energije je oslobođena toplota.
      • Energija potrebna za održavanje atoma u određ e nom poretku se naziva hemijska energija goriva.
    • Gorivo
      • Ali, da bi se materija koristi la kao "industrijsko gorivo", potrebno je da ispunjava određene uslove:
      • da se u prirodi nalazi u velikim količinama
      • da je eksploatacija laka i ekonomična
      • da bitno ne menja sastav i osobine pri transportu i skladištenju
      • da je bezbedna u odnosu na požar i eksplozije
      • da je cena proizvedene količine toplote ekonomična i prihvatljiva
      • da se pali na dovoljno niskoj temperaturi i gori u prisustvu kiseonika iz vazduha
      • da su dimni gasovi i čvrsti ostaci sagorevanja bezopasni za okolinu.
    • Vrste goriva - svetleći gas - koksni gas - generatorski gas - gas nastao gasifikacijom - benzin - lako lož-ulje - teško lož-ulje - katran - koks - briketi - polukoks VEŠTAČKA - prirodni gas - sirova nafta - drvo - treset - lignit - mrki ugalj - kameni ugalj - antracit - uljni škriljci -poluantracit PRIRODNA gasovita tečna čvrsta OBLIK GORIVA OSOBINE
    • Sastav goriva
      • Čvrsta i tečna goriva se sastoje od organskog dela, mineralnih materija i vlage.
      • Organski deo ovih goriva čine složena hemijska jedinjenja, u čijem sastavu su najčešće: ugljenik (C), vodonik (H), kiseonik (O), azot (N), i deo sumpora (S). Mineralne materije (A) i vlaga (W) čine nesagorljivi deo goriva, odnosno predstavljaju balast.
      • Gasovita goriva predstavljaju smešu sagorljivih gasova, kiseonika, inertnih i štetnih gasova.
    • Sastav goriva
      • Ugljenik (C) je glavni korisni sastojak svakog goriva i javlja se u njemu kao
      • vezan sa vodonikom (ugljovodonici CmHn),
      • ređe sa sumporom (ugljenik-sulfid CS2) ili
      • kao slobodan odnosno čist ugljenik Cfix.
      • Toplolna moć čistog ugljenika je Hd=33913 kJ/kg.
    • Sastav goriva
      • Vodonik (H) takođe je koristan sastojak goriva, ukoliko se pojavljuje
      • u sklopu ugljovodonika,CmHn ili
      • kao slobodan vodonik H2.
      • Donja toplotna moć Hd H2 =119205 kJ/kg .
      • Ukoliko se vodonik u gorivu pojavljuje sjedinjen sa kiseonikom u vidu (H2O), predstavlja balast jer je za isparavanje kilograma vode potrebno 2512 kJ/ kg.
    • Sastav goriva
      • Sumpor (S) se u gorivu pojavljuje kao ugljenik-sulfid (CS2), ili sumpor-vodonik (H2S) i to je aktivan sumpor, tj. S koji može da sagoreva.
      • Pored toga, sumpor se pojavljuje i u obliku sulfata u k ada ne može da sagoreva, te se računa u pepeo. Ova količina sumpora je češće neznatna prema količina aktivnog sumpora.
      • Pri oksidaciji S - u sumpor-dioksid (SO2), oslobađa se 9420 kJ/kg, a u sumpor-trioksid (SO3) oslobađa se 13816 kJ/kg.
      • Kako se veći deo sumpora vezuje u SO2 , u proračunima se uzima da jedan kilogram aktivnog sumpora oslobodi 10500 kJ/kg.
    • Sastav goriva
      • Azot (N) se kod prirodnih goriva pojavljuje u neznatnoj količini pa se u elementarnim analizama, najčešće, daje zajedno sa kiseonikom (O + N).
      • Kod nekih prirodnih gasova njegov udeo je veći, tako da štetno utiče na toplotnu moć gasa, jer je azot neu t ralan, tj. ne sagoreva.
    • Sastav goriva
      • Kiseonik (O) služi za oksidaciju gorivih elemenata C, H i S,
      • ali slobodni kiseonik iz goriva daje sa jednim delom vodonika vodu, t ako da se udeo vodonika u sagorevanju smanjuje za 1/8 sadržaja slobodnog kiseonika (H-O/8).
      • Pored slobodnog kiseonika u gorivu se kiseonik nalazi i kao vezan u vidu vode.
    • Sastav goriva
      • Pepeo (A) čine mineralne materije, te zajedno sa vlagom predstavljaju balast u gorivu.
      • Voda (W) (H2O) pojavljuje se u gorivu kao higro i gruba vlaga.
      • Gruba ili jamska vlaga je ona vlaga sa kojom se gorivo vadi iz rudnika i koja se sušenjem na vazduhu znatnim delom može ukloniti iz goriva.
      • Deo vlage zaostao posle sušenja na vazduhu zove se higro vlaga. I ova se vlaga može udaljiti iz goriva veštačkim sušenjem.
    • Čvrsta goriva
      • Glavni predstavnik prirodnih čvrstih goriva je ugalj.
      • Nastao je karbonizacijom ranijih vegetacija pod dejstvom visokih pritisaka i temperatura u toku dugog vremenskog razmaka (400 miliona godina).
      • Proces karbonizacije celuloze (C 6 H 10 O 6 ) sastoji se u tome što ona postepeno gubi sastojke (O) i (H) i, ukoliko je taj proces duži, utoliko je u gorivu manje kiseonika (i vodonika),
    • PROCES KARBONIZACIJE 3 2 90 Antracit 10 5 85 Posni kameni ugalj 15 5 80 Masni kameni ugalj 29 5 66 Mrki ugalj 32 5 63 Lignit 34 6 60 Treset 44 6 50 Drvo 0[%] H [%] C [%] Vrsta goriva
    • Čvrsta goriva
      • Elementarna analiza je hemijska analiza koja daje kvantitativni odnos elemenata sadržanih u gorivu.
      • Kod čvrstih goriva se razlikuje radna, analitička (a), suva (s), goriva (g) i organska (o) masa (tab. 1.2.)
      • Elementarna analiza radne mase goriva, u procentima mase goriva, predstavlja se izrazom:
    • Elementarni sastav masa čvrstog goriva 100 W A S N O H C Radna 100 W H a A a S a N a O a H a C a Analitička 100 A s S s N s O s H s C s Suva 100 S g N g O g H g C g Goriva 100 S o o N o O o H o C o Organska W G W H Ukupno W A S p S o N O H C Elementarni sasatav u % po masi goriva Masa goriva
    • Analiza goriva
    • Tečna goriva
      • Prirodno tečno gorivo je nafta ili zemno ulje.
      • Destilacijom nafte dobijaju se različita tečna goriva.
      • Kvalitet tečnih goriva propisan je standardima.
    • Karakteristike tečnih goriva prema JUS B.H2.430 crvena - Boja 0.20 0.20 0.15 0.02 % Sadržaj pepela 39775 41030 41870 41870 kJ/kg Donja toplotna moć, Hd 2.0 1.5 1.0 0.15 %, vol Sadržaj vode i mehaničkih primesa, max 4.0 3.0 2.0 1.0 %, maseni S, max 15.0 10.0 8.0 0.05 % Koks (Konradson), max -10 o C Temperatura stinjavanja - - 0.53 - - 0.21 - 0.30 - 0.037 - - m 2 /s Viskozitet -na 20 o C, max -na 50 o C, max -na 100 o C, max 100 80 65 55 o C Temperatura paljenja, min max 860 kg/m 3 Gustina na 15oC T SR L EL Jedinica Karakteristika
    • Gasovita goriva
      • Sva gasovita goriva - prirodni gasovi, veštački dobijeni gasovi, kao i gasovi dobijeni kao produkti industrijskih procesa i industrijskih peći koji sadrže gorive komponente, mogu se koristiti kao osnovno ili dopunsko gorivo u parnim kotlovima.
      • Za razliku od čvrstih i tečnih goriva pri određivanju sastava gasovitih goriva koristi se gasna analiza, a ne elementarna.
    • Sastav gasovitog goriva ,