Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Aleksandar djuricic surf na crvenom talasu

on

  • 1,175 views

 

Statistics

Views

Total Views
1,175
Views on SlideShare
1,175
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
0
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu Aleksandar djuricic surf na crvenom talasu Document Transcript

  • copyrightbyAsh
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić1Aleksandar ĐuričićAshSurf na crvenom talasu
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 2
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić3ZELENO
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 41.Godina 2005. Država: Srbija i Crna Gora. Beograd. Vreli letnjidan.Pogledajte čoveku u lice, zagledajte mu se u oči. Vidite liišta? Zagledajte se u devojku plave kose i potamnelog tena kojastoji u holu na beogradskom aerodromu i pažljivo posmatraputnike koji prolaze carinsku kontrolu. Vidi li se na njenom licuda li se jutros srećna probudila ili je patila? Vidi li se, ispodnaočara za sunce, ispod najkvalitetnijeg pudera i šminke, kolikoje ona pametna, obrazovana ili glupa, koliko je volela i koliko jebila voljena? Ne vidi se ništa! Sve dok ne skine naočare, nećeteznati čak ni da ima prelepe crne oči. Njena odeća više govori onjoj nego njeno lice.A njena odeća je zaista lepa i skupa. I moderna, odmah semora primetiti! Odlično joj stoji, naglašava njenu vitku liniju ičvrste grudi, ne previše velike, mada čak i to može biti vonder-bra, ne možeš znati. Ten joj je savršen, kosa negovana, sjajna,duga i prava. I nakit. Nakit na prstima, na rukama, vratu,ušima. Upadljivo, ali i sa ukusom: cirkoni i štras. U prstenumožda i dijamant…Ne možeš znati.Šta možeš znati o osobi koja posmatra ljude koji prolazecarinsku kontrolu na aerodromu? Da li je i sama putovala, ili jemodne trendove pratila u novinama? Zna li strane jezike, ili je isama stranac? Možda uopšte i ne govori. Možda je teškobolesna i umire. Možda i ne. O njoj ne možeš znati ništa, osimda nekoga čeka.– Jovana! – povika i pođe ka jednoj devojci smeđe kose iširokih kukova. Ona se odazva i pođe joj u susret. Zagrliše se iizljubiše, prisno, srdačno, a onda malo bolje osmotriše jednadrugu.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić5– Marija, dušo – oduševljeno povika Jovana – izgledašbolje nego ikada!– I ti izgledaš dobro – odgovori joj ona, a videlo se da tokaže tek tako, reda radi.– Ma, da! – začudi se ova i uhvati se za kukove. – Svevreme sam imala utisak da se avion malo nakrivio na stranu…Na onu na kojoj sam ja sedela. – Obe se nasmejaše. – Uskoro ćemi naplaćivati duplu kartu.– Preteruješ. Možda si se malo ugojila, ali to ćemo dasredimo ovih dana, kad te ja uzmem pod svoje.– Da, sigurno – reče Jovana ironično. – Kad sam se uLondonu ugojila od onih njihovih sendviča, ovde ću sigurno dasmršam od naših pljeskavica.– Ne mršavi se ovde zbog hrane, draga moja – odgovorijoj Marija odmahujući rukom – već zbog stresa, teškog života iljubavi… Misliš da ja držim dijetu?Izašle su napolje vukući za sobom kolica natovarenaJovaninim prtljagom. Bilo je rano popodne, sunce je još pržilo.Temperatura je bila znatno iznad trideset.– Ajoj, što je ovde vrelo! – Jovana je brisala čelo vlažnommaramicom. – U Londonu je ovih dana bilo oblačno.Ubacile su prtljag u taksi.– Do Bulevara revolucije, molim vas – rekla je Jovana.– Kakva revolucija?! – odbrusi neljubazno taksista. –Misliš na Bulevar kralja Aleksandra?– Jeste, jeste, to je mislila – potvrdi Marija. – Jovana, zarnikada nećeš zapamtiti?– To je sve isto. Jedan je Bulevar. – nemarno reče Jovana.U autu je bilo još toplije nego napolju i veoma zagušljivo.Sa radija je dopirala iritirajuća vriska od pesme.– Koliko ima otkako si poslednji put bila ovde? – pitala jeMarija dok su se vozile na zadnjem sedištu – Više od četirigodine, čini mi se?– Pet, zapravo… – odgovori, pa posle kratke pauzedodade – Mislila sam da ćeš me sačekati sa Lukom.Marija se setno nasmešila.– Mi više nismo zajedno.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 6– No shit – Jovana je pogleda iznenađeno. – Ma, od kadato?– Ima već… Skoro dva meseca.– I, kao, nećete se ponovo pomiriti? – Jovana je bilasumnjičava.– Naravno da nećemo. Ovaj put je stvarno zauvek! –Marija je zvučala ubedljivo. – Zauvek! Videćeš…– Hoćeš da kažeš da ga sada neću ni upoznati?– Nadam se da nećeš. Kreten… – Marija prevrnu očima.– Eh, šteta. A baš sam se nadala… No, dobro, sve ćeš dami ispričaš, natenane. Imamo dovoljno vremena. Ceo odmorćemo provesti zajedno.– Da, to je divno – Marija nasloni glavu Jovani na rame. –Nedostajala si mi. Sa tobom će mi biti lakše da prebrodim ovukrizu. Biće kao nekada.– Da… – Jovana zamišljeno pogleda u stranu i obrisa znojsa čela. Možda, možda su joj čak oči zablistale. – Gospodine, dali biste bili ljubazni da uključite erkondišn, malo je pretoplo uovom autu – reče vozaču.– Ne može!!! – prodera se on. – Neće da radi! Crko! Mrtavkonj! Nije ovo London! – nastavi da gunđa i prikoči naglo zboggužve koja je u vidu kolone nepokretnih automobila počinjalakod Zapadne kapije grada i prostirala se preko mosta Gazela, udužini od nekoliko kilometara.– Zaboga, kakva je to gužva? – čudila se Jovana.– Štrajk! Valjda čuješ… – odgovori besno vozač i pojačaradio:„…zbog blokade saobraćaja ispred zgrade vlade u uliciKneza Miloša, u čitavom gradu je došlo do saobraćajnogkolapsa…“Posle više od dva sata Marija i Jovana su bile na Bulevaru.Taksista je, svojom greškom, prešišao adresu i ostavio ihstotinak metara dalje, na Lionu. Morale su da se vrate pešaka.Zgrada u kojoj je živela Marija nalazila se na levoj straniBulevara, kada se iz centra krene uzbrdo ka Zvezdari. To jejedna od onih starinskih zgrada u blizini pijace Đeram. Ja bihvam rado otkrio tačnu adresu poprišta mnogih zanimljivih
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić7trenutaka iz ove priče, ali ne smem to da učinim. Ne smemzbog budućih entuzijazista i fanova koji bi opsedali ovu adresui uznemiravali komšiluk. Bitno je reći da se radi o veoma staroj ineuglednoj dvospratnoj zgradi, čađave fasade, sa lokalima uprizemlju i po dva stana na svakom spratu, a takvih nemamnogo na toj strani Bulevara.Stan na drugom spratu pripadao je Marijinoj tetki, sestrinjene majke Bise, koja nije imala dece i koja je vanbračno živelasa nekim Nemcem u Frankfurtu. Taj stan je nasledila od svogprvog muža, koji je umro ubrzo nakon što su se venčali, te jestoga tetka zamrzela taj stan i nikada ga više nije koristila. Dostana se stizalo mračnim i vlažnim stepeništem bez prozora,osvetljenim slabašnim žutim svetlom, prolazeći pored raznihstvari koje su stanari, usled nedostatka prostora u stanovima,držali na stepeništu: kutije sa knjigama, sto na kome je stajaostari televizor marke Ei-Niš, očigledno pokvaren, metle, kofe,pribor za krečenje…Ulazna vrata, sama po sebi, govorila su dovoljno o starostizgrade: dupla, spoljašnja od punog drveta, otvaraju se kaspolja, i unutrašnja sa staklenim prozorima, otvaraju se kaunutra. Ulazi se direktno u sobu, koja kombinuje potrebekuhinje, trpezarije i predsoblja. Nameštaj je stari, oronuo. Pod jeod starog crvenkastog parketa koji mrda i pucketa pod nogama.Zidovi su beli i neravni. Drveni sto obojen u belo i dve stolice,starinske i klimave. Bela kuhinja od drveta sa nakrivljenimvratima i fijokama, rustičnim staklenim vitrinama ipotamnelom sudoperom. Mali frižider, star dvadesetak godina,domaće proizvodnje, svakako ne predstavlja izlet u moderno.Iz te sobe se na jednoj strani ulazi u kupatilo, vlažno ibuđavo, na neki način arhitektonski uklopljeno sa susednimstanom, tako da izgleda kao da se nalazi udubljeno u zidu.Zbog izuzetno visokih plafona, ova mala prostorija najviše ličina neki poveći dimnjak. Na drugoj strani se ulazi u jednu usku inadugačku sobu, okrečenu u svetloplavo, u kojoj se nalaze dvakreveta, razdvojena noćnim stočetom, sto na kome stojitelevizor, više od jedne decenije star i trokrilni ormar crvenkasteboje. Na zidu visi uramljen goblen sa motivom žene u plavoj
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 8haljini sa šeširom. I iz ove sobe, kao i iz prethodne, kroz dvavisoka drvena prozora, puna zazora kroz koje duva promaja,preko zelenih krošnji drvoreda, pogled se pruža pravo naBulevar.– Bože, ovde kao da vreme stoji – reče Jovana i baci se nakrevet koji zacvile pod njom.U sobi je sada, osim Jovaninog prtljaga, bilo i nekolikorazbacanih kesa sa Marijinim stvarima, kao da je i samaodnekuda nedavno stigla. Ili možda davno, ali se još nijeraspakovala. Ona ih je preskakala i bilo je očigledno da ju jenerviralo njihovo prisustvo.– Nisam baš mnogo boravila ovde u poslednje vreme –reče Marija dok je otvarala prozore i širila zavese, puštajućiunutra vazduh sa ulice, topao i zagađen, ali opet svežiji odonog ustajalog iznutra.– Sve izgleda isto kao onog dana kada smo se doselile uBeograd – primeti Jovana. – Ništa se nije promenilo.– Hoćeš da ti pomognem da se raspakuješ, ili ćeš prvo dajedeš nešto? – pitala je Marija.– Prvo ću da se bacim pod tuš… – uzdahnu Jovanaodlepljujući znojavu majicu od sebe. – A posle ću nešto dajedem, umirem od gladi.Marija je otišla do kuhinje, otvorila frižider i zagledala se.– A šta bi da jedeš? – pitala je gledajući u prazne pregrade.– Bilo šta – čula je odgovor iz druge sobe.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić92.Godina 1997. Država: Jugoslavija. Mali grad u unutrašnjosti.Sveže majsko svitanje.Grad tek počinje da se budi. Na ulici gotovo da nemanikoga. Semafori menjaju boje sami za sebe, iz dosade, reklo bise. Vetar šeta papire i kese po trotoarima glavne ulice. Iz ulazajedne od zgrada izlazi neka starija žena. Steže kućni mantil okosvog ispijenog tela, zadiže kragnu, ali ne da bi se ugrejala, većda se ne bi primetilo šta ima ispod. Prelazi glavnu ulicu i ulaziu pekaru preko puta. U pekari je toplo, miriše na sveže pecivo isusam. Tu je nekoliko ljudi koji čekaju u redu.– Molim vas jedan burek sa sirom – kaže ova žena umantilu i starim cipelama, nagaženim kao papuče.– Sačekajte svoj red! – obraća joj se gospodin ispred nje.Ona staje u red, nervozno gleda na sat, lomi prste,prebacuje se s noge na nogu.– Burek sa sirom, manje mastan, i jedan jogurt, isto manjemastan – kaže kao iz topa, čim je došla na red.Prodavačica dohvata jedan burek, prvi koji joj je pao podruku, i počinje da ga uvija u papir.– Je l može ovaj drugi, manje mastan? – pažljivo pita ona.– Koji? – prodavačica je drsko pogleda preko podočnjaka.– Ovaj pored – žena pokazuje na jedan određeni. – I ovajjogurt, sa nula zarez pet posto mlečne masti. Ako može… –kaže, i opet gleda u sat.Prodavačica baca nazad onaj prvi burek, uzima ovajdrugi, umota ga u papir nepažljivo i ubacuje u kesu sajogurtom.– Trijašes.Žena u mantilu joj daje novac nespretno, uzima kusur,trpa ga u džep mantila i odmah proverava nešto na jogurtu.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 10– Izvinite, ovo je jogurt od juče – kaže bojažljivo.– Šta, bre? – uvređeno će prodavačica.– Jogurt… Imate li od danas?– Šta fali tom jogurtu?– Pa moja Maja voli… – mucala je i treptala zbunjena žena.– Ej, bre, ženo, uzmi ili ostavi! Nemoj da mi izvodiš, nisi tijedina ovde! Sledeći!Žena steže mantil, stavlja kusur u džep i izlazi napolje.Trči preko glavne ulice i vraća se u zgradu. Penje se stepeništemdo stana broj dvadeset četiri gde je dočekuje polumrak i velikinered.– Majo. Hajde ustani, Majo, ljubi te majka. – tiho i pažljivo,sa puno ljubavi, pokušava da probudi svoju ćerku, koja nereaguje. – Majo, hajde dušo ustani, zakasnićeš. Hajde, već je šestsati. – Marija nešto gunđa, odmahuje rukom, okreće se nadrugu stranu. – Majo, ćeri, kupila ti majka burek da doručkuješ,hajde ćeri, ohladiće se. Hajde, ljubi te majka. – Majka jojpomogne da se pridigne, a zatim iz gomile nesređenegarderobe na fotelji izvlači neke krpice i dodaje ih Mariji.– Hajde, mila, obuci se, pa da jedeš.– …gužva… – promrmlja Marija trljajući oči.– Šta? Šta kažeš, ljubi te majka? – Majka se savija niže dabolje čuje. – Šta kažeš? Šta si rekla, Majo, nije te majka čula?– …pegla… – mrmlja Marija i gura od sebe pantalone kojejoj je majka stavila na krevet.– Da ispeglam? Sad ću, sad ću. Evo. Hajde ti ustani, idiumij se i očešljaj, sad će majka da ti ispegla. Hajde, Majo,zakasnićeš. Hajde, već je prošlo šest.Majka odlazi u drugu sobu i uključuje peglu. Ondapostavlja doručak na sto, a zatim pegla. Marija odlazi ukupatilo.Marijini roditelji, Bisa i Dragiša, su prosvetni radnici,stariji nego što bi trebalo da budu, jer su kasno dobili svojujedinu ćerku. Majka Bisa predaje istoriju, a njen otac Dragišamatematiku u jednoj osnovnoj školi u gradu u kome žive. Osim
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić11toga, on prodaje robu švercovanu iz Mađarske na uličnoj tezgi ijutros je već otišao tamo da zauzme mesto.– Hajde, Majo, zakasnićeš – dovikuje joj majka kroz vratatoaleta posle petnaest minuta. – Hoćeš da ti majka napravisendvič da poneseš?– Neću – odgovara Marija iz toaleta.– Rekoh, možda se zadržite tamo… Ogladnećeš… – govorijoj majka iz kuhinje.– Daj mi pare, pa ću da kupim nešto ako ogladnim –pojavljuje se Maja na vratima kuhinje i seda za sto na kome supostavljeni tanjir sa burekom i čaša jogurta. Na sebi nosi minisuknju i kratku majčicu, golog stomaka i ramena. Kosa joj jeuredna, prirodno plava. Lice joj je napuderisano i našminkano,tako da se ne vidi nekoliko bubuljica na čelu, nokti dugi inalakirani. Na ušima nosi velike plastične minđuše. Oko vratašarene perle. Izgleda dosta starije i ozbiljnije za svojih petnaestgodina.– Nećeš da obučeš pantalone? Ispeglala sam ih. – pita jeMajka.– Neću – odgovara Marija mrsko.– Da ti ne bude hladno tako, ljubi te majka? Ponesi jaknu.– Neće! – Marija podiže ton, dodirnu burek domalimprstom, zatim obrisa isti prst o stolnjak i poče da pije jogurt.– Jedi burek, Majo – pažljivo je opominje majka.– Mastan je – odgovara Marija ravnodušno.– Nije mastan, ljubim te, birala ti majka kakav voliš. Hajdejedi malo, jedi, ceo dan ćeš da se zadržiš u Beogradu.Marija otkine komadić sira iz bureka i stavi ga u usta.– Hladan je – reče.– Pa ohladio se, dabome kad čekaš. Daj, sad će majka da tipodgreje. – stavlja tanjir u rernu i uključuje je. Marija pije jogurt.Sanjivu jutarnji tišinu narušava samo majčino pucketanjezglobovima na prstima i tiho ponavljanje – Sad će… Sad će…– Je l će, ovaj, Jovanin otac, da vas sačeka, da vas vrati? –pita potom majka.– Ne, nego će da nas ostavi u Beogradu – odgovara Marijaironično kolutajući očima.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 12– Pa, dobro, znam, samo pitam. Moram da pitam. Kad je,eto, sad sve tako komplikovano ispalo da idete u Beograd… Amogla si, eto, lepo i kod nas da upišeš gimnaziju…Marija počinje da cokće, uzdiše, a zatim ustaje i odlazipred ogledalo u hodniku. Popravlja šminku na ustima.Namešta grudnjak, steže ga, pomera umetke, bezuspešnopokušavajući da svoje grudi učini većim.– Dobro, što se ljutiš odmah Majo? Znam da smo većpričale o tome… Ništa ti ja ne branim. Kako ti hoćeš, samokažem, bilo bi lakše. – pomirljivo dodaje majka.– Kažeš samo da bi me nervirala – dodaje Marija izhodnika.– Nije, pile moje, nego vidiš da su tamo stalno neki neredi,protesti, ubistva, tuče…U tom trenutku čuje se zvono interfona. Marija se javlja.– Evo, silazim.Majka brzo vadi burek iz rerne.– Majo, ćeri, uzmi bar malo da jedeš, evo podgrejano je.– Nemam sad vremena – Maja trči po stanu i ubacuje nekesitnice u torbicu.– Samo jedan zalogaj, Majo, hajde uzmi, sačekaće te oni.Imaš vremena. Uzmi, ljubi te majka, vruć je.Maja priđe tanjiru, uhvati se za parče, opeče prst i trgnese.– Urrrh! – zareži i besno pogleda u majku – Vrelo je!!!– Dobro, ponesi bar sendvič, hajde – majka joj, ko znaodakle, odjednom pruža sendvič uvijen u kesu.– Neću, ostavi me na miru!!! – histeriše Marija.– Ne moraš da pojedeš, samo ponesi – ubeđuje je Majka.– Nemam gde da ga stavim – Marija pokazuje maludamsku torbicu koju je nameravala da ponese i žuri ka izlazu,zadržavajući se još jednom kod ogledala.– Pare sam ti stavila u novčanik. Jesi li ga ponela? Jesi liponela onu potvrdu o prijavi? A priznanicu? – majka ide zanjom i podseća je. – Čekaj, evo ti i ovo, ponesi – vadi iz džepakusur iz pekare i daje joj. Na vratima je, uprkos Marijinomnegodovanju, poljubi i poviče za njom – Nemoj ništa da sesekiraš, biće sve u redu – a zatim se polako vraća u stan kršeći
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić13ruke, nervozno gleda na sat, uzme burek sa stola, zapakuje ga upapir i stavi u frižider, a onda se odjednom seti da nije isključilapeglu i otrči u drugu sobu.Marija istrči iz zgrade, razmišljajući kako nikada nećepostati tako naporna kao njena majka. Dan postaje sve topliji,sunce je već na nebu, i ona utrči u crni Mercedes u kome su ječekali Jovana i njen otac Dejan. Dok su se vozili ka Beogradu,Jovana je sedela na prednjem sedištu i prelistavala neke testove,preslišavajući se. Marija je sedela pozadi, udobno zavaljena umirišljavo kožno sedište i smeškala se svaki put kada bi Dejanpogledao u retrovizor, iako on njen osmeh nije mogao videti, jerje ogledalo spustio da vidi njenu suknju i noge.Tog dana su devojke, trijumfalno prošavši Istočnu kapijuBeograda, položile prijemni ispit u Filološkoj gimnaziji, a zatimse i upisale na odseku za engleski jezik. Životne priče često baštako počinju: imaš burek, jogurt, petnaest godina, a otac tvojedrugarice vozi Mercedes. Nešto ti se tu dopada, nešto ne, životte još mazi i golica, smeješ se, a ni sam ne znaš šta ti se dešava.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 143.Beograd, SCG, 2005. Stan na Bulevaru…Marija je još neko vreme belo gledala u frižider i shvatilada tu nema ničeg jestivog.– Ništa se nije promenilo – ponovila je Jovana. – Nijenikakvo čudo što imaš dobru liniju, kada u kući nemaš ništa zajelo. Idem da se istuširam, pa idemo negde na ručak.Ideja da upišu Filološku gimnaziju u Beogradu poticala jeod Jovaninih roditelja. Njena majka, Britanka, upoznala jenjenog oca dok je on kao student boravio u Londonu, u dobrastara vremena, pre nego što se u Srbiji po zlu pročuo gradićŠengen. Pošto ih je sudbina, ili nešto drugo, vezala za Srbiju,gospođa Vivien Beker Bukvić, koju su od milošte zvali Živkica,želela je da njena ćerka ipak usavrši engleski jezik. Zlu netrebalo. Ionako nije bila talentovana ni za šta posebno osim zakuvanje. Ta ideja mnogo više se dopala njenoj drugarici izklupe, Mariji. Bila je to prilika da pobegne iz provincije u velikigrad i slobodno ispolji svoje moderno i napredno ponašanje.Nakon što su upisale željenu gimnaziju, devojke su sepreselile u stan Marijine tetke na Bulevaru revolucije. Jovaniniroditelji, koji su poslovali na relaciji Beograd-London, svakakosu mogli da priušte svojoj ćerki i bolji stan. Međutim, zaMarijine roditelje, prosvetne radnike koji jedva sastavljaju kraj skrajem, to što su imali gde besplatno da smeste svojurazmaženu ćerku i tako joj omoguće da ispuni svoj hir, bio jepravi blagoslov. Kako je svima bilo u interesu da one ipak živezajedno, morali su se osloniti na oronulo tetkino nasledstvo.Od septembra 1997. godine Marija i Jovana živele suzajedno u tom stanu, sa manjim ili većim prekidima, pune četirigodine. Kada su maturirale, 2001. godine, Jovana je, u skladu sa
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić15širokim mogućnostima svojih roditelja i britanske rodbine,upisala nekakav biznis koledž u Londonu, završila ga za neštoviše od tri godine, i sada već radi kao menadžer u BritišErvejzu. Marija je ostala u Beogradu da studira engleski jezik naFilološkom fakultetu i još otaljava drugu godinu. To je samogrub okvir jedne priče koja je počela sada već jako davno, uneko drugo vreme, u državi Jugoslaviji, na Bulevaru revolucije.Promenile su se vlasti, promenila su se imena ulica, trgova,granice, države…– Ništa se nije promenilo – insistirala je Jovana – Uličniprodavci su još tu, „Depo” je tu, tramvajske šine se raspadajukao i uvek, džukele seru po ulicama…Uredno doterane i već pomalo umorne, krenule su nizBulevar ka centru grada da negde ručaju.– Da, ali otvorili su se neki novi butici i kafići na Bulevaru,kao i odlični restorani. Uveli su liniju broj šest od Ustaničke doTaša… – objašnjavala je Marija. – Neke stvari su ipak drugačije.Čudno je da ti, koja si provela puno vremena van Beograda, neprimećuješ promene, a ja, koja sam tu svakoga dana, ipakprimećujem da se nešto menja… Na bolje, naravno.– To je zato što ti želiš da vidiš da se nešto menja, jer ovdeživiš, voliš ovaj grad i želiš da veruješ da će nešto biti bolje. –Jovana je bila kategorična. – U principu je sve isto. Veruj mi.Nastavile su da se spuštaju niz Bulevar po vrelom suncukoje ih je teralo da se mršte. Marija je gledala pravo i nekovreme ćutala, a onda rekla, gotovo uvređeno:– A ti? Zar ti ne voliš Beograd? Zar ti nije bilo lepo doksmo živele zajedno?– Bilo mi je lepo i sa nostalgijom se sećam tog vremena –odgovorila je Jovana uverljivo. – Volim Beograd, ali u Londonuse nekako osećam bolje.– Ne, ti ne voliš Beograd, sada mi je jasno – Marija sezamislila. – Nikada ga nisi ni volela….
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 164.Beograd, Jugoslavija, maj 1998. Učionica u Filološkoj gimnaziji.Petak.– Jovana, pošalji mi treće pitanje – šaputao je Željko izklupe iza.Jovana je pisala zadatak praveći se da ništa ne čuje.– Drugo. Drugo. Dru-go. – Marija je sedela do nje, cimalaje za rukav i pokazivala joj dva prsta, izobličivši pri tom celosvoje lice u obliku broja dva.Jovana se okrenula prema njoj, prostrelila je pogledom,pokazala joj da čeka i nastavila da piše.– Mir tamo pozadi – čula se polumrtva baba koja je sedelaza katedrom i kroz piksle čitala domaći časopis za žene.Jovana je pisala. Marija se dosađivala. Izvadila je izpernice ogledalce i pincetu i čupala obrve. Željko se nervirao.– Treće, Jovana… Je l me čuješ? Ili četvrto… – rekao je ibacio praznu ceduljicu preko njenog ramena. – Bilo koje.Ceduljica je pala na njenu klupu. Jovana je prebledela.Pogledala je u profesorku koja ništa nije videla, zgrabilaceduljicu i stegla je u šaci. Crvenela je u licu i znojila se.Marija je smoreno pogledala u sat.– Drugo, Jovana… – rekla je pokazujući joj na sat. – Petminuta.Jovana je stezala ceduljicu u ruci i pokušavala da seskoncentriše. Ruke su joj drhtale, kapljice znoja se grupisale naslepoočnicama. Marija ju je uporno cimala za rukav.Iznervirana Jovaninim ignorisanjem bocnula ju je olovkom usalo na struku. Ova se žustro okrenula prema njoj i pokazala jojda je ostavi na miru. Marija je iznervirano bacila olovku na sto,skrstila ruke, ispravila se na stolici i uzdahnula poluglasno.– Jeeeebo te, ne mogu da verujem…
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić17– Tišina tamo, svako za sebe – rekla je polumrtva baba zakatedrom, liznula prst i okrenula stranu časopisa.Jovana je ponovo zgužvala Željkovu ceduljicu, po kojoj jetaman počela da piše, progutala knedlu i nastavila da blene usvoju vežbanku, potpuno paralisana. Želela je da pomogneMariji, a možda još i više Željku. On je bio jedan od samonekoliko dečaka u odeljenju, ali, sve da ih je bilo i trideset,Željko bi sigurno bio najslađi. Jovana nije bila sebična, alinikada nije umela da prepisuje i vara na časovima. Podeljeni sutako da Marija, koja sedi do nje, radi drugu grupu zadataka uodnosu na nju. Trebalo bi prvo da pročita njene zadatke, azatim napiše odgovore negde, pa ih, konačno, prosledi njoj. Umeđuvremenu bi se sigurno negde ispovraćala od straha. Da nepričamo kako bi preživela prosleđivanje odgovora Željku izasebe. Samo kada bi se susrela sa njegovim crnim molećivimočima i zavodljivim osmehom, verovatno bi se, lomljena željomda dobro uradi svoj pismeni i njemu da pomogne, upiškila ipala u nesvest. Horor.Uvek se oslanjala samo na sebe i svoj rad, do svojihvisokih ocena pošteno je dolazila učenjem i radom. Izgleda kaoda njen trud niko nije cenio.– Štreberko – besno je šaputao Željko iza nje i cimao jojstolicu na kojoj je sedela.Marija je, na drugoj strani, više marila za svoj izgled idruženje, nego li za svoje ocene. Zbog toga je bila mnogopopularnija u društvu. Naročito muškom. Znala je da se snađe iiskoristi svaku priliku na časovima, i često je prepisivala odJovane i tako popravljala svoj prosek.Uzela je od Jovane ceduljicu koje je ova stiskala u ruci,opušteno prepisala na nju neke odgovore iz Jovanine vežbankei dodala je Željku. Kada već ne može sebi da pomogne, moženjemu. Profesorka ionako ne vidi dalje od prve klupe kad nosinaočare za čitanje.– Hvala ti za one odgovore, stvarno si lik – rekao je ŽeljkoMariji dodirujući je oko struka, dok su izlazili iz škole. – Hajdedođi sutra uveče kod mene. Matorci će spavati na placu. Doći će
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 18Duki i njegovi fenseri, Buđa i Ceca, Tebra sa ortacima, Šoki …(još desetak čudnih imena).Marija se smeškala. Jovana je išla sama iza njih i gledalaim u potiljak.– Ja idem kući za vikend – izjavila je Jovana te večeri ustanu na Bulevaru revolucije. – Dejan sutra dolazi po mene.– Nećeš sutra da ideš kod Željka na žurku? – Marija jeispitivački blenula u odraz svoje kose u ogledalu.– Ne.– Zašto?– Ne mogu, ide mi se kući.– Ti si stvarno luda – Marija na kratko podiže pogled sasvog odraza. – Ne znaš šta propuštaš.„Znam i te kako“, pomislila je Jovana. „Zato i ne želim daidem.“– Na kraju krajeva, nije me ni pozvao – rekla je.– Tripuješ svašta… Šta ćeš da radiš kod kuće, u onom selu,baš me zanima?– Ništa. Ne znam. Odmaraću. Trebalo bi da učim za…– E, je l ti primećuješ koliko mi je iskrzana kosa? – Prekideje Marija.Jovana je gledala nezainteresovano.– Mislila sam za vikend da idemo do frizera i na buvljak,da kupimo nove kupaće kostime. Mogle smo da odemo i nabazen na Tašu, biće lepo vreme, ali, znaš, prvo moramo usolarijum. Bela sam kao sir. Samo ne znam gde ću pare danađem za sve to.Uzalud je Marija nagovarala. Jovana je znala da, ako biostala u Beogradu, morala bi da prati Mariju po suncu u njenimneumornim potragama za rasprodajama. Ali, gore od toga je tošto bi morala da izbegava odlazak na bazen tokom dana, jer niježelela da se skida, naročito ne pored Marije, a onda bi ostalasama tokom noći da zamišlja kako se ona provodi sa Željkom.Na drugoj strani, kod kuće ju je čekala prijatna porodičnaatmosfera, velika luksuzna kuća, izobilje domaće hrane i mnogovremena za učenje pred kraj školske godine kada treba
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić19popravljati prosek. Već je planirala kako da popravi ovučetvorku koju će dobiti zato što su je čitavog časa ometali inervirali je.Mariju su mučili drugi problemi.– Ako kupim kupaći kostim, onda neću imati pare zasolarijum i bazen. A ako ne kupim, onda džabe da idem usolarijum, kad nemam u čemu da se kupam! Strašno!Sutradan je Jovanin otac došao po nju.– Jesu li vam stigli računi? – pitao je Mariju.Marijini roditelji su odbijali da naplaćuju stanarinu Jovani,što je možda bilo velikodušno, ali je njihova prava motivacijazapravo bila u tome što bi verovatno umrli od brige kada biMarija živela sama. Oni bi verovatno, u slučaju da Jovananekada poželi da se odseli u neki udobniji, noviji stan, našli zaprikladno da od svoje bede plate Jovani da ostane, da brine onjihovoj jedinici.Sad, ne može se znati da li je to bilo zbog ovenesvakidašnje velikodušnosti ili iz neke druge pobude, tekDejan je imao potrebu da Mariji povremeno ostavi novac,prekoračivši znatno iznos računa ili sitnih kućnih potrepštinakoje su mu bile izgovor. Nije to bio neki veliko novac, zapravo,pogotovo ne za Dejana, ali Mariji je bio dovoljan za solarijum,frizera i kozmetičara – dovoljan za sreću.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 205.…2005.– I nema bogzna šta da se voli u ovom gradu, niti u ovojzemlji… Osim možda hrane – reče Jovana i strpa poslednjirolovani ćevap u usta, a zatim napade tanjir sa salatom.– Ja ne misli tako.Marija se sećala uzbudljivih godina i nezaboravnihtrenutaka koji su je vezivali za Beograd. Njegove ulice i trgovi,njegovi parkovi, klupe, lokali, butici i saloni. Svi su imali poneki deo nje na sebi: stope, suze, znoj, krv… Njenu mladost,čednost, nade, planove, maštanja. Ali, nije imalo svrhepominjati to Jovani. Ona je sve to propustila zatvorena izadebelog zida svojih kompleksa. Da li je, možda, trebalo da zbogtoga zavidi Mariji?– Viđaš li se sa Željkom? – upita Jovana.– Da, naravno! – odgovori Marija, misleći na to kako selepo družila sa njim sve dok joj to u jednom trenutku nijepostalo zabranjeno. – Znaš, on je… – Marija je požurila da neštosaopšti, ali se ujela za jezik i nastavila oprezno – … on jetrenutno u Španiji, pa nećemo moći da ga posetimo. Samo da gavidiš! Dosta se promenio… Ne bi ga prepoznala.– Ja ću da platim – reče Jovana i pozva konobara.Marija se, kao, ljubazno usprotivila, ali je Jovanainsistirala.– Molim te, ne pričaj gluposti. To je najmanje što mogu daučinim za tebe! – reče i izvadi novčanik prepun raznih valuta.Marija refleksno razrogači oči.– Godinama sam živela u tvom stanu kao kod svoje kuće,potpuno džabe, red je da ti se nekako odužim – govorila jeJovana, a krajičkom oka je posmatrala Marijinu reakciju.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić21– Ne – reče Marija – ništa ti meni ne duguješ.Jovana ju je pogledala u oči, a bio je to čudan pogled, vrloslikovit i bezobrazan, i moraćete u to da verujete, jer vam tosada nikako ne mogu objasniti.– Dugujem, dugujem – rekla je Jovana, možda iskreno, alije Marija tih dana bila već dovoljno u paranoji, pa joj se činilokao da je ona htela da raščisti neke stare račune i dugovanja sanjom, i, o bože, to joj je zvučalo tako opasno!– Ne duguješ – ponovila je Marija oprezno.– Ma, ćuti tu, kad Joca časti – nastavila je Jovana vedro iopušteno, pretvorivši ponovo onaj olovno teški razgovor usvakodnevno ćaskanje. – Ja radim za četvorocifrenu platu! I to ubritanskim funtama!!! Nego, kako tvoj posao?– Koji posao? – začudi se Marija.– Pa, u nekoj parfimeriji… – podseti je Jovana. – Pisala simi o tome.– Ah, to! – doseti se Marija. – Ma ne radim tamo većgodinama. Za te pare više mi se isplatilo da sedim kod kuće. –rekla je, ali nije precizirala kod čije kuće.– Znaš, nikada nisam kapirala ovaj beogradski svet – rečeJovana. – Niko ništa ne radi, i samo kukate kako nemate para, asvi samo troše! Pogledaj ovo – Jovana se osvrte oko sebe – radnidan, sred radnog vremena, a čaršija puna besposlenih ljudi,lepo obučenih, sede i troše pare u skupim lokalima! Znaš, vi stenajluksuznija sirotinja u Evropi.Marija samo sleže ramenima.– Ah, da. Hajde sada – reče Jovana. – Vodi me u neki salonlepote.Marija je pogleda kao da je ova pala sa Marsa.– Vodi me u najbolji salon lepote koji znaš – ponoviJovana.– Salon lepote? Mislila sam da tebe to ne zanima.– I ja sam mislila. Sad ćemo da proverimo. Ako ćemopravo, uvek sam bila nezadovoljna svojim izgledom, ali sambila suviše tvrdoglava i sujetna da bih priznala da sam običnanesrećna i nezadovoljna debela krava.Marija se na ovo nasmeja, ali se brzo uozbilji i zamisli.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 22– Pa, jeste tako – nastavi Jovana. – Nemam čega da sestidim. Veruj mi, u Londonu čovek može da izleči svekomplekse. Promenila sam se, stekla samopouzdanje. Sad samsrećna i zadovoljna debela krava! Završila sam koledž, radim,dobro zarađujem. Začudila bi se kada bi znala koliko zgodnihmuškaraca želi da kreše debelu guzatu kravu.Marija je slušala otvorenih usta. Nije mogla da verujesvojim ušima. Nije mogla da prepozna svoju najbolju drugaricudok tako slobodno i otvoreno govori o sebi. Možda bi trebaloda joj bude drago zbog nje, ali se, ipak, osećala čudno. Naviklaje da Jovana nikada ne govori o sebi, da joj bude svejedno kakoizgleda i da bude uvek jadna. Da, prećutno jadna Jovana.Utešno jadna. Koliko god da si jadan, Jovana je jadnija. To jejasno i o tome se ne priča. Odakle joj sada, odjednom, tolikoprava da više ne bude jadna, kada ne izgleda ništa bolje negoranije!Nekako je obuzdala svoje uskovitlane emocije i povela je usalon koji redovno posećuje „Kod Dace Face“.– Ćao, Daco! Ovo je Jovana.Daca kozmetičarka beše jedna simpatična, ali pre svegamaksimalno doterana devojka. Zapravo, ona bi bila savršenolepa, samo da nije imala poveći kljunast nos. Ali je zato imalanajčistiji ten i najzdraviju smeđu kosu koju je Jovana ikadavidela. Imala je dovoljno velike istaknute grudi, a bila jemršava, onako trendi, sa jasno izraženim ključnim i karličnimkostima, i mirisala je na skupe parfeme.Salon „Kod Dace Face“ nalazio se u blizini Marijinogstana, u suterenu jedne zgrade. Pružali su sve vrste usluga kojesu jednoj modernoj devojci neophodne, i čak više od toga. OsimDace, izgleda da je u salonu radila i još jedna devojka koja severovatno zvala Senka, jer je takav utisak i ostavljala. Zapravo,nije ostavljala nikakav utisak. Samo je služila kao držač zafrizerske rekvizite i metle.Potpuno je jasno da je ovo bilo mesto gde je Marijaprovodila dosta vremena i ostavljala puno novca.– Jovana! – Uzviknula je Daca uzbuđeno, tajanstveno imožda malo uplašeno, i zagledala joj se u oči. Neko bi pomislio
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić23da je upravo prepoznala nekoga koga je davno zaboravila, aline! To je samo bio njen stil. – Jovana-Jovana? – Sad je većupirala prstom u nju, polako joj prilazeći. Piljila je u njupoluspuštenih kapaka, kao da se nečeg priseća. – Tvojadrugarica Jovana? Jovana iz Londona?Marija je pomislila da bi Daca mogla da izusti: „DebelaJovana, ona jadna isfrustrirana iskompleksirana krava o kojoj simi toliko pričala, na čiji smo se račun stalno smejale?“– Moja najbolja drugarica Jovana sa kojom sam živelačetiri godine – dodala je Marija značajno klimajući glavom.Daca je pogledala najpre u Mariju, pa opet u Jovanu.– Dobrodošla – iznenada je ciknula srdačno i pala uzagrljaj zatečenoj Jovani. – Ja sam Daca. Sedite. Kafa? Kafa.Senka. Senka, pobogu!!! Kafa!Avaj, neprijatnosti za Mariju! Odjednom joj više nije bilojasno zašto je nekada imala potrebu da Jovanu, očigledno dobrui pitomu devojku, koja je uvek bila fer prema njoj, omalovažavai ogovara kod svoje prijateljice i kozmetičarke. Zašto je svojunajbolju drugaricu olajavala i podsmevala joj se pred onima kojije ne znaju? Kao da će neko reći: „Vau, ti si tako kul u odnosuna nju!“, ili „Kad pogledamo kakvih sve ima, mi smo strava!“Kao da je to nekakav uspeh biti bolji od onih koji su gori odtebe?Osim toga, šta će sada Daca Faca misliti o svemu, akoprimeti da je Jovana „kul i opuštena devojka“, kao što je onaiznenada i počela da se ponaša? Možda bi trebalo da odvučeDacu u stranu i kaže joj:„Stvarno ne znam šta joj je odjednom,do skoro je bila sva jadna.“Ipak, odustala je od te ideje.– Hoćemo nešto da radimo, devojke? – pitala je Daca kadsu popile kafu i ispričale se o najnovijim trendovima uLondonu.– Ja neću ništa – reče Marija – dovela sam Jovanu.– Kako ništa? – protivila se Jovana, znajući da Marijaustvari nema para. – Ne može tako. Ja častim, moraš nešto dauzmeš.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 24– Dobro, mogla bih malo da se osunčam u solarijumu.– A ti? – pitala je Daca Jovanu.– Šta ja? Pa, ja sam vam rudnik zlata: pogledajte me na štaličim? Verovatno ne znate odakle da počnete?– Nije baš tako – ublažavala je Daca.– Šta nije? Zaključavaj salon, ne primaj više nikoga,ostajem do mraka!Svi se nasmejaše od srca. Marija pomalo kiselo.Dok se Marija sunčala, Jovana je počela od frizure.Promenila je boju u crvenu sa tamnim pramenovima i još maloskratila u neobičnu asimetričnu modernu frizuru. Zatim jeprešla na obrve, nokte, tretman lica, depilaciju, masažu,anticelulit tretman…– Majo, što ne bi malo tretirala tu kosu nečim… Čini mi seda je suva i iskrzana. – primetila je Jovana.Marija ju je samo pogledala začuđeno, pipajući svojekrajeve kose.– Jeste, jeste. Idi tamo, da ti Senka stavi „Super-softening-extra-repair-lotion“ pakovanje iz kolekcije „Ultra Hair“. –predložila je Daca i dodala u svojoj glavi još pet evra na njihovračun. – Nema te kod nas u poslednje vreme?– U frci sam nekoj – dobaci kratko Marija.– Nisi bila u subotu u klubu? Da ti pričam, Luka je bio samnom i Viktorom…– A ha… – Marija pogleda u stranu i brzo promeni temu –Nego, da sredim i nokte, šta misliš?– Obavezno! Evo, sad će Senka. Senka, uradi joj „ShinySummer Cat Nails!“Zaista, kada su završile, bilo je već prošlo osam sati.Prekoračile su radno vreme. Jovana je izgledala prilično dobro.Doduše, i dalje je bila debela, ali je transformacija bilaočigledna: delovala je negovano i doterano.– Preporučila bih ti i ovaj preparat za mršavljenje –govorila je Daca tiho, šireći oči, kao da se radi o nekomčudesnom napitku. – „Hollywood Secret Ultra Efficient!“ Kažu daga je Rene Zelveger lično koristila da vrati liniju posle BridžitDžouns. Malo je skuplji, ali je ubedljivo najefikasniji.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić25– Dajte mi odmah tri pakovanja – šapnu Jovana, i opet sesvi nasmejaše.– Bože, kako je samo šarmantna i duhovita! – mogla je damisli Daca dok je brojala novac koji joj je izvukla za svojeusluge. – I bogata. Prava dama iz Londona!– Iznenađuje me tvoje ponašanje – rekla je Marija dok supešačile uz Bulevar ka stanu.– Nemoj ništa da te čudi – odgovorila je Jovana. – Rešilasam da iznenadim nekoga.– Nekog muškarca u Londonu?– Tako nešto. Pričaću ti. Nego, simpatična ti je ovakozmetičarka. Koliko dugo se znate?U tom trenutku, dok su prelazile ulicu na pešačkomprelazu, a za pešake je bilo uključeno zeleno svetlo, nekakavjarkocrveni sportski kabriolet proleteo je kroz crveno svetlo, tikpored njih, umalo ih ne okrznuvši.– Pička ti materina!!! – dernjala se za njim preplašenaJovana. – Jesi li videla kretena? Strašno! Jebem ti zemlju u kojojnema zakona…Pogledala je u Mariju. Bila je bleda kao krpa, kao da nemani kapi krvi u sebi. Pogubljeno je gledala niz Bulevar u pravcuzalaska sunca.– Majo, je l’ ti dobro? Šta ti je?– A? – osvestila se ona. – Ništa, ništa. Nastavi.– Pričale smo o Daci. Dugo se znate?– Upoznala sam je preko Denisa – govorila je Marija,gledajući pravo ispred sebe mutnim i izgubljenim pogledom. –Sećaš se Denisa? Denis sa Dorćola.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 266.Beograd, Jugoslavija. Jesen 1998. godine.Sa Željkom je bilo lepo zabavljati se u tim zelenimgodinama. U prvom razredu gimnazije, dok je još bilo nade daće joj grudi još porasti, dok je u Marijinim venama još teklabistra krv provincije, zabavljanje sa najslađim dečkom uodeljenju, a možda i u celoj generaciji, moglo se, bezpreterivanja, nazvati prestižnim.Za nju je u to vreme sve bilo novo, avantura. Držanje zaruke i duge šetnje ulicama, bulevarima i trgovima, čija su senova-stara imena kraljeva i plemića još sveže pelcovala napanjevima posečenih stabala komunističke revolucije;Otkrivanje romantičnih klupa sa lepim pogledima na zalazaksunca; Leto na Adi, zima na Košutnjaku;Marija je mislila da joj je savršeno sa Željkom i bila jezadovoljna tom vezom, sve dok se nije pojavio Denis saDorćola.Do tog trenutka Marija nije bila svesna čime raspolaže –svojim dobrim izgledom, koji doduše u to vreme još nijedostigao svoj blistavi vrhunac. I još šarmom, seksipilom inaravno, mladošću. Nije znala da poseduje tako moćno oružje,samo ženi svojstveno, koje joj može promeniti život, koje jemože uzdići na velike visine, ali koje je može i uništiti, ako gabude pogrešno koristila.Niko joj to još nije rekao.* * *– Gospodin iz separea pita vas šta želite da naručite?
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić27Eto, sve tako počinje. Sediš sa svojim slatkimtinejdžerskim dečkom u finom lokalu na Dorćolu, on ode dotoaleta, na trenutak ostaneš sama, i neko želi da ti kupi piće.Pogledaš, i vidiš neke mladiće, dosta starije od tebe. Obuzme tečudno osećanje, malo straha, malo uzbuđenja, kao i uvek kad senađeš pred nečim krupnim i nepoznatim. Nasmeješ se,neodređeno, i ljubazno odbiješ.– Hvala, sa dečkom sam.– E, onda i za dečka jedno piće na moj račun – kaže jedan,dok ti namiguje.Zlatna kajla na vratu, skup sat oko ruke. Kosa kratka, uskacrna majica, bicepsi, tricepsi, dobermani. Privatni biznis,eksport, import, pedigre, ima se, može se.– Idemo – kaže tvoj preplašeni dečkić, vukući te za ruku.Prati te kući i pokušava da skrene pažnju na sebe pričajućiti priču od juče koju ti ne slušaš jer misliš o onome što ti sedogodilo. A kad stignete ispred tvoje zgrade, na to osvedočenomesto najvećeg broja vaših poljubaca, i jedan i drugi samo želiteda što pre pobegnete odatle.Sutradan jedva nagovoriš tvoju debelu neuglednudrugaricu da slučajno same odete u onaj isti lokal, slučajno jetamo onaj isti momak, i ovaj put prihvatite piće od njega. Dok tise noge tresu on zapisuje tvoj broj telefona u svoj svetlećimobilni aparat.O moj bože, mobilni aparat u to vreme! I tako sve počne,čini ti se kao ništa naročito. A onda dođe rat, i sve nekakoodjednom postane dramatično.* * *Marija nije mogla odmah da shvati šta je to naprasnopočelo da joj nedostaje u vezi sa Željkom. Znala je samo da je tonešto što od njega ne može očekivati, verovatno kao ni odjednog dečka svoje generacije, ma koliko lep on bio.Raskid je bio miran i kompromisan. On je nju ostavio, aona mu nije zamerila. Rešila je da ga zadrži kao prijatelja inastavili su da se druže intenzivno. Veza sa njim udaljila ju je
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 28od svih ljubomornih drugarica iz odeljenja, osim od jedne –ljubomorne cimerke Jovane.Denis joj je predstavio jedan drugi svet, kakav ona još nijeimala prilike da upozna. Izvodio ju je u skupe provode,predstavljao je svom društvu kao svoju „devojčicu“. Dolazio jepo nju svojim BMW-om, vozio je na večere, koktele, kupovao jojskupe poklone. Za nju je to bilo nešto sasvim novo, novootkrivanje, nova avantura. Više se nije samo vodila sa dečkompo parkovima, sad se vozila po splavovima. Više se nije držalasamo za ruku – ponekad i za nogu, i posvuda…Kada je prvi put u svom životu izašla sa dečkom navečeru u restoran, povodom šest meseci njihovog zabavljanja,nije se kući vratila ista. Iako joj je uvek polazilo za rukom da sedotera i izgleda odlično, jer je to najbolje znala da radi, te večerijoj se činilo da sav njen trud ipak nije dovoljan. Posmatrala jedevojke i žene u tom elitnom restoranu, njihove savršenokrojene krpice od najplemenitijih materijala sa neskrivenimnatpisima brendova. Zamišljala kako njoj na svakoj krpici kojuje nosila na sebi piše: KUPLJENO NA ULIČNOJ TEZGI.Osećala se poraženo u takvom društvu. U školi joj je bilo lakoda zaseni ostale devojke, ali ovo je bila viša liga. Bilo ju jesramota pred svima njima, pred njihovim etiketama,brendovima, skupim šminkama, napumpanim grudima,savršenim licima, pa i pred Denisom, iako ju je on ubeđivao daizgleda najbolje dok je držao svoju ruku na njenoj butini.Imala je loš predosećaj.Kada ti u životu neke bitne stvari dođu u paketu sa nekimmanje bitnim, dešava se da ih nesvesno neraskidivo povežeš ida više nikada ne možeš da ih razdvojiš. A kod Marije seseksualnost razvijala, da ne kažem – kupovala, baš na skupimpoklonima, kožnim sedištima i rezervisanim separeima, a daona to nije ni primećivala. Ne, ona to nije tražila, ali nije niodbijala. Zar je trebalo? Od novca koji je dobijala od roditeljajedva da je mogla sebi da priušti najosnovniju kozmetiku. Zarbi neka tinejdžerka rekla: „Ne, ja neću izaći sa tobom zato štoimaš previše skup auto, zato što će mi drugarice zavideti, zatošto ću se na sve to danas-sutra navići, jer će me to jednoga dana
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić29možda pretvoriti u zavisnicu o kožna sedišta, a da pri tom ja neznam poreklo tvoga novca i politički angažman tvoga oca! Ne,hvala!“Nikoga nije bilo briga šta se za to vreme dešavalo tamonegde, na Kosovu, u Iraku, Nedođiji… Sve dok sirene nisisvima skrenule pažnju.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 307.…Beograd, 2005.– Naravno da se sećam Denisa Zdravkovića sa Dorćola –rekla je Jovana dok su se penjale uz Bulevar ka stanu.– To me baš čudi, s obzirom da si ga samo jednom videla,a onda pobegla u London i propustila sve interesantno što seposle dogodilo.– Nešto mi baš i nije žao zbog toga – reče Jovana cinično. –Propustila sam da vidim kako nisi uspela da se kresneš sa njim ispaseš sebe bede da danas znaš samo za kurac jednogmuškarca. Zar ne?Marija se saplela o stepenik u svojoj zgradi i umalo nijepala.– Prvo, nisam mislila na to – rekla je uvređeno – već nabombardovanje, a drugo: otkud ti znaš da ja znam samo zajedan…?!– Zar grešim?! – Jovana je pogledala Mariju u oči, i bio jeto opet onaj njen pogled koji je teško opisati, a od koga se Marijiledila krv čak i u ovim vrelim danima. – Zar nije? Postoji neštošto mi nisi pričala?Mora se priznati da je to ipak bila zaista čudna intonacijaza jednu upitnu rečenicu. Dovoljno čudna, da se može nazvatisugestivnom, možda čak i pretećom, iako je u Jovaninom glasumoglo biti i ironije, a u njenom pogledu podsmeha i prezira.A možda je to opet samo Marijinu savest tresla paranoja.– Ma, šalim se! – Marija je pokušala da zvuči opušteno. –Ispričaću ti sve… Budi strpljiva.Te večeri, budući jako umorne, odlučile su da ranije legnui lepo se odmore, kako bi sutra mogle da imaju ispunjen dan.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić31Dok su ležale svaka u svom krevetu, kao nekada, vlažan i vrućmrak, sa malo mirisa prašine i buđi iz kupatila, ispunjavao jeprostoriju. Sa Bulevara je dopirala buka uzavrelog grada:automobili, motori, lokali, muzika, graja, smeh. Mariji jezazvonio mobilni. Pogledala je ko je zove i jasno se na njenomlicu, osvetljenom slabom svetlošću ekrana telefona, mogaovideti strah. Sačekala je da zvonjava prekine, pa isključilatelefon. Jovana se pravila da ništa nije primetila. Posle nekogvremena Marija je pitala:– A koliko ih ti znaš?– Koga?– Pa, kurčeva… - stidljivo je prevalila Marija.Jovana se zamislila.– Četrnaest, mislim.Bio je mrak i nisu se mogle videti Marijine razrogačene očii poluotvorena usta. Pridigla se i okrenula ka Jovani.– Lažeš!– Možda, prestala sam da brojim posle deset.– Pa ko su oni? – Marija je zamišljala da Jovana nikada nijeni razgovarala sa više od deset muškaraca, a kamoli…– Prvog znaš.– Dobro – reče Marija i priseti se Kize Narkomana, u kogaje Jovana bila zaljubljena, i koji ju je, mrtav pijan i drogiran,razdevičio na jednoj žurci 2000. godine. Ujedno, to je bilo svešto je Marija znala, od tih navodnih četrnaest.– Drugi je bio Patrik, o njemu sam ti pisala.– Sećam se, onaj Irac. Zar si spavala sa njim?– Da, naravno, i njega sam varala sa Rodžerom, njegovimkomšijom koji ima prelep bazen u dvorištu.– Ah, bazen! – Marija se nečeg prisetila. – Jeste li radili to ubazenu?– Celo leto. Četvrti je moj šef Barni…– Kresala si se sa šefom?– M-hm. Peti je Čeng, kada sam bila na poslovnom putu uSingapuru, šesti je Kris, dostavljač hrane.– Dostavljač hrane?!– Jeste, i to maloletan. Sedmi nije vredan pominjanja…Osmi je bio Tom, relativno duga veza o kojoj sam ti takođe
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 32pisala. Deveti, zapravo deveti i deseti su dva Tai-momka kojesam unajmila u Bankoku.– Platila si kurve, odnosno, kako se to kaže…– Žigolo. Da, bili su neodoljivo jeftini, a tako zgodni.– I bila si sa obojicom u isto vreme? – Marija je baš bilazaintrigirana.– Pa, da! Mogu da ti kažem da mi je to jedno od boljihiskustava. Mislim, koliko može da uradi jedan muškarac, dvamogu duplo više. Kapiraš?– Dobro… Prestani. – Marija je dovoljno čula.– Jedanaesti je potpuno nebitan lik i ne sećam se kako sezove, sećam se samo da je imao pirsing na kurcu… Strašno!Dvanaesti je…– U redu je, prestani! – Marija je pokrila glavu jastukom.– Čekaj da ti ispričam koliki je bio jednom crncu što jeradio u piljarnici na uglu moje ulice.– Jovana, molim te… Ne zanima me. Umorna sam. – reklaje Marija žmureći– Nisam još završila… A kada ćeš ti meni da ispričaš kakosi izgubila nevinost sa Lukom?Tišina.– Drugom prilikom, sada hoću da spavam – rekla jeMarija i okrenula se ka zidu, ali još dugo nije mogla da zaspi.Mučili su je mladi dostavljači hrane, penisi sa pirsingom,obdareni crnci, Azijati, seks u bazenu…
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić338.Beograd, Jugoslavija, proleće 1999.Sirene su svima skrenule pažnju.U početku je sve izgledalo jezivo: bučne zloslutne sirene,vlažna skloništa, mrak. A onda su ljudi provalili radio„Slobodna Evropa“ i nekako spontano počeli da veruju VeslijuKlarku na reč, kada kaže da ne treba da brinu za svoje živote.Ne zato što su verovali NATO-u, već zato što je tako bilomnogo prijatnije. Vratili su se u svoje stanove i na ulice. Živ sečovek na sve navikne…Ali, neke se osobe nikada nisu navikle na ratno okruženje,možda zato što i nisu bile preterano žive, već više, onako,polužive. Ili su, možda, to bile jedine normalne osobe, koje sumorale poludeti.– Jao… Majo, ćeri moja najmi-li-ja… – ridala je Marijinamajka Bisa preko telefona, gušila se u suzama, mucala. – Ljubite tvoja ma-ha-ha-ajka… – Nije mogla ni da izgovori do krajaono što je htela, tako da Marija verovatno ne bi ni shvatila očemu se radi da joj otac nije objasnio.– Majka ti je jako uplašena zbog bombardovanja i želi dadođeš kući.– E, baš sad ne mogu nikako, imam obaveze ovde –odgovorila je Marija nemarno.– Kakve obaveze, kad ne idete u školu? Dođi, Majo, majkati puno brine – ubeđivao je njen otac.– Bilo bi vam bolje da brinete o tome kako ćete da mipošaljete novac, ostala sam bez kinte…– Majo, budi razumna, majka će ti se razboleti odsekiracije.– Neka popije nešto od onih njenih lekova za smirenje, jane mogu da dođem… Ne idu autobusi.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 34– Ja ću doći po tebe, ćeri – govorio je njen otac dok je njenamajka sad već čudno krklja u pozadini. – Pozajmiću neki autood kolege. Nemam pare da ti pošaljem, ne primamo platu.Kako ćeš da sediš tu bez para?U tom trenutku Mariji je zazvonio mobilni telefon, za kojinjeni roditelji nisu znali da ga ima, a koji je dobila od svogdečka, Denisa, za koga njeni roditelji takođe nisu znali dapostoji.– E, moram da idem, ćao – reče brzo, spusti slušalicu i javise na mobilni – Evo, silazim – i istrča na ulicu, sede u prelepimirišljavi auto i ode sa Denisom na protestni koncert na trgu,gde je prkosan srpski narod izigravao metu NATO avionima.Tih dana je sve bilo čudno i čarobno na neki način. Noću jenebo sijalo osvetljeno svetlećim raketama, a sa Kalemegdansketerase uživo su se posmatrale vazdušne bitke. Niko ništa nijeradio, svi su se samo zabavljali o trošku države koja je nestajalau senzacionalnim eksplozijama.Ponekad bi neko i izgubio život, ali s obzirom da je to biorat, koji su, pre nego što se dogodio, svi zamišljali po ugledu napartizanske filmove ili televizijske slike iz Bosne i Hrvatske,ljudi su valjda bili zadovoljni što nema opšte mobilizacije,masovnih streljanja i gasnih komora.Šta ti je moda, ni ratovi više nisi što su nekad bili.– Hoću da te imam celu – rekao je Denis dok se jednevečeri topila u njegovom strasnom zagrljaju, u stanu naBulevaru.Denis je već previše dugo čekao da mu se Marija potpunopreda. Sve vreme pre toga imao je obzira prema njenim sitnimgodinama, njenoj čednosti, i njenom strahu, te nije prenagljivao,ali je sada verovao da je došlo vreme. Bili su sami. Jovana je bilau Londonu. Na vreme je pobegla kod rođaka. Struje nije bilo.Bilo je mirno i tiho. Zatišje. Na ulici gotovo da nije biloautomobila, jer se benzin nije prodavao na pumpama. Sirene suoglasile vazdušnu opasnost još ranije toga dana, ali se na toskoro niko više nije obazirao.– Želim da… Da vodimo ljubav – ponovio je Denis izmraka.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić35U tom trenutku tišinu je prekinula snažna eksplozija, odkoje se zatresla cela zgrada na Bulevaru, eksplozija koja jeuništila zgradu televizije nedaleko od njih, usmrtivši pri tomemnogo ljudi.– Želim i ja – rekla je Marija. – Ali ne mogu sada.– Zašto? – čudio se Denis. – To je samo rat.– Ma ne zbog toga… – Marija se uhvatila za stomak, želećida mu stavi do znanja da ima menstruaciju – Za nekoliko dana.– Aha… Ok.I nastavili su da se maze dok su sa ulice dopirale sirene:uzbune, policija, vojska, vatrogasci, hitna pomoć –svakodnevna stvar u to vreme u Beogradu.Sutradan je po Mariju došao njen otac Dragiša, rešen da jepo svaku cenu, što uključuje i klečanje na kolenima ipodmićivanje, vrati kući. Nije se toliko bojao za život svojećerke, koliko za duševno zdravlje svoje supruge.Marija je u suzama napustila Beograd i narednihčetrdesetak dana, do kraja rata, nije govorila ni sa kim uporodici. Retko je jela i nigde nije izlazila. Majka je skoroneprekidno bila na sedativima. Otac ih je samo posmatrao.Posle dva i po meseca bombardovanja bili su samo senkanekadašnje porodice.– Samo da prođe rat, i sve će biti kao nekada – otac je tešioMariju.Ali, njen rat se činio već izgubljenim. Ona je bilazarobljena! Jedina uteha joj je bio mobilni telefon koji je moglajedino krišom noću da koristi. A kada je potrošila sav kredit,mogla je da se uzda samo u Denisove pozive koji su bili sveređi. Kada se rat konačno završio nekim tamo sporazumom ikada je Marija konačno mogla da se vrati u Beograd i bude saDenisom, na trenutak je sve ponovo izgledalo optimistično.Međutim, bilo je kasno. On je već našao drugu devojčicu zamračne i romantične ratne noći. Njeni planovi da spava sa njimsu pali u vodu.Nije joj preostalo ništa drugo nego da padne u krevet uzagrljaj teškoj depresiji. Znala je, prosto je znala da će se nešto
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 36tako dogoditi. Imala je taj ružan predosećaj još od one večere urestoranu. I zaista, zaista joj se srce stezalo pri pomisli da joj je uživotu nedostajalo tako malo da bude srećna. Imala je svojumladost i lepotu, savršenu figuru o kojoj mnoge devojke mogusamo da sanjaju, imala je stila i ukusa, imala je predivnog dečkakoji ju je izvodio u najelitnije lokale, koji je otvarao vrata svogsvetlucavog BMW-a ispred nje… Ali je sve bilo uzalud, i moralaje sve izgubiti, zato što joj je nedostajalo nekoliko stotinamaraka da se pristojno dotera i svojim izgledom zavredi sve to.Da kupi kvalitetnu odeći i plati nekoliko kozmetičkih tretmana.Nekoliko stotina tričavih jebenih maraka! Nije ih imala tada,čini joj se kada joj je najviše trebalo, i to je gotovo, nema nazad,kraj priče. Životne prilike se ne kupuju na uličnim tezgama.Ali to ipak nije bio kraj. Ničemu, osim možda ratu, što jena ovim prostorima marginalna stvar. Za Mariju je to bio jošjedan turobni početak. Već je prestala da se nada da će joj ikadaporasti grudi. Iznenada je, bez ikakvog objašnjenja, ponovoprestala da govori sa svojom sada već pomalo bolesnommajkom. Jovana se vratila iz Londona, masna, debela,bubuljičava i puna para. Škola je ponovo počela da radi i Marijaje jedino mogla da se pretvara da život ide dalje, da se trudi dazavrši školu, upiše fakultet i da se, poput svoje majke Bise, udaza običnog studenta koji se vozi gradskim prevozom i pijezidarsko pivo iz flaše.Možda to nekome i ne zvuči preterano tragično, ali njoj jenagonilo gorke suze na oči. Jer, kako bi, nakon što je imalalepog i popularnog Željka i lepog prebogatog i još popularnijegDenisa, jedna devojka mogla da ostane ista kao nekada?Menjaju nas sve stvari koje se dešavaju oko nas, bilo da su oneružne kao rat, lepe kao tinejdžer ili udobne kao kožno sedišteBMW-a.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić379.…2005.Kada je Marija otvorila oči, Jovana je već bila ispredtelevizora.– Oh, my god… Cant believe…– Šta se događa? – pitala je Marija, trljajući oči.– Slušaj… – Jovana je pojačala ton.„…Policija još traga za počiniocima ovog monstruoznogzločina… Sumnja se da iza bombaških napada stoji Al-Kaida,ali niko još zvanično nije preuzeo odgovornost… “– Opet neko sranje… Ništa novo. Treba da se navikneš većjednom… – rekla je Marija, sanjivo i prilično ravnodušno.– Ali ovo je u Londonu! – Jovana je bila prilično uzbuđena.– Teroristički napad u Londonu!– Pa? – Marija je šetala po sobi, izvlačila gaće iz dupeta itražila šta će da obuče.– Mogla sam da budem tamo! Mogla sam da poginem!– Ne brini, ti se uvek izvučeš.Jovana ju je kratko pogledala raširenih očiju, tražeći barmalo razumevanja za svoj stres, a onda svoju pažnju ponovousmerila na program.Pola sata kasnije Marija se šminkala. Jovana je pričalatelefonom sa majkom u Londonu. To je podsetilo Mariju dauključi svoj mobilni i odmah su joj pristigle neke SMS poruke.Pročitala ih je i uzdahnula zabrinuto. Pogledala je kroz prozor.Ponovo je isključila telefon, bacila ga u stranu i brzo rekla:– Idemo.– Kuda? – pitala je Jovana.– Bilo kuda, ne mogu da sedim u ovom stanu.– Zašto? Čemu žurba?
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 38– Nervira me ovaj stan. Sve je staro, propalo, smrdljivo.Vruće je, nemam klimu. – trudila se da smisli što više razloga.Jovani ovo nije zvučalo baš kao uverljiv razlog da ponajjačem suncu izlazi iz kuće.– Hajdemo na Adu! – rekla je Marija, oduševljenasopstvenom domišljatošću.Izašle su na vrelinu, išle pešaka neko vreme, a onda jeJovana sasvim slučajno, mašući jednom rukom sebi ispred licadok je govorila o nečemu uzbudljivom, zaustavila taksi. Ušle suu auto da bi se spasile vrućine, kad je već stao. Pogrešno. Uautu je još toplije, a duže se putuje u špicu saobraćajne gužve.Otišle su najpre u centar grada da Jovana kupi kupaćikostim. I Mariji je očajnički bio potreban novi, ali ona nije htelato da prizna jer nije imala para da ga kupi. Dok su šetale, ona jedelovala prilično paranoično, sve vreme se okretala oko sebe,kretala se čudnim prečicama, prelazila sa jedne strane ulice nadrugu.– Ma kuda ćeš sada tamo? – protivila se Jovana. – Hoću dapogledam ove izloge.– Došla si ovde da gledaš izloge, kao da u Londonu nemaizloga.– Hoću da uporedim.– Nema šta da se poredi. Tamo je sve kvalitetnije, ovde jesve jeftinije – Marija se pravila pametna.Nekako je Jovana kupila sve što joj je bilo potrebno, pa suse, nakon još sat vremena kuvanja u taksiju zaglavljene usaobraćaju kod sajmišta, konačno obrele na Adi. Na neki načintamo je već uspelo da stigne oko pola miliona ljudi pre njih.– Hoću nazad – rekla je Marija kada je videla gužvu.– Ne seri! Prvo si kukala da izađemo iz stana, a sad hoćešnazad. Jedva smo stigle, sada ostajemo. Polazi. – Jovana jekrenula ka plaži.– Ne tamo. Ovamo. – rekla je Marija i povela je na drugustranu.Na Makiškoj strani jezera bilo je puno kafića duž obale,koji su se pružali po veštačkoj pošljunčanoj plaži sve do vode,
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić39sa udobnim ležaljkama i suncobranima, tako da se u isto vrememože uživati u suncu, muzici i osveženju.– Ovde se skoro niko ne kupa – primetila je Jovana.– Naravno da se ne kupa! – rekla je Marija i pogledala jeprezrivo i sa gađenjem preko okvira svojih Rej-ban naočara zasunce, nanoseći ulje za sunčanje na kožu. – Nećeš valjda da sekupaš u ovoj bari?!– Što da ne. Kako oni tamo? – pokazala je na suprotnustranu jezera gde je sve vrvelo, kao da voda ključa.– Oni su „oni tamo“, a mi smo „mi ovde“ – reče Marija,kao da je to davalo neki smisao svemu, a zatim se skide i izvaliu ležaljku – Molim te spusti se, zaklanjaš mi sunce.Konobar im je doneo limunadu sa ledom na niski stoispod suncobrana. Jovana se skinula i spustila u ležaljku.Gledala je u Mariju koja je kao gušter dremala na suncu. Njenovitko bronzano telo namazano uljem prelamalo je zrake.Izgledalo je kao da je ništa ne svetu ne zanima osim da spava nasuncu. Prvi put od jutros bila je opuštena. Jovana se okrenula nastomak i stavila ispred sebe nekakav roman na engleskomjeziku. Malo je čitala i malo posmatrala ljude oko sebe. „Sunceizuzetno štetno“ pisalo je na naslovnoj strani magazina koji ječitala devojka ispred nje. Muškarac do nje listao je dnevnuštampu:„Masakr u Londonu“. Još se moglo videti i: „Desetsaveta za zdravo sunčanje“, zatim ponovo ,,Krvavi London“,„Solarijum ubija“, „J.K.: Snajka se vraća!“Poviše plaže stazom je prolazilo puno ljudi. Šetali su,trčali, vozili rolere i bicikle. Jovana je posmatrala sve tezategnute listove i zadnjice, kako ženske tako i muške. Pogledjoj je zastao na jednom muškarcu, ne zato što je odmahprimetila njegovu savršenu građu, već zato što je, šetajući ušorcu i japankama, bez majice, gledao baš u njihovom pravcu.Bio je crn, izrazito tamnih očiju i pravilnih i snažnih crta lica,visok, snažnih ruku i ramena i glatke kože. Jedino su njegovenemirne oči odavale nesmirenog dečaka u telu odraslog čoveka.Zastao je i pozdravio se sa nekim svojim ortakom, muškarcemčija je dečačka lepota bila upadljiva, koji je bio vitkog stasa,očiju nesvakidašnje zelene boje, svetlog tena dobro preplanulogna suncu i svilenkaste svetle kose koja mu je padala preko očiju,
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 40a usne su mu bile pune i jarko crvene. Pričali su nešto ozbiljno igledali u Jovaninom pravcu, pa je njoj postalo neprijatno ispustila je pogled na knjigu. Nije čitala. Zamišljala je kako semazi sa tim neodoljivim zelenookim lepotanom, kako semeđusobno mažu uljima za sunčanje po celom telu, kako mudodiruje usne i kosu, i na trenutak je to bio on, a sledećegtrenutka njegov neodoljivi crnooki prijatelj sa svojim snažnimrukama, pa onda, napokon, i jedan i drugi, zajedno, sa svihstrana…Osetila je da joj neko prilazi. Podigla je glavu i ugledalaonog crnog muškarca kako napušta svog prijatelja i polako jojprilazi... Kao panter. Tako je bar njoj izgledalo. Jovana ga jepogleda u oči i nasmešila se. Pomislila je da je pročitao njenemisli. On je ostao mrtav ozbiljan. Jovana se uozbiljila. Zamislilaje da će se on spustiti na pesak i dopuzati do nje četvoronoške,ne prekidajući kontakt očima, koji je u isto vreme i ledio i žario.Ali nije. Sledećeg trenutka on je stajao pored Marijineležaljke i gledao u njeno usnulo lice i vrelu kožu. Tipično.Jovana se vratila svojoj knjizi. On se nadvio nad Marijom,oslonio se rukama na njenu ležaljku i uperio svoje lice u njeno,zadržavajući zaleđen ozbiljan izraz lica.– Jovana, opet mi zaklanjaš sunce – promrmljala je Marijadremljivo.– Its not me – upozorila ju je Jovana na engleskom.Marija je otvorila oči. Kratak gromoglasan vrisak prolomiose plažom. Skočila je i sela. Delovala je preplašeno iuznemireno, a ruke su joj se tresle.– Šta ćeš ti ovde – pitala je?– Zašto ti je isključen mobilni? – pitao je on čučeći porednje i gledajući je pravo u oči.– Pokvario se.– Nemoj da lažeš – on se nije trudio da bude ljubazan.– Ma, ostavi me na miru, šta te se tiče! – brecnula seMarija. – I prestani da me pratiš!Muškarac je uzdahnuo i ustao.– Pođi sa mnom – naredio je.– Ne mogu, vidiš da nisam sama.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić41On je pogledao u Jovanu. Ona je uplašeno i preneraženogledala u njih.– Moramo da razgovaramo, vrati se posle – rekao je on.– Nemam ja šta sa tobom da razgovaram.– Prestani da se praviš pametna, Marija – prosiktao je krozzube i stegao je snažno za nadlakticu. – Polazi odmah!Ljudi koji su bili u blizini su zaćutali i pogledali unjihovom pravcu.– Sačekaj me molim te – rekla je Jovani, a glas je trebalo dajoj bude umirujući, kao da još ima kontrolu nad situacijom, alinije.Otišli su u zaleđe plaže i zaustavili se u osamljenomprolazu između dve montažne kućice-restorana. Pričali suuzbuđeno, ali se nisu mogli čuti od muzike i graje. On je pričaopolako, držao je za ramena i stiskao je neprimetno, ali snažno.Ona se otimala histerično i ljutito mu odgovarala. Onda je onpočeo da je cima i trese. Jovana, koja je sve to gledala, takođe jepočela da se trese. Nije imala nikakvu ideju o tome šta sedešavalo. Samo je nemo posmatrala sa velikom dozom straha islutnje. U jednom trenutku, Marija se otrgla i udarila ga ugrudi, jednom pa drugom rukom, kao da udara u stenu. On jekratko i brzo, poput vetra, zamahnuo rukom i njena glava sezanela u istu stranu, a kosa joj prekrila lice.– Policijaaaaa!!! – Jovana se prodrala i potrčala u njihovompravcu. Čitava plaža se usredsredila na nju. – Help! Help!Pritrčala im je i ustremila se na zbunjenog muškarca-siledžiju, mašući rukama neodređeno u nadi da će ga dokačitiili bar uplašiti, trudeći se pri tom da privuče što više pažnjegalamom.– Siledžija! Manijak! Aaaa!!!– Jovana, smiri se – Marija je pokušala da je smiri i odvojiod njega, ali umalo nije i ona dobila po nosu. Prišao im je i onajplavokosi muškarac, i posle nekoliko trenutaka Jovana je bilajedina kojoj je trebala pomoć, budući jako uplašena i agresivna.Svi su je umirivali, pa čak i Marija, kao da se prethodno ništanije dogodilo.– Ali on, ali ti… – mucala je Jovana.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 42– Smiri se, sve ću ti objasniti. Prestani da paničiš, privuklasi pažnju cele plaže! – sirota Marija, malopre sva uzrujana, sadaje već davala pravo sebi da se ljuti na Jovanu i da bude drska.– Hteo je da te siluje, a ti ga braniš!– Ne preteruj – reče Marija.– Ko ti je ova ludača? – pitao je njen siledžija.– Ludača? Ma ko si ti?! Ti si ludak! Siledžijo! Manijače! –odbrusila mu je Jovana?– Šta se ovde dešava – videvši gužvu i galamu, prišla suim dva policajaca u uniformi, od kojih je jedan, reklo bi se pošeširu, verovatno bio žena.– Aha! Konačno! – uzviknu Jovana – Ovaj ovde – uperiprst u siledžiju – maltretirao je moju drugaricu.– Jovana! – Marija je preseče pogledom i obrati sepolicajcu koji je verovatno bio žena – Moja prijateljica malopreteruje. Samo smo se prepirali.– Dokumenta, molim.Dok je Jovana otišla po dokumenta Marija je pokušala daim objasni.– Znate, ona nije odavde. Ona živi u Londonu i malo jenervozna zbog nekog terorističkog napada.– Kakvog terorističkog napada? – reče policajac koji jesigurno bio muškarac, hvatajući se za pištolj o pojasu i osvrćućise oko sebe.– Ma neki tamo… u Londonu – Marija odmahnu rukom.– A, to… – pribra se policajac. – Molim vas i vašadokumenta – reče siledžiji i njegovom zelenookom prijatelju.– Nemam ništa kod sebe – reče ovaj. – Zaboravio sam daponesem.Jovana je donela Marijinu ličnu kartu i svoj britanskipasoš, koji su policajci pažljivo zagledali sa svih strana.– Dobro. Vi ste u redu. – rekoše i vratiše dokumentadevojkama. – A vi ćete morati da pođete sa nama.– Aha! Uhapsite manijaka! Ako, ako. – dobacivala jeJovana za njima, dok ju je Marija cimala za ruku. – Šta ti je,zašto me cimaš?– Prestani da dramiš – umirivala ju je Marija.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić43– Dramim?! Ja dramim? Objasni mi, molim te, ko ti je ovajsiledžija? Ovaj kreten! Ovaj idiot! I zašto ga uporno štitiš, kadsam lepo svojim očima videla da ti je udario šamar?Marija je pogledala u zemlju postiđeno.– Ma, to je Luka.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 4410.Godina 1997. Država: Jugoslavija. Ledeno februarsko veče.– Problem sa nama Crnogorcima je što nemamo talase –govorio je tridesetpetogodišnji Vukašin Milošević svom desetgodina starijem bratu Radovanu, na takav način, kao da jepopio svu pamet sveta. – Nemamo prave, velike talase, kao uKaliforniji. Sve nam je ravno. – pokazuje rukama horizontalnuliniju – Bara obična! Od Bara do Barija!– Ne mislim da su talasi trenutno naš najveći problem –mirno je odgovorio Radovan slušajući radio sa koga jedopiralo:„…Apeluje se na sve Beograđane da prestanu daslušaju ovaj radio program u svojim kućama i da izađu naulicu…“ Njegov sedamnaestogodišnji sin Luka, muvao se postanu ogrnut američkom zastavom očigledno se spremajući danekuda izađe. Bio je odveć visok mladić, tamnoput, ozbiljnoglica i muževnog glasa, ali je njegova vitka i slaba građaotkrivala pubertetliju koji je od jutros porastao još nekolikomilimetara.– Nijesu najveći, ja to i kažem. No su mali! Čuješ li me,mali! – Vukašin se nadvijao preko stola prema svom bratu. – Inijesu tvoj problem. Tvoj problem je ovde u Beogradu, naDedinju… Da sam ja toliko godina u politici, kao ti, odavno bihja smako diktatora što nam bruka prezime.– Otići će on, uskoro.– Jes vala, jedino ako se šlagira – reče, vraćajući se ustolicu.Radovan je živeo u Beogradu, bio je pravnik i funkcionerjedne manje demokratske opozicione stranke koja se sa ostalimaborila protiv režima Slobodana Miloševića. PoreklomCrnogorac, a po prirodi miran i staložen čovek. U svojojdugogodišnjoj karijeri napredovao je prilično dobro, ali opet ne
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić45dovoljno, s obzirom na svoju stručnost, jer nikada nije bio članSKJ, SPS ili JUL. Pre pet godina, pokošena teškom bolešću,umrla mu je žena, i od tada je živeo sam, posvetivši svu pažnjusvojoj političkoj karijeri.Njegov brat Vukašin emigrirao je još davno u Ameriku,kao i ostatak njihove porodice, u potrazi za boljim životom.Pošto se tamo zaposlio kao advokat zarađivao je dosta novca,ali sa svojom suprugom nije imao dece.– Luka, je l’ dobra zastava? – pitao je svog bratanca.– Odlična je. Hvala ti puno striče.– Ništa, ništa. Treba da dođeš u Kaliforniju da te stricnauči da surfuješ na talasima.– Važi – odgovori Luka rasejano – nego, jeste li videlinegde moju pištaljku?– Ne znam, vidi u svojoj sobi – odgovorio je njegov otac.– Treba da ga pošalješ kod mene – reče Vukašin svombratu, kada je Luka izašao iz sobe. – Gubi mladost ovde. Nemaperspektivu u ovoj klaustrofobičnoj zemlji.– Ne dolazi u obzir! – Radovan se odjednom uzbudio. –On ostaje ovde! Dobro je njemu ovde, ništa ti ne brini.– Znam ja da njemu ovde nije loše, ali bi mu tamo bilobolje. Šta ova zemlja ima da ponudi mladima?– Biće i ovde bolje jednog dana. Menja se.– Mijenja se, mijenja… Što se mijenja? Jedino se cijenemijenjaju, i to svaki dan!– Promene ne dolaze same od sebe, već svi moramo da sepotrudimo – kao uvežbani politički tekst govorio je Radovan.– E jesi naivan – Vukašin se nasmeja podrugljivo. – Nećeovde nikad bit bolje, čuj što ti kažem: nikad! Bit će, vala, samosve gore! – napravi pauzu i spusti ton – Šalji ga prijeko kodmene, dok je još mlad, dok može da dobije vizu. Ako si riješiosebe da zarobiš u ovom zatvoru, pusti barem njega da proživi.Radovan se nasmeši i mirno odgovori:– Ova zemlja će ostati na ovoj omladini koja se sada naulici bori za slobodu i demokratiju.Vukašin tresnu dlanom o čelo i prevuče šakom preko svogzgroženog lica. U tom trenutku, toplo obučen i spreman zaizlazak, Luka se pojavio u sobi.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 46– Odoh ja – reče, pošto je pogledao na sat.– Ideš. Dobro. – reče Radovan, ignorišući preuveličanureakciju svog brata. – Objasni tamo da večeras nisam mogaodoći.– Čekaj, Luka, da ti stric nešto reče – zaustavi ga Vukašin.Napravio je pauzu koja nagoveštava bitnost onoga što ćereći.– Život ti je… kao surf na talasu! Ako hoćeš da opstanešna površini, moraš da uhvatiš talas koji ti naiđe i da ga nepuštaš. Da budeš stalno na njemu. Ako ti talas pobjegne, tiostaješ na mirnoj vodi i toneš.Luka se zamislio.– Pusti ga Luka, vidiš da lupeta – reče Radovan.– Ja lupetam?! Ja?!– Ne, u pravu je stric – progovori Luka. – Ima tu istine.– Nego šta da sam u pravu. Samo, problem je u tome štoovde nema talasa! – zaključi zadovoljno stric. – Nije li?Razumiješ? Nema talasa!– E, pa baš zato mi talasamo – reče Luka i dunu u pištaljkupodižući stisnutu pesnicu visoko uvis – Do konačne pobede!!! –i istrča iz stana.– Lijep je na mene, a tvrdoglav i lud na tebe – rečeVukašin svom bratu posle kraće pauze.Ledena februarska noć pritiskala je mračne i tesnedorćolske ulice. Na desetak stepeni ispod nule čak su i uličnesvetiljke davale slabu i hladnu svetlost, koja se upijala u suv izaleđen asfalt. Luka je izašao iz zgrade, navukao rukavice,podigao kragnu na jakni i pošao ka centru. Na uglu kod crkvesv. Aleksandra Nevskog čekao ga je Viktor, plavokosi dečaksvetlog tena, nesvakidašnje zelenih očiju i jarkih crvenih usana.Držao je ruke u džepovima i prebacivao se sa noge na nogu.– Gde si, brate, skamenio sam se ovde – rekao je, radostanšto ga vidi.– Izvini, brate, došao nam stric iz Amerike pa me zadržao.– Je l’ doneo? – pitao je Viktor nestrpljivo.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić47Luka je malo raskopčao jaknu. Ispod je blesnulasvilenkasta tkanina sa crvenim prugama, koju je nosio pripijenuna grudima.– To! – oduševljeno uzviknu Viktor.Veselo su se uputili Francuskom ulicom ka Trgurepublike.Viktor je bio dete skromne ali velikodušne radničkeporodice. Imao je dve starije sestre i svi su živeli u malenomstanu na Dorćolu. Njegovi roditelji su voleli Luku, a Viktorovamajka mu je naročito bila naklonjena nakon smrti njegovemajke, pa je brinula o njemu kao o svom sinu. Tako su oni živeliskoro kao prava braća.– Zvao sam i Marka, ali nešto sere, kao nije mu dobro –reče Viktor.– Kurac, nije mu dobro… Ne da mu ćale. A kad je počeoštrajk, on je jedini išao u školu. Ma dosta mi je više tog njegovogdvoličnog sranja. Neka prizna da je komunjara ili neka nam sepridruži na ulici.– Pička. Nije njemu lako. Ćale mu je kreten. Ja sam ličnočuo kad je rekao za nas da smo propaliteti, anarhisti i huligani.– Ko je to rekao?– Pa, Markov ćale.– Mogu da mi puše i on, i njegov ćale, i deda, i ceo CK! I toću lično da mu kažem kad ga budem video.Trg je već bio zakrčen demonstrantima: učenicima,studentima, profesorima, radnicima. Nosili su parole protivrežima, kontrole medija i krađe lokalnih izbora, kao i nemačke,britanske i druge zastave, uvezane sa srpskim. Luka i Viktor suraširili američku zastavu i pomešali se sa masom. U jednojgrupi lepo obučenih, urednih ljudi, stajao je i Zoran Đinđić udruštvu Vesne Pešić i još nekih lidera opozicije, kao i novinara, inešto objašnjavao gestikulirajući rukama. Jedan od gospode izte grupe, u dugom crnom kaputu ispod čijih revera se videlakravata, mahnuo je Luki i pozvao ga da priđe:– Miloševiću! Gde ti je otac?
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 48– Poručio je da večeras ne može doći… – odgovori Luka. –Došao mu je brat iz Amerike– Mogao je i njega povesti, da prenese sliku u svet.Luka se samo nasmešio i ponosno pokazao na zastavu.– Lepo, lepo – nastavi ovaj gospodin veselo – samo muprenesi da je sastanak saveza sutra u tri i da mi se javi prepodne da mu kažem gde tačno. Zapamti.– Preneću mu.– Čuješ li šta se priča, brate? – upita ga Viktor kada mu seponovo pridružio. – Kordon je blokirao Draškovića na NovomBeogradu. Ne mogu nam se pridružiti.– Mamu im jebem crvenu – opsova Luka.– Mi ćemo krenuti ka njima.Oko devet časova formirala se kolona prošaranatransparentima i zastavama na čijem čelu je nošen ogromantransparent na kome je pisalo „Beograd je svet“. Krenuli su kaBrankovom mostu u susret blokiranim protestantima sa drugestrane Save. U masi je vladala tenzija, napeto iščekivanje, ali ipozitivno raspoloženje.– Je l’ te još smara Sanja, brate? – pitao je Luka dok su sespuštali Sremskom ulicom.– Ne da smara, brate, nego ubija! Dvesta puta je zvaladanas. Jebo te, koja je to ćurka…– Zašto je ne otkačiš?– Otkačim je ja, – reče Viktor – ali mi ona opet dođe nakurac. Slepica.– Zaljubljena je. A šta, tebi kao nešto fali, brate? – Luka senasmeši ironično.Viktor ga pogleda pronicljivo.– Hoćeš ti, brate, da je jebeš?– Ja?! – Luka je bio iznenađen ovim pitanjem.– Pa, možemo i zajedno, brate – nastavi Viktor palećicigaretu. – Mala je odlična. E, pazi, to bi bilo ludo: u sredu, kadbude došla kod mene, da joj namestimo. Da je napijemo,naduvamo, ili tako nešto, pa da je uništimo od kurca. – Viktorse zakikota uzbuđeno.– Zezaš – Luka ga pogleda ispitivački.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić49– Zašto? Nećeš?! Šta nas boli kurac, brate!– Mislim, što da ne… – Luki zastade glas, a pogled muostade prikovan pravo ispred, negde na Brankovom mostu. –Jebo te… Kordon!– Uaaaa!!! – zaurla Viktor.Početak mosta bio je blokiran debelim oklopljenimpolicijskim kordonom. Policajci su imali štitove, šlemove,pancire, pendreke, gas maske, i ko zna šta još, što na prvipogled nije bilo uočljivo. Na drugom kraju mosta, drugi kordonzadržavao je drugu grupu demonstranata. Masa se zaustavilanedaleko od prvog… Sitni predmeti leteli su ka policajcima,zvižduci, pištaljke, dobacivanje, psovanje.– Imaju naređenje za juriš – pročulo se.– Bando crvena!!!Nekoliko sati kasnije slika je bila totalno drugačija. Gužva,metež i panika u oblaku gustog suzavca. Vodeni top izbija izbočne Pop Lukine ulice i kreće na masu. Demonstranti serazbijaju, neki beže nazad, neki napadaju vodeni top palicama,neki pokušavaju da se probiju na drugu stranu i napadnu saleđa kordon koji se već razbija. Policija sa gas-maskama prodiremeđu demonstrante, tuče, batina, pendreči, šutira. Ni žene nilideri nisu pošteđeni.Jedan suzavac pao je ispred Viktora. Brzo je navukao šalpreko nosa, dotrčao do limenke iz koje je šikljao gust beli dim,zgrabio je i bacio nazad na policiju. Ali, šal mu nije mnogopomogao. Vetar je naneo mlaz na njegovo lice, i istog trenutkaosetio je kao da su mu se pluća sledila i zakočila. Oči su gastrašno pekle iako je žmureo, i nije mogao ni da proba da ihotvori. Uhvatio se za vrat skidajući šal i otkopčavajući jaknu,pokušavajući da dođe do daha i vazduha, ali svuda oko njega jebio samo gust suzavac. Teturao se na slepo kroz masu koja jebežala, saplitao se i sudarao sa drugima, a onda je odjednomosetio snažan udarac u rame, ali ne tvrdim predmetom, većoštrim i ledenim mlazom vode, kao mačem. Pao je na asfaltpokošen. Pokušao je da dozove Luku, ali nije mogao ni da diše,a kamoli da viče. Još jednom, oštar mlaz vode je prešao preko
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 50njega uz zaglušujuću buku poput vodopada, probijajući se krozodeću do kože, i čak ga svojom snagom zakotrljao po asfaltu.– Viktore! – dozivao je Luka kroz kašalj. On se takođenagutao suzavca i oči su ga pekle, ali je uspeo na vreme da seizvuče podalje. Dozivao ga je i tražio pogledom, ali nije mogaoda ga vidi od gužve i izmaglice koja se polako razređivala.Svuda oko njega policija je mahala pendrecima. Neki su udaralineodređeno, nasumično, koga dokače, a neki bi seusredsređivali na jednog, batinali ga dok ne bi pao, a onda bi gašutirali i gazili, psujući ga, nanoseći mu povrede do nekogodređenog stepena, kao po nekom pravilu, koji normalan svetnije mogao razumeti, a koji su oni negde, na svojim obukama,naučili. Onda bi ga ostavili da krvari na asfaltu i pohitali bi nasledeću žrtvu, brzo, da nešto ne propuste.Luka je čučnuo pored zida i pokrio se jaknom kada supolicajci naišli. Savio je glavu među kolena i pokrio je rukama.Osetio je jedan snažan udarac po leđima i još jedan po prstima,a ona je čuo „Drž ga, drž ga... “, policajci su otrčali na drugustranu i oko njega se umirilo.„Dobro sam prošao“, pomislio je, podigao pogled i videoda se ulica ispred njega umirila. Policija je potiskivalademonstrante ka Terazijama. Iza njih su ostajali ljudi na ulici,ležali nepokretno, puzali, hramali, posrtali. Jedan policajaczaostao je za ostalima, zabavljen šutiranjem nekog dečaka,nakvašenog i savijenog u lokvi vode koja se već ledila. Okomiose na njega kao besan pas, šutirao ga i udarao pendrekom, a sanjegovog nepomičnog tela je prštala voda.– Viktore! – povikao je Luka, ne baš glasno, samo koliko jemogao da aktivira blokirane glasne žice.Zadrhtao je. Imao je samo trenutak, manje od sekunde, dase uplaši. Ustao je, dočepao metalnu šipku od nekogtransparenta i bez mnogo razmišljanja potrčao ka njemu. „Šlem,pancir, štit, čizme…“, proletelo mu je kroz glavu dok je trčaostegnutih zuba. Erupcija besa naterala mu je krv u lice.Nesvestan snage svojih promrzlih, pretučenih prstiju, zaleteo sei, ispustivši urlik, tresnuo hladnim čelikom u policajčevunezaštićenu cevanicu.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić51Ovaj pokleknu i pade na kolena oslanjajući se rukama naasfalt. Jednom rukom skide masku sa lica i jauknu. Lukanastavi da ga udara, hitro, svaki put sve snažnije, po rukama,nogama, panciru, ispuštajući kroz zube bes u vidu životinjskogrežanja.Udarao bi ga tako verovatno sve do kasnog zimskogsvitanja, dok đubretari ne bi došli da ga pokupe sa smećem irazbacanim transparentima, pa da ga odlože bezbedno nadeponiju, daleko od ljudi gde nikome ne može nauditi, ali sesetio Viktora koji je ležao u poluzaleđenoj vodi. Bacio je palicu ibrzo mu pritrčao. On je nepomično ležao na asfaltu, kratko iubrzano disao i šištao kroz zube. Iz kose mu je niz čelo idlanove kojima je pokrio lice curila krv.– Viktore – prošaptao je Luka i pokušao da ga uspravi, alion nije mogao da stoji na nogama.– Pomoć! – povikao je Luka, opet ne baš glasno, i osvrnuose oko sebe, ali nije bilo nikog u okolini ko bi mogao da mupomogne, osim policajaca koji se previjao od bola pored njih.Uspeo je da podigne Viktora u naručje i sa njim pobegne usporednu ulicu. Leđa su ga jako bolela od udarca pendrekom, apromrzle i pretučene prste nije osećao. Ali, on nije razmišljao osvojim mukama. Viktor je pravio bolne grimase na svommodrom licu i još više usitnjeno disao i drhtao, jecao. Stezao jeLuku za revere jakne i pokušavao da kašlje. Luka je samoteškim koracima bežao sa njim u naručju. Nije bio lak, a joštežim ga je činila vodom natopljena odeća.Tek kada su bili daleko od svake buke, na tihoj kaldrmiStarog grada, u senci tornja Saborne crkve, Luka je osetioiznemoglost, i pomislio da neće uspeti. Uneo ga je u ulaz jednestare zgrade u ulici Sedmog jula, pažljivo ga spustio nastepenište i naslonio na zid.– Jesi li dobro? Jesi li dobro? – panično je ponavljao.Iako je bilo sasvim očigledno da mu je jako loše, Viktor jesmogao snage da klimne glavom. Iz kose mu je niz svilenkastezlatne pramenove sve do modrih ispucalih poluotvorenihusana curila krv, iz nosa i očiju suze i sline. Tresao se kao listićna vetru, mišići su mu se grčili i nije mogao otvoriti oči. Lukamu je skinuo mokru jaknu, koja se na ivicama rukava već ledila,
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 52ali su i džemper i majica ispod bili potpuno mokri, pa mu je injih skinuo.– Biće sve u redu, batice… Biće sve u redu. – govorio muje, a u glasu mu se osećalo da svakog trenutka može zaplakatikao dete.Ali, nije bilo mesta za suze. Trebalo mu je nešto suvo daga obriše. Odvezao je sa sebe zastavu koja mu je sve vreme bilana ramenima, i njom mu obrisao krv sa lica i kose i ledenu vodusa modrog tela. Na kraju je skinuo svoju jaknu i obukao mu je.– Možeš li da ustaneš? – pitao je.Viktor ga je pogledao ispod poluspuštenih kapakamutnim i krvavim pogledom i klimnuo glavom, a možda je,zapravo, tek tada klonuo.– Drži se, batice, drži se. Naći ćemo pomoć. – tešio ga jeLuka, a i sam se tresao od hladnoće i straha kome nije smeo dapogleda u oči. Ustao je i podigao ga. Jednu njegovu ruku jeprebacio preko svog ramena i čvrsto ga stegao oko struka.Polako su krenuli uz ulicu Sedmog jula. Viktor je malo koračao,a onda bi ga noge izdale, pa bi se prepustio da ga Luka vuče.Grad je bio pust. Prošli su pored zgrade Narodne banke,presekli Knez Mihajlovu i izašli kod Studentskog trga. Tamo suzaustavili kola hitne pomoći koja su prolazila. Iz auta su izašlimedicinski radnici i pažljivo uneli Viktora. Luka je hteo dapođe sa njima.– Ne može, nema mesta – odgovorio je jedan. – Ko znakoliko ćemo još morati da pokupimo.– Idi kući – prošaptao je Viktor, i to je ohrabrilo Luku, jerje ovaj konačno progovorio. – Biću dobro.Zatvorili su vrata kombija i odvezli se niz ulicu. Tek tada,Luka je opustio zube, shvativši da ih je do tada sve vreme držaojako stisnute, od čega ga je bolela ukočena vilica. Pogledao je uzastavu koju je gužvao u rukama. Bila je mokra, krvava ipogužvana.Kasnije te noći, dok je sedeo utopljen u svom krevetu i piočaj, dok je njegov otac nervozno telefonirao stranačkimkolegama, dok su sa radija dolazile informacije o bilansu „Noćidugih palica“, dok je bol u zagrejanim leđima i prstima postajao
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić53sve jači, Luka nije mogao da se otrgne snažnom utisku da neštonije u redu sa njim. Te iste večeri, dok je svog teško povređenogdruga nosio na rukama, i dok ga je posle presvlačio nastepeništu zgrade u ulici Sedmog jula, mislio je o tome kako bibilo nepodnošljivo strašno da ga slučajno izgubi, i to baš sada,kada su imali onaj plan sa Sanjom za sredu.Ustvari, nije samo pomislio, već se, zapravo, preplašio. Izjoš neistraženih mutnih dubina svoje mlade adolescentneličnosti izvukao je neko njemu do tada nepoznato osećanje kojenije znao da protumači i za koje nije bio siguran da li je uopštetrebalo da ga dira.I da li je to sada pokušavao da ga potisne nazad na dno?Odrastanje je, zapravo, lov u toj mutnoj i dubokoj vodi.Sve što se u mladosti ne izvuče, jednog dana će već samoisplivati na površinu, ali kao truo i smrdljiv leš.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 5411.…Beograd, SCG, 2005.– To je Luka Milošević?!!! – zaprepastila se Jovana?– Da… I molim te, budi malo tiša, već si privukla pažnjucele plaže. – umirivala ju je Marija, kao da se ništa nijedogodilo. – Mislim da bi bilo bolje da sada pođemo kući.Sunce je i dalje pržilo njihova lica, pa je Marijino crvenilood šamara na obrazu ličilo samo na opekotinu.– Molim te da mi sve hitno objasniš – zahtevala je Jovana,dok su šetale stazom ka ulici. – O čemu se ovde radi?Šta da joj objasni? Kako da joj objasni, kad ni njoj nije bilojasno? Gde je sve počelo, kako sve počinje? Seća se da je samoželela da bude srećna i da ispuni svoje snove. A sada… Sadasamo želi da je nema, da nestane, da ode daleko od svega i odsvih, da je niko ne gleda, da je niko ne pita šta se dogodilo. Zarje to bitno, šta se dogodilo?– Ja razumem da tebi sve ovo izgleda jako čudno iuvrnuto, i da stvari nisi tako zamišljala, ali moraš da mi veruješda ništa nije tako kako izgleda.– Osim njega – ubaci Jovana. – On izgleda baš onako kaosam očekivala.– Dopada ti se?– Hes so goddamn sexy! – ozbiljno reče Jovana, vrtećiglavom.– Znam. Rekla sam ti. Ali, moram da ga ostavim. Moram!Ovako više ne mogu.– A onaj plavušan sa njim, to je, znači…– Viktor – smrknuto reče Marija kroz zube.– Pa i on je pravi slatkiš, dušo! Zar ne? Prelep je. O njemumi nisi nikada pričala.– To je prokleti Viktor! – naglasi Marija besno.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić55– O, izvini. Znači i njega mrzimo. – zaključi Jovana.– Iz dna duše.– Ah. Biće teško. – uzdahnu Jovana. – Ali, ako mi sve lepoobjasniš, možda mi pođe za rukom.Opet. Kao da sve mora da bude objašnjivo. Odakle početi?Ovo danas, to je zbog onog od jutros, to od jutros zbog onogsinoć. Od sinoć do juče, od juče do prekjuče, zimus, prošlegodine…– Luku sam prvi put upoznala još dok sam se zabavljala seDenisom.– Još tada? – čudila se Jovana. – Ja sam tada bila uBeogradu. Kako ja to nisam znala?– Ma, jedva da sam ga tada primetila. Bio je potpunonevažan lik, klinac, nikada ga nisam pominjala. Ali, kako samkasnije saznala, on je tada na mene mnogo više obratiopažnju…
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 5612.Dorćol, Beograd, Jugoslavija, jesen 1998.– Ne, stvarno, brate, ja ne mogu da idem kod Komunjarena rođendan – Luka se izležavao na fotelji u svom stanu. – Idisam, ako ti se baš ide.– Ne seri, nego se spremaj – Viktor je stajao na sred sobe ipokušavao da ga nagovori da krene.Marko, koga su od nemila zvali „Komunjara“, bio jenjihov drug iz kraja, još od detinjstva. Te godine čitavageneracija navršavala je osamnaest godina, što, u principu, nijedonosilo ništa novo za njih osim prava da se i njihovi glasovipotkradaju na izborima. Prošlo je već više od godinu dana kakosu demonstracije uspešno završene – Beograd je biodemokratski grad, ali državom su i dalje upravljali isti ljudi ivladale su iste podele i netrpeljivosti. Viktor se oporavio od„Noći dugih palica“, kombinacija sa onom Sanjom nije urađenaone srede, ali jeste nekog tamo petka.I ne samo tada.I ne samo sa Sanjom.– Brate, ne mogu, smoriću se – negodovao je Luka. – Tamoće da se sluša samo turbo folk, svi će biti fensi i kič obučeni,komunjare će se proseravati na svakom koraku, a i Denis miposebno ide na kurac! Ne mogu.– Pazi ovamo, imam plan – Viktor otvori ormar sagarderobom i poče da ga pretražuje. – Znaš da se Marko primana Dacu Gaborku? Ona će sigurno biti tamo. E, a znaš da se onaoduvek primala na mene. Idemo da smuvamo Gaborku, njemuispred nosa, da mu presedne rođendan. A, brate, šta kažeš? Evo
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić57ti, obuci ovo. – Viktor baci Luki neku majicu, koja pade ovomepreko glave.– Brate, Daca Gaborka je gaborka – naglasi Luka ispodmajice.– Brate, stavićemo joj kesu na glavu – reče Viktor trzajućikukovima i pesnicama.Prasnuše u smeh.Nedaleko odatle, u jednoj velikoj posleratnoj vili savisokim plafonima i zidovima obraslim bršljenom, već su sepočeli okupljati gosti. Slavljenik Marko Zdravković šetao jesvoje lakirane cipele po prostranom salonu sa kaminom iznadkoga je na istaknutom mestu stajala velika uramljena fotografijenjegovog dede u društvu sa Titom. Sa uvek potpuno istimizrazom suzdržanog oduševljenja i gostoprimstva on se kretaoka pridošlim gostima. Uzeo bi poklon, predao ga poniznombatleru, a goste bi uputio na šank, gde im je na usluzi bioiznajmljeni barmen u beloj košulji, sa leptir mašnom i crnimpantalonama.U neko doba, kad je salon u prizemlju već bio priličnopopunjen, niz ulicu je naišao ispoliran BMW, bešumno seuvezao u dvorište kroz otvorenu gvozdenu kapiju i, uzpucketanje suvog lišća i grančica, zaustavio se ispred garaže. Iznjega je najpre izašao Denis, prešao na suprotnu stranu iotvorio vrata Mariji.Kada su se pojavili na vratima salona jedino muzika nijezamukla. Devojke su manje-više diskretnim pogledima najpreuz uzdahe požudno posmatrale Denisa, a zatim su, sa kiselimizrazima lica i uz međusobna došaptavanja primetile i Mariju.Momci su posmatrali samo Mariju, njene gole noge na visokimpotpeticama, njene sjajne usne, istaknute grudi. Ko bi rekao dajoj nije bilo još ni osamnaest!Marko ih je odmah primetio i prišao im sa istim onimizrazom na licu.– Marko, ovo je Marija. Marija, ovo je moj mlađi brat,Marko – reče Denis formalno.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 58– Denise, moraš da pomogneš nešto batleru u magacinu –reče Marko.– Zar sada? Vidiš da nisam sam.– Ko će drugi? Neću valjda ja? Meni je rođendan.Denis uzdahnu, prelete pogledom preko salona i,ugledavši nekoga, povede Mariju za ruku u tom pravcu.– Marija, upoznaj našu komšinicu Dacu.Marija osmotri devojku koja joj se smešila razrogačenihočiju. Kosa joj je bila totalno bezveze, ispod predugih šišakaštrčao joj je kljun, a lice joj je bilo puno bubuljica. Bila je udruštvu još nekih devojaka, koje je bilo teško primetiti.– Molim te, Daco, budi ljubazna i pomozi Mariji da seposluži pićem dok se ja ne vratim – reče Denis, pa došapnuMariji – Maco, izvini me na trenutak, brzo se vraćam.Daca povede Mariju do šanka.– Znači, ti si ta srećnica što je dočepala Denisa – reče jojusput. – Pa, čestitam.– Mda – reče Marija, ne znajući kako to da shvati. – Hvala.– Moram, moram reći da sam malo ljubomorna – Daca jepodvriskivala i pokušavala da zvuči veselo i ljubaznonaglašavajući svaku drugu reč – ali, vi, vi ste divan par! Mojikomplimenti!Daca je možda bila ružnjikava, ali je zato bila vrlo ljubaznai iskrena devojka. Marija se vrlo brzo opustila u njenomdruštvu. Denis se posle dužeg zadržavanja pojavio, ali mu jezvonio mobilni pa je, izvinjavajući se i opravdavajući se, opetnegde otišao autom.– Ćao Daco – odnekud se pojavio Marko sanajkretenskijim osmehom do tada.– Ćao Marko – reče Daca kolutajući očima. – Pa gde si ti,nema te još od malopre?– Evo, tu sam – reče, znojeći se, a onda se odjednom setinečega – Hoćeš da igramo?– E, ne mogu, stvarno, lekar mi zabranio – reče Daca,mrtva ozbiljna.– Kako to? – upita Marko.– Ženski problemi – odgovori Daca ubedljivo. – Eno, Sanjase dosađuje. Pitaj nju.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić59– Hoćeš piće? – nastavi navalentno Marko.– Važi. Idi donesi nam martini, ja ne smem mnogo ni dahodam.Marko odleprša.– Kreten – reče Daca Mariji. – A u koju školu ti ideš?– U filološku. A ti?– Frizersku.– Super – reče Marija i nasmeši se ljubazno.Nešto kasnije pojavili su se i Viktor i Luka. Pozdravili suse sa Markom i mislim da nema potrebe da ponovo opisujemkako je to izgledalo i šta je sledilo. Uzeli su piće i skrasili se namestu sa koga su imali dobar pregled.– Mislim, brate, kakav krš od žurke! – zgražavao se Luka.– Samo još nedostaju njegov ćale i partijske kolege sapetokrakama na čelu, pa da puste „Druže Tito“ i da idemo svi upičku materinu.– Tu je Sanja – Luka pokaza pogledom.Sanja je stajala u društvu nekoliko drugarica. Imala je crnuispravljenu kosu i svetao ten. Nije se mogla pohvaliti nekomgrađom. Bila je ravna, nije imala ni grudi ni kukove. Za nju senije moglo reći da je ružna, jer nije imala nikakvih ružnih crtana licu, ali na njoj se nije moglo pronaći ništa naročitointeresantno.Verovatno da je njena pažnja već duže vreme bilaprikovana za Viktora, jer kada ju je on primetio, ona je već bilahipnotisana. I u tom trenutku je njen pogled bio jedinisimpatičan detalj na njoj. Bio je to pogled zaljubljenetinejdžerke, pogled opsednutosti i čežnje.– Pogledaj je, samo što ne svrši – prokomentarisa Luka.– Ma, pun mi je kurac više te pušikurke – reče Viktorokrećući glavu od nje nezainteresovano. – Ne zaboravi davečeras imamo poseban zadatak u svetoj demokratskoj misijiborbe protiv komunizma. Je l vidiš negde Dacu?I onda se, baš kao u holivudskim filmovima, masa na nekinačin razmakla, i na drugom kraju salona je zasijala čitava
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 60figura prelepe Afrodite-Marije okićene dragocenim metalima isvetlucavim kamenčićima.– Jebote, kakva pička – zabalavio je Viktor, pipajući semeđu nogama.– Gde? – osvrtao se Luka.– Tamo, sa Gaborkom – pokazivao je Viktor.– Uuu, štuka, brate!Razmenili su značajne poglede između sebe, bez reči sesporazumeli, i krenuli ka njima. Viktor je prišao Daci otpozadi iobuhvatio je oko struka dok je ona igrala. Ona se najpre uplašilai trgla, ali kada se susrela sa opijumom koji je zračio iz njegovihzelenih očiju hipnotisano se nasmešila i prepustila mu se. Dokje stajao iza Dace, igrao sa njom i disao joj u uvo, pogledom jestreljao pravo u Mariju. Luka joj je prišao, ali ona nije obraćalapažnju na njega. Borila se sa Viktorovim pogledom, pokušavalada ga odbije od sebe, ali ga je neprestano osećala na svojimusnama, na dekolteu, na butinama. Toliko se uzvrpoljila inaelektrisala, da nije ni primetila Luku, koji je sagorevao uprizoru njenog nežnog belog vrata svilenkastog sjaja. Usne sumu se sušile, a u grlu mu je lupalo srce. Pružio je prste ka tomvratu, želeći samo da ga oseti, da bude siguran da postoji.Marija je u tom trenutku već hipnotisano pratila Viktoroveusne koje su se upijale u Dacino rame, a kada je osetila dodir nasvom vratu, varnica je sevnula, krv joj je pojurila u glavu i svase stresla od uzavrelih strasti. Zažmurila je, ošamarila sebe umislima nekoliko puta, i kada je otvorila oči Daca i Viktor su seljubili tako strasno i vlažno, da umalo i ona nije zabalavila. Apored nje je stajao nekakav napaljeni tinejdžer i pipao joj vrat.Besno mu je odgurnula ruku od sebe, ni sama ne znajući zaštoje ljuta, zgrabila svoju tašnicu i istrčala u predvorje salona.– Halo, Denise – govorila je histerično u mobilni telefon naivici plača – odmah da si došao po mene! Odmah!!!Prekinula je vezu, pokupila suze iz očiju i izašla napolje.Naslonila se na betonsku ogradu stepeništa, izula neudobnucipelu da odmori nogu, izvadila ogledalce i počela da nameštaumetke u grudnjaku i da popravlja šminku. Odmah za njompojavio se i Luka. Marija je kratko podigla pogled, i kao da nije
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić61njega očekivala, odmah je nastavila da se ulepšava. Nimalo senije trudila da sakrije da joj nije drago što ga vidi.On je stao pored nje i posmatrao je kako se šminka.– Šta hoćeš? – pitala ga je neljubazno.– Pet minuta do dvanaest – Luka je pogledao na sat. –Hoću još pet minuta da uživam u ovoj čaroliji.– Ha, ha – nasmejala se isfolirano. – Vrlo duhovito.– Mislim, ako baš moraš da ideš kući u jednoj cipeli, ondane moraš da ideš sama. – govorio je, gledajući joj u vrat idekolte.– Da nećeš možda ti da me pratiš kući? – pogledala ga jeispod sveže namazanih trepavica.Luka stavi ruke u džepove, napući usne i sleže ramenima:– Pa, imao sam neke druge planove, ovde… Ali ako bašinsistiraš…Marija se nasmejala.– U kom si ti fazonu?U tom trenutku se, uz šuštanje suvog lišća, ispred vilezaustavio svetlucavi BMW. Ugledavši ga, Marija je brzo vratilašminku u torbicu.– E, izvini, stvarno moram da idem, stigla mi je kočija –veselo je rekla obuvajući cipelu. – Izgleda da će ova čarolija dapotraje – reče, i strča se niz stepenište do auta.Bzzzz… Prozor na vratima auta se tiho spustio. Denis jeočima ispratio nožice svoje devojčice koje su poskakivale nizstepenište, poljubio je kad je sela pored njega i bacio jedankratak i prezriv pogled ka Luki, koji je stajao na stepeništu sarukama u džepovima i praznog pogleda. Bzzzz… Prozor sepodigao i sve dok BMW nije krenuo Luka je mogao da vidisamo odraz svog lica u staklu.– Sponzoruša, brate – prišao mu je Viktor, zagrlio ga, izajedno su pogledom otpratili auto koji je odšuštao niz ulicu. –Ma, teraj je u kurac. Nego… Gaborka nas čeka. – pokazaglavom ka vratima.– Neka, brate, idi sam – odgovori Luka kroz uzdah. –Drugi put, nisam nešto raspoložen. Mislim da ću da idemkući…
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 62– Jesi li siguran?Luka klimnu glavom.– Idi ti unutra. Moraš da je smuvaš. Pričaćeš mi sutra kakoje bilo.Viktor ga potapša po grudima i vrati se u kuću.Ostavši sam na mesečini, Luka je polako sišao nizstepenište, gledajući u svoje poderane patike. Šuškajući krozopalo lišće polako se uputio kući. Još jedno leto je nestalo, ijesen za njim, i još jedno punoletstvo, a već puno leta je prošlo uiščekivanju nekih promena. Neke stvari će se možda promeniti,ali neke nikada neće. Mesec nad Dorćolom ostaće isti, jesenjenoći ostaće iste, isto će šuštati opalo lišće još dugo, dugo… Ali,još samo večeras čarolija ispunjava noć, još samo večeras dečaciveruje u bajke, i nikada im – nikada više – nikakva revolucija toneće nadoknaditi.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić6313.Beograd, SCG, 2005. Stan na Bulevaru.– Posle je došao rat i znaš već kako se sve to sa Denisomzavršilo – rekla je Marija i na trenutak se setila svojih roditelja,ali ta misao je bila tako kratka i nepoželjna, odmahzapostavljena, da je prosto neumesno to pominjati.– Nikoga iz tog dorćolskog društva nisam viđala duževreme – nastavila je – a onda se, posle mnogo godina, kada si tiveć bila u Londonu, u komšiluku otvorio onaj salon „Kod DaceFace“. Svratila sam tamo i koga sam videla? Dacu, Denisovukomšinicu! Jedva sam je prepoznala, skroz se promenila. Tadase ona, ako ne računamo izvesne prekide, već duže vremezabavljala sa Viktorom. Sve je bilo drugačije, sve se promenilo.Meni je trebalo društvo, a povezivala nas je zajedničkanetrpeljivost prema braći Zdravković, pa smo se počele družiti.Jovana je sedela na krevetu zavaljena i pijuckala svojpreparat za mršavljenje.– I tako si ponovo srela napaljenog tinejdžera Luku,smuvala se sa njim iz očaja jer već duže vreme nisi imala dečkai otkrila da je on, zapravo, psihopata koji voli da maltretiradevojke – reče Jovana i srknu svoj preparat.– Nije baš tako. Prvo, on nije psihopata. Drugo, nisam bilaočajna… – Marija je razmislila. – Dobro, možda malo i jesam, alise definitivno nisam smuvala sa njim iz očaja. I nije više bionapaljeni tinejdžer, naprotiv. Sve se to odigralo mnogokomplikovanije. Videla si ga, u međuvremenu je postaoozbiljan muškarac, pravi frajer, neodoljiv. Promenio se. Neštomu se dogodilo.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 6414.Jugoslavija, Beograd, jesen 2000.Promene. Vreme kada ta reč još nije postala izlizana ibajata. Kada na jednom mestu imate krize, ratove, nestašicu,sankcije, hiperinflaciju, bombardovanje, nasilje, tiraniju… ondaje sasvim normalno da termin promene zvuči nekakoobećavajuće, optimistično, donekle romantično i egzotično.Dobro, sada već svi znamo kako se to odigralo: najpreizbori, pa krađa, onda bageri, protesti, opsade, požari ipredaje… Ništa novo, stari beogradski recept iz 1997. godine,samo ovaj put na nacionalnom nivou. Opet se Beograd tresao,goreo, štrajkovao, a potom slavio i hvalio. U jednom danu, 5.oktobra 2000. godine, politički život se izvrnuo naopačke,opozicija je postala vlast, vlast opozicija, a milisekund posletoga svi mediji su bili liberalni, policija profesionalna ikooperativna, vojska suzdržana i distancirana. Tako je barizgledalo.Obični ljudi, mali, sitni, ojađeni građani, stali su jedan dodrugog, načinili masu od oko milion ljudi – što će reći,respektivno biračko telo – promarširali prestonicom, zapalili tui tamo ponešto, svrgnuli diktatora i odradili svoj deo posla. Svisu bili tako ponosni na sebe i svoje delo koje je prekidalobelosvetske televizijske programe kao breaking news. Osećali suda su uradili ono što se od njih očekivalo, da su završili posao, imogli su na miru da se vrate svojim neprimetnim životima,ostavljajući političarima, najboljima od sebe, svojim delegatimakojima su bezgranično verovali, samo da dovrše lakši deo posla– pa da se, ako je moguće već sledećeg leta, bože zdravlja, sviprobudimo u sred Evropske unije, sa evropskim platama ievropskim manirima, lepši, mlađi, zdraviji, pametniji, i akomože još i da komšiji crkne krava.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić65Naravno, promene nisu zaobišle ni mladog Luku. Ali, prenego što ga ponovo sretnemo u demokratskoj Srbiji, vratimo sesamo još jednom, poslednji put, na onaj rat iz 1999. godine.Onaj čudesni nebeski rat nebeskog srpskog naroda i mračnihnebeskih NATO sila. Paralelno sa nebeskim bitkama, na zemljisu se vodile neke druge, još manje uočljive, a podjednakosurove. Medijski rat nikada nije bio žešći. Tadašnje vlastiskoristila je ovu nesvakidašnju priliku koja se retko pruža i uzemlji proglasila ratno stanje. Civilni zakoni i pravila ponašanjaviše nisu važili. Sve je bilo u rukama jednog čoveka – njegovogdiktatorskog socijalističkog visočanstva iz Belog dvora,vrhovnog komandanta. Paralelno sa nebeskim ratom vodio se iburni zemaljski rat protiv svih političkih neprijatelja. Medijskapropaganda dostizala je tada svoje najcrnje vrhunce pozivajućinarod na partijsko jedinstvo u borbi protiv „šovinističkihNATO svinja“ i njihovih plaćenika u zemlji, dok su nezavisnimediji zatvarana.Bilo kako bilo, protesti su opet bili aktuelni, ali ovaj put –antiratni. Za razliku od antirežimskih, ovi su bili mnogobogatiji. Jelo se i pilo na trgovima, slušala dobra muzika uživo,besplatno gledali najbolji filmovi. Neretko su se na trgovimaspaljivale američke, britanske i druge strane zastave, kao što suse u srednjem veku na lomačama po trgovima spaljivale iknjige. Gorele su možda baš one iste zastave što su pre nekolikogodina bile nošene uvezane sa srpskim.Uz svu dobru volju, mnogi nisu uspeli da bombardovanjedožive kao prijateljski gest velikih sila, svojih doskorašnjihsaveznika i uzora. Čak i oni malobrojni, najčvršći udemokratskom i prozapadnom ubeđenju, nekada najglasniji,sada su radije ostajali kod kuće da tiho slušaju radio „GlasAmerike“. Možda im je nedostajalo hrabrosti, možda snage ilivolje, a možda i argumenata. Svejedno, bilo im je teško.– Hoćemo na koncert na trgu? – kreveljio se MarkoKomunjara iz slušalice telefona.– Nećemo – odgovorio je kratko Luka. – Samo ti idi.– E, hteo sam nešto da te pitam… Znam da imaš američkuzastavu, pa… Da li bi bio ljubazan da mi je prodaš?
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 66– Ne bih – odbrusio je Luka.– Nisi fer. Šta će tebi? Treba mi za lomaču – kikotao seMarko. – Platiću ti dobro.– E, Marko – Luka se iznervirao – da mi popušiš ti malokurac, a?– Pazi šta pričaš, Luka, znaš da…Marko je zalupio slušalicu besno.– Jebem ti mater … – mumlao je kroz zube, a ruke su muse tresle. Imao je potrebu da slomi telefon, ali se suzdržao.– Šta ti je? – pitao ga je otac.– Ništa.– Luka, – umirivao ga je otac – budi strpljiv. Ovo je jednanenormalna situacija koja ne može dugo da traje. Veruj mi, iakotako ne izgleda, ovaj režim je svakoga dana sve slabiji.– Ne bih rekao – kroz zube je promumlao Luka.– Veruj mi. Ovo su očajnički pokušaji. Ne daj da teisprovociraju, oni baš to žele. Nemoj da budeš nepromišljen.Uskoro će sve biti drugačije, videćeš.Tako će i biti. Doduše, ne tako brzo, kao što su se nekinadali. Nekima sa strane to možda izgleda kao vrlo uspešnapolitika: povratiti poverenje naroda u razvijeni zapadni svet(čitaj: zločinačke agresorske NATO svinje), ubediti ih uEvropsku budućnost, razbiti ubeđenje o postojanju zavereprotiv Srba, okupiti opoziciju u jedinstven blok i dobiti naizborima, i sve to za otprilike samo dve godine – svakako nijemali uspeh. Da su svakom pojedincu ispirali mozak, duže bitrajalo.Ali, sa druge strane, kada imaš devetnaest ili dvadesetgodina, onda su ti dve godine dragocene. Dve po dve, odlokalnih izbora do predsedničkih, od predsedničkih doparlamentarnih, od jednog do drugog i ponovljenog izbornogkruga, od protesta do mitinga, dve po dve godine – nečija celamladost.Te, sada već davne 1999. ratne godine, fakultet se upisivaobez prijemnog ispita. Luka je upisao prava, možda zbog togašto su svi od njega to očekivali, a njegov otac najviše. Možda
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić67zato što nije imao bolju ideju. Možda zato što je i Viktorupisivao prava. Bilo kako bilo, prema pravu je gajio naklonostisto koliko i prema lanskom snegu. Jedino što mu se dopadalo usvemu tome, jeste mogućnost da jednoga dana postane političari da naredi da se pohapse svi koji mu se nisu dopadali, naprvom mestu braća Zdravkovići. Pod takvim okolnostima nijeni čudo što su njegove studije traljavo otpočele. U oktobru 2000,kada je trebalo da se juri uslov za upis druge godine, nije bilovremena za učenje – obarala se vlast. Znali su se prioriteti. Lukai Viktor bili su u prvim borbenim redovima.No, promena režima nije ono što nas ovde direktnonajviše interesuje. Ubrzo posle tih predsedničkih izbora usledilisu i parlamentarni izbori i Srbija je dobila prvu demokratskuvladu posle drugog svetskog rata, na čelu sa već ranijepomenutim dr Zoranom Đinđićem. Sa promenom vlade trajnose i temeljno promenio i život jednog našeg junaka. Mesta unovoj vladi podelili su između sebe mnogobrojne usitnjenestranke nekadašnje opozicije, sadašnje vlasti koja je, uzgred, jošneko vreme nastavila da se zove opozicijom, valjda po inerciji.Bilo je tu zaista mnogo upražnjenih mesta, koja su hitnomorala biti popunjena. U zgradu vlade, na uglu Nemanjine iKneza Miloša, tom prilikom uselila se tušta raznoga sveta, ameđu njima i Radovan Milošević, na mesto savetnika za nekatamo bitna pitanja u nekom tamo bitnom ministarstvu. Njegovafunkcija, svakako, nije bitna za ovu priču. Bitno je samo to da tapozicija nije bila istaknuta i javna, ali je bila izuzetno uticajna ipružala mu je izvesnu moć.Radovan je još ranije imao planove da započne nekiprivatni biznis, ali je do tada politička klima bila nepovoljna.Svoj novi položaj iskoristio je da ostvari svoje preduzimačkeambicije. Pored položaja dosta mu je pomoglo crnogorskoporeklo, familijarna i plemenska poznanstva i nadaleko čuvenopoštenje. Povezao se sa nekim ljudima „dole“ koji su već imalirazrađen biznis i otvorio salon automobila u Beogradu. Da li jeposlovao sa izvesnim nelegalnim pogodnostima ili ne, to se nemože sa sigurnošću tvrditi, a na kraju krajeva nije ni bitno zaovu priču.Bitno je to da se novac ubrzano slivao na njegov račun.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 6815.Jugoslavija, Beograd, 2001.Prva godina demokratije proletela je brže nego što jenekima trebalo da primete da vesti više ne počinju reportažamao ratu ili uvredama i psovkama na račun stanih zvaničnika.Pojedinci su to možda i primetili, ali strani zvaničnici izgledanisu. Možda to njima nikada nije ni smetalo.U aprilu je, uprkos danonoćnoj straži grupe vatrenihpristalica bivšeg režima, uhapšen ranije svrgnuti predsednik, anedugo posle toga izručen međunarodnom sudu za ratnezločine u Hagu. To je već nešto! Valjda smo se ponadali da ćenam međunarodna zajednica svima gurnuti u džep stotinakevra, kao ponosni otac dobrom detetu, da nam se nađe.Ali nije! Ladno nije!Mislim, stvarno, ta međunarodna zajednica… Ljudi supočeli da gube strpljenje!Marija već duže vreme nije sanjala o ljubavi. Jedva jedočekala da maturira, da pobegne od nezrelih tinejdžera iljubomornih drugarica koje su je okruživale. Ulični protesti,obaranje režima, hapšenja i isporučivanja optuženih sudu, njusu zanimali jedino u toj meri što tih dana nije bilo nastave, ilinije išao gradski prevoz. Posle mnogo proplakanih noći sada jesamo tiho u sebi žalila svoju propuštenu priliku sa Denisom.Smatrala je da drugu verovatno nikada neće dobiti. Nije volelasvoj stan, nije volela svoju školu, nije volela svoje roditelje… A,i što bi, kada ni nju niko nije voleo? To – sa ljubavlju,porodicom i prijateljima – te viruse je odavno preležala i steklaimunitet na njih, smatrala je tada. Mogla je na miru da seprepusti kolotečini života, pazeći samo da ne postane svoja
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić69majka Bisa, svoja drugarica Jovana ili nešto slično. Drugo štanije imala da brine. Osećala se mudro i iskusno.Ona je znala!Znala je da ničega drugog u životu nema, osim opasnostida budeš još gori nego što jesi, da padneš još niže, da budeš jošnesrećniji. Naročito ako propustiš životnu priliku koja se samojednom pruža!A propustićeš je sigurno.Jovana je otišla u London. Debela iskompleksiranasmotanica je otišla u London da studira, a ona će morati daostane u Beogradu! Lako je Jovani, ona ima brojne uspešnerođake u inostranstvu, majka joj je engleska dama, a otac joj jemlad i sposoban muškarac koji vozi Mercedes sa kožnimsedištima. Jovana je pisala da se oni razvode. Uspešni parovi seuvek razvode. A Marijini Bisa i Dragiša… Samo kad pomisli.Bože, strašno! Prosvetni radnici na ivici egzistencije. Plate suim, doduše, posle promene režima neznatno povećane, ali jezato zabranjeno prodavanje robe na uličnim tezgama bezdozvole, te je njen otac ostao takoreći bez stalnog posla iredovnog izvora prihoda.Njeni roditelji misle da su učinili neverovatnu stvar timešto su održali svoj brak i porodicu u teškim vremenima.Stvarno svašta!Marijina jedina tetka, koja je živela u Frankfurtu, za celogsvog života jedino što je uspela jeste da sahrani muža i nasledinjegov stan. Bogu hvala i za toliko! Mislim, za stan. Nikada nijepozvala Mariju da je poseti u Nemačkoj, stalno seopravdavajući time kako je to užasno skupa i komplikovanaprocedura, s obzirom na izolaciju zemlje i restriktivan viznirežim. A zapravo je bilo očigledno da nije želela da bilo ko izporodice dođe kod nje i na licu mesta sazna gde, kako ili sa kimona živi. Ona je bila jedna takva osoba, da nikoga ne bi čudiloukoliko bi se jednoga dana vratila iz Nemačke, bez prebijenepare, i tražila od svoje sestričine da joj isplati stanarinu za sveprethodne godine koje je tu živela.Eh, lako je bilo Jovani, ona je imala pare. Da je Marijaimala taj novac, kako bi ona samo znala sa njim! Investirala bi u
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 70siguran biznis – u sebe. Otišla bi u najbolje salone lepote imaksimalno se doterala. Njoj ne treba mnogo do savršenogizgleda: samo malo da sredi te mitesere na licu, nabaci boju usolarijumu, da ofarba kosu kvalitetnom bojom visokog sjaja,izleči ispucale krajeve, i eventualno još da sredi nokte, mada sui ovako lepi. Onda bi otišla u najskuplje butike i opremila senajmodernijim krpicama koje joj savršeno pristaju od glave dopete, ispod i preko. Stavila bi svoje savršeno telo u te savršenemodele, stala svojim prelepim nogama na savršene štikle,smestila se u taksi i tako se pojavila u najelitnijoj diskoteci ugradu. Svi bi je primetili. Sve bi ih zavela. Bila bi popularna,oko nje bi se utrkivali najmoćniji muškarci. Vozila bi se uskupim automobilima, pojavljivala na bitnim mestima, i njenabudućnost bi bila savršeno svetla pored nekog prebogatogfrajera koji bi joj obezbedio karijeru modela, TV lica, popzvezde…Zašto da ne? To je pošlo za rukom mnogo ružnijim iglupljim devojkama, koje se sada šepure po TV emisijama inaslovnim stranama tabloida. One su samo bile na pravommestu u pravo vreme, imale su nekoga da stane iza njih, da ihpogura, da investira u njih.Ali ona nije. Nije imala novac koji bi investirala usopstvenu budućnost. Nije čak znala ni koja je diskotekatrenutno najelitnija. Nije imala nikoga da stane iza nje i pokažejoj put. Ni roditelje, ni prijatelje, ni kavaljere. Ne, više ne.A zamalo…Nije joj preostalo ništa drugo nego da upiše taj prokletifilološki fakultet i proba da ga završi, pa da se potrudi da nađeposao tamo gde ga nema, da sama zaradi novac, i ako bi seprilike u zemlji poboljšale, i pri tom ako bi ona još maloprištedela, do svoje tridesete godine bi možda mogla sebi dapriušti da ugradi silikone u grudi.Super! Evo, sad joj se plače.Mračna senka neizvesnosti i crne slutnje nadvijala se nadnjenom glavom svaki put kada bi na ovaj način ozbiljno mislilao svojoj budućnosti. Obuzimao ju je strah. Ni patnja, nifrustracija, ni depresija, niti bilo koje drugo psihičko stanjekomplikovanog imena, već iskonski strah. Strah zbog koga
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić71noću iskoči iz kreveta zadihano a da pri tom nije ništa ružnosanjala.* * *Bilo je to dugo i prazno leto 2001. Rasteglo se još odprijemnog ispita na fakultetu, a njegov kraj se tek nejasnonaslućivao negde krajem septembra u nečemu što seneodređeno naziva početak akademskih studija na filološkomfakultetu. Tek što je počelo, a već se činilo da leto nikada nećeproći. Marija je volela leto, ali je ipak jedva čekala da se ovonekako završi. Osećala se užasno usamljeno. Jovana je otišla uLondon i nije bilo izgleda da će se skoro vratiti. Posle tolikogodina druženja, od malih nogu, po prvi put joj je stvarnonedostajala. Ranije je Marija doživljavala Jovanino prisustvo usvom životu kao nešto što joj je tako određeno, nametnuto. Nijemnogo analizirala njihovo druženje. Jednostavno, one su bileMarija i Jovana. Uvek u paketu. Ma koliko joj je Jovana nekadabila nepodnošljiva, nikada joj nije padalo na pamet da bi trebalozbog toga da se rastanu, a sada se to dogodilo. Jovana je otišla. Ito u London. Ona, kojoj to nikada nije bio prvenstveni cilj uživotu, ona će biti belosvetska žena, a Marija, koja je i telom idušom pripadala Londonu ili Njujorku, kako je za sebesmatrala, istrunuće u Beogradu.Istrunuće sama u pustom Beogradu, baš ovog leta,pomislila je. Svi ostali poznanici i poluprijatelji bili su ili naletovanju, putovanju ili u poseti rođacima na selu. Beograd jeleti prazan, a naročito u julu i avgustu. Ako ste umorni oddruštva i gužve, od galame, žurbe i posla, volećete Beograd leti.Ali, ako ste inače usamljeni i depresivni, nemojte ostajati ugradu preko leta. Tada je jedino oko reka živo, življe nego namoru: danju na Adi, a noću na splavovima.Marija je nedostajala čak i buka koja bi dopirala sa ulicekada bi se budila oko podne. Bulevar je tih dana, kao i svakegodine sredinom jula, bio prazan, napušten, pust, baš kao i onasama. Probudila bi se ujutru i, nalakćena na prozoru svoje sobe,dugo bi posmatrala ulicu ispod sebe, od samoga vrha negde naZvezdari, dokle je dopirao njen pogled kroz guste krošnje
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 72javora, gde je vazduh iznad asfalta lelujao kao zavesa, pa doPravnog fakulteta i Tašmajdanskog parka, gde je u blagom lukuskretao ka centru grada. Volela je da misli kako će ugledatinekoga poznatog, nekoga ko bi zaustavio svoj auto u spoljašnjojtraci pored tramvajskih šina i ostavio ga na „sva četiri“, pa ondadotrčao gore do nje sa pakovanjem sladoleda i dvolitarkomkoka-kole, na primer. Ona bi izvadila led iz frižidera, led koji biglasno pucao u mlakom i penušavom napitku, i poslužila bi gazajedno sa šarenim slamčicama. Velikim kašikama bi jelisladoled iz kutije.Ali, niko se nije zaustavljalo. Čak su i preteški polupraznitramvaji, koji su jurili nizbrdo ljuljajući se levo-desno, od čega jevibrirala čitava zgrada, imali svoja stajališta negde gore i dole,tamo gde ona nije mogla da vidi ko bi izlazio iz njih.Nije imala kuda ni da ode, osim kod svojih roditelja. Tapomisao ju je užasavala.Uvek bi bilo isto. Majka bi kršila ruke i stezala svojehaljine oko svog ispijenog tela, trudeći se da joj bude odnekakve koristi, doduše na sasvim pogrešan način. Nudila bi jojhranu, govoreći joj kako mora da jede, jer je mršava. Zvala bi jeda gledaju neke dosadne emisije na televiziji, da ne sedi počitav dan zatvorena u svojoj sobi. Vodila bi je da posete teke ilikomšinice. Ali, ono što je najgore, uvek bi joj se obraćala nekimblaženim i zabrinutim tonom, umilnim glasom i sa sjajem uočima, što je Mariju dovodilo do histerije. Ionako se većdovoljno osećala jadno, još je trebalo tako i da se ophode premanjoj! Kao da je bolesna! Kao da je bespomoćna!I kao da je sve to igra proklete sudbine! Kao da se ne znaKO je tačno kriv zbog takvog njenog položaja! Zašto ona morada provede leto sama kod kuće?! Zašto nije negde na moru?!Zašto ona nema gomilu prijatelja?! Zašto nema dečka?! Kao dase ne zna ko je svemu tome kriv! Uh!Otac bi joj davao novac, sav novac koji je imao, misleći daće je to oraspoložiti, ali, avaj, to ju je samo još više nerviralo.Činjenica da mora da prihvati taj sitniš samo da bi preživelajasno je njen život definisala ne kao življenje, već kao bednopreživljavanje. To ju je izluđivalo – to preživljavanje, taj bednirazlog zbog koga je morala mnogo da trpi. Nije mogla da ih
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić73gleda kako, tobože bespomoćno i naivno, sležu ramenima, neznajući šta još treba da urade za nju.Kao da oni ništa nisu krivi?!Odlazila bi od njih bez reči, bez doviđenja, dubokorazočarana. Trebalo je samo da zalupi vrata za sobom i danjihov svet brige, patnje, nemanja i odricanja nestane u treskuiza nje. Nikada nije ni pomislila da nešto ostaje za njom. Da otacmožda ostaje bez dinara, zamišljen kako da plati mesečneračune. Da majka možda krši ruke pored prozora, možda stežehaljine oko svog ispijenog tela, a možda drhtavih ruku gutamale tablete za smirenje.Ne, nije imala nameru da ode kući, makar morala čitavdan da provede nalakćena na prozoru posmatrajući poluprazniBulevar.Kuc-kuc.Neko je bio pred vratima. Da li je nosio sladoled i koka-kolu, pitala se.– Tata – iznenadila se, neprijatno, kada je pred vratimaugledala svog oca. – Šta ćeš ti ovde? Zašto se nisi najavio?– Doneo sam ti hranu i novac – reče, ignorišući njenoposlednje pitanje.Ušao je noseći nekakvu punu pijačnu torbu.Nije skočila da ga zagrli. Nije se ni pozdravila sa njim.– Majka ti je spremila nešto... – reče bojažljivo, umornospuštajući torbu na sto. – Uh, baš je vruće danas.Marija mu je nasula čašu vode sa ledom. Porazgovarali sujoš malo o vremenu. Pitao ju je da li su joj stigli računi za strujui telefon i ona mu ih je dala.– Hoćeš da jedeš nešto odmah? – pitao je, dok je slagaohranu u frižider. – Ima sarmice od zelja.– Mrzim sarmice od zelja – dobacila je sa kreveta na koji jepala hladeći se novinama.– Majo, ćeri, kad ćeš da dođeš malo kući? – pitao je otac.– Ne znam – rekla je. – Mnogo je vruće.– Znam, ali, šta radiš ovde sama? Zar ti nije dosadno? A imajka bi volela da te vidi, ćeri.– Pa što nije i ona došla da me zajedno iznenadite? – pitalaje Marija nabusito.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 74– Htela je ona, ali ja joj nisam dozvolio. Slabog je zdravlja,a i autobus je skup. Tebi je lakše da dođeš kod nas, ćeri. Majkamnogo brine zbog tebe.Marija je kolutala očima, umorna od priče kako njenamajka mnogo brine i kako ona zbog toga treba da bude pažljivaprema njoj. Kao da ona ne brine ni zbog čega? Nju niko ne pitaza njene brige, prema njoj niko ne mora da bude pažljiv.– Što si takva, ćeri, majka te voli.Marija, sada već vidno smorena ovakvim razgovorom,ustade sa kreveta i ode u drugu sobu.– A šta ja imam od njene ljubavi? – dobaci odande poslekraće pauze.Otac je gledao u čašu sa vodom ispred sebe. Malopre je unjoj bilo leda, a sad ga više nema, kao da ga nikada nije ni bilo.– Još si mlada, ćeri – rekao je. – Ti to ne razumeš.– Šta ja ne razumem, majke ti? – reče Marija cinično,prolazeći pored njega sa peškirom u ruci.Otišla je u kupatilo i uključila tuš.Njen otac je još neko vreme sedeo na stolici sam i gledaooko sebe. Ustao je, izvadio novčanik i ostavio nešto novca nastolu. Osvrnuo se oko sebe neodlučan da krene. Pogled mu jezastao na stočetu koje se videlo u spavaćoj sobi. Prišao je dovrata i zagledao se u nešto, sav pogubljen.Mobilni telefon.Brzo se vratio u sobu.– Majo, ćeri, idem ja sad – rekao je zbunjeno ka vratimakupatila, ali odande je dopiralo samo šuštanje vode. Pošao je kavratima osvrćući se oko sebe, kao da nije znao gde se nalazi.Odjednom se osećao zatečeno, kao da je greškom ušao u stannekog koga ne poznaje. Neke devojke, žene, koja je bila ukupatilu i koja je svakog trenutka mogla da izađe, vrišteći prednepoznatim muškarcem. Brzo je izašao, pre nego što ga nekozatekne i pomisli da je provalnik.Marija je izašla iz kupatila i osetila olakšanje. Otišao je.Njeni roditelji su je retko posećivali u tom stanu uBeogradu. Ponekad bi ona odlazila kod njih, ali bi uvek moglada pobegne nazad, i zbog toga joj je bilo drago. Taj stan je bio
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić75nešto kao utočište, azil, iako ga nije volela zbog načina kako jebio namešten. Uvek kada bi neko od njenih roditelja došao da jeposeti osećala bi se neprijatno. Kao da je narušavao njenuprivatnost. Možda čak i bezbednost. Ona je morala uvek da imasvoju obeleženu teritoriju, neko mesto gde može da zalupi vrataza sobom i da tresak iza nje zagluši sve što joj se ne dopada.Prvo je to bila njena soba, sada je to njen stan. Zbog toga imvaljda nikada nije oprostila ono dolaženje po nju, onozarobljavanje, proleća 1999. godine, za vreme bombardovanja.Odmah je spazila novac na stolu i prebrojala ga. Otvorilaje frižider, bacila pogled na ono što joj je majka poslala i odmahga zatvorila. Obukla je malenu kratku top-majicu bez rukava ijoš manji šorc, natakla papuče sa visokom platformom na noge,nakitila ruke i vrat šarenim džidža-bidžama, vezala kosu,stavila naočare za sunce, strpala novac u torbicu i izašla naulicu.Njeno raspoloženje se polako popravljalo dok je šetalapustim trotoarom. Uživala je u vrelom suncu koje je pržilonjene grudi, ramena, lice, stomak, noge. Pomislila je da jetrebalo da se zaštiti nekim losionom za sunčanje, ali se setila danema nijedan kod kuće. Mogla bi da kupi neki. Trebalo bi dapotamni malo, pre nego što se leto završi i počne semestar.Možda bi bilo najbolje da svrati u neki solarijum.Šta je ovo? Salon lepote „Kod Dace Face”. Kakav kretenskinaziv, pomislila je. Sve za lepotu: Frizer, pedikir, manikir,tretman lica, solarijum... Hm, već bolje zvuči. Mogla bi dasvrati.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 7616.2005, mlaka letnja noć…Ponovo je bio jul i ponovo je Bulevar bio prazan, isto kao isvake godine, baš isto kao i pre četiri godine, ali opet nekakodrugačije po Mariju. Jovana je spavala, Marija nije mogla.Možda joj je smetala vrućina. Sada bi mogla da otvori prozor.Ovih dana nije otvarala prozor ka ulici i nije nalakćenaposmatrala Bulevar. Sada je bilo već jako kasno i opasnost da jeneko ugleda je mnogo manja. Možda bi mogla.Posmatrala je usnulu ulicu sa prozora svog stana, baš istokao i mnogo puta ranije, ali se ovoga puta nadala da niko nećezaustaviti svoj auto pored njene zgrade i dotrčati gore kod njeni sa čime u rukama. To joj je sada najmanje trebalo. Nadala seda će moći samo mirno da udiše mlaku noć. Čistači su praliulice, voda je hladila asfalt i slivala se nizbrdo.I baš kao što je najmanje želela, baš kao što je naslućivala,jarkocrveni sportski automobil nečujno se zaustavio baš ispodnjenog prozora. Dva muškarca su bila u njemu. Marija se brzopovukla u sobu i navukla zavesu. Šakom je pokrila usta, oči sujoj bile razrogačene, a srce joj je jako lupalo. Znojila se.Odjednom, njen mobilni telefon je zazvonio. Jovana sepromeškoljila. Marija je hitro dohvatila telefon i isključila ga.Odmah je izvukla kabl od fiksnog telefona iz zida i proverila dali je zaključala vrata, sve na prstima da ne bi probudila Jovanu.Pažljivo se približila prozoru i krajičkom oka posmatralaparkirani automobil. Iz njega je izašao Luka.Marija se opet trgla od prozora.– Marija!!! – prodrao se on sa ulice, tako snažno, da sesigurno čuo do Trga republike.Mariji su ruke počele da se tresu.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić77Luka se ponovo razdrao, a po njegovom glasu se mogločuti da gubi strpljenje, da je besan, pijan ili drogiran. Ili sve uisto vreme. Jovana se opet promeškoljila u krevetu. Luka seopet razdrao – Marija!!!Nije imala izbora. Komšije će se probuditi. Probudiće seceo Bulevar. Sva bleda i znojava, pojavila se na prozoru.– Jesam li ti rekao da je tu – rekao je Viktoru koji je sedeo uautu. – Pa gde si ti, dušo? Što se ne javljaš? Odbijaš mi pozive, jeli? – dobacio je Mariji. – Hajde, siđi dole da malo popričamo.Marija mu je nervozno pokazala rukama da ne može, danije sama, da Jovana spava, i da ode. Svašta čovek možepokazati rukama.Luka se nasmejao prema Viktoru.– Siđi dole da se ja ne bih popeo gore – dobacio je Mariji.Ona ga je, sastavljenih dlanova, zamolila da je sada ostavina miru, pa je čak i prošaputala – Sutra… molim te…– Silazi dole!!! – povikao je Luka, još glasnije nego prviput, zastrašujuće besno.Marija se trgla, pogledala u Jovanu i pokazala kroz prozorda će sići. Oči su joj bile vlažne, šmrckala je besno dok jeobuvala papuče u mraku. Mogla je čuti kako se napolju Luka iViktor kikoću.Kada je Marija izašla iz stana Jovana je, budući već duževreme budna, otvorila oči, ustala i provirila kroz prozor. Pazilaje da je niko ne primeti. Videla je Mariju kako prilaziautomobilu. Najpre je mlatarala rukama i nešto brbljala, a ondaju je Luka držao za ručne zglobove, pa je mogla samo da brblja.Povremeno bi je protresao, iscimao levo-desno, od čega joj jekosa letela na sve strane, pa bi se ona malo umirila. On je namomente bio veseo, a na momente smrtno ozbiljan, pa bi ondaposle opet počeo da se smeje. Nakon desetak minuta razgovoraona ga je umilno molila da ode. On ju je držao stisnutu uz auto ipokušavao da je uvuče unutra, ali je ona odbijala pokazujući kastanu.– Jebe mi se za nju – rekao je on, a ona je pokušala da gautiša. – Jebe mi se za tu kravu iz Londona!!! – povikao je glasnoka prozoru njenog stana. Jovana je čučnula da je ne vide.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 78Viktor i Luka su se smejali. Marija mu je stavila ruku nausta. Smejao se preko njene ruke. Počela je da ga mazi nervoznopo ruci, po licu, ljubila ga, grlila i posle puno ubeđivanja uspelada ga ugura u auto. Još malo su pričali, a onda je, uz velikubuku motora i škripu guma, automobila odjurio niz Bulevarostavljajući za sobom crne linije na asfaltu.Jovana se brzo vratila u krevet. Marija se na prstimavratila u stan. Kada je ušla, najpre se uverila da Jovana jošspava, a onda je zatvorila vrata od spavaće sobe i sela na stolicuu kuhinji. Plakala je.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić7917.…leto 2001.Čim je kročila u salon „Kod Dace Face”, neko je ciknuotako da se Marija prepala.– Pa to si ti! Kako beše? Čekaj… Marija, zar ne?!Daci nije bilo teško da prepozna to lepo lice i vitku liniju,premda ih je samo jednom videla, ali ne bilo kada, već onefamozne večeri u vili Zdravkovića, večeri koju verovatnonikada neće zaboraviti. Marija, naprotiv, nikako nije mogla dase seti odakle joj je poznato to specifično ružnjikavo-simpatičnolice, taj prigušeni vrisak u glasu, taj ispitivački pogled. Nije ničudo, jer je prošlo mnogo vremena, dovoljno da neko od„Gaborke“ postane „Faca“.– Daca, Denisova komšinica, sećaš se? – predstavila se.Marija se prisetila, ali nije bila oduševljena pominjanjemDenisovog imena.– Ah, da – rekla je.– Otkud ti ovde?– Ja živim ovde. Malo gore. – Marija je pokazala prstom. –Otkud ti ovde?– Je l žuriš? – pitala je, hvatajući se za džezvu za kafu.– Pa, ne baš.U plastičnom električnom ekspres-lončetu grejala se voda.Marija je sedla u udobnoj garnituri i listala Kosmopoliten. Dacaje u to vreme sama radila u salonu, ali je uspevala u isto vremeda priča, kuva i javlja se na telefon. Ispričala je Mariji da jezavršila frizersku školu i propratne kozmetičarske kurseve i dasu joj roditelji nedavno opremili taj salon. Prodali su stan koji sunasledili od neke babe, kupili manji lokal, opremili ga i jedvadočekali da se penzionišu i ostave je da se sama izdržava.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 80– Padam na nos od posla! Moraću da zaposlim nekoga dami pomaže – žalila se dok je prala šoljice. – Ne mogu sve sama.Šta ti radiš?– Ja? Upisala sam fakultet. Engleski jezik. Čekam da mipočne školska godina i smaram se, uglavnom.– Blago tebi! – ciknula je Daca.– Svratila sam, zapravo, da se malo osunčam.– Ah, pa da, svakako! Taman će i kafa da bude gotova.Ovamo!Pokazala joj je kabinu za sunčanje ograđenu neprovidnomzavesom od teškog plavog platna i ostavila je. Vratila se dokuhinje gde je voda već kipela i shvatila da nema dovoljno kafe.Istrčala je na ulicu do prve trafike gde se neka staricaraspravljala sa prodavačicom oko pola dinara kusura.Za to vreme Marija se skinula, legla u solarijum i spustilapoklopac, ali se lampe nisu uključile. Sačekala je malo – ništa.Podigla je poklopac malo i opet ga spustila.Ništa.Izašla je onako gola i potražila neki taster, ali ništa nijepronašla. Pozvaće Dacu da je pita kako se prokleta mašinastartuje.– Daco! – povikala je, ali se niko nije odazivao.Neće valjda morati da se oblači i da izlazi da je traži?!Stavila je ruku preko grudi i provirila iza zavese.– Daco! – povikala je i skamenila se na trenutak.Umesto Dace u susednoj prostoriji je ugledala nekakvogmuškarca! Pogledala ga je zbunjeno. On ju je odmerio. Njegovezelene oči sevnule su kroz njene raširene prste koji su pritiskalinjene blede dojke. Osetila je njegov pogled koji se provukaokroz pukotinu između zavesa, obuhvatio je oko struka i popeojoj se uz kičmu do vrata, kroz svaki pršljen, a zatim zaustaviona njenim ukočenim zbunjenim očima. Njegove bordo usne suse podigle na krajevima u mali osmeh. Ona se trgla unazad izazavese, uplašena i postiđena.„Taj muškarac…“, pomislila je dok joj je srce ubrzanolupalo.– Daca je, izgleda, negde izašla – rekao je on.– Htela sam… da je pitam… ovaj… kako se uključuje…
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić81– Na uzglavlju imaš jedan taster, piše start na njemu.Pritisni dva puta. – rekao je on.– Hvala – rekla je, i pošto su se lampe uključile brzo sevratila unutra.Bože, kako se izblamirala pred njim! Pa, to je onaj istidečko sa kojim se Daca smuvala na žurci kod Marka,Denisovog brata. Malo se promenio, odrastao je, ali nemasumnje da je to on. Odlično se seća tih jarkih crvenih usana kojesu se upijale u Dacino rame i tih očiju koje su je isto takobezobrazno gledale. Taj pogled joj je neprestano bio pred očimaispod tamnih zaštitnih naočara, poput zaslepljujuće smaragdnesvetlosti. Zaglušujući ventilatori pokretali su snažno strujanjevazduha koje je golicalo njeno telo, kao topao dah sa vlažnihusana, dok je plavičasto zračenje peckalo njenu kožu, baš kaonajnežniji fini iskričavi dodiri vrhova prstiju. Ponovo je počeloda joj lupa srce i dah joj se ubrzao i usitnio. Morala je da sedodirne, da rastera iskrice, da rashladi kožu dlanovima, ali to juje samo još više uzbuđivalo. U ušima joj je sve glasnije zujalo,pred očima sevalo, gorela je, svuda, dodirivala se, dahtala…Bila je na ivici da vrisne, kada su se lampe isključile, ventilatorutihnuo i zavladala tišina i tama.Iz susedne prostorije se čuo prigušen razgovor. Srce joj sepolako umirivalo. Podigla je poklopac i ustala. Pred očima joj sezamutilo. Osetila je slabost i vrtoglavicu. Drhtavim rukama seobukla, dok ju je telo oblivao hladan znoj. Znala je da je on joštamo, pa je sačekala dovoljno vremena da se smiri i sabere prenego što je izašla.Daca i Viktor su sedeli na dvosedu i pili kafu. Treća kafa ječekala Mariju.– Je l’ nije bilo previše jako? – pitala je Daca.– Šta? – Marija se zbunila.– Solarijum. Malo si se zacrvenela.– Ah, to. Ne, samo je previše vruće – odgovorila je Marija.– Ovo je moj dečko Viktor, sećaš ga se?– Marija – rekla je i pozdravila se.On se ponašao sasvim prirodno i opušteno, što je Marijujoš više zbunjivalo. Zabila je nos u Kosmopoliten i izbegavalanjegov pogled, dok je on je sedeo pored nje i nešto pričao. Samo
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 82je nazirala njegove usne koje su se mrdale dok je govorio onekoj utakmici i nekim brojevima, zavlačeći ruku ispod svojemajice, tako još možda pet ili deset minuta. A onda je ustao iotišao.– Ti si još sa njim? – pitala je Marija pošto je konačnopodigla nos iz časopisa.– Aha! – rekla je Daca oduševljeno.– Dve godine?!– Pa, tako nešto. Zapravo, godinu dana, intenzivno. Zašto?Marija se setila kako je Viktor gledao nju dok je muvaoDacu. Onda se setila kako je Daca izgledala tada, pa je jošjednom osmotrila kako izgleda sada.– Onako – rekla je. – To je baš lepo.– Zar nije sladak? – prošaputala je Daca skupljenih očiju.– Jeste.– A ti se više ne viđaš sa Denisom, je li? – pitala je Dacaoprezno.– Ne, ne viđam se sa Denisom – Marija je prevrnula očimazgrožena takvim pitanjem.I tako su otkrile da im je zgražavanje pred pomenomimena braće Zdravković zajedničko, te su ih lepo izogovarale inajcrnje ispljuvale.– Sećaš se Luke? – pitala je Daca.– Luke?– Da, Viktorovog druga. Sigurno ga se sećaš, upoznali stese one večeri. Uvek je sa Viktorom. Izašao je za tobom, ali si tina kraju otišla sa Denisom. Ma, sećaš se sigurno. Lep momak.– To mi je nešto poznato… – Marija je prelistavala sećanjau glavi. – Šta s njim?– Ma, ćale mu je postao neki kurac u vladi, pa je sad kupioLuki neki stan, tu kod Taša. Večeras je žurka tamo, mogla bi dapođeš sa mnom.– Ne znam – nećkala se Marija – šta ću ja tamo?– Pa, meni da praviš društvo.– Razmisliću.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić83Nije mnogo razmišljala. Već dugo nikuda nije izlazila, akod kuće su je čekali samo usamljenost i depresija. Nije imalašta da izgubi. Bilo joj je potrebno društvo, nova poznanstva i… Ima koliko se zavaravala ovakvim i sličnim stavovima, činjenicaje da je u stvari baš želela da ide. Neka čudna intriga privlačilaju je tom društvu i tom dečku. Problem je bio u tome šta daobuče. Odavno nije obnavljala garderobu ni šminku. Morala jeda se zadovolji prošlogodišnjim krpicama i poslednjim kapimapudera i parfema koje je iscedila. Ma, i to je baš je briga. Kao dasu oni sada neki tamo bitni likovi. Koliko se ona seća (a togLuke se ne seća), nema baš zbog čega da se sređuje. Mada, Dacakaže da je njegov otac postao neki „kurac u vladi“, pa će moždatamo biti još ministarskih sinova i sličnih uglednih (čitaj:bogatih) tipova. I taj Dacin dečko… Eh, sad šta je – tu je.Pored svega, Marija je te večeri izgledala sasvim dobro,bez obzira što to nije mislila za sebe. Mogla je i bolje, znala jeona to.– Super je Luka, a i sladak je skroz – rekla je Daca dok suprolazile pored Tašmajdanskog parka. – Čudno je da ga se nesećaš.– Ne znam, nisam sigurna. Bila sam nervozna one večeri,a i davno je to bilo. Kažeš da mu je otac ministar?– Ma nije ministar, al je nešto u vladi, jebem li ga šta.– A čime se taj Luka bavi?– Ma, on i Viktor studiraju prava – reče Daca takvimtonom, kao da je to najuzaludniji posao kojim se neko možebaviti.Zgrada u kojoj je Radovan Milošević kupio stan za svogsina nalazila se u jednoj uskoj ulici bez zelenila na Vračaru,blizu Bulevara i pravnog fakulteta. To je jedna od onihjednosmernih ulica koje se seku pod pravim uglom, u kojima suautomobili nabijeni svuda po trotoaru do samih fasada, gdepešaci idu sredinom ulice, a taksisti, kada nekoga čekaju,naprave kolonu pomahnitalih nervoznih učesnika u saobraćajukoji psuju i trube najglasnije što mogu, a neretko izbiju iincidenti. Stoga je tendencija svih graditelja da naprave
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 84podzemne garaže u svim novim zgradama u ovom kraju, a ovazgrada je bila baš takva.Daca je pogledom prešla preko imena na interfonu ipritisla jedno dugme.– Mi smo! – rekla je kada se neko javio sa druge strane.– Hajde, upadajte – odgovorio je muški glas. – Osmi sprat.Od ulaznih vrata, interfona, hola, pa sve do lifta – sve jebilo u šljašteće ispoliranom staklu, metalu, granitu i ogledalima.A tek lift! Kao u tržnom centru: klizeća vrata koja se nečujnozatvaraju uz tiho zvonce, mekani topli pod, ogromno ogledalo,osvetljeni tasteri koje treba samo dodirnuti.Najveće iznenađenje, međutim, dolazi tek kada se liftzaustavi na osmom spratu i vrata bešumno otvore.Daca i Marija su bile zapanjene.Iz lifta se direktno izlazi u prostrano i visoko potkrovlje.Prvo na šta pada pogled je ogroman prozor sa koga pucapogled na noćnu panoramu grada. Zapravo, to nije ni bioprozor, već je jedan ceo zid u dužini od desetak metara i deosusednog zida, od poda do pet ili šest metara visokog plafona,bio od stakla koje je nosila tanka kvadratna čelična armatura.Kroz taj stakleni zid se mogao videti magičan prizor: Bulevar, uskoro punoj svojoj dužini, od Tašmajdana do Cvetkove pijacena Zvezdari. Poput široke osvetljene piste oivičene uličnimsvetiljkama, dizao se ka horizontu, prelazeći u tanku svetlećutraku, ispresecanu poprečnim linijama semafora koji su, poputusporenih talasa, ritmično plovili čas crvenom, čas zelenombojom, od podnožja ka vrhu.Svako ko bi bar na trenutak bacio pogled na tu magičnupistu ka zvezdama morao bi osetiti da ga taj prizor u isto vremeočarava svojom lepotom, ali i uznemirava svojom snagomkojom iskrada misli i osećanja iz najmračnijih dubinaposmatračeve duše. Kao tajne prvih poljubaca iz senkiTašmajdanskog parka, odnosi ih na svom talasu, ostavljajući ihtamo negde gore, možda u poverenje zvezdama, a možda i natezge Cvetkove pijace, da se razvlače kao jeftina roba ubescenje.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić85U to vreme potkrovlje je više ličio na klub nego na prostorza život. Tamo se nalazio pravi klupski šank u onom najlepšemstaklenom uglu, izrađen u zelenom staklu i aluminijumu, savisokim barskim stolicama i svom potrebnom opremom u sebi.Plafon se sastojao od dve blage simetrične kosine, išpartanečeličnom armaturom, sa koje se na dugim kablovima niskoprema šanku spuštalo nekoliko sitnih svetiljki. U centralnomdelu visio je veliki svetlucavi diskobol, rasipajući šareno svetlokoje je upereno u njega svuda po ogromnom praznom prostoru.Tragovi svetlosti svih boja i veličina klizili su po visokimzidovima i staklu u neprestanom krugu.Nekoliko polica i jedan manji sto za odlaganje čaša, koji senisu uklapali u moderan industrijski dizajn, bili su verovatnosamo privremeno rešenje za ovu žurku. Osim toga nije bilo višeničega u tom velikom centralnom prostoru u koji se stupalopravo iz lifta. U zaleđu, sa leve strane u odnosu na lift, nalazilose izdvojeno predsoblje u koje se verovatno ulazilo ukoliko bise umesto lifta koristilo stepenište zgrade. To predsobljepovezivalo je i još neke očigledno manje prostorije,najverovatnije kupatilo i toalet, i bilo je upola niže od glavnogprostora, a od njega odvojeno zidom od neprovidnog mlečnogstakla sa klizećim vratima. Isti takav stakleni pregradni zidnalazio se i sa suprotne desne strane u odnosu na lift, i odvajaoje jednu manju, ali ipak dovoljno prostranu sobu, koja je u tovreme bila prazna. I ta prostorija je bila normalne visine, aiznad nje se nalazila niska i duboka galerija, smeštena ispodkrovne kosine, na koju se u tom trenutku nije moglo popeti, jernije bilo nikakvog stepeništa, a sa koje se sigurno pružao leppogled na veliki centralni prostor sa staklenim zidom.Prošlo je malo vremena, ali ne previše, pre nego što jeMarija sa fantastičnog ambijenta skrenula pažnju na Viktora,koji je stajao u nekom društvu blizu šanka i držao zelenu flašuHajnikena u ruci. Sa njegove siluete je mogla naslutiti da jepogledao baš u nju, ali na njenu žalost, on nije bio prvi koji im jeprišao.– Ćao. Upadajte. – pred njima se pojavio crn, visok mladić,snažne konstrukcije, pravilnih i snažnih crta lica. Pozdravio se
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 86sa Dacom, a onda pružio ruku Mariji. – Napokon! – rekao je. –Ponovo se srećemo. Luka.Marija je jedino u njegovom karakterističnom pogledumogla da prepozna onog napaljenog tinejdžera koji je balaviona nju one večeri, u dobra stara vremena, kad je posećivaladorćolske vile i vozila se u ispoliranom BMW-u. Bio je to istipogled, manje napaljen, malo suzdržaniji, ali sa istim zanosom,sa istim obožavanjem njenog vrata, dečački i zaljubljen.– Marija – rekla je svoje ime kroz osmeh, iako jepretpostavila ne samo da on zna njeno ime, već i mnogo više odtoga. Na primer, da već odavno nije sa Denisom i da ga odavnone voli. Daca mu je to morala ispričati do sada, imala je celopopodne.Iako je Luka sve vreme obletao samo oko Marije i trudiose da joj udovolji u svemu, ona te večeri nije bila spremna da sezaljubi u njega. Nije bila dovoljno koncentrisana čak ni da galepo osmotri, iako je izgledao dobro, skoro podjednakoprivlačno i seksi kao taj njegov novi stan.– Sviđa vam se? – pitao je.– Ekstra je, čoveče, ekstra! – odgovorila je Daca osvrćući seoko sebe i šireći oči.– Tek treba da se uredi – rekao je Luka. – Ima dostaprostora, svašta može da se smisli.– Da, dopada mi se šank – rekla je Marija. – Baš jemoderan.– Da, samo što sada treba ostatak nameštaja prilagodititom fazonu – reče Luka.– Ja bih ovde stavila neku modernu bež garniturujednostavnih linija – Marija je pokazala na drugi, slobodanugao, sa jednim staklenim, a jednim zidom koji je imitirao ciglu.– A spavala bih tamo gore – pokazala je na galeriju.– Bi? Obećavaš? – reče Luka i pogleda je ozbiljno. Ona sesamo nasmešila. – Šalim se. Gore postoji i terasa. Na krovuzgrade. I još što-šta. Obećaj mi da ćeš doći kada sve budemsredio, da oceniš.– Zašto da ne, volela bih – odgovorila je Marija.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić87Ostalo društvo je obraćalo pažnju na Mariju samo u merikratkih zagledanja, koji su sigurno sadržali zavist premanjenom ravnom stomaku i tankom struku, ali su njoj ipakdelovali prezrivo, zbog prošlogodišnje garderobe koju je nosila.Imala je utisak da su svi oni neka ministarska deca, ako već nisui sami ministri. Njihove toalete su bile savršene, njihova kožabronzana, kao da su čitavo leto proveli na moru. Govorili susamo o svojim belosvetskim putovanjima, metropolama išopingu, gestikulirajući rukama između sebe i svogsagovornika, i činilo se da u jednoj rečenici mogu pomenuti višedestinacija nego što ih ima u reklami neke turističke agencije.– Zvala me Sandra iz Indije, da mi kaže da je u Delhijupokisla više nego u Londonu, prošle godine, kad smo upovratku iz Njujorka htele da uporedimo cene u Herodsu saonima na Medison aveniji, pre nego što produžimo za Rim!– Ništa mi ne pričaj! Mene je u istom mesecu najprezadesila peščana oluja u Kairu, a odmah potom i snežnamećava na skijanju u Aspenu, pa je sada moj utisak da jenajbezbednija klima ipak na Islandu, bez obzira na hladnoću!Ostala je još neko vreme, boreći se sa velikim naporom daslučajno ne upadne u situaciju da je neko pita za njene utiske oKuala Lumpuru i planovima za ovo leto. Ipak, teže od toga jojje bilo da se ne susreće prečesto sa Viktorovim pogledom, da neobraća pažnju na njegove nemirne prste koji su stalno neštoistraživali na rubovima Dacinih skupih krpica, da ne pratipokrete njegovih crvenih usana dok govori. Sve to ju je jakouznemiravalo.U pokušaju da se sabere i sredi, dozvolila je sebi da sezagleda u panoramu grada, u Bulevar koji nikada nije spavao,da joj on iskrade iz duše ono najskrovitije, što nije ni znala da jeponela te večeri sa sobom. Isplivala su njena rana crvenasagrešenja! Ono što je mislila da je sebi davno oprostila izaboravila, iskralo se iz njene podsvesti i zaplovilo naviše,nošeno talasom i raspršilo se negde gore na Zvezdari, kao talaskoji se razbija o stenu.Mariju je uhvatila panika. Pocrvenela je. Bila jerazotkrivena, sama pred sobom i pred svojim voljenim gradom.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 88Osvrnula se oko sebe i umislila da je svi gledaju sa gađenjem,da je preziru i osuđuju zbog nečega što je davno učinila. Opetjoj se to dogodilo. Znala je da je vreme da pođe.– Zar već? – žalio se Luka. – Tek postaje zabavno.Viktor je zavlačio ruku Daci ispod majice, ljubio je ikraičkom oka gledao u Mariju.Vrlo zabavno.– Ostani, da se zezamo – rekla je Daca, a nije zvučala kaoda će odnekuda da izvadi špil karata i da podeli partiju tablićauz čaj i kolače.– Kasno je – rekla je Marija – drugi put.– Da ti pozovem taksi? – pitao je Luka.„Važi, jedino ako ćeš ti da mi ga platiš“, pomislila jeMarija.– Neka, prošetaću. Nisam daleko. – rekla je, i odbilaLukino navaljivanje da je prati.– Ne zaboravi da si obećala da ćeš doći da vidiš kako samsredio stan – podsetio je Luka na rastanku.– Doći ću – rekla je i otišla.Čudno se osećala dok je šetala ka svom stanu te mlakeletnje noći. Trebalo je da bude srećna, kao i uvek kada bi joj seneko udvarao čitave večeri, ali joj je večeras baš mnogonedostajalo do sreće. Sve je donekle ličilo na dobra staravremena, ali to je u njoj budilo samo paranoju. Tešila je sebe daje uzrok tome što su oni za nju još novi i strani, zato što je usuštini još bila potpuno sama sa svojom prošlošću. Možda ježelela da ostane sa njima, ali ipak nije. Možda je želela da jeneko prati, ali se na kraju vraćala kući sama sa svojimstrahovima. I to pešaka, a ne u nekom dobrom automobilu. Toje već dovoljan razlog da se ne oseća dobro.Kada je stigla kući i upalila svetlo svog stana, a bubašvabese razbežale po podu i kuhinjskim elementima, kada joj jezaškripao stari parket pod nogama, kada je zamirisala buđ izkupatila, a u lusteru pregorela sijalica, Mariji su neke stvari bilemnogo jasnije.Otvorila je frižider, izvadila sarmice od zelja, pomirisala ihi bacila u kantu za smeće.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić89Možda bi trebalo da nađe neki posao.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 9018.…odmah potom, istog leta 2001.Nedugo pošto je Dedinje izgubilo jednog svog komšiju,koji se na duže vreme odselio u Hag, elitni komšiluk je tog letadobio nove stanare. Odlukom savezne vlade SR Jugoslavijeporodici Karađorđević je posle pola veka na korišćenje vraćendvorski kompleks. Beograd je postao bogatiji za jednukraljevsku porodicu.Međutim, same Beograđane to nije učinilo mnogobogatijim. Bar ne materijalno. Marija je pronašla posao uparfimeriji na Bulevaru. Bio je to interesantan i lak posao, ukome bi Marija sigurno uživala, samo da je plata bila viša barod njenog mesečnog računa za telefon. Umesto toga, morala jeda ustaje rano ujutru i ceo dan se smeška sredovečnimmuškarcima koji su kupovali skupe parfeme svojim mladimljubavnicama. Na kraju je od svega imala samo bolove u leđimai nogama, što je kod nje izazivalo strah da će ogrbaviti i dobitiproširene vene.Luka se nalazio u potpuno drugačijoj situaciji. Prošlo jeveć sasvim dovoljno vremena da bi shvatio da od njegovihstudija na pravnom fakultetu neće biti ništa, pa se na vremepreorientisao na privatni biznis. U to vreme su sportskekladionice postale veoma popularne, pa je to bio veoma unosanbiznis. Luka je, uz pomoć svog oca, iznajmio jedan mali lokalnedaleko od svog novog stana i u njemu otvorio sportskukladionicu. Ponavljam, sportsko klađenje je bilo naročitopopularno u to vreme, pa je profit bio bezobrazno veliki. Iako jebio jedini sin, iako je njegov otac zarađivao mnogo više, jer jevlada bila stabilna, a firma koja je uvozila automobile jeposlovala više nego odlično, profit od kladionice mu je
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić91omogućavao da troši novac onako kako on želi, bez ikakvekontrole.Sve svoje slobodno vreme, što znači apsolutno sve vremekoje nije provodio u kladionici, trošio je na opremanje svognovog modernog potkrovlja. Svakoga dana kamioni sudopremali po neki luksuzni komad nameštaja, pažljivoodabran, neretko i specijalno napravljen po narudžbini.Bilo je već prošlo nekoliko nedelja od onog okupljanja upotkrovlju. Dani su neprimetno postajali sve kraći, noći duže,ali su podnevne temperature još bile tropske. Marija nije imalavremena da previše misli na Luku. Bila je zadovoljna zato što jojvreme brže prolazi na poslu, gde je bar imala erkondišn, te nijemorala da se kuva u svom prašnjavom stanu. Ipak, skorosvakog dana kada bi na putu ka poslu prolazila uglom njegoveulice, ona bi podigla pogled ka njegovoj zgradi i velikimprozorima u potkrovlju. Jednom je, eto i to ću otkriti, čakpokušavala da pronađe tu zgradu sa prozora svog stana, ali jojprostorno snalaženje nije bilo baš najjača strana.Nasuprot tome, Luka je neprestano mislio o Mariji. Odone ledene zimske noći na Dorćolu, noći poslednje čarolije uživotu jednog dečaka, skoro tri godine se trudio da je zaboravi.Mislio je da je pronašao rešenje, da je dovoljno svaki put kadapomisli na nju da pored nje zamisli i Denisa, pa da je istogmomenta izbaci iz glave. A, ako to ne bi bilo dovoljno, dodao bii njegovog brata Marka pored njih, pa zatim njihovog oca i celufamiliju Zdravković, i tako čak sve do Njegovog „Maršalstva“Broza, ako bi bilo potrebno, a najčešće ne bi. Svoje ranefrustracije imao je vrlo lako sa čime da poveže. U ono kriznovreme svuda oko njega je sve bilo trulo, tako da nije ni bilo uredu da njemu sve bude potaman. Bilo je sramota biti srećan izadovoljan, jer to je, nekako, odmah impliciralo ili na duševnubolest ili na lopovluk i kriminal. Svaki normalan čovek je moraobiti bar malo poremećen.E sada, kada su došle dugo iščekivane i demokratskiizborene promene, svako ko je hteo mogao je da bude srećan izadovoljan, ako bi već imao neki razlog. A biti srećan izadovoljan bez previše razloga, to je u ovoj zemlji vrhunacrodoljublja i demokratije.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 92Bilo kako bilo, u Lukin život se ponovo vratila Marija.Preko Dace je saznao da veza sa Denisom nije dugo potrajala, teda je, s obzirom na utisak koji je ostavila, ta veza verovatno bilatrula poput vremena u kome se odvijala. Vremena su sepromenila, strasti su se utišale, ratne sekire zakopale. Bio jedovoljan samo jedan susret, jedan pogled na kožu baršunastomeku, na usne poput zrele trešnje, porculanski vrat, noge i hodgazele, pa da Luka shvati da nikada nije prestao da bude dečakkoji veruje u bajke. Nije li došlo vreme da malo on zaigra uulozi princa?To je kao kada vam neko prerano otkrije da Deda Mraz nepostoji – najverovatnije da će vam Deda Mraz celog životanedostajati. Marija je bila njegova slabost, njegova neispunjenaželja, pa sve i da se u međuvremenu pretvorila u najružnijukučku, a nije, ona bi sada ponovo u njemu rasplamsala starutinejdžersku ljubav. Samo, da li je ljubav sarma, da podgrejanabude još ukusnija?Možda to nikada nije ni bila ljubav.Što god da je, u početku je na njega delovalo vrlokonstruktivno. Svaki komad nameštaja birao je pojedinstvenom kriterijumu: da se svidi Mariji. Mada, nije uvekznao tačno šta je to što bi se njoj dopalo, ali je mogaopretpostaviti da treba da bude kvalitetno, moderno i skupo. Ilimožda obrnutim redosledom? Na kraju je ipak unajmiodizajnera.Imao je neodoljivu potrebu da iskoristi svojih pet minutaslave, da se dokaže pred njom kao muškarac, jer konačno je biou mogućnosti.Šta je sad, zaboga, zar nekome to zvuči jadno? Zar jenekome to tužno ili smešno? Momak je konačno mogao daispuni sebi svoje želje i svi treba da budu srećni zbog njega. Zarbi neko u njegovoj situaciji razmišljao o suštini svojih motiva,pozadini materijalnih prilika i njihovoj projekciji u budućnost?Ma dajte, zaboga, ako nas je nečemu naučilo ovo naše vreme,onda je to da, hteli mi to ili ne, svi živimo samo od danas dosutra. Preciznije, dokle god možemo da predvidimo kretanjekursa deviza u odnosu na dinar, toliko daleko sežu i našidugoročni životni planovi.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić93U to vreme je bilo prilično očigledno da će ekonomsko-politička situacija biti stabilna bar još nekoliko meseci, do Novegodine, na primer, kada će marke biti zamenjene za evro, paLuka nije žurio sa osvajanjem Marije. Preostalo je još samo maloposla oko potkrovlja, ali on i dalje nije bio siguran da će sve tobiti dovoljno. Preko Dace je pazio da odabranica njegovog srcaslučajno ne padne u iskušenje, da ne potpadne pod uticaj nekogprepredenog laskavca, kupca parfema sa nabudženimdžepovima, pa je za svaki slučaj povremeno slao cveće Marijina posao.– Previše je, brate, veruj mi – uveravao je Viktor Luku kojise upravo spremao da kupi projektor vredan nekoliko hiljadamaraka.– Misliš?– Siguran sam, brate. Mislim, lepo je sve to, kućni bioskop,seks pred velikim platnom dok oko tebe trese saraund, ali nevredi ona baš toliko para.– Ne seri, brate – Luka se skoro uvredio. – Ako ćemopravo, vredi i više. Video si je, brate. Ako tako misliš o njoj,brate, zbog onoga sa Denisom, to nije baš tako kao što izgleda.Mislim, Daca kaže da ga ona mrzi i da ga nikada nije ni volela.Ono, skapirala je da se sjebala u vezi njega, i to… Kapiraš?– Pa dobro, okej, brate – nasmejao se Viktor. – Samo hoćuda kažem da ne moraš toliko da se trudiš. Imaćeš je sigurno,mislim da je već napržena na tebe. Dobro, pobegla je onevečeri… Uplašila se. Ali, opustiće se.– Hoće, znam, i to možda baš uz ovaj projektor – rečeLuka i okrete se prema prodavcu – Kupiću ga.– E da, bre, čoveče! – setio se Viktor nečega dok su sevraćali taksijem ka Lukinom stanu. – Sad sam se setio. Večerastreba da se vidim sa jednom ribom.– Kakvom ribom?– Ma, nemam pojma, brate, kako se beše zove, startovalame sinoć, bio sam mrtav pijan… Fuksa neka, al ima dobre sise.– Pa? Hoćeš da je privedemo u novu gajbu? – upita Luka.– Pa, to sam, brate, i mislio.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 94– Da skinemo mrak gajbi!– Pa da, brate, mislim, da vidimo kakav utisak ostavlja naribe sva ona gvožđurija koju si dovukao gore, i sve te šarenedrangulije – provocirao je Viktor – pre nego što ti dođe onatvoja, kako se zove? Ona bez sisa, ona Cica, Mica, Maca…– Marija, pederu.– E ta, Maja Marijana… Ah, ah, ah! – Viktor se blesaviooponašajući orgazam, dok ga Luka nije udario pesnicom urame.– Pičko! Da vidim baš kakva je ta što će da dođe večeras.* * *Potkrovlje je konačno bilo potpuno uređeno i opremljeno,„skinut mu je mrak“, uređena je i terasa na krovu, kao poslednjitajni adut, ali pored svega toga Luka još nije bio spreman dapozove Mariju. Nije bio siguran da je dovoljno učinio, averovatno je podsvesno strahovao da bi mogla još jednom, štobi sigurno bilo i poslednji put, da ga odbije. To ne bi podneo.Uzalud ga je Viktor ubeđivao da je mala „pržena“ još odavno,Luka to nije osećao. Nedostajalo mu je još samo malo, i konačnoje, posle dugog premišljanja, postao svestan šta je to.Nedostajao mu auto!Zamalo da ispadne budala.– Mislim da si ti, sine moj, potpuno poludeo! – urlao jeRadovan hodajući po sobi sa nekim papirima u ruci. – Auto titreba?! Koliko si ispita dao do sada, da te ja pitam?– Daj, ćale, nemoj opet da počinješ sa tom pričom –odgovarao mu je Luka, sedeći zavaljeno u fotelji. – Mislim, ono,ovamo imaš onaj salon automobila, tamo se voziš vladinimslužbenim mercedesom, a sin ti se vozi gradskim prevozom…Sramota. Kao da ja nisam nimalo zaslužan što si ti dospeo tugde jesi.– Je l’ ti to mene ucenjuješ? Sad te, je li, zanima moj salonautomobila, a kada sam hteo da te ubacim u posao, ti si hteokockarnicu? I dobio si kockarnicu! Šta više hoćeš?
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić95– Kladionicu – ispravi ga Luka. – Kockarnicu ću tek daotvorim. Da, i da ti kažem da to super ide! Za nekoliko mesecibih mogao i sam da kupim auto kakav želim, ali mi treba sada,hitno.Radovan ga je samo pogledao dok je užurbano tražio nekadokumenta u radnom stolu. Činilo se kao da Lukino „hitno“njemu ništa ne znači.– Ćale, radi se o tome da sam upoznao jednu devojku.Jednu fenomenalnu, prelepu devojku. I treba mi auto!Razumeš? Kakav sam ja to muškarac i ministarski sin, akonemam auto?– E moj sine – uzdahnuo je Radovan. – Za devojke ti trebanešto drugo, a ne auto. U moje vreme se muškarci nisu merilipo mobilnim telefonima i automobilima…– Jao, super je bilo tvoje vreme, zamalo što nismo sviizginuli – Luka je u očaju izvio glavu preko naslona fotelje nakojoj je sedeo. – Sad je drugo vreme, ćale, kapitalizam,demokratija, ti bi to trebalo prvi da kapiraš.– E, kako god hoćeš – Radovan je izgubio strpljenje. – Bašme briga. Dobićeš jedan auto iz salona, i nemoj više da mi sepojavljuješ sa novim zahtevima. Videću šta ćeš da radiš kad javiše ne budem mogao da te izdržavam.– Hvala ti, ćale, sila si – Luka je skočio na noge izadovoljno zagrlio oca, a onda brzo istrčao iz sobeZnao je Radovan da je činio medveđu uslugu svom sinu,udovoljavajući njegovim prohtevima, ali je isto tako znao da jegeneracija njegovog sina mnogo propustila u svim onim teškimgodinama. Gledao je na te mlade ljude, na neki način, kao nažrtve koje ispaštaju grehove nesposobnosti i gluposti svojihroditelja, koji su najpre celu zemlju uvalili u duboka govna, aonda sačekali da im deca odrastu da ih otuda vade. Bio jesrećan što je konačno mogao da obezbedi sinu da bar preostaledane svoje mladosti proživi u izobilju.To je za Luku značilo da će morati najpre da nadoknadisve propušteno, a onda da nastavi gde je stao, sve to, naravno,što pre i na uštrb budućnosti. Ali, koga je još briga zabudućnost?! Budućnost je u ovoj zemlji oduvek bila rizična
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 96kategorija, nešto što je nemoguće predvideti. Za kladioničare –iz 1 u X, kvota 13.0, ako razumete šta hoću da kažem.Budućnost je ovde nešto zbog čega svakog dana treba živeti kaoda je poslednji.Prvi Lukin susret sa tim automobilom bio je zaista neštoposebno u njegovom životu. Otišao je u salon gde ga je primioneki čovek, prijatelj njegovog oca, napirlitani dendi koji jevaljda tu bio neki menadžer ili tako nešto. Srdačno je pozdraviosina svog gazde i, znajući već zbog čega je ovaj došao, poveo gada pogleda automobile.– Mislim da imamo pravu stvar za takvog momka –dodvoravao se ovaj.Dok su prolazili pored ispoliranih šasija nekih lepihproduženih porodičnih automobila, elegantnih limuzina ilinametljivo simpatičnih terenaca u kojima su se ogledaleplafonske svetiljke, Luki pogled nije zastao ni na jednom odnjih.I najzad, ugledao je nju. Bio je to trenutak vrlo sličnoonome trenutku kada je, na žurci u vili kod Marka Komunjare,u velikoj gužvi, prvi put ugledao Mariju. Isto tako se i sadačinilo da su svi drugi automobili na trenutak nestali, ili senekako razmakli, da bi otkrili najlepši među njima. Samo, ovajput je to bilo na Lukinoj teritoriji, ovaj put je on bio onaj koji jemogao da bira, a lepotica je bila sama i kao da je samo njegačekala, kao da ga je dozivala svojim tužnim farovima, koji,šteta, jedino nisu imali trepavice, da zavodnički zatrepću.– Ovaj! – rekao je Luka.– Baš taj! – potvrdio je dendi.I bila je mlada, i bila je doterana i namirisana, tuđomrukom nedirnuta, nevožena, pod garancijom. Nemački kvalitet,evropski dizajn, ispod naizgled nežne šasije nazirala se snagakoja čeka da bude oslobođena, po prvi put, samo za njega.Imala je sve kvalitete koje više nije bilo moguće pronaći u jednojženi! Pa, kako se onda jedan muškarac ne bi zaljubio na prvipogled?– Lepotica – Luka je prošaptao.I imala je muško ime, doduše.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić97– Audi TT – rekao je dendi. – Roudster. Šestostepenimenjač, dvadeset ventila, turbošaržer, interkuler, …Luka se nije trudio da sluša sve te nepristojne tehničkepodatke. Zvučalo je isto kao kada bi vam neko, prilikompredstavljanja devojke, čitao njen ginekološki karton. Na krajukrajeva, nije se mnogo razumeo ni u automobile ni uginekologiju. Znao je samo, osećao u ustima i vratu, da je to bašono što mu je potrebno. Mali, ali prelep kabriolet, crven kaostrast, samo za dvoje. Prosto je lepio pogled za sebe, svojimskladnim, zaobljenim linijama. Kada mu je Luka prišao i hteoda ga dodirne po licu, on se, kao i svaka lepo vaspitanadevojka, pobunio kratkim piskom alarma. Dendi je izvadioključeve iz džepa i isključio zaštitu, objasnivši joj time da nemarazloga za strah. I ona se smirila, opustila, gotovo da se inasmešila, prepustivši se Lukinim nežnim dodirima. Bila je toljubav na prvi pogled, među ljudima tako retka. I on se njojdopao, moglo se videti, jer odmah je spustila pokretni krov ipokazala mu svoje pravo lice, pozivajući ga da joj dođe uzagrljaj.Luka se prepustio njenoj mekoj mirišljavoj bež koži. Finatamna napuderisana i matirana plastika čeznula je za dodirima.U njenom sjajnom nakitu, aluminijumskim detaljima, čeličnimojačanjima iznad uzglavlja sedišta, srebrnastim gravurama iamblemima na kontrolnoj tabli, mogao je ogledati svojepresrećno zadovoljno lice.Dok je slušao napirlitanog dendija koji mu objašnjavakako će ga ona grejati kada mu je hladno, rashlađivati ga kadamu je vruće, zabavljati ga vrteći šest CD-ova, pridržavati muhranu i piće, kako će ga čuvati, maziti i paziti, dok ga budevozila kroz njihovu zajedničku svetlu budućnost, Luka je znaoda bez nje neće otići kući.– Dobro, isporučićemo ti je što pre – rekao je dendi.– Daj mi ključeve – zahtevao je Luka ne dižući se sasedišta.– Ali, moramo da završimo dokumentaciju, registraciju,vlasničku transformaciju, polisu osiguranja…– To ćeš sve sa mojim ocem da središ, sad mi daj ključeve iotvaraj vrata, žurim! – insistirao je Luka pred unezverenim
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 98radnikom koji je kršio ruke i znojio se, sve dok mu Luka nijeoteo ključeve iz ruke.– Moraćete da vežete pojas – prokomentarisao je znojavidendi, pošto je ova čudno pištala i svetlela nekom lampicom.– Svašta! – pomislio je Luka, izvukao pojas i prikopčao ga,ali ne preko svojih grudi, već preko sedišta, sebi iza leđa.Pištanje je prestalo. Tako je već bolje. Slagaće se dobro ona i on.Lepotica je zapevala. U prvom trenutku se ona i Luka nisubaš najbolje razumeli. Ustvari, ona je bila spremna, ali je on biopomalo nevešt u rukovanju sa njom. Malo je poskakivala, kaoda ju je Lukino nežno dodirivanje golicalo. Brzo bi startovalakada bi je dodirnuo po papučici gasa i naglo se zaustavljala, akobi stao na kočnicu. Ponekad bi glasno zaječala pri promeni uniži stepen prenosa, ali nikada se nije dvoumila. Baš kada bi seuskladili, kada bi ona činila tačno ono što bi on poželeo, iskočiobi neki semafor ili pešak, prekidajući ih u slatkoj igri. Prolaznicisu voajerski balavili pred prizorom veličanstvene lepotevoženja ljubavi.Luka je osetio da je sve to gordo šepurenje posaobraćajnim trakama, sve to zanosno vrckanje pozadinom ukrivinama i poskakivanje na semaforima samo predigra,stidljivo zavođenje pred očima zablenute javnosti. Nije mogaoviše odugovlačiti, želeo ju je celu i to odmah. Uključio se naauto-put. Bilo je mlako subotnje predvečerje i nije bilo gužve usaobraćaju.Krov je bio već spušten. Podesio je sedište udobnije, niskoi zavaljeno, i namestio retrovizore. Krenuli su. Lagano jespuštao nogu na papučicu gasa, osećajući divlju snagu koja gapokreće. Ručica menjača je klizila, i svaki put kada bi samapronašla ležište u narednoj brzini, Luka bi osetio to u svomstomaku. Čist adrenalin, kao benzin, tekao mu je venama. Okonjega je fijukao vruć letnji vazduh pomešan sa mirisimamotornog sagorevanja, golicao ga po kosi, vratu i licu.Isprekidane bele linije na asfaltu treperile su pored njega kaofilmska traka. Senke nadvožnjaka i stubova koje je bacalopurpurno sunce na zalasku preletale su preko njegovog lica,preko osušenih usana ukočenih u neprimetno malom osmehu iočiju vlažnih i sjajnih. Upijao se snažno u sedište koje ga je silno
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić99uvlačilo u sebe, obavijalo se oko njegovog tela. Šakama jestiskao volan i podrhtavao celim telom, a ona je klizila glatko,ljuljala se na putu, bez imalo napora. Papučica gasa je tonulasve dublje i mogla je još, tražila je od njega da izdrži, da neposustane, još malo, još dublje… S teškim naporom je držao očiotvorene. Stiskao je zube i šake. Izazivajući granice svojihmogućnosti stresao se u grozničavoj i vrtoglavoj ekstazi.Sklonio je drhtavu nogu sa papučice. Nije mogao više. Sveje to trajalo možda malo više od minut. Proleteo je poredBeogradske arene i centra Sava, preko mosta Gazela. Pustio ju jeda sama uspori, sve dok se nije lagano i bešumno zaustavila užutoj traci, negde kod Autokomande, kao da je samo prošetalanekoliko koraka. Luka je klonuo, zalepljen u sedištu, dubokozadihan i malaksao. Srce mu je tuklo u grlu, pred očima mu sesmračilo, noge su mu se tresle, ispod majice su mu se okostruka slivale hladne kapljice znoja, a među nogama je imaonajjaču erekciju do tada.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 10019.…2005.– Iako se to ne može nazvati ljubavlju na prvi pogled, jerto nije bio naš prvi susret, svejedno, ljubav se među nama, činimi se, razvila burno, brzo i iznenada – govorila je Marija osvom sudbonosnom susretu sa Lukom. Sedela je podvijenihnogu na svom krevetu, prelistavajući neku svoju staru sveskusa beleškama. Naspram nje je sedela Jovana, koja po ceo dannije ništa drugo jela, osim onog čudotvornog napitka zamršavljenje koji joj je uvalila Daca Faca. Napolju se spremalo zakišu. Smračilo se i počeo je da duva vlažan vetar, a iz daljine sečula potmula grmljavina. Sa TV-a je tiho dopirao prenossuđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu. Marija je uzdahnula inastavila.– On je mene voleo i na neki način čekao svih tih godina, ameni je trebao samo jedan jedini dan da ga zavolim. Došao je pomene tim prelepim kabrioletom. – rekla je zaneseno, pa odmahpromenila raspoloženje. – Ustvari, tim jebenim, prokletimautom!– What’s wrong with the car? – pitala se Jovana. – Zaštomrziš auto?– Zato što je to đavolja naprava za mučenje. Ali, doći ću ina to. – ponovo se vratila u stanje nostalgične zanesenosti. –Sedela sam u toj udobnoj koži, a on je više gledao u mene negou saobraćaj. Bio je tako… lep. Nasmejan, srećan. Sećam se dačitave večeri nije mogao da pronađe prave reči da nahvali mojizgled, iako sam, moram priznati, u to vreme bila priličnojeftino obučena. Sećam se, nosila sam neku laganu letnju haljinui kineske sandalice. Mislim, kad već nisam imala kvalitetnugarderobu za pokazivanje, onda sam bar imala kvalitetne nogeza otkrivanje, je li? On je blistao, baš kao i taj auto. Sve na njemu
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić101je bilo savršeno novo, ispeglano i skupo. Košuljica, pantalonice,znaš, on je uvek imao smisla za oblačenje: pre nego što sam japočela da mu biram garderobu skidao je lutke iz izloga butika,od glave do pete, pa nije ni mogao mnogo da promaši.Jovana je na ovo samo kratko razvukla usne, pa nastavilada srče svoj napitak.– Na svakom semaforu, na svakom stajanju, ljudi su nasgutali pogledima – nastavila je Marija sa neskrivenimoduševljenjem. – Najpre auto, pa mene, pa njega, pa opet mene.A tek kada smo se parkirali kod hotela Jugoslavija, kada samizvukla svoje noge napolje! Bili su to moji svetli trenuci, prviposle dužeg vremena. Trenuci koji su nagoveštavali samonajbolje. Bili smo najlepši i najupadljiviji par na splavu. Tamosu nas već čekali Viktor i Daca. Imali smo rezervisan separe uVIP delu! Možeš misliti! Evo ovako, odmah do nas je sedelaGoga Sekulić!– Ko? – začuđeno je upitala Jovana.– Goga Sekulić. Ma, ne znaš je ti. Nije ni bitno. Bitno je toda smo bili u VIP-u, znaš, na galeriji sa koje ljude možeš daposmatraš sa visine, ne samo zato što si fizički iznad njih, većzato što si stvarno iznad njih… Razumeš šta hoću da ti kažem?– Aha – rekla je Jovana neuverljivo.– Luka se u to vreme stvarno trudio oko mene – nastavilaje Marija. – Sve vreme me je držao za ruku i piljio u mene kaodečak, kao da me se nikada neće nagledati.– A Viktor? – pitala je Jovana.– Šta s njim?– Pa, kako je on reagovao na tebe?– Zašto to pitaš? – začudila se Marija.Jovana je samo slegla ramenima.– Nikako nije reagovao – rekla je Marija nervozno. – Šta onima da reaguje? Ne znam, nisam ga ni primećivala. Sva mojapažnja bila je skoncentrisana na muškarca koji je zasluživao tupažnju. Na Luku. Zaljubila sam se u njega. Osećala sam seprivilegovano, jer, on je još tada bio vrlo popularan u društvu.Videla sam kako ga gledaju druge devojke u klubu, kako nasljudi posmatraju, kao da smo događaj večeri. Luka nikada nijevoleo mnogo da igra, ali sam zato ja igrala i za sebe i za njega.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 102On bi samo sedeo i gledao me. Svi su me gledali, ali kao da mije negde na čelu pisalo „Lukino vlasništvo“, niko mi nijeprilazio. Inače mi se to ne bi dopadalo, ali kada je u pitanju bioon, nekako mi je laskalo. Osećala sam, nekako, da je on tozaslužio… U to vreme.– Čime? – pitala je Jovana.– Pa, ne znam. Čekao me je svih tih godina, veličao me,uzdizao iznad ostalih. Videlo se da je srećan zbog mene i tanjegova sreća širila se na sve ostale.– I onda ste se smuvali – pretpostavila je Jovana.– Te večeri smo svratili kod njega u stan. Zapravo, ceo našizlazak je bio pod izgovorom da ocenim kako je sredio stan.Obećala sam mu to ranije. Već sam ti pričala o tome kako je tofantastičan prostor, ali taj prvi utisak je ništa u odnosu na tokako ga je kasnije sredio. Nisam imala reči. Trudila sam se dane zabalavim, da ne ostavim utisak provincijalke, seljančice kojanikada nije videla moderan stan, ali ne znam koliko mi je topolazilo za rukom. Sve je bilo tako savršeno. Pogled na Bulevari usnuli grad koji se pružao kroz stakleni zid činio je da mi sevrti u glavi. Ili je to bilo od pića koje sam popila pre toga nasplavu. Ili od njegovog Armanija. Ili od slabog diskretnogosvetljenja. Ili od mirisa novog nameštaja. Sve je još mirisalo nanovo, na skupo, na lak, na salone nameštaja, na kožu, aliodnekuda i na voće. Na limun. Šank je i dalje bio tu.Fenomenalan zeleni šank, sa staklenom površinom, fulopremljen, posebno osvetljen odozdo i iznutra i odozgo, neznam kako to da ti objasnim, ali stvarno se isticao u toj velikojprostoriji. U drugom uglu se na istaknutom podijumu nalazilagarnitura za sedenje, modernih svedenih linija, bež boje.Zapravo, sve je bilo svedeno i sa ukusom, od zelenkastogstakla, aluminijuma ili prirodnih tkanina. Ništa pretrpano.Diskobol je i dalje bio tu, i sobne biljke, ogromne slike navisokim zidovima i sva moguća kućna tehnika metalik boje.Marija je govorila već potpuno odsutno. Njene misli subile na drugom mestu i u drugom vremenu koje se kao olujapribližavalo sa zapada.– On je bio u šanku, a ja sam sedela naspram njega nabarskoj stolici. Neka romantična muzika dopirala je sa svih
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić103strana. Napravio mi je neki izvrstan koktel od martinija, a jasam već gubila tlo pod nogama. Želeo je da zna da li mi sedopada stan, a ja više nisam bila u stanju da se foliram. Karte subile na stolu. Mislim da mi je pisalo na čelu da ću radije skočitisa tog osmog sprata nego što ću otići u lift i te noći spavati uonom svom ćumezu – rekla je, nesvesna činjenice da govori ostanu u kome se trenutno nalazi. – Te noći bih radije skočilapod tramvaj, nego što bih ušla u njega da se odvezem kući,samo da sam slučajno nešto zabrljala. Rekao mi je da ponesempiće, da hoće još nešto da mi pokaže, i tek tada sam primetila dasada postoji stepenište koje vodi na galeriju. Pošla sam, uverenada će me odmah odvući u krevet, ali me je još jednom uverio dasam ja ta kojoj je te večeri nedostajalo stila, a ne on.– Gore se nalazio nizak i prostran krevet, četvrtastogoblika, na kome se nalazilo više malih jastuka presvučenih ubordo saten. Na jednom zidu iznad kreveta bila je razapetanekakva velika američka zastava, koja je, odmah sam primetila,bila malo odrpana i isflekana. Tačno iznad kreveta nalazio seveliki krovni prozor sa pogledom na zvezdano nebo. Osimtoga, tu gore nije bilo ničeg više. Očigledno se setio da samrekla da tu treba spavati. Čitav prostor galerije bio je nekakoudobno i intimno smešten pod blago iskošenim krovom.Postojala su još samo jedna vrata u zaleđu i ta vrata su vodilana terasu na krovu, koju je on i ranije pominjao. A tamo se kriobazen!Marija je teško uzdahnula, zagledana u jednu rupu odopalog maltera na zidu, osećajući svu svoju patnju duboko ukostima. Oči su joj bile vlažne.– Veliki bazen, osvetljen plavičastim podvodnim svetlom.Pored njega, na kamenom pločniku boje zemlje, bile supostavljene dve bele ležaljke i suncobran boje mlade trave ijedan nizak sto između njih. Svuda unaokolo, pored stilizovaneograde od crnog kovanog gvožđa, niske baštenske lamperasipale su slabu svetlost kroz niske mlade krošnje. Nekolikolimunovih drveta raslo je u velikim keramičkim saksijama.Marija proguta nekoliko poslednjih glasova i zaćuta.Krupne kapi kiše udariše nekoliko taktova o listove ispodprozora.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 104– Šta ti je, Majo? – upita Jovana zabrinuto.Marija okrenu pogled prema njoj. Teške suze pojuriše niznjeno ukočeno bezizrazno lice.– Ja njega i dalje volim – reče šapatom, kroz suze.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić10520.…2001. godina. Terasa sa limunovima.Marija je stajala naslonjena na ogradu od kovanog gvožđa.Držala je čašu sa koktelom u ruci i kikotala se mrtva pijana, dokju je Luka limunovim listom šašoljio po vratu. Noć je mirisalana leto, na mešavinu arome južnog voća i egzotičnogprepečenog smoga, ustajalog nakon nekoliko nedelja suše.Luka ju je uhvatio oko struka i odlučno i nežno je poljubiou vrat pa u rame. Ona se zakikotala. Prevlačio je svojim suvim ivrelim usnama preko njene bele kože na vratu. Ona se izvijalapod talasima strasti, a kada je zavukao prst u njen pupakispustila je čašu sa pićem i kristalići stakla su se razleteli na svestrane.To je izgledao kao loš znak.To jeste bio loš znak, znala je. Uplašila se i trgla.– Nema veze, ostavi to – rekao je on još zagnjuren u njenvrat.– Moram u toalet – pošla je saplićući se, teturajući se ipridržavajući se za ogradu.– Je l’ možeš? Znaš gde je? – pitao je Luka, a ona je samoodmahnula rukom.Spustila se nekako niz stepenište i odvukla do WC-a.Zatvorila je vrata za sobom i naslonila se leđima na njih. Vrtelojoj se u glavi. Pogledala je oko sebe i nasmejala se. To nije bioWC, to je bilo kupatilo. Najveće i najprijatnije kupatilo koje jeikada videla, sa đakuzijem, plakarima, ogledalima, mekanimpodom, muzikom, telefonom… Bila je tu čak i jedna fotelja, alinije bilo WC-a. On je bio iza susednih vrata, ali to nije ni bitno,pošto ona nije došla zbog nužde već da bi se sabrala.Prevukla je rukom preko glatke i sjajne italijanskekeramike. Pogledala je sebe u ogledalu. Lice joj je delovalo
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 106umorno, mutno i dehidrirano. Nasmešila se sama sebi, i tajosmeh je bio zaista jadan, pijan i sažaljiv. Zamahnula je rukom iopalila sebi šamar, snažno i iznenada.– Glupačo! – rekla je sebi u lice. – Samo probaj da sjebešstvar, ubiću te, majke mi! – A onda je još jednom sa drugestrane sevnula sebi šamarčinu od čega su joj se zacrveneliobrazi. Umila se hladnom vodom, a onda izvadila puder iprekrila crvenilo, govoreći sebi – Jednom si propustila šansu, alisada nećeš. Vala, nećeš! Ubiću te. Baciću te pod tramvaj, kunemti se…Izašla je iz toaleta i dovukla se na galeriju. Luka je tamanulazio unutra sa terase.– Jesi li dobro? – pitao je, ugledavši je onako rumenu izamazanu.– Ma, super sam – rekla je, prišla mu i počela da ga ljubi.Spustili su se na krevet. On se odmah dokopao njenogvrata. Ljubio ju je i mazio nežno, kao da je ispijao vrelučokoladu sa njene kože. Želeo je nekako da je popije, da jeudahne, opijen mirisom njene kože. A ona je samo blenula uzvezde kroz veliki prozor iznad kreveta, od čega joj se zavrtelou glavi. Uplašila se da bi mogla zaspati, a taj luksuz večeras nijemogle sebi da dozvoli. Pridigla se i okrenula ga na leđa. On ju jepogledao zbunjeno. Spustila se i počela da mu otkopčavapantalone.– Ali… Ne moraš… Mislim… – i pre nego što je Lukauspeo bilo šta da kaže, ona ga je već imala u ustima.Dugo je te noći kroz potkrovlje odjekivalo teško dahtanje,stenjanje i ritmično lupanje, koje se glasno čulo čak i u spavaćojsobi, tačno ispod te galerije, gde je na velikom bračnom krevetuu postelji od crvene svile spavao Viktor. Buka iznad njegoveglave ga je probudila. Oslušnuo je i nasmešio se. Zavukao jeruku ispod pokrivača i masturbirao zatvorenih očiju.* * *
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić107Toga dana oko podne Mariju je probudilo sunce koje jeupržilo kroz prozor na krovu. Spustila je roletnice i pogledalaoko sebe. Prizor joj se zaista dopao. Sa jedne strane potkrovlje jebilo svetlo kao staklena bašta, ali vrlo prikladno rashlađeno, agalerija je sada bila u prijatnoj senci. Sa druge strane krozstaklena vrata svetlucala je vodena površina bazena, a na vetrusu šuštale zelene limunove krošnje. Odnekuda je mirisalo natropsko voće. Pored nje je spavao Luka. Osmotrila ga je i poprvi put joj se zaista dopao. Spavao je kao beba. Pomazila ga jepo ramenu i poljubila u čelo. Na zidu iznad njih je visila velikaamerička zastava sa izbledelim flekama od krvi. Ponela je svojugarderobu i sišla u kupatilo. Oko pola sata se opuštala umirišljavoj peni i mehurićima koji su je golicali, uz klasičnumuziku. Bila je srećna i bila je zadovoljna, verovatno kao nikadado tada. Potpuno je izbacila iz glave ideju o bacanju podtramvaj i samoubistvu. Sa njenog lica ni jednog trenutka nijenestajao barem majušni osmeh.Kada je izašla iz kupatila osećala se preporođeno.Zagledala je sebe u ogledalu i divila se svojoj lepoti. Stomak jojbio idealno zategnut, butine glatke, a izgleda da su joj grudi čakmalo natekle i podigle se. „Bravo!“, rekla je sebi. „Svaka čast!“Odjednom je osetila neverovatnu glad. Osvrnula se, alinigde nije bilo kuhinje. Shvatila je da će sve što joj treba zapravonaći u šanku: frižider, ringlu, mikrotalasnu rernu, sudove.Uključila je automat za espreso kafu. Pronašla je spremljenusmrznutu picu, dobro proučila uputstvo za pripremanje nakutiji, ubacila je u mikro rernu i podesila vreme.Stajala je i gledala. Mikro-rerna je šuštala, espreso-automatje klokotao. „Ah, kako je to divno kada se sve samo od sebesprema. Ovo mora da je san.“ pomislila je i poželela da se nikadne probudi.U tom trenutku su se otvorila vrata spavaće sobe. Marija jepogledala u tom pravcu. Nešto ju je preseklo u stomaku i umalonije vrisnula.– Ćao, de si… – rekao je Viktor protežući se kroz zevanje,prošetao pored šanka samo u gaćama i otišao u toalet.Marija je stajala zatečena, razrogačenih očiju. Još se nije nisabrala, a on je već izašao iz toaleta, došao do šanka češući se po
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 108grudima, uzeo đus iz frižidera i nategao iz tetrapaka, gledajućiu njenu zbunjenu facu. Ona ga je nemo i nespretno odmerila odglave do pete, sve hoteći nešto da kaže, ali nikako to neizustivši. On spusti tetrapak, nasmeši se i pritisnu dugme zaotvaranje vrata na rerni ispred nje.– Gotovo ti je ovo – reče i ode da se izvali na garnituru.– Nisam znala da si tu… – konačno prozbori Marija,vadeći picu.– A-ha… – promumla Viktor, još sanjiv i zablenut u nekikablovski program. – Tu sam…Dok se ona mučila da iseče picu on je opet došao i seo zašank.– Je l’ ima i za mene? – umiljato ju je pogledao svojimzelenim očima boje limunovog lista i trepnuo nekoliko puta.U pokušaju da izbegne taj njegov pogled, Marija jespustila svoj pogled… na njegova ramena. Ali je onda brzoskrenula pogled… na njegove glatke mišićave grudi. Pa ondabrzo u zategnut stomak, pa… Konačno, shvativši da je na lošemputu, brzo je okrenula glavu u stranu.– Hoćeš li, molim te, najpre da se obučeš – rekla je.– Ah, da… Izvini. – rekao je i otišao u sobu pipajući semeđu nogama.Marija je izvadila iz frižidera tetrapak iz koga je pioViktor, složila čudnu zgroženu facu i sipala đus u čašu. On sevratio, zamenivši samo bokserice malo komfornijimbermudama. Ostavila mu je jedno parče na šanku, a ostalo je,zajedno sa đusom, ponela na tacni gore na galeriju. Viktor ju jeispratio pogledom i punih usta. Klimao je glavom i šeretski sesmeškao podržavajući njen izgled ili možda njeno ponašanje –to što je nosila doručak Luki u krevet. Ona ga je samo letimičnopogledala i prevrnula očima.Budila je Luku poljupcima, nežnim maženjem išaputanjem. On se probudio sa osmehom na licu. Pridigao se ipoljubio je.– Ustani, već je prošlo podne – rekla je ona.On se samo lenjo promeškoljio u krevetu i ponovozažmurio.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić109– Je l’ tu Viktor? – bilo je prvo što je rekao onako žmureći.– Tu je – odgovorila je Marija malo promenjenograspoloženja i pružila mu doručak – Hajde, razbudi se.Otvorio je oči i pogledao u hranu.– Jao, hvala ti, srce si. Stvarno nisi morala. – oduševljeno jerekao.Ona se nasmejala i slegla ramenima.– Stvarno si srce, dođi da te ljubim – rekao je i opet jepoljubio. – Koliko je to sati?– Oko jedan – odgovorila je.– Au! – Luka se iznenadio i počeo brzo da trpa doručak uusta. – Trebalo je da završim neki posao u kladionici – rekao je ibrzo sišao dole. Još sa stepeništa je pitao Viktora o rezultatimanekih utakmica, pa je otišao do toaleta, a zatim da se obuče uspavaćoj sobi. Marija je spremila krevet za njim, pokupilasudove i odnela ih u šank da ih opere. Viktor se sve vremeizležavao sa nogama podignutim na stolu i gledao satelitskiprogram. Luka je izašao iz sobe spreman da pođe, došao doMarije, zagrlio je i poljubio u vrat.– Oprosti mi, molim te, moram da završim neki posao –rekao je opet. – Možeš da ostaneš ovde sa Viktorom, ako hoćeš.– Neka – odgovorila je brzo. – I ja moram kući.– Odvešću te.Dok su se vozili Bulevarom u kabrioletu, koji je na suncudobijao boju uzavrelih strasti, razmenjivali su slatke poglede:– Izluđuješ me, znaš li to? – rekao je on.Ona se zadovoljno nasmešila.– Da te pitam nešto? – rekao je on.– Pitaj.– Jesi li sa Denisom izgubila nevinost?Marija je mirno pogledala ka vrhu bulevara.– Pa da – rekla je. – Sa kime bih?
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 11021.…2005. godina. Marijin „ćumez“ na Bulevaru.– Bila je to magična noć. Slavna pobeda naše velike ljubavinad nesrećnim okolnostima. – govorila je Marija sa setom uvlažnim očima. – Ljubav. Ljubav u svom izvornom obliku. Biloje to najbolje vođenje ljubavi, da – vođenje ljubavi, najbolje kojesam ikada do tada imala i koje ću ikada imati.Završila je svečanim tonom u ritmu dobovanja krupnihkapi koje su najavljivale letnju kišu.– Čekaj, zar to nije bio tvoj prvi seks? – upitala je Jovanapodignutih obrva.Marija je zaćutala i uozbiljila se.– Molim?– Rekla si da je to bio najbolji seks koji si ikada „do tada“imala? Zar to nije bio tvoj prvi put?– Naravno da je to bio moj prvi put – Marija se zbunila. –Rekla sam „do sada“.Jovana ju je pogledala sumnjičavo, sa nekom osudom uočima, i od tog pogleda je Marija zadrhtala.– Jesi li?…– Pa da, svakako – nastavila je Marija brzo i nespretno. –Bilo mi je malo frka i bolelo me je, malo, znaš već, ali, valjda mije zato i ostao u sećanju kao najbolji. Razumeš? Zato što je prvi.Zar ne? – nasmešila se neuverljivo, a oči su joj još bile vlažne, iopet je zadrhtala – Baš je zahladnelo odjednom…– Pričaj mi još o Luki – rekla je Jovana i ponovo jezavladala atmosfera prividnog poverenja i nostalgičnogprisećanja.– Luka zaista jeste bio savršen muškarac, i mi bismo bilisrećni zajedno, samo kada on ne bi bio takav kakav jeste –
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić111nastavila je Marija setno, dok je napolju dobovanje kapljica olistove postajalo sve brže.Jovana se glasno nasmejala na ovu brilijantnu izjavu.– Ali, on je umeo da bude tako dobar i nežan prema meni– trudila se da je ubedi Marija. – I lep je.– I Viktor je lep – ubaci Jovana, tek onako.– Da, ali… Ma šta si zapela sa tim Viktorom?! – Marijarazrogači oči iznervirano.– Ništa, samo kažem – Jovana sleže ramenima. – Dečko jelep, jebi ga.– On uopšte nije tako lep! – besno se usprotivi Marija.– Jok i nije – Jovana podiže obrve.– On je samo simpatičan! Lepuškast. – Marija je mlataralarukama. – Ali mu to ništa ne vredi zato što je kreten! On jeimbecil. Valjda ja znam kakav je Viktor! Idiot!– Dobro, ja ne tvrdim da on nije kreten – Jovana je ostalasmirena – ali, meni se sviđa kako on izgleda. Baš je seksi.Bes sevnu iz Marijinih očiju i ona prosikta kroz zube:– Je l’ bi se i ti možda jebala sa njim?Napolju tresnu grom i poče da pljušti kiša.Jovanin pogled bio je potpuno smiren, mekan i blag. Kaosa neke ikone. Možda su joj jedino obrve još bile pomalopodignute, ili ih je samo tako oblikovala. Gledala je u Mariju,čije su vlažne oči poigravale, čija se vilica neprimetno krivila ustranu. Noktima je kopala po krevetu. Jovanin blagi poglednikako je nije umirivao, naprotiv: izluđivao ju je. Sve je totrajalo možda čitavu večnost. Pogled u pogled. Podignute obrvei usne nakrivljene. Nokti u krevetu i šum letnjeg pljuska kojidopire sa Bulevara.– Šta je tebi? – pitala je Jovana smireno.– Šta mi je? – zapitala se Marija. – Šta je tebi?Jovana je ustala i zagrlila je.Marija je počela da plače u Jovaninom zagrljaju. Zaplakalase iskreno i neuzdržano, iznenada, baš kao što je bio potrebansamo jedan grom da se otvori nebo i da počne pljusak nad
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 112Beogradom. Potoci su se slivali niz Bulevar i nosili sa sobomlišće, granje i razno lagano smeće koje je vetar razneo izkontejnera.– Molim te, nemoj to da mi radiš – jecala je Marija gutajućisuze. – Teško mi je… Sve ovo mi je jako teško.– U redu je… – prošaputala je Jovana, stežući je uzagrljaju, a zatim je odvojila od sebe i pogledala u oči, smešećise njenoj slabosti. Ni jednog trenutka ona nije prestajala dabude gospodarica situacije, poigravajući se svojomdominacijom vrlo okrutno. Svojim usnama je pokupila suze saMarijinih obraza, a zatim ih, iznenada, prislonila na Marijine,pružajući joj senzualan poljubac tužnog ukusa. Marija je samoispustila kratak i prigušen zvuk, poput cviljenja.– Uz tebe sam – rekla je Jovana i opet je zagrlila.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić11322.Kraj leta 2001. godine.Koliko traje ljubav? Da li nestaje zajedno sa nežnim rečimaizgovorenim u svitanje ili je svaki osvanuli dan neminovnoistanjuje i izlizuje? Ili je to što zovemo ljubav uvek bila samozaljubljenost, zanos, trenutak inspiracije koji se produžava zbognaše samoljubive želje da sve što je lepo potraje?Bilo kako bilo, Luka je bio vrlo zadovoljan sobom nakonšto je osvojio Mariju. Uistinu, nije mu bilo baš najjasnije kako jeon to nju zapravo osvojio. Šta se to tako značajno promenilo unjemu ili njoj od one davne hladne jesenje noći kada je još kaodečak prestao da veruje u bajke? Možda je trebalo da se zapitagde je tačno bila njegova zasluga, ali nije sebe mnogo mučioovakvim razmišljanjima. Jednostavno, učinio je sve što jetrebalo, i rezultati nisu izostali.Jedina osoba na celom svetu koja je mogla razumeti kolikoje sve to sa Marijom značilo Luki bio je, naravno, Viktor. Jer, onisu svih tih godina skoro bukvalno živeli jednim životom, ivelika radost jednog od njih bila je njihova zajednička radost. Isamo njihova. Kao što je to običaj, i ovu zgodu zajedno suskromno proslavili. Napili su se u Lukinom stanu i naduvali, aonda pozvali neku prsatu maloletnicu koja se nenormalnoprimala na Viktora, pa se nad njom seksualno iživljavali. Sve jeto, podrazumeva se, bilo isključivo u slavu toga što se Lukazaljubio i što je konačno osvojio Mariju.A Luka je tih dana stvarno bio zaljubljen. Pepeljuganjegovih dečačkih dana vozila je sada svoje duge noge unjegovom sportskom autu, a njen beli vrat je blistao na suncuispod velikog krovnog prozora na galeriji njegovog modernogstana celog tog leta. Uživao je da je pokazuje u društvu, ali ne
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 114previše. Nekako se uvek moglo prepoznati da je ona njegovovlasništvo, čak i kada bi se negde pojavila bez njega.On je zaista znao kako da je oduševi. Pa i pre nego što suse smuvali, dok se još pripremao za njeno osvajanje birajućiauto i opremu za stan, ni u čemu nije promašio. Izgledalo je kaoda je imao specijalan urođeni osećaj koji mu je pomagao da jeiznenadi preskupim sitnicama, bilo da se radilo o nakitu, odeći,parfemima, izlascima… Možda je to bio osećaj za lepo, moždaosećaj za skupo, za luksuz, nije ni bitno, u svakom slučaju je tobio osećaj za usrećivanje Marije. I ona jeste bila srećna. Stvarnosrećna i zaljubljena, to se i te kako videlo na njoj. U bazenu, uđakuziju, u VIP-u, u šanku, na svakom koraku je bila srećna izadovoljna. Zli jezici bi rekli da je on kupovao njenu ljubav, a jaću podsetiti te zle jezike da su oni prvi koji su tvrdili da seljubav ne može kupiti. Devojka zna kada je srećna i zna kada jezaljubljena.Krajem avgusta svratio je u parfimeriju gde je ona radila,pretvarajući se da je samo mušterija koja kupuje parfeme.– Kako mogu da vam pomognem? – Marija je prihvatilaigru.– Želeo bih da kupim parfem za jednu devojku – rekao jeLuka – ali nisam siguran šta bi se njoj dopalo.– Ako želite da vam preporučim nešto onda mi moratereći nešto više o njoj.– Naravno, reći ću vam da je ona najlepša devojka uBeogradu, ali mi vi nećete verovati. Reći ću vam da još nijeizmišljen parfem koji tako izluđuje muškarce, kao što je miriskože njenog nežnog vrata kada zaspi negde pred svitanje. Iodmah da znate, nema tog poklona kojim bih mogao na pravinačin da joj dočaram svoju veliku sreću i zahvalnost što se budipored mene, ali me to ne sprečava da se trudim.– Ah – Mariji se zavrtelo u glavi – ta devojka je pravasrećnica!– Lepotom svojom je to zaslužila.– „Hypnotic Poison“ onda.Ubrzo je Marija napustila posao u parfimeriji. Više joj seisplatilo da sedi kod kuće. Kod Lukine kuće, naravno. I njemu
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić115je u tom trenutku to više odgovaralo. U svakom slučaju, ubrzoće joj početi i fakultet, pa bi svejedno morala da ostavi posao.Lukina kladionica nije zahtevala mnogo angažovanja, apošto Marija nigde nije radila, imali su mnogo slobodnogvremena. Vikende su provodili uživajući u rasipanju novca irazvratu, zajedno sa Viktorom i Dacom, a u dosadnim večerimatokom radnih dana u nedelji gledali su filmove na velikomplatnu, pili martini sa maslinama ili samo viski i jeli naručenubrzu hranu.Mislim da nema potrebe da naglašavam da Viktor gotovonikada nije napuštao njihovo društvo i stan. On se povremenojoš kao nešto muvao oko pravnog fakulteta, a često bi provodiovreme i u salonu „Kod Dace Face“, nadgledao posao u Lukinojkladionici, vozio se Lukinim TT-om po gradu, i zbog svih tihaktivnosti bilo mu je mnogo praktičnije da spava kod Lukenego da odlazi čak u svoj stan na Dorćolu, gde ih je ionako bilopreviše na malom prostoru. Činilo se da u tom potkrovlju imadovoljno mesta za sve. Ponekad bi Luka za onu spavaću sobuispod galerije, jedinu izdvojenu prostoriju u kojoj je najčešćespavao Viktor, nehotice rekao „Viktorova soba“.Bio je već septembar, Luka i Marija su dva meseca gotovoneprestano bili zajedno. Sve su ređe bile noći dovoljno tople zakupanje u bazenu na terasi sa limunovima. I sve ređe je Marijaodlazila u svoj stan. Kao što se posle vrelog leta očekujedosadna kišna jesen, svakako se moglo očekivati da će posleerupcije vrelih letnjih strasti njihova veza ubrzo ući u nekiperiod ustaljenosti i stagnacije, ako ne i blagog propadanja.Te večeri su jedinstveno bili potpuno sami. Marija je htelada iskoristi ovu nesvakidašnju priliku i oproba razne ljubavneigre sa Lukom, koristeći sve potencijale tog prostora, bezsakrivanja na galeriji, bez suzdržavanja i prigušivanjaorgazama, i što je najbitnije, bez Viktora u susednoj prostoriji.Bili su pred vrhuncem neobuzdanog divljanja u moru crvenesvile u Viktorovoj, pardon, spavaćoj sobi, kada se začulo zvoncekoje prati otvaranje vrata lifta. Marija se brzo utišala i umirila.– To je samo Viktor – rekao je Luka i hteo odmah danastave. – Ne obraćaj pažnju.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 116Ali, ona nije mogla da se ponaša kao da su sami u stanukada je znala da je on tu, sa druge strane vrata. Nije želela da jojse on vrzma po glavi dok vodi ljubav sa Lukom. Ali, kako jemogla da ga izbaci iz glave, kada je znala da je on tu negde udrugoj prostoriji, šetka se, jede, leži, priča telefonom, gledafilmove, i sve vreme ih čuje? Mogao je čak i da nazre njihovesiluete kroz poluprovidno mlečno staklo.Morala je, za svaki slučaj, da ustane i zaključa vrata. Dokse nakon toga sa Lukom trudila da nekako što pre dovede krajuto u šta se pretvorilo njihovo vođenje ljubavi od trenutka kadase Viktor vratio, trudeći se da ne razmišlja o njemu, on je ušanku nešto petljao oko pića i konačno razbio neku flašu.Marija se trgla od zvuka lomljenja stakla i sklonila se odLuke.– Šta ti je? – pitao je on.– Mora li on uvek da bude tu? – zapitala se.– Zašto ti Viktor smeta? – čudio se Luka.– Mogli bismo nekada da budemo sami – rekla je. – Nemogu da se opustim kada je on tu.– Ma, samo se ti dušo opusti, kao da nikoga nema –ubeđivao ju je Luka.– Ma, da… Jeste. – durila se Marija. –- Sad ću da izađemgola iz sobe i da odem do toaleta, kao da nema nikoga.– Pa, možeš, zašto da ne? – Luka je bio uverljiv.Marija ga čudno pogleda.– Ali to je samo Viktor! – reče Luka, šireći ruke, kao da jeViktor nekakav kućni ljubimac kome se ne diže na gole devojke.– Jesi li ti normalan? – Marija je zavrtela rukom poredglave šireći oči.Luka ju je belo pogledao, stavljajući joj do znanja da jeništa ne razume.– Je l’ taj Viktor tvoj sijamski brat blizanac pa da moraneprestano da bude ovde? – nastavila je Marija povišenimtonom.– Tiše? – Luka se plašio da Viktor ne čuje njihovuraspravu, pa da mu bude neprijatno.– E baš neću da se stišavam! Otkako smo se smuvali, on neizbija iz stana!
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić117– Ako ćemo pravo – rekao je Luka mirno – on je bio tumnogo pre nego što si se ti pojavila. Možda i ti njemu smetaš,ali se on na tebe ne žali.Marija je razrogačila oči zapanjeno. Nije znala tačno šta jehteo da kaže, ali je osećala da se u tim rečima negde krila teškauvreda na njen račun. Sirotica, te večeri još nije ni slutila da jenajpogrešnija stvar stavljati sebe između njih? U svakoj prilici.Osim u krevetu.Skočila je, obukla se brzo, natakla sandale idemonstrativno pošla kući. Nije imala strpljenja ni lift dasačeka, već je pojurila niz stepenište. Luka je uzdahnuosmoreno i pogledao na sat. Bilo je već prilično kasno, odavno jeprošla ponoć, nije mogao da je pusti da sama šeta gradom.Ustao je, bez žurbe se obukao i pošao za njom. Viktor je stajao ušanku i grizao jabuku.– Brate, da idem ja, a? – rekao je zabrinuto.– Ma, gde ćeš da ideš? – nasmejao se Luka. – Uživaj. Sadću ja da se vratim.Spustio se liftom direktno do garaže, seo u auto i polakokrenuo uz opusteli Bulevar. Veče je bilo mirno, radni dan, nijebilo prolaznika, osim grupe sumnjivih klinaca koji su se motaliispred KST-a. Marija je baš primetila ovu grupicu, koja joj nijebila nimalo simpatična, kada se pored nje zaustavio crveni TT.Staklo se spustilo i Luka joj je dobacio:– Hajde… uđi.Ona je zastala, osvrnula se, uzdahnula i ušla u auto.Neko vreme su se vozili ćutke, vrlo sporo, odlažućistizanje do Marijinog stan. Ona je samo namršteno gledalapravo ispred sebe, pokušavajući da istakne svoju uvređenost ipovređenost. Luka bi povremeno pogledao u nju i nije mogaoda smisli ništa pametno što bi rekao. Uopšte nije mogao darazume njeno ponašanje. Za neku raspravu te večeri stvarnonije bilo mesta.– Zašto si se naljutila? – ipak je pitao, pokazujući svojudobru volju da se ne rastanu ćutke.– Još pitaš?! – siknula je ona, jedva sačekavši da joj seobrati.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 118– Ne, stvarno mi nije jasno zašto si se uvredila?– Koji si ti kreten… – rekla je Marija, više za sebe.Luka se samo namrčio, spustio kapke i stegao usne.Shvatio je da nije trebalo ništa da pita.– Ja ne mogu da verujem šta ti dopuštaš sebi? –prokomentarisala je ona u čudu. – Taj Viktor…Sada je Luka samo ćutao i gledao ka vrhu Bulevaranadajući se da će sama prestati. Ali, pošto je probila barijerućutanja, Marija više nije mogla da se zaustavi.– …Živi u tvom stanu, jede tvoju hranu, troši tvoj novac…Vozi tvoj auto! – uzviknula je, kao da želi da naglasi neštoposebno neprikladno u njihovom odnosu.Luka je samo ćutao, pa je Marija naslutila da te večeri višeneće ni progovoriti, a to bi bilo gore nego kada bi se posvađali.On verovatno misli da će ona tako malo da zvoca večeras, pa ćesutra da se smiri. Pogledaj samo kako je kulira! Ma, šta on mislio njoj?!– Ti si naivan, Luka – rešila je da se potrudi da ga uvredi,da ga natera da se suoči sa činjenicama (bar sa onim što je onasmatrala činjenicama), jer već su se približavali njenom stanu. –Ti i ne primećuješ da te on iskorišćava.Luka je samo ćutao i mrštio se.– Takvi kao ti propadaju u životu, e, moj Luka… – rekla jeogorčeno. – Ja sam mislila da si ti pametniji!Auto je zakočio u mestu.– Izađi napolje – rekao je ravno.Pogledala ga je raširenih očiju. On se pružio preko njenogsedišta i otvorio njena vrata.– Izađi napolje, pička ti materina!!! – razdrao se iz sveggrla na nju, tako da su mu nabrekle vene na vratu islepoočnicama.Mariji je počela da se trese, ali Luka, kome je bes sevaokroz oči, nije imao milosti za nju. Počeo je grubo da je gura sasedišta.– … izlazi, bre, napolje, šta ti misliš, ko si, pička timaterina nevaspitana!!! – nastavio je da se dernja na nju dok jebukvalno nije izgurao sa sedišta na ulicu. – …Jesu li to tvojepare, pička ti materina!?!… pustila jezičinu!!!
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić119Marija nije znala šta ju je snašlo. Nikada niko sa njom nijetako razgovarao u celom njenom životu. Nikada niko! Pa i kadaje, još kao dete, pravila teške nestašluke, nikada se niko predanjom tako nije izražavao. Još dok je bila u sedištu počela jehisterično da vrišti i da se trese preplašena. Pošto ju je izguraovani, Luka je zalupio vrata za njom i ostavio je da vrišti poredtramvajskih šina. Okrenuo se uz zaglušujuće škripanjepneumatika i sjurio niz Bulevar ne obraćajući pažnju na crvenasvetla. Marija je tresla raširenim šakama oko svoje glave i njenoludačko vrištanje i roptanje se sablasno odbijalo od usnulihzgrada. Nastavila je tako sve dok ljudi nisu počeli da pale svetlai izlaze na balkone da vide koga to kolju na ulici. Utrčala je usvoju zgradu gušeći se i nekoliko puta pala na stepeništupovređujući kolena. Ključevi su joj ispadali iz ruku i poslemnogo mučenja bila je u sobi, u svom krevetu, u mraku,zagnjurena u jastuk.Cvilela je.I mrzela ga je. Mrzela ga je toliko da je bila spremna da gaubije, da ga zadavi sopstvenim rukama, istog trena, samo kadabi imala snage da ustane, kada joj se celo telo ne bi treslo kao ugroznici.– Nikada mu ovo neću oprostiti – pomislila je.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 12023.…2005.– Mislila sam da mu to nikada neću oprostiti – reče Marijai zagrize McDonalds pitu od šumskog voća. – Užasno sam seosećala nakon toga. Toliko me je povredio, da sam tog trenutkamogla ladno da ga ubijem. I to bi bilo iz samoodbrane!Jovana se tako nasmejala da je zamalo ispljunula salatukoju je jela.– Trebalo je da ga ostavim tada. Odmah, kada je prvi putpokazao svoje okrutno lice. Sve bi bilo mnogo lakše. Prvi putkada sam naslutila da sve to sa njim neće izaći na dobro, trebaloje da prekinem i pobegnem dok još mogu. Ali nisam. Probudilasam se sutradan, prvi put u svom stanu posle otprilike mesecdana, skrhana, bolesna. Bilo je to odvratno jutro. Podsetila samse da, kada živiš sam, sam moraš da kupiš sve što ti je potrebno.Nije bilo hrane u kući. Krenula sam da se istuširam, ali nije bilotople vode, jer je moj prastari bojler bio pokvaren. Nije bilo ničistih peškira, ali ni deterdženta za pranje veša. Sa parama sam,podrazumeva se, bila tanka, pa sam morala da pozovemroditelje i to je bio najgori deo. Mama se toliko uzrujala što senisam javljala mesec dana, da nije mogla da razgovara samnom. Ćale je bio u fazonu da ja mnogo sekiram majku, bla-bla, tako su nešto srali da stvarno nisam mogla da ih slušam, pasam im prekinula vezu i isključila telefon iz zida.– Mislim da si previše gruba prema svojim roditeljima –zaključila je Jovana. – Oni brinu za tebe.– Ne znaš ti kakvi su oni. Oni misle da brinu za mene, austvari brinu samo za sebe. Meni ne treba da me zovu i kukajumi po ceo dan, kad nemaju šta pametno da mi kažu. A šta jaima njima da pričam svoje probleme, kada ne mogu nikako dami pomognu. Lako je tebi, tvoji roditelji su mladi i savremeni.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić121– Da, vrlo savremeni – Jovana je pogledala Mariju ispodoka i nastupila je kratka tišina. – Dejan i Vivien su se razveli,znaš?– Pa dobro, šta ćeš… Nego, da nastavim. Da vidim, šta jedalje bilo? … – Marija je brzo promenila temu – Da. Možešmisliti koliko mi je bilo teško, kada sam shvatila da sam ostalasama, da sam izgubila sve ono što sam imala, ono čemu sam segodinama nadala. Pravog muškarca, lepog i uspešnog. Tamansam počela da zamišljam našu svetlu budućnost, svoju svetlubudućnost, kada je sve nestalo, raspuklo se, kao balon.– Nakon što me je prošla želja da ga ubijem, provela samceo dan pored mobilnog telefona očekujući njegov poziv iliporuku. Ponovo sam uključila fiksni telefon u zid, i on je ubrzozazvonio. Sjurila sam se da se javim, ali sam brzo prepoznalaridanje svoje majke, pa sam spustila slušalicu. Ali, ona je opetzvala, pa sam na kraju ostavila otvorenu slušalicu. Nadala samse da će me Luka pozvati, da ćemo lepo da se objasnimo, kaoljudi. Dugovali smo to jedno drugom. Kako je veče sve višeodmicalo i kako se sve stišavalo, postajala sam sve depresivnija.Pa, ipak, mislila sam, možda sam malo preterala. Znam da je usvemu tome, sa Viktorom, bilo previše ličnog sa moje strane,previše emotivno sam reagovala na njega… Ubrzo sam bilaspremna sve da mu oprostim– Kako to misliš lično, emotivno? – prekinula ju je Jovana.– Ne razumem.– Pa, mislim, to što se on meni ne dopada… Znaš već… –zbunila se Marija. – Pričale smo već o tome. Verovatno sam bilaljubomorna na njihov odnos, otkud znam šta li je… Svejedno,shvatila sam da je to nešto što ja ne razumem, pa sam mislila dabi bilo fer da mu to oprostim, zar ne?– Valjda – rekla je Jovana nemarno i nastavila da jedesalatu.– Bilo kako bilo, te noći nisam mogla zaspati. I kako sejutro bližilo, bilo mi je sve teže. Sve više sam krivila sebe, i sveviše mi je nedostajao. Na kraju krajeva, shvatila sam da sam bilai drska i bezobrazna. Zamisli, setila sam se da sam mu rekla daje budala, ili tako nešto. Iznervirala sam se i svašta mu reklatada u autu. Posle svega, još sam ga i izvređala! Polako sam se
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 122prisećala svega i, o bože, na kraju shvatila da sam još dobro iprošla. Da sam ja bila na njegovom mestu, ja bih sebi jošodalamila i šamarčinu. Pa, zar nisam u pravu?– Pa, sad baš… – premišljala se Jovana.– Pa ne, stvarno! On nije zaslužio takav odnos sa mojestrane i kada sam to shvatila bila sam tako ljuta na sebe. Za svesam ja bila kriva, nisam mogla sebi to da oprostim. Bila sam uočajnom stanju, plakala sam koliko sam suza imala. Razmišljalasam o tome da se ja njemu prva javim, ako treba da padnem nakolena pred njim i priznam mu da sam kriva. Sreća da to nisamučinila, nego sam, skrhana i izmučena samoprekorom ipatnjom, zaspala kada je već svanulo. Popodne me je probudilozvono mobilnog telefona. Bio je to Luka! Brzo sam se rasanila.Toliko sam se uzbudila da mi se glas stegao, nešto mi je zastalou grlu i jedva sam progovorila. Hteo je da se vidimo. Bio jepriseban, smiren, zvučao je normalno. Pristala sam, pa je onbrzo došao po mene autom.– Ponašao se sasvim normalno, kao da se ništa nijedogodilo. Primetio je da loše izgledam, od plakanja inespavanja, pa me je pitao šta mi je, a ja sam se odmahrasplakala. Zaustavio je auto, mazio me i ljubio, i rekao mi da ćesve biti u redu. A ja sam samo to i htela da čujem: da će sve bitiu redu. Da više neće biti noći poput prethodne, da se više nećubuditi sama, gladna pažnje i ljubavi. Ja sam se izvinjavalanjemu, on se izvinjavao meni, i ubrzo smo bili u njegovomstanu, u krevetu. Voleli smo se kao nikada do tada.– Mislila sam da sam i ja njemu isto tako nedostajala tedve noći, kao i on meni – nastavila je Marija – ali da on nije hteoto da pokaže. On je muškarac, mislila sam, a muškarci ne plačui ne bde cele noći nad telefonom, ali imaju srce. Kada više nijemogao da izdrži, došao je po mene da me vrati, mislila sam, ivolela sam ga zbog toga. A on je, kako sam kasnije saznala, tenoći, dok sam ja cedila suze i bdela, sa svojim najboljim drugompodelio jedan džoint i jednu kurvu. Pa, možda muškarci takopokazuju da im neko nedostaje, a možda su neki samo svinje.Ali, već je bilo kasno za takve konstatacije. Tako to ide: najprenekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio.Kao vakcina: primiš najpre malu dozu, vrlo malu, koliko može
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić123tvoj organizam da podnese i odjednom postaješ imun i na ononajgore. I ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te seneki virusi ne dotiču, kako je neki deo tebe, nežan i osetljiv,nestao zauvek. Kad jednom pomeriš granice svoje tolerancije,onda je besmisleno da ih vraćaš nazad, jer ćeš sam sebi daizgledaš kao budala, što nije nimalo prijatno.Završila je.Tako je sve počelo. Tog, sada već davnog leta, na terasi salimunovim drvetom, mirisima južnog voća, dosta alkohola ijednom razbijenom čašom, koja nije slutila ništa dobro. Nije sezavršilo onda kada je trebalo, a kada se nešto ne završi kadatreba, jedno je sigurno – završiće se rđavo.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 124ŽUTO
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić12524.Jugoslavija. Beograd. Jesen 2001. godine.Vođena svojim višim interesima, Marija se potrudila dašto pre u svome srcu pronađe dovoljno ljubavi da oprosti izaboravi sve neprijatnosti, pa je brzo nastavila sa Lukom kao dase nikada ništa nije dogodilo. Da je ovoga puta nešto pošlonaopako ne bi za to mogla da okrivi ni majku ni NATO, ni AlKaidu, već bi morala da prizna da je sama kriva. Zato je rešilada obuzda svoje emocije prema Viktoru, da se pretvara da jojuopšte ne smeta, da ne obraća pažnju na njega, koliko je tomoguće, i da više vremena provodi u svom stanu.Kule bliznakinje na Menhetnu nestale su u oblaku prašine,ali to nije mnogo potreslo Beograđane koji su se rušenjanagledali uživo. Svet je objavio rat terorizmu, a ubrzo jezavladao strah od biološkog oružja i pisama zaraženihantraksom, ali Marija nije imala vremena da razmišlja o tomejer je konačno krenula na fakultet. Sa njom u grupi se našlo jošnekoliko njenih starih poznanika iz gimnazije. Bilo je tonekoliko devojaka sa kojima se ona baš nije naročito podnosila,i još pored njih – niko drugi nego baš Željko. Odlično. Imala jesa kim da se druži za vreme pauza, da pije kafu poslepredavanja i razmenjuje informacije i materijale za učenje. Onisu, posle svega, ipak bili dobri prijatelji.Mariji je prijalo da ponovo ima sa nekim da razgovara, ada taj neko nema nikakve veze sa Lukom. Otkako je Jovanaotišla ona je imala samo Dacu, koja joj jeste brzo postala draga ibliska, ali koju je znala suviše kratko da bi joj toliko verovala.Željko ju je odlično poznavao, umeo je da sasluša i da joj dapravi savet. Ako je to bitno pomenuti, on u međuvremenu nijeizgubio ništa od svoje atraktivnosti – i dalje je bio neodoljivosimpatičan. Trudio se da prati evropske trendove, skromno, ali
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 126uspešno, oblačio se fensi, poput Italijana u Rimu ili Milanu,imao je pirsing u obrvi, modernu frizuru, a ten mu je biodečački čist i nežan. Međutim, odavno je prošlo vreme kada seMarija primala na njegov izgled. Isprobala ga je davno i shvatilada on nije ono što njoj treba. Možda je bio isuviše nežan i pažljivza njen ukus. Nije da je ona bila mazohista, ali je jednostavnovolela „čvršće“ momke. Njihovo prijateljstvo je bilo jedno odonakvih muško-ženskih, gde je njima samima prosto urnebesnosmešno i nemoguće da zamisle da budu zajedno u vezi.Pogotovu pošto već znaju kako je to izgledalo. Među njima,jednostavno, više nije bilo „fluida“, što bi rekli. Ili je, možda, upitanju bilo nešto drugo?Što god da je, Luka to nije mogao znati. Dešavalo se,sasvim prirodno, da on pozove Mariju na mobilni kada je onabila sa Željkom na času, sa Željkom na kafi, sa Željkom ispredfaksa, sa Željkom u čitaonici, radila domaći sa Željkom, gledalafilm sa Željkom, „blejala“ sa Željkom…Luka je odmah upoznao novog-starog Marijinog druga inimalo mu se nije dopao.– Sav je pičkast – bio je njegov komentar.Ležali su na niskom krevetu na galeriji ispod krova iposmatrali kako pada kiša na krovni prozor i kapljice se slivajuniz staklo.– Daj, Luka, nemoj da si odvratan… – negodovala jeMarija. – On je baš dobar. Nežan je i pažljiv.– Dobro, onda se smuvaj ponovo sa njim ako ti se tolikodopada – mrštio se Luka. – Zašto ste se uopšte i rastajali kad setoliko volite?– Ne seri, Luka, to je bilo pre sto godina. On uopšte višenije moj tip, i samo mi je drug.– Ne znam ja – Luka je bio sumnjičav.Marija se privila uz njega.– Znaš ti vrlo dobro. Znaš da ja volim samo tebe! – rekla jei počela da ga ljubi. – I volim kada si tako ljubomoran.* * *
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić127Odavno su već jutarnje temperature padale ispod nule iodavno su limunova stabla sa terase na krovu bila unetaunutra, pored velikog staklenog zida, gde je bilo punoprirodnog svetla. Beše to neki oblačan i naročito hladannovembarski dan kada su prve pahulje provejale poredprozora. Viktor je otišao do grada, a Luka je ostao sam u stanu.Pozvao je Mariju u njen stan.– Hej, evo me sa Željkom, učimo nešto – rekla je veselo. –Pozvaću te kasnije kad završimo.Luka je spustio slušalicu. Smračilo mu se pred očima.Poznat mu je bio taj ton, ta vesela razuzdanost u njenom glasu.Verovatno piju nešto. Već je sve bio iskonstruisao u svojoj glavi.Prvo će učiti, kao nešto malo, i to na podu, jer ona nema radnisto u sobi. Onda će se umoriti od učenja pa će otvoriti nešto dapopiju, vino, ili votku. A Mariji malo treba…Luka je otišao u šank i sipao sebi Džek Denijels.– Onda će početi da pričaju – nastavio je Luka dakonstruiše u svojoj mašti. – Pričaće o prošlim vremenima, kadasu se zabavljali. O dobrim starim vremenima! Nostalgija.Alkohol. Ona je uvek napaljena kada popije. U jednom trenutkuće poželeti da sazna šta je propustila, kolika je njegova kita…Jeste, takve su žene! Pa šta, misliće ona, niko neće saznati.Zaskočiće ga kao što je i mene zaskočila, a ovaj to sigurno jedvačeka. Sigurno nikada do sada ništa nije jebo.Luka ispi do dna i nasu sebi još jedan Džek.Posle dosta vremena i dosta ispijenih čaša začuo se zvuklifta i u stan je ušao Viktor.– De si, brate, šta ima – rekao je, prišao šanku i primetioda je Luka pripit i uzrujan. – Šta se desilo?– Marija me vara – odgovorio je Luka.– Ajde? Sa kim? – začudio se Viktor.– Sa onim pederom Željkom.– Ha, ha – nasmejao se Viktor. – Ma daj, odakle ti to?– Sad sam je zvao. Kod nje su u stanu. Izgleda da je pila,kaže „Hej, evo me se Željkom, zvaću te posle…“ – Luka jekarikirano imitirao njen glas.Viktor nasu piće obojici.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 128– Ma, brate, mislim da preuveličavaš – rekao je smireno.– Ma, šta preuveličavam, sad ćeš da vidiš kad imupadnem tamo da im jebem mamicu, i njoj i njemu!!! – Luka jekrenuo da ustane, ali ga je Viktor zaustavio.– Stani, bre, smiri se, gde ćeš… – rekao je držeći ga zarame i gledajući ga u zakrvavljene oči. – Sedi tu. Opušteno. Akohoće da te prevari, prevariće te. Sada ili neki drugi put. Ti je nemožeš držati na lancu. Doći će ti ona sama već.– Ma, ne može ona mene da prevari! – povikao je Luka. –Ako me prevari, ubiću je – promumlao je kroz zube.– Ma, da… Ne seri, šta si se primio! Nego, imam nešto dase oraspoložiš. – rekao je Viktor i izvadio nekakav papirnipaketić na šank.– Šta je to, vutra? – pitao je Luka rasejano.– Ma kakva vutra, brate, nešto mnogo bolje – rekao jeViktor, raspakovao paketić i izvadio nekoliko sitnih tabletica. –Ekseri.– Odakle ti to? – Luka je upiljio u njih – Jesi li ih probao?– Nisam, sad ću – reče Viktor i proguta jednu tableticu sapićem.Luka uze drugu tableticu, omirisa je i na kraju proguta samalo alkohola. Učinio je to na način kao da pije aspirin protivglavobolje. Očekivao je da će se ubrzo osećati bolje. Već zbogsamog tog očekivanja se osećao bolje. Pustio je muziku iuključio diskobol i šareno osvetljenje. Sedeo je u šanku i čekaoda vidi šta će se dalje dogoditi. Uprkos svemu, još nije mogaoda skrene misli sa Marije.– Stvarno misliš da se sada ne krešu? – pitao je Luka poslenekog vremena, dok je polako gubio osećaj u podlakticama.– Sada? Ma ne. – odgovorio je Viktor, kao da želi da gaumiri, a onda dodao – Sada mu tek puši.– Ne zezaj me, brate – Luka se uozbiljio.Viktor se kikotao veselo i poskakivao uz muziku tresućiglavo.– Aha! Dudla mu ga, brate, ovako – blesavio se Viktor ioponašao oralni seks. – Mh, mh, mh!Luka se najpre samo mrštio i prevrtao očima na Viktorovešale, koje mu nisu bile nimalo smešne. Šarao je pogledom oko
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić129sebe i uskoro mu je sve postalo neodoljivo interesantno i lepo:šarene tufne koje su klizile preko nameštaja i zidova, odraznjegovog lica u flaši, glatkoća staklene površine na šanku isvakako, magični prizor na panoramu grada. Sve je do njegadopiralo i utiskivalo se u njegovu dušu čudnom silinom, kao daje deo njega. Sve mu je to bilo nekako milo, a naročito Viktorkoji je kao razuzdano derište skakao po garnituri neumorno uritmu elektronske muzike, mlatarao rukama i obarao sve što bislučajno dokačio, sve dok nije zadihan pao na leđa.– Moram da karam nešto – rekao je. Uzeo je telefonskuslušalicu i pozvao nekog. – Daco, maco, gde si? … O, dušomoja… Ajde dođi, lepa moja… Kod Luke. Ajde…Luka je pogledao kroz staklo na Bulevar. Tu negde, napolovini ulice, zastajao je pogledom i sa njegovog lica se beztraga izgubilo svako zadovoljstvo. Video je jasno u svojoj glavi,kroz krošnje i zidove, svoju Pepeljugu u zagrljaju drugogmuškarca. Raskopčavao joj je svetlucavu ogrlicu sa cirkonima,koju joj je on kupio, skidao je sa njenog beličastog vrata izamenjivao je svojim poljupcima. Udisao je „Hypnotic Poison“ sanjenog ramena i svojim nespretnim prstima joj svlačio prelepimekani crni brushalter sa sitnim crvenim cvetovima, koji joj jetakođe on kupio. Njegovi prsti su bili u njenoj kosi, a njena jekosa tako mekana i glatka, jer je on sve učinio i omogućio dabude tako.Taj mali feminizirani lopov je upravo krao devojku kojanjemu pripada!Luka je osetio nepodnošljivu usamljenost. Drsku,nametljivu usamljenost koje se ne može otresti. Kako se todogodilo? Odjednom su ostali sami, on i Bulevar. Od kolenanaviše, ka obrazima strujalo mu je nešto. Usamljenost,ljubomora, ljubav i strast, sve u identično crvenoj nijansi.Telefon je zazvonio.– Za tebe – rekao je Viktor, i dok mu je pružao slušalicunastavio je da se blesavi i oponaša Mariju u fiktivnom oralnomodnosu sa Željkom – Mh, mh, mh…
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 130Luka je zamahnuo i udario ga pesnicom u nadlakticu,prilično jako, a Viktor je pao na garnituru, držeći se za rame,jaučući i smejući se.– Šta se tamo dešava? – pitala je Marija.– Ništa, Viktor…– Čuj, ja sam ovde završila, pa sam mislila…– Dođi – prekinuo ju je Luka.– Jesi li ti to pio?– Dođi odmah – rekao je i ostavio slušalicu sa strane.Ubrzo je došla Daca. Prvo se čudila kako su uspeli danaprave toliki nered u stanu, a onda je primetila da ni sami nisubaš čisti. Viktor je još bio veseo i razigran i brzo ju je odvukao uspavaću sobu odakle se ubrzo začulo divlje dahtanje i vriska.Posle nekoliko minuta pojavila se i Marija.– Šta se ovde dogodilo? – pitala je, osvrćući se oko sebe.Luka je samo stajao naslonjen na šank i gledao je čudnimkrvavim i mutnim pogledom, u isto vreme strašnim kao u zverii blagim i vlažnim kao u psa. Ona mu je prišla i nežno gapomazila po obrazu. On se stresao osetivši taj dodir kao šamar.Hemija koja je radila u njemu naoštrila je njegova čula.– Šta ti je, dušo? – pitala je pažljivo.Ćutao je i piljio u njen vrat, pa u grudi, pa u oči. Nasvakom deliću njenog tela zamišljao je prljave tragove drugogmuškarca. Hteo je da je mrzi, ali uzalud, bila je lepa, lepša negoikada. Nekako posebno lepa u tom njegovom prljavompogledu.Ščepao ju je i počeo da je ljubi strasno i grubo, da je stiskauz sebe. Ona se najpre malo uplašila, ali je u isto vreme iuživala. Njegovi poljupci su je na momente boleli, ali su je svevreme žestoko uzbuđivali. Brzo je pokidao svu odeću sa nje,gotovo jednim potezom, oslobađajući njeno telo u potpunojprirodnoj lepoti. Oborio ju je na pod pored saksije sa limunom iušao u nju, grubo, silovito.Vrisnula je.On je nastavio da prodire u nju brzo i bezobzirno.– Neću više da čujem njegov ime! – zarežao je vlažno krozzube u njen vrat i uvo, kao zver, kroz teško dahtanje. Svaku
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić131njegovu pretnju pratilo je grčenje njegovog tela na njoj. – Akoga vidim pored tebe… Ubiću ga! … Čuješ li me?... Ubiću ga.A ona? Ona se samo smeškala zadovoljno. Nikada nikonije bio toliko slab prema njoj, na tako bolan i grub način. Grizlaje usnu i zarivala nokte u njegova leđa.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 13225.Jugoslavija. Beograd. Početak 2002. godine.Ako je uopšte bilo nečega što Marija sama nije mogla daiskontroliše kod sebe, ne bi li bila savršena svom savršenovoljenom dečku, onda je vreme definitivno tu pomagalo. Posleotprilike pola godine zabavljanja sve je išlo kao podmazano.Marija je na spisak ljubavne tolerancije ispod „Ne obraćatipažnju na Viktora“, uspešno dodala i „Ne pominjati Željka iizbegavati viđanja van fakulteta sa njim“.Pa, dobro. I nije neka žrtva.Za uzvrat je imala njega, lepog i zgodnog dečka.Zatim, redovan tretman u salonu lepote.Posedovala je ključeve od njegovog stana!Ispred fakulteta bi je čekao Audi TT, crveni Roudsterkabriolet. Odvozio je i dovozio.Njeno savršeno telo nosilo je savršeno skupe modele.Pojavljivala se u elitnim diskotekama i restoranima,rezervisano, najbolja mesta, VIP.Prvi redovi u Sava Centru.Nova godina u Hajatu.Dobro veče gospođice, izvolite gospođice, vaše krznomolim, ovuda molim…Za šest meseci zabavljanja, a to je padalo taman oko Danazaljubljenih, poklonio joj je brilijantske minđuše! Prave pravcatebrilijante na platini! Zapakovane u predivnoj crvenoj kutijicipostavljenoj najfinijom tkaninom. Bože, kako je bila srećna!Ponosna i srećna samo zbog sebe. Satima ih je držala u ruci iposmatrala igru svetlosti na kristalima. Očaravala ju je njihovaiskrena čistota, blistavi sjaj i veselo prelamanje boja. I po prviput u životu je, nekako baš gledajući u te svetlucave dijamante,
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić133jasno videla budućnost kakvu želi za sebe – brilijantskubudućnost.Ovako nekako:Crna duga limuzina dovozi je na ekskluzivni prijem kodbritanskog ambasadora. Može i australijskog. Najpre izlazi on,Luka, u svečanom crnom odelu sa leptir mašnom i otvara jojvrata. Onda izlazi ona, u Dona Karan haljini. Na njoj sve blista,dijamanti oko vrata, na ušima, u burmi. Ah, burma… Kosa joj jenegovana, sjajna, koža glatka i zategnuta. Izgleda mlađe i boljenego ikada. A naročito blista njen osmeh kada je Luka uhvati zaruku i povede preko crvenog tepiha. Novinari priskaču sa svihstrana, sevaju blicevi, guraju se mikrofoni.Biće prva dama Beograda. Biće najsrećnija žena na svetu!Tako nekako.Marija nije brinula brige običnog sveta. Istini za volju,osećala se čudno kada je saznala da se neće više družiti savoljenim mučenicama dojče markama, ali vrlo brzo se naviklana nove lepo dizajnirane evriće. To što je većina cena koje su seoslanjale na kurs devize ono DEM samo zamenilo sa EUR i timeudvostručilo svoj iznos, nju nije mnogo potresalo. Ona bi usamo jednoj poseti robnoj kući uspela da potroši nekoliko celihplata svojih roditelja.A šta je sada ona imala da se bakće oko tuđih plata???Tržišna ekonomija, slobodno tržište, konkurencija, cena nafte naglobalnom tržištu – samo su neki od termina koji su nejasnoobjašnjavali zašto se, uprkos tome što se bivšem predsednikusudi u Hagu, u zemlji i dalje teško živi. Na kraju krajeva, ona jelingvista, a ne ekonomista.Koliko Marija nije bila svesna svog nezasluženoglagodnog života, toliko Viktor jeste bio. On nikada ne biuzurpirao Lukin stan, kladionicu ili auto, da nije bilo jasno kaodan da Luki to pričinjava posebno zadovoljstvo. I pored toga,koristio je svaku priliku da mu se bar simbolično oduži.Pred Novu godinu je Viktor dobio ljubavno pismo odsvoje bivše devojke Sanje. Mislim da je konačno red da se barsada kaže da Sanja uopšte nije bila tako loša devojka, kako su
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 134znali da je nagrde i opišu neiživljeni mangupi. Za nju bi premoglo da se kaže da je bila naivna, ili možda čak malo priglupa,ali nikako ne i pokvarena. Bar nije bila oduvek, dok jepriglupost i naivnost nisu iskvarili. I ako je sebi svaštadozvolila, verovala je da to čini iz ljubavi. Iz potpuno irealnezaslepljujuće ljubavi kakvom su se neiskusne tinejdžerkezaljubljivale u Viktora.Dakle, Viktor je dobio to pismo od Sanje i sada ga čitaLuki:Dragi moj Viktore,Pretpostavila sam da bi mi spustio slušalicu ukoliko bih tepozvala, pa sam rešila da ti napišem pismo, u nadi da ćeš da gapročitaš celog i da nećeš … bla, bla, bla … još volim samo tebe …bla, bla, bla … ne mogu da živim bez tebe … bla, bla, bla… još polastrane sličnog sranja … pazi biser: kada se probudim sama u dugimhladnim noćima mislim o tebi, sećam se tvoje lepote i… misli o mojojkiti, da skratim. Bla, bla, bla, cela strana nepotrebna, i pazi sadkraj: … bla, bla… da ćeš jednoga dana shvatiti da nikada niko nijeuradio za tebe više od mene, progutao svoj ponos … čekaj, ne to…bla, bla, bla …ovo: Biću uvek tu za tebe, ako se predomisliš, što godda ti zatreba. Zauvek. Volim te.SanjaPrasnuše u smeh.– Jeeeebo te, kakva smaračica! – zaključi Luka vrtećiglavom. – Je l vidiš ti to, brate? Ne mogu da verujem.– Strašno, brate – složi se Viktor. – Sad možeš i ti, brate, daje pozoveš i kažeš joj: „E, Sanja, Luka ovde. Viktor te zamolio zajednu uslugu. Ako možeš da mi popušiš danas popodne… Pa,rekla si šta god mu zatreba?!”Prasnuše u smeh.– Neka, brate, ne treba. Vidiš da je mala psihopata.Nekoliko dana posle toga Viktor je poslao Sanji SMSporuku: Dobio sam tvoje pismo. Razmislio sam o svemu. Da li joszelis da budes sa mnom?
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić135Prstima drhtavim od treme Sanja je odgovorila sledećomSMS porukom:Da, vise nego ista na svetu.Viktor (SMS):U redu, onda dodji kod Luke i ponesi 500 maraka.Sanja (SMS):Molim?! Kakvih 500 maraka? Ne razumem.Viktor (SMS):Ili 250 evra. Dodji, pa cemo da razgovaramo.Sanja je doletela. Bila je sva uzbuđena i nervozna. Viktorju je dočekao sam, zavaljen ležerno u garnituru, sa pićem ispredsebe, doteran u lepoj garderobi, vrlo šarmantan. Kada ga jeugledala, Sanji je srce zaigralo. On ju je uveo i poslužio jepićem.– Dobro, i šta ovo treba da znači? – Sanja je prešla na stvar,pošto su proćaskali neke nebitne teme.– Šta? – Viktor se pravio blesav.– Ono što si mi napisao… Za onaj novac?– A, to… Pa, ništa. To što sam ti napisao. U pismu si rekla„šta god da mi zatreba“. Treba mi 500 maraka. – Viktor je ostaoopušten.Njegove oči milo su joj se smešile zbog čega se njoj vrtelou glavi. Noge su joj se tresle pred činjenicom da je sedeo isprednje. Mogla je da oseti njegov miris.– Ti si lud – rekla je, znojeći se. – Ne dolazi u obzir.– Zašto si onda dolazila, koji kurac? – odgovorio je Viktorpromenivši raspoloženje. – Ne mogu da verujem! – dodao jesmoreno, za sebe. – Eto kakve su današnje devojke. Kunu se dabi sve uradile za ljubav, a ovamo…– Ja ne mogu da verujem šta mi ti radiš – Sanja je postalauzrujana.Viktor se cinično nasmešio i pogledao je u grudi.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 136– Šta ja tebi radim?! Šta ti meni radiš? Ti znaš da sam uvezi sa Dacom. Zašto mi pišeš, zašto me pališ? Šta ti uopštehoćeš od mene?! – prodrao se nervozno.Sanja je zaplakala.– Sad ću još ja da ispadnem pokvaren – nastavio je Viktorpovišenim tonom. – Ja, koji zbog tebe stavljam na kocku svojuvezu! Koji uopšte ne moram ovo da radim! Ne, mislim stvarno,ja više nemam strpljenja da trpim tvoju sebičnost i posesivnost.– Viktor se dramatično uhvatio za čelo. – Odlazi. Nemoj više dami se obraćaš.– Ti znaš da sam ja tebi sve dala… – briznula je Sanja uplač. – Sve što si tražio od mene, uvek sam ti udovoljavala… Isa Lukom, sve… Samo zbog tebe! Samo da bih ti bila dobra. Jasam samo želela da me voliš, bar delom kao što ja volim tebe…– krupne suze klizile su niz njene obraze. – Ti si jedini komesam to dozvolila. Ti si jedni muškarac u mom životu! Ja više nemogu da budem ni sa jednim drugim. Probala sam, ali nemogu. Ja sam upropašćena!Naslonila je šake na lice i ridala. Viktor je ustao, prišao joj iiznenada počeo da je ljubi i mazi, nežno, kao da se sažalio nanju. Ona je polako prestala da plače i prihvatila je njegovepoljupce. Vešto ju je dodirivao svuda po telu neko vreme, svedok ona nije počela da se grči i izvija od strasti u njegovimrukama. Kada je bio siguran da se toliko napalila, da je prešlagranicu iza koje nema nazad, šapnuo joj je na uvo:– Jesmo li se dogovorili? Petsto maraka.Ona je samo progutala knedlu i klimnula glavom, i on jeodmah počeo da se svlači.Za novu godinu Viktor je oduševio Dacu korpom sa sto ijednom crvenom ružom. Dostavljena joj je u salon zajedno saporukom na kojoj je pisalo: Mnogo te volim. ViktorLuku je iznenadio novim CD plejerom za auto sapojačalom i ekstra jakim ozvučenjem.Sledeći put kada ga je Sanja pozvala i ponudila mu istusumu za istu uslugu, Viktor se izdrao na nju, rekavši joj da sudanašnje devojke stvarno prevršile svaku meru, i da više neprezaju ni od čega, ne bi li samo iskoristile muškarce za seks.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić137Mislim, stvarno! Posle toga Sanja se više nije javljala. Luka jenešto čuo po gradu da je uradila nekoliko plastičnih operacija ida je pokušavala da postane glumica, ali kod Viktora se višenije pojavljivala.Dakle, niko ko bi malo bolje osmotrio Lukino i Viktorovodruženje, ne bi mogao da stekne utisak da je Viktor nezahvalani da iskorišćava Luku. O, naprotiv! Luka je bio gotovo opsednuttime da Viktoru bude udobno u njegovom stanu, da se osećakao kod svoje kuće. Baš kao što se on nekada osećao uViktorovom domu, kada je ostao bez majke, a kada suViktorovi roditelji svaki dan zvali njega na ručak. Viktor jeslobodno raspolagao čak i njegovim autom, i vodio je posao ukladionici, pa su na neki način bili i poslovni ortaci.Zauzvrat, Viktor je delio sa Lukom ono do čega je on lakodolazio, a Luka je uživao u deljenju svog lako stečenogbogatstva sa Viktorom. Što je više imao, Luka je sve više biosvestan toga da je čovek češće nečija svojina, nego što neštostvarno poseduje. Znao je, takođe, da nešto stvarno posedujetek onda kada može to slobodno sa nekim da podeli.* * *– Da li bi ti nekada bila sa Viktorom? – iznenada je Lukajednog ledenog subotnjeg jutra upitao Mariju, dok su lenjoodlagali ustajanje iz toplog kreveta.– Misliš, da li bih te prevarila sa njim?Marija je znala šta je Luka mislio. Očekivala je da će je tokad-tad pitati, ali nikada nije spremila odgovor. Znala je danjima nije strano da podele devojku, ali se valjda nadala da će tapraksa nju zaobići, valjda zbog toga što je smatrala da je ona unjegovim očima drugačija, posebna, i da će zbog toga imatidrugačiji tretman.Ili baš naprotiv.I zašto je baš sada to pitanje došlo na dnevni red? Da li je ion primetio da u poslednje vreme njihovi odnosi nisu kao štosu nekada bili? Naravno da je primetio.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 138– Ma ne, mislim onako, utroje – objašnjavao je Luka svojuzamisao.Marija mu je pogledala lice. Htela je da vidi da je zeza, daje stavlja na test, zadirkuje, ne bi li saznao koliko mu je verna,ali uzalud. Njegove oči su bile snene, trepavice nemirne, a usnemalo razvučene. Posmatrao ju je gotovo molećivo, očekujućipozitivan odgovor.– Ti si bolestan – rekla je Marija zbunjeno, a u glavi su jojse stvarale slike zbog kojih ju je pod kožom podilazila jezauzbuđenja.– Ma daj, šta se tripuješ, šta bi ti falilo?– Ma, ti si lud… – čudila se Marija uporno. – Čekaj, zar tine bi bio ljubomoran?– Ljubomoran na Viktora?! – Luka se čudio još više, kao daje upravo čuo najveću besmislicu na svetu. – Stvarno svašta…Marija je zamislila ljubavnu scenu sa Viktorom. Podsetilase svakog detalja njegovog tela koji je ikada videla i koji su jojostali urezani u podsvesti: njegove zelene oči boje limunovoglista koje su je ispitivale još na onoj davnoj žurci kodZdravkovića, pa onda taj isti njegov pogled kada ju je snimiokroz pukotinu na zavesi u solarijumu kod Dace. Setila senjegovih plavih pramenova svilenkastog sjaja, koje nikada nijedodirnula, njegovih ramena, glatkih prsa, zategnutog stomaka,njegove figure kada se samo u boksericama šeta stanom, dokLuka još spava. U njoj se javila želja, po prvi put toliko snažna ijasna, da se užasno preplašila sebe same i onog što bi mogla daučini vođena takvim željama. Takvi porivi u njoj mogli su jojsamo naškoditi, odvesti je daleko, daleko od brilijantski sjajnebudućnosti kakvu je sebi zamislila i zapovedila.– Ne dolazi u obzir – rekla je i stresla se.Luka je iskrivio usne i prevrnuo očima:– Stvarno si… Ono. – ali, nije shvatio ozbiljno njenoodbijanje, pa je nastavio da je ubeđuje. – Bilo bi ti super. Svimdevojkama do sada se svidelo. Maco, to je super zezanje, veruj!– E pa, ja nisam „sve devojke“… A Daca?– Šta Daca?– Jesi li ti bio sa Dacom?
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić139– Nisam – odgovorio je Luka, kao da to nema nikakveveze ni sa čime.– Pa, naravno. Viktor čuva svoju devojku… – Mariju jepočela da izjeda neopisiva ljubomora koja se na plamenupožude pretapala u mržnju prema Viktoru.– Baš si smešna, maco… – Luka se nasmejao i dodirnuo jeza obraz. – Meni se na Dacu uopšte ne diže.– A Viktoru se na mene diže, je li? – pitala je smrknuto.– Sigurno…– E, rekla sam ti, ne dolazi u obzir! I prestani više! –prasnu Marija sasvim neprikladno burno.– Dobro, maco, ali samo mi bar reci zašto nećeš? –umiljavao se on. – Zašto, stvarno mi nije jasno?Luka je nastavio vedro, i što je više on insistirao, nesvesnoje dolivao ulje na vatru koja je plamtela u njoj, i sve višeljubomore je ključalo.– Zato što se meni Viktor uopšte ne dopada! – nervirala seMarija.– E, sad baš… Kako ti se ne dopada? Lažeš. On je baš lep.– Meni nije. Meni je odvratan!– Ima dobru kitu.– Ne zanima me!!! – dreknu Marija. Oči joj se razrogačiše iiz njih nešto sevnu, a glas joj odjednom postade grub ipromukao. – Jebite se sami ako se toliko volite, mene ostavitena miru!!!Luka se najpre prepao njene reakcije, a onda je shvatio daje ovo bilo drsko i bezobrazno s njene strane. Skrstio je ruke ismrknuto gledao ispred sebe.– A kad bih ti tražio da pozoveš Denisa u naš krevet, to tine bi smetalo, je l da?… – rekao je uvređeno.– Marš! – Marija je ispravila kičmu i pridružila mu se usedenju skrštenih ruku i gledanju uvređeno u prazninu ispredsebe.– Možda su komunjarske kite bolje… – nastavio je on. – Jel to, cico?– Jebi se.– A možda je u pitanju nešto drugo… – nastavio je Luka. –Možda ti je Viktor odvratan zato što nema pare… Je l to? Pa,
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 140ako je to, evo ja ću da mu kupim jednu zlatnu kajlu, ako će tako,maco, više da ti se sviđa…Marija se pridiže, steže zube i opali mu šamarčinu.Sledećeg trenutka Lukina teška ruka fijuknu kroz prostor, začuse pljesak, Marija se zanese i stropošta se sa kreveta.Luka je nastavio da sedi u krevetu. Obraz mu je bio crven,a pogled leden. Marija se nije videla iz njegove perspektive.Nije ni želeo da je gleda. Zavladala je kratka tišina. Tek posledesetak sekundi polako se iznad ivice kreveta počela pomaljatinjena raščupana plava kosa. Pridigla se na kolena, okrenutaprema zidu. Rukom je držala jednu stranu lica, gde joj je iz nosacurila tanka crvena linija. Oči su joj bile sjajne, izraz licaskamenjen, zaprepašćen, kao da je pogledala lično smrti u lice.Usta su joj bila poluotvorena i pljuvačka joj je curila sa iviceusana.Najpre je samo prigušeno cviljenje napuštalo njeno grlozajedno sa vazduhom. Udahnula je teško i isprekidano,zadržala malo dah, pa tek onda glasno zaridala, kroz drhtanje.Puzala je na kolenima, pomažući se jednom rukom, vukla se popodu u ropcu, gušeći se u sopstvenim suzama i slinama.Pokušavala je da se obuče puzeći.Luka ju je pogledao. Na momenat se uplašio i bilo mu ježao, ali je onda shvatio da ona ne plače zato što je nešto boli, većzato što sažaljeva samu sebe. Verovatno da nikada niko uživotu do tada nije digao ruku na nju. Ustao je i obukao se.Doneo joj je kaput i čizme, i pozvao lift.– Ostavi me, idi – rekla je kroz jecanje i odgurnula ga. –Mrzim te!– Ne možeš takva na ulicu – odgovorio je on ozbiljno. –Odvešću te u tvoj stan.– Neću, skloni se od mene, idem sama – protivila se ona,iako je bila sva slomljena i jedva je stajala na nogama.– Ne može! Smiri se! – povikao je na nju. Bio jenepokolebljiv, surovo hladan i ljut, ali suzdržan.Od onog šamara pa sve do njenog stana, ona ga ni jednogtrenutka nije pogledala u lice. U liftu je stajala naslonjena na
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić141ogledalo i plakala. U autu takođe nisu progovorili ni reč.Gledala je pravo i usitnjeno disala, a onda je kod svog stanasamo izašla, ne osvrćući se. On je zaškripao gumama iza nje inestao niz Bulevar.Posle toga Marija je dugo čučala pored kreveta u svomstanu. Drhtala je. U sobi je bilo ledeno, kao i napolju, baš kao i unjenoj duši. Plakala je, zagnjurena u kaput.Kaput koji joj je on kupio.Bio je topao i mekan.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 14226.Beograd. 2005.– Ladno ti je dečko nudio trojku sa Viktorom! – Jovana jebila oduševljena. – A ti si odbila!– Da, i ja stvarno ne vidim zašto je trebalo da budemoduševljena tom ponudom, kao što si ti sada – nervirala seMarija.– A, zašto ne? Oni su obojica baš dobri frajeri! Mmmm… –Jovana je zatvorila oči i setila se onoga što joj je bilo na pametijoš onda na Adi, kada ih je prvi put ugledala. – Ti si luda što sito odbila.– Ma, ti si luda! Ne želim da me Luka doživljava kao nekufuficu sa kojom može da radi šta hoće. Ja ne znam šta se satobom dogodilo, Jovana? Na momente ne mogu da teprepoznam.Marija stvarno nije mogla da prepozna svoju starudrugaricu i cimerku. Debela, frustrirana, smotana Jovana kojanikada nije ni psovala, sada odjednom više nije ono što bitrebalo da bude, ono što je oduvek bila. Njoj mora da se neštodogodilo.– Ništa mi se nije dogodilo. Dogodio mi se London, valjda.Tamo ljudi ne pate zbog lažnog morala. – rekla je i pogledalaznačajno u Mariju.„E sad je stvarno dosta!“, pomislila je Marija. „Dokle ćeviše da mi upućuje takve rečenice sa takvim pogledom?! Tostvarno nije fer! Nije fer! Ako nešto hoće da mi kaže, onda…“Mariju su obuzeli žmarci oko struka i na vratu. „Ali, verovatnoumišljam…“, pokušala je da se smiri.– Ti misliš da je to lažni moral? – rekla je. – To što nisamhtela da se krešem sa njegovim najboljim drugom?
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić143– U neku ruku jeste, ako si želela, a nisi to uradila šta ti jaznam iz kog razloga…– Ali, ja to nisam želela!– Eh, sad kao nisi – Jovana je zabacila pogled visoko ustranu.– Ne mogu da verujem! Ti govoriš isto kao Luka! Potpunoisto! Kao da njega slušam. – nervirala se Marija. – Ja ne znam štaje sa vama?! Meni je Luka bio dovoljan. Bio mi je savršen! Ali,svejedno, čak i da sam nekada imala želju da budem saViktorom, ne znači da je odmah trebalo to i da uradim. Kad biljudi stalno radili sve što žele, na šta bi to ličilo?– Ličilo bi na Njujork.– Možda, ali ovo nije Njujork. Ovo je Beograd, Srbija.Nismo mi dovoljno bogati da bismo radili sve što nam padnena pamet, već moramo da razmišljamo malo dalje, za sutra, zaprekosutra, za budućnost.Dobro, Jovani je ovo zvučalo ok. Iako je uviđala da Marijanije baš mnogo dobila od tog silnog truda oko budućnosti saLukom, opet nije htela da joj prebacuje zbog te, uopštenogledano, dobre ideje. Ipak ona nije bila kompetentna za ovakverasprave, jer ona ima britanski pasoš, što je automatski stavlja udrugačiji položaj. Ali, to što je Marija osuđena na Beogradsvakako ne opravdava sve njena postupke, naročito ne neke…Te večeri je Jovana uspela da nagovori Mariju da izađu ugrad. Za Mariju je to bio rizičan potez, jer je uvek moglo dadođe do neprijatnog susreta sa Lukom, ali Jovana je bilanepodnošljivo uporna. Na kraju su pošle u klub Bejzment, jer tonije bilo mesto tipično za Luku.A ni za Viktora, samim tim.Marija je na sebi imala vrlo plitke i uske tričetvrtpantalone od džinsa, ispod i iznad kojih je sijala njena glatkazategnuta bronzana koža. Gore, visoko iznad pojasa šorca,nosila je tesnu roze majčicu koja je svetlucala kao diskobol. Nasebi je još imala i plastičan roze nakit u disko fazonu isvetlucavi puder. I šminku. Odličnu šminku. Kosa joj je bilaispravljena i puštena. Na prvi pogled je izgledala savršenodoterano, ali svako ko poznaje Mariju reći će vam da je
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 144izgledala samo uobičajeno dobro. Sve što ju je činilo veomalepom te večeri, odeća, šminka, nakit, sve joj je to ostalo uamanet iz veze sa Lukom. Tako nekako se i osećala: kao neštošto ostaje posle veze sa Lukom.Jovana se, posle nekoliko nedelja redovnog posećivanjasalona „Kod Dace Face“ i preživljavanja samo na „HollywoodSecret Ultra Efficient“-u, mogla pohvaliti velikim napretkom upogledu svog spoljašnjeg izgleda. Dosta je smršala, zategla se,sredila kosu, nokte, lice, sve što se srediti može, i sada je, uodeći koja ne otkriva previše i vizuelno stanjuje, izgledalasasvim pristojno.Ma, šta pristojno, izgledala je dobro, odlično za svakog kone misli da je šezdeset kilograma previše za jednu devojkusrednje visine. A takvih u Beogradu ima dovoljno. Mislim, imadovoljno takvih muškaraca, koji misle da je to ok.Bio je petak, prijatno i toplo letnje veče. Zapravo, akoćemo pravo, već je bilo dva sata posle ponoći, dakle preciznije –rano jutro. Niko se više ne seća kada su se večernji izlasci uBeogradu praktično pretvorili u rane jutarnje izlaske. Klubovisu se tek punili. Automobili su se gurali po trotoarima, taksijisu dolazili u koloni. Tušta doteranog sveta je klizila podnoKalemegdanske tvrđave odakle je iz podzemnih lagumadopirala preglasna elektronska muzika. A na zidinama, povišetog bučnog i šarenog sveta, romantični su se tiskali u tišini isenkama kalemegdanskog parka, pred lepom noćnompanoramom Novog Beograda.Klub u koji su devojke pošle zavukao se u srcesrednjovekovne tvrđave, ispod velikih zelenih krošnji, opkoljenvisokim unutrašnjim gradskim bedemima sa kojih vise dugepuzavice.– Club Bejzment, a na Kalemegdanu – Jovana je pokušalada naglasi neki antagonizam u svemu tome. – To je baš onakosrpski… Mislim da, kada bismo prestali da se pravimo Englezi ikada bismo lepo priznali da smo Turci, mnogo bismo srećnijibili, mislim kao nacija.– Šta pričaš? – Marija ju je pogledala čudno.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić145– I pre bismo ušli u Evropu kao Turci – nastavila jeJovana. – Kao što će pravi Turci, iz Azije, pre ući u Evropskuuniju od nas, u sred Evrope.– Pričaš gluposti – kratko je prokomentarisala Marija. –Hajde da požurimo dok se nije napravila prevelika gužva naulazu.U klubu je bila prilična gužva. Elektronska muzika tvrdogritma tresla je teške kamene zidine. Pozitivna energija širila sena sve, osim na Mariju, koja nikako nije mogla da se opusti.Neprestano se osvrtala unaokolo i pretraživala, ne bi li seuverila da nema nikoga poznatog u društvu oko nje.Tek posle više od sat vremena i više od pet ture martinijakoje je Jovana neprestano naručivala, kao da je imala nameru daje napije, Marija se osećala mnogo bolje. Alkohol je radio u njoj.U stomaku su joj pulsirali basovi. Obrazi su joj se zarumeneli iutrneli. Zatvorila je oči, podigla ruke i zanjihala se u ritmumuzike.I like the way you move!...Setila se Luke.Setila se i Viktora.Osetila je hladne dlanove oko svog golog struka i kako seneko privija uz nju. Uplašila se. Otvorila je oči, ali to je bilasamo Jovana. Laknulo joj je. Nasmešila se i prihvatila da igra sanjom. Svi dobro znaju kako alkohol utiče na Mariju, a ako seuzme u obzir da nije imala seks više od mesec dana, nije ničudo što je bila sva uspaljena.– I like the way you move… – šaputala joj je Jovana nauvo, a Marija se kikotala.Bile su već privukle dosta pažnje svojim slobodnimponašanjem, kada su im se približila dva muškarca i počela daigraju sa njima. Ubrzo su se upoznali. Jedan od njih je bioprimetno stariji. Bio je Beograđanin, radio je nešto što je zvučalokao jako bitno u nekoj inostranoj banci, ko bi to zapamtio… Bioje vrlo elegantan i delovao je ozbiljno. Nosio je džins pantalone i
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 146neki vrlo moderan i verovatno skup sako. Možda je to nanjegovoj ruci bio Roleks. Možda.Odmah vam je jasno da je on, na neki način, bio Marijintip muškarca.Drugi je bio mlađi, verovatno nije imao ni trideset godina.Bio je Šveđanin i nije znao srpski. Plav, mladalački obučen,radio je u centrali te inostrane banke u Švedskoj i tih dana je biou poslovnoj poseti Beogradu. Jasno je da su on i Jovana imali očemu da pričaju.Obojica su bili vrlo pristojni, druželjubivi i simpatični, idevojkama je bilo lepo u njihovom društvu, sve dok Marija nijepreko ramena svog kavaljera ugledala nekog i zaledila se.Zamolila je društvo da ih izvini na kratko i pozvala Jovanu dabrzo odu do toaleta.– Džezer je tu… – rekla je kada su se sakrile u toaletu. –Video me je.– Ko? – pitala je Jovana.– Džezer. Jedan idiot, Lukin prijatelj. – rekla je i uhvatilase za čelo. – Jao, bože.– Ima li taj Luka nekog normalnog prijatelja?– Nema. Svi su ludaci. I ima ih na sve strane. Molim te daidemo kući.– Not a chance! Ne dolazi u obzir. Ne možeš stalno da bežiši da se kriješ od Luke i svih njegovih prijatelja.– Ali, ti ne razumeš, Luka je lud, on je pretio da će ubitisvakog muškarca koji me dotakne – Marija je očajavala.– Prestani da se tripuješ, smiri se, sredi se i uživaj. Ništaloše se neće dogoditi. Imamo kavaljere. – Jovana je pokazalaočima ka izlazu. – Mislim da se sviđaš ovom tipu. OvomBeograđaninu.– Jao, ne mogu sada o tome da razmišljam. Pijana sam. –Marija se držala za glavu. – Dobro hajde, idemo još malo kodnjih, ali samo još malo, pa ćemo onda da bežimo kući. Molim te.Vratile su se svojim japi prijateljima, koji su im umeđuvremenu naručili još po jedan martini. Marija je potražilapogledom Džezera, ali izgledalo je kao da je otišao. Možda je
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić147uopšte nije ni video. Možda se neće vraćati. Opet, nije mogla dabude sigurna, bilo je oko četiri sata i klub je još bio pun.Zadržale su se još otprilike pola sata. Bili su baš kodrazmenjivanja brojeva telefona, i Marija je mislila da će konačnomoći da pobegne sa tog mesta i da se vrati u svoj stan nasigurno, kada su se odjednom u klubu stvorili Luka i Viktor.Stajali su pored jednog pulta, pili pivo, gledali u njihovompravcu, smeškali se i komentarisali nešto između sebe.Izgledalo je kao da tako stoje već duže vreme, što je prostonemoguće, jer ih niko ranije nije primetio.Mariji su počele da se tresu ruke, primetno. Htela jeodmah da počne da plače, ali se nekako suzdržavala. Luka joj jeprišao. Cerio se i vrteo glavom, kao da mu je cela ta situacijabila neverovatno zabavna. Uhvatio je Mariju za nadlakticu ipokazao joj glavom da pođe sa njim. Viktor je stajao iza njega.Marija je bila smrtno preplašena. Jovana je, gle čuda, delovalapotpuno opušteno.– U čemu je problem? – pitao je zbunjeno onaj starijimuškarac koji je znao srpski.– U vama. Mi smo služba za brigu o naivnim devojčicama– rekao je Luka. – Ova ovde glupačica se napila kao ćuskija, paćemo mi sada bezbedno da je vratimo kući.– Izvini, dečko, nije ona glupača za tebe…Luka se nasmešio i zavrteo glavom.– Je l vidiš one čaše tamo? – rekao je ozbiljnim tonom ipokazao prstom na policu u šanku iza njih.Ovaj se okrenuo i pogledao. Luka mu se približio nanekoliko santimetara i zarežao mu u uvo:– Je l hoćeš sad da ti glava bude tamo, pička ti materinapedofilska, mater ti jebem, da ti jebem! Može ćerka da ti bude!Sad ću zubima glavu da ti otkinem, jebem li ti mater! – govoriomu je direktno u facu, kroz zube, zastrašujuće ozbiljno i nepreviše glasno, koliko da može samo on da ga čuje. Na vratu sumu iskočile žile, a u očima mu se prepoznavao ubilački nagon.Ovaj je samo treptao zbunjeno i preplašeno.Onda se Luka okrenuo prema Mariji, vrativši ponovo nalice onaj ironičan osmeh.– Hajdemo – rekao je i poveo je za nadlakticu.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 148Onaj stariji muškarac je hteo da ustane, ali ga je Viktoruhvatio za rame i vratio na stolicu rekavši mu da je bolje dasedi miran.I onda su otišli. Najpre je išao Luka, probijajući se krozgužvu. Za njim je išla, odnosno, bila vođena, Marija, bleda kaokrpa. Tresle su joj se ruke i kolena. Za njom je išao Viktor,pevušeći opušteno, sa rukama u džepovima, kao da se ništa nedogađa. Povremeno se osvrtao da vidi da li za njim ide Jovana ida li slučajno ne zove policiju histerično. Ali, ona nije bilahisterična. Naprotiv. Išla je za njim, gledala u njegovu zadnjicu ismeškala mu se kada bi se okrenuo prema njoj.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić14927.Jugoslavija. Proleće 2002. godine.Vrlo je jednostavno posmatrati parove koji imajuprobleme u vezi i biti pametan. Kada ti problemi postanu deotvoje realnosti, pamet nije nešto što će ti mnogo koristiti.Marija se ionako nikada nije previše uzdala u sebe, čak niu jednostavnijim situacijama, a kamoli sada, kada je imalanatečenu usnu kao rezultat toga što nije htela da spava sanajboljim drugom svog dečka. Zapravo, posle toliko godinaživljenja najpre sa Jovanom, a onda sa Lukom, ona nije moglada zamisli ni dan usamljeničkog života. A, koga je još imalatada, kada se probudila sama u mračnom i prašnjavom stanu naBulevaru kralja Aleksandra, tog hladnog subotnjeg popodneva,kada zbog modrice nije mogla da ode ni do trafike?Željka. Pozvala ga je telefonom i odmah počela da plače ida se žali. On ju je najpre tešio, ali pošto je uvideo da onazapravo u tom trenutku ne želi da bude utešena, rekao joj je:– Ne seri, Marija, ti ustvari voliš što je on takav.Ona je bila zbunjena.– Ja sam ti oduvek govorio da je on jedan običan siledžija isirovina – nastavio je – ali tebi se, izgleda, on baš zbog toga idopada.– Nije tačno – protivila se Marija. – Mrzim kada je takavprema meni! Volim kada je nežan i pažljiv.– Hoćeš da bude nežan i pažljiv prema tebi, ali ti sedopada kada je bolesno ljubomoran i kada se ponaša kaomanijak prema meni i drugim muškarcima.– Nije tako…– Jeste, tako je. Znam te, Marija. Ma… Džabe ti pričam kadćete se vi ionako pomiriti.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 150– Nećemo nikada! Nikada! Mrzim ga! – histerisala jeMarija tako da je i sebi zvučala ubedljivo.– Hoćete, hoćete… – ubeđivao ju je Željko. – Ti si budala,Marija. Zato si se i smuvala sa njim, zato ćeš se i pomiriti sanjim. Da nisi budala, ti bi bila sa Viktorom.– Zašto sa Viktorom?! – Marija se zaprepastila.– E, ne mogu sada da pričam o tome.– Željko… – Marija je odjednom opet zvučala slomljeno,povređeno i molećivo, na ivici da zaplače. – Dođi večeras kodmene.– Ne mogu. Idem u Novi Sad.– Opet ideš u Novi Sad? Šta ćeš sada tamo? Teško mi je,Željko, ne mogu da budem sama.– Neće ništa da ti fali. Zovi Dacu.– Ne mogu sada da zovem Dacu, jesi li ti normalan, šta dajoj kažem?! – Marija je opet počela da paniči, ali se brzo vratila urazmaženo-povređeno-samosažaljivo stanje. Vrtela je kabl odslušalice oko prsta dok je govorila – Dođi, pliz. Trebaš mi.– Ma, šta ću ti ja? – Željko se nije dao raznežiti.Posle kraće pauze Marija reče tiho, kao da će svakog trenazaplakati:– Volim te, Željko.(Tišina i šuštanje loših veza iz slušalice.)– Zbog toga sam se i posvađala sa Lukom – nastavi Marijau istom raspoloženju, vrteći kabl oko prsta. – Zbog tebe. Nezbog Viktora.(Još duža tišina u kojoj se ne može čuti da Željko smorenoprevrće očima.)– Pa, reci nešto… – prošaputa Marija.– Pričaš gluposti – reče on posle duže pauze. – Ja sam gej.(Opet tišina.)– Volim muškarce, kapiraš? – nastavio je on. – Večerasidem da se vidim sa jednim tipom u Novom Sadu.(Tišina.)– Mrzim te, Željko! – povika Marija besno.– Ha, ha, ha! – od srca se nasmejao on. – Ma nije, voliš me,malopre si rekla… E, slušaj, moram da palim. – Željko jeubrzao. – Biće sve u redu, pomirićeš se sa Lukom, kresnućeš se
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić151sa Viktorom, šta god želiš, just go ahead! Javiću ti se kad sevratim. Drži mi palčeve. I nemoj nikome da pričaš ovo. Ćao!Prekinuo je vezu. Marija je besno zalupila slušalicu.– Mrzim te, mrzim te, mrzim te! – vikala je histerično natelefonski aparat koji je ćutao.Pala je na krevet sa rukom preko čela.I šta sad? I dalje je imala modricu ispod oka zato što niježelela da spava sa najboljim drugom svog dečka, a njen bivšidečko i najbolji drug (ujedno i najslađi dečko koga poznaje ikome je upravo iz očaja izjavila ljubav), nema vremena za njujer ide da se vidi sa svojim dečkom u Novom Sadu. Kako je sveto poražavajuće. Ovaj svet je tako nepravedan! I komplikovan!Prekrila je modricu puderom i uputila se kod Dace kući,na Dorćol.– Oh, dušo! – uzviknula je sažaljivo i zaprepašćeno Dacaodmah na ulazu i zagrlila je.Konačno neko ko shvata težinu situacije, možda čak i višenego što je to neophodno, pomislila je Marija i refleksnozaplakala.Nije znala kako da ispriča Daci sve što se dogodilo. Nijesmislila ništa pametno usput, nije mogla da je laže, a nije bilasigurna da je pametno da joj sve iskreno ispriča, s obzirom da seradi i o njenom dečku. Plašila se da Daca ne pomisli da je onana neki način sama isprovocirala tu ideju u vezi sa njom iViktorom. Zapravo, po prvi put se, posle svega, uplašila dastvarno i jeste bilo tako. Da je ona, u stvari, sve to nesvesnoisprovocirala. Da je Luka nešto nazreo. Da je Viktor neštoprimetio pa rekao Luki. Da nije dovoljno mrzela Viktora.– Dogodilo se nešto strašno… – ponavljala je. – Strašno…– Ogrebala si mu auto, ne daj bože?! Ne? – Daca je bilaprinuđena da pogađa. – Pocepala si američku zastavu?! Glasalasi za SPS? Nisi glasala ni za koga? Promenila si kanal za vremeprenosa lige šampiona?! Mislim ono, šta je?– Nije, nije to. Nešto mnogo gore… – Marija je vrtelaglavom, ne uviđajući da Daca vrlo dobro bira samo ononajgore, poznajući Lukina shvatanja nedoličnog ponašanja.– Prevarila si ga sa Željkom! – oduševljeno se dosetilaDaca, pucajući prstima.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 152– Željko je gej! – reče Marija frustrirano, stavivši ruke naoči, nimalo radosna što je Daca podseća na to.– Stvarno?! – Daca razrogači oči na nju. – Peder?– Aha, al nemoj nikome da pričaš.– Dobro, neću, šta ima veze… – Daca je slegla ramenima. –Onda stvarno ne znam šta je!– Ima veze sa Viktorom – šmrckala je Marija na ivici daponovo zaplače.– Kresnula si se sa Viktorom? – kao iz topa je opalila Daca,opet raširenih očiju punih nekog uzbudljivog iščekivanja. Čak jei usitnjeno klimala glavom, dajući joj podstrek da prizna bezoklevanja.– Nisam! – Marija je briznula u plač pokrivši očidlanovima.– Pa, šta je onda, mislim stvarno? Ne mogu više dapogađam. Reci mi, slobodno. – Daca je sažaljivo milovalaMariju po glavi.– Pa to je… – odgovorila je Marija kroz suze. – Nisam sekresnula sa njim… Sa Viktorom. Nisam htela.Daca je prevrnula očima i lupila se po čelu.– Zaboga! – rekla je. – Pa, čemu tolike suze?– Luka je tražio od mene da budem sa Viktorom – počeloje da izlazi iz Marije, praćeno nekim olakšanjem. Polako jeprestajala da plače, a Daca je pažljivo slušala, sa blaženimosmehom na licu. – Ustvari, mislim da je on hteo da budem saobojicom, u isto vreme, ali ja nisam pristala, nisam želela,mislim, ipak to nije lepo, a nije mi ni padalo na pamet, nikada,mislim, šta ja imam sa Viktorom, on mi se nikada nije dopadao,mislim onako, nije za mene, on je tvoj dečko, uvek sam ga takogledala, nemam ja ništa sa njim…– Ma, ok, kapiram šta hoćeš da kažeš. Nastavi. – Daca jevrtela rukom i podsticala je da pređe na stvar.– Kapiraš. I onda je on rekao neke ružne stvari, u vezi saDenisom, mislim i ja sam njemu svašta rekla, ali je on stvarnopreterao i ja sam se iznervirala, prsla sam skroz, pao mi mrakna oči, i udarila mu šamar… – Marija je usporila i uhvatila se zanatečenu usnu. – I onda je on mene udario. I to ti je to…
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić153Daci je sve bilo jasno, mnogo bolje nego što je Marija ipretpostavljala. Donela joj je topao čaj i nije joj dozvolila da odekući te noći. Luka je neprestano zvao na mobilni, ali je Marijaignorisala njegove pozive. Na kraju je isključila telefon. Kasnijeje zvao i Viktor, kod Dace, očigledno da proveri da li je Marijatu, ali mu je Daca rekla da iskulira i da će mu se javiti sutra.I onda su razgovarale, kao prave dobre drugarice.– Znaš šta. Lepo ću da ti kažem. – Daca je zvučala iskreno.– Viktor meni nikada nije predlagao da budem sa Lukom. U naškrevet smo ponekad dovlačili druge devojke… Ali Luku ne.– Stvarno? – iznenadila se Marija. – Druge devojke?– Da, ranije nam je to bilo interesantno. Fukse neke, Viktorih nalazi po gradu. Ali, Luku nikada nije pominjao.– Blago tebi – prokomentarisala je Marija.– Pa, nisam baš sigurna da je to tako dobro za mene.Marija ju je čudno pogledala.– Ti bi bila sa Lukom?– Ne, ne brini se, ne palim se ja na Luku. Nije u tomestvar. Znaš, nema to mnogo veze sa mnom. To je između njih. –pokušala je da objasni Daca. – Oni su to i ranije radili, sa svimribama sa kojima su bili. Naročito sa Viktorovim. Mislim, njih jebilo više. To je neka njihova fora, otkud znam… Zašto misliš daćemo ih mi promeniti?– Pa, možda zato što mi nismo kao sve ostale devojke!– Možda ti i nisi. I ja mislim da si ti posebna, ali možda jezato njihova želja da te podele time i veća. Kapiraš? – Daca ješirila oči. – Mislim, ono, da budem iskrena, ja kapiram da seLuka sigurno ne pali na mene, čim su me izostavili. Nema štadrugo da bude.Marija je razmislila.– To je bolesno! – rekla je. – Nisam ja luda! Znam šta jedobro, a šta ne. Izvini, znam da se radi i o tvom dečku, ali zamene je to bolesno! – Marija je bila kategorična. – I ne traži odmene da ih razumem.– Nikada ti njih nećeš razumeti, to je sigurno – Daca senasmejala Marijinoj naivnosti. – Nemoj ni da se trudiš. Ni ja ihnikada nisam u potpunosti shvatila, ali, ono kao, ponekad taj
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 154njihov odnos dopire i do mene. Njihov odnos je specifičan,blago rečeno. Kad budu prestali da ti budu odvratni, biće ti još isimpatični. Znaš, to što oni traže od tebe da uradiš za njih, verujmi, to nije ni blizu onoga što su oni spremni da učine jedan zadrugog. Mislim, ipak se oni znaju celog života, detinjstvo,odrastanje, i ta sranja.– Bilo je dana kada mi je Luka stvarno išao na pičkin živac– nastavila je Daca – ali sada sve češće imam razumevanja zanjega. Posle toliko vremena provedenog sa Viktorom, kao da jedeo te čudne ljubavi prešao sa njega i na mene. Čini mi se danekada počnem da gledam na njega Viktorovim očima, daosećam njegovim srcem. To je, valjda, sastavni deo ljubavi,mislim ta empatija, moć da osetimo jedni druge. Ponekad, kadnešto pođe naopako kod njih, ja osećam njihovu zajedničkupatnju i neodoljivu želju da im pomognem, da Luka budesrećan, da bi zbog njega Viktor bio srećan, da bih zbog Viktora,pa i zbog njih, i ja bila srećna. Videćeš i sama to, osetićeš.Nadam se.– Ne zanima me da to osetim! Nek popuše kurac jednodrugome, ako će to da ih usreći! – režala je Marija.– Jeste, dušo, ali oni znaju da mi to radimo mnogo bolje –Daca je pokušala da bude duhovita, ali Marija se nijeoraspoložila.– To reci Željku! A ja hoću samo da imam normalnogdečka! – zavapila je očajno. – Normalnu vezu! Zar tražimpreviše?– Da znaš i da tražiš previše! Gde si ti videla normalnuvezu? Nema normalne veze! Svaka je nenormalna na svoj način!– Ali on je ponekad tako dobar prema meni. Nežan,pažljiv, savršen. A onda iznenada počne da se ponaša kaomonstrum i siledžija. – Marija se setila da je boli usna i ponovoje počela da jeca. – Bože, šta sam sebi dozvolila… Strašno.– Je l znaš šta? Ima tu tvog doprinosa više nego što timisliš, a sad ću i da ti kažem zašto i kako – Daca se spremila dajoj kaže još nešto pametno. – Luka je otkinuo na tebe još ondana žurci kod Zdravkovića, sećaš se, kada si bila sa Denisom. E,pa baš tada smo se smuvali Viktor i ja, i odlično se sećam šta seposle dešavalo. Ti si otkačila Luku i on je nakon toga danima
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić155bio skenjan. Kad se samo setim… Gotovo se razboleo. Mislimda to nikada nije preboleo i mislim da ti to nikada nije oprostio.On će uvek biti ljubomoran na Denisa, ako ni zbog čega drugog,onda zato što ti je on bio prvi sa kojim si spavala.– Otkud ti to? – prepala se Marija.– Viktor mi je rekao… Luka mu je pričao. Zar to nijeistina?– Jeste, jeste. Naravno da je istina. – dodala je Marijazamišljeno. – Nego, začudilo me da Viktor zna takve stvari omeni.Daca se nasmejala.– Zna on mnogo više nego što ti misliš. Zato mu se idopadaš, valjda.Marija je razrogačila oči šokirano.– Šta hoćeš da kažeš?!– Pa, sigurna sam da se ti dopadaš Viktoru – ponovila jeDaca uvereno.Marija se kiselo nasmejala.– Jao, Marija, nemoj da misliš da sam ja ljubomorna, ilitako nešto – brzo je nastavila Daca podižući podjednako glas iobrve. – Da ja nisam ubeđena da Viktor voli samo mene, ja bihga odavno ostavila. On stalno švrlja tako unaokolo, kreše svešto stigne i, pravo da ti kažem, baš me briga zbog toga. On jetakav, ali ja znam da on voli mene! A ti mu se samo dopadaš,onako… Kreso bi te. Mislim, što mu se ne bi dopala, jebi ga? Tisi ipak ekstra riba…– Čekaj, ti misliš da je Viktor tražio od Luke da…– Ne – Daca je odmahnula rukom. – Ne verujem da bi touradio. Pre će biti da je Luka sam primetio nešto, pa mu prviponudio. Mislim, o tome ne mora mnogo da se priča, to se kodnjih i podrazumeva. A onda si ti odbila da sarađuješ i pokvarilazabavu. Vidiš kako si neuviđajna?! – našalila se Daca, na šta jeMarija samo prevrnula očima. – Kako će sad siroti Luka daizađe na oči svom najboljem drugu?! Nemoj da se ljutiš, hoćuda kažem da oni to čine jedan za drugog, ne zbog tebe ili mene.U svakom slučaju, ako ti nisi raspoložena, oni će pozvati onufuksu, onu samozvanu glumicu Sanju, na primer, da se izdrkajunad njom, i opet će svi da budu srećni osim tebe. Čak i ona! –
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 156završi Daca širom raširenih očiju, naglašavajući bitnost ovogzaključka.– Aha, samo preko mene mrtve! – protivila se Marija.– Bolje nemoj to dva puta da kažeš – Daca se nasmejala. –Kažem ti, ne možeš ti tu mnogo da promeniš, to je između njih ito će se dogoditi kad-tad. Sa mnom ili sa tobom, možda je njimasvejedno, ali da li je i tebi svejedno? Ti samo možeš da budeš odkoristi, i oni će to znati da cene.– Čekaj, ti meni govoriš da je trebalo da pristanem?– Ma ne, ne govorim ti ja šta je trebalo da učiniš, već hoćuda ti objasnim kako bi trebalo da gledaš na to. Ako razumešnjihov odnos, onda ćeš shvatiti da oni jedno drugome žele samonajbolje. – Daca je spustila ton i pogled. – A onda ćeš shvatiti daja mogu samo da budem ljubomorna što nikada nisam dobilatakvu ponudu.Marija se zamislila. U misli su joj najpre dolazile slikelepih trenutaka provedenih sa Lukom, slike ljubavi, nežnosti istrasti. Brilijanti. Slike njegovog toplog stana, žutih limunova imirišljavih listova koji šuškaju na mlakom letnjem povetarcu.Slike srećnih i veselih izlazaka na splavovima, ukusnih večera iudobnog kožnih sedišta u njegovom autu. Brilijanti. Hipnotičkiotrovne noći na galeriji ispod zvezda. Mekani i slatki ukusmartinija i njegova ruka koja klizi među njenim nogama kaoVISA kartica kroz naplatni terminal. Brilijanti. On je stvarno biomuškarac koji je znao da je oduševi.Brilijanti.A onda taj šamar. Na oči joj pada mrak. U mraku sepojavljuje Viktor. Prolazi ispred nje u gaćama i gleda je svojimzelenim očima boje limunovog lista. „Ima dobru kitu“,odzvanjaju Lukine reči u njenoj glavi. Ruke joj se tresu, nogeveć ne oseća i počinje da se guši. Pokušava da dođe do daha, alinešto je steže u grlu. Hvata se za vrat i kida ogrlicu koja je guši.Brilijanti se prosipaju po crvenom tepihu ispred nje. Ona padana pod, na kolena. Kleči na oštrim kristalima koji se zabijaju unjeno meso. Boli je. Počinje da plače.– Marija, Marija – čuje Dacin glas u daljini.Podseća je na majku.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić15728.Jugoslavija, leto 2002. godine. Beograd.Godišnja doba su prolazila neprimetno, ali neumoljivo ijedine promene koje su donosila u Marijin život bile su novaprilagođavanja i nove kompromise. Kada se jednom oprostilaod perfekcije, od ideje savršenog partnera, uvek nežnog iapsolutno privrženog, nije joj bilo teško da napravi i novekorake u tom smeru. Da se uspravi, izvadi srču iz svojih kolena,opere je od krvi i ponovo naniže u ogrlicu koja će, poputbrilijanata, blistati oko njenog vrata. Ako smem tako da seizrazim.Na kraju krajeva, shvatila je da to koliko će biti srećna uvezi sa Lukom najviše zavisi od nje same. A ona nije glupa, dane zna šta je dobro za nju, je li? Nije ona luda da misli da se dovelikih stvari u životu stiže bez mnogo muke. Ako ćemo pravo,to najčešće nije ni bila neka velika muka za nju, da trpi Lukintemperament. Mnogo teže je podnosila, na primer, to što Željkoviše voli nekog tamo muškarca od savršene nje!Sve su to muke, mislila je, i sve će joj se to jednog danapozlatiti.Ili – „pobrilijantiti“.Sa druge strane, Luka je bio onaj koji nije morao da seprilagođava, bar ne još, koji je mogao da uživa u svakom danu,jer je za njega svaki dan bio nova prilika da uživa. Za njega suradili drugi. Iako je bio vrlo dobro obezbeđen, na prvom mestupoložajem svog oca i njegovog biznisa, a onda i pomamom Srbaza sportskim klađenjem, Luka se nije potpuno predao razvratu.Za njega je to bio period velikog poslovnog uspeha. Otvorio jejoš nekoliko ispostava svoje kladionice u gradu, a zatim jeiznajmio jedan veliki lokalu blizu Slavije, renovirao ga iopremio u njemu čitavu kockarnicu. Oko svega toga nije imao
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 158nikakvih problema, pozivajući se na svog oca i njegoveprijatelje, zaobilazeći zakone, po potrebi.Luka je voleo da se eksponira u društvu, što je bilo iočigledno, s obzirom na njegov izbor devojke i automobila.Najpre bi vratolomno jurio ulicama, privlačeći pažnju na svojprelepi crveni auto sa četvorocifrenom registracijom, a onda biuveče, tim istim auto, spuštenog krova, da svi mogu da ga vide,polako promileo pored prepunih kafića i letnjih bašti. Svipogledi su bili uprti u njega. Devojke izbačenih sisa i prekratkihsuknji su se smeškale, došaptavale, prekrštale nogama.Imao je mnogo rođaka u Beogradu, naročito onihcrnogorskog porekla, i mada se nisu nikada naročito bliskodržali, oni su se uvek pojavljivali kada bi im zatrebala pomoć ilinovčana pozajmica. Osim toga, imao je poslovnih prijatelja ipoznanika koji su mu se dodvoravali zbog njegovog uticaja ifinansijske moći, ali i mnogo neprijatelja koji su ga mrzeli izistog razloga. Sve u svemu, osim Viktora, pravih prijatelja višenije imao, a nije mu ni trebalo.Voleo je da po čitav dan sedi u punim kafićima i pratirezultate utakmica. Međutim, u gradu se najčešće znalo kojilokal kome pripada, ko je bio vlasnik i koja ekipa se gdeokupljala, pa je ispijanje kafe u nekom od njih ujedno bilo ipokazivanje neke naklonosti ili saradnje. Zato je Luka, videvšikretanje trendova, otkupio i preuredio lokal u takozvanoj„Silikonskoj dolini“, u ulici Strahinjića bana. Nazvao ga je RedRoadster, a enterijer je bio sav u crvenom, sa diskretnimosvetljenjem, crvenim svećicama, puno zavesa i crvene svilekoja leluja na promaji. Sve u svemu – kupleraj.Sada je mogao na miru da sedi u svom lokalu, okružensvojim prijateljima i saradnicima, i da posmatra ko dolazi kodnjega, a ko odlazi kod drugih. Zaposlio je, pored profesionalnihbarmena i konobara, i neku Minu, riđokosu studentkinju izBijeljine. Mina je imala lepe zelene oči i velike grudi, i ukratkorečeno bila je lepa i zgodna, na neki prirodan, da ne kažemruralni način. Ona je bila Viktorova „poznanica“ sa „fakulteta“,što je Mariju baš mučilo, pa je morala po ceo dan da visi ulokalu i izvoljeva, ne bi li je isprovocirala da se posvađaju, pa da
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić159joj Luka da otkaz. Ali, ova sirota i napaćena devojka se stoičkidržala. Izgleda da je, osim dobrih grudi, imala i dobre živce.Na kraju je, posle kladionice, kockarnice i kafića, opremioi jednu manju teretanu i fitnes centar. Od tog poslednjeg biznisanikada nije imao ni dinara profita, ali je mogao bar na pravinačin da brine o svom izgledu. Poslednje dve investicije, kafić ifitnes klub, naročito su koristile Mariji i zajedno sa Dacinimsalonom zadovoljavale su većinu njenih potreba.Gospodin Radovan lično nije bio naročito presrećanangažmanom svog sina, jer je radije želeo da ga vidi u klupamafakulteta, a ne u kockarnicama i teretanama. Međutim, Lukanije trpeo prigovore i ukore. Sebe je smatrao uspešnimposlovnim čovekom, a za uspeh u Srbiji, odavno je pokazano,nije neophodna diploma. Za studiranje će, smatrao je, bitivremena. Sada treba iskoristiti trenutak i nadoknaditi svepropušteno. Od sopstvenog biznisa kupio je, u salonu svog ocanaravno, vrlo povoljno, još jedan automobil, zelenu OpelVektru. Bio mu je potreban komforniji auto u koji je moglo dastane više ljudi, a pored toga, ponekad bi mu bilo stvarno žaoda izvozi na ulicu svoju crvenu mezimicu, naročito kada binapolju bilo loše vreme. Na kraju je taj automobil najviše vozioViktor, pa je čak kasnije bio i registrovan na njegovo ime.Marija se nije proslavila u junskom ispitnom roku, što nijeni čudno, s obzirom da se maksimalno posvetila jedino čuvanjusvoje emotivne veze, sedenjem u bašti Red Roadster-a ihvatanjem svakog Lukinog pogleda uperenog u grudikonobarice Mine. Pa dobro, neki prioriteti se moraju znati. Tose vrlo brzo ispostavilo kao dobra taktika, jer je za godišnjicunjihove veze od Luke dobila predivan (i preskup) brilijantskiprsten. E, to je za nju bila prava vrtoglavica! Velika zagonetka.Razumete, samo joj je poklonio prsten. Zapakovao ga u kutijicusa crvenom mašnom i dao joj ga preko stola na večeri urestoranu „Franš”. Nije kleknuo, ništa je nije pitao, samo joj jepoklonio brilijantski prsten. Ona je bila toliko zaprepašćena daje ostala bez daha, ali ne zbog lepote ili vrednosti poklona, većzbog nedorečenosti situacije. Odmah ga je stavila na domaliprst leve ruke i zagledala se u njegov sjaj. I, ako je u sjaju sitnih
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 160brilijanata na minđušama, koje je ranije dobila, mogla da vidisvoju svetlu budućnost, onda joj je sada, u ovom velikom isjajnom kamenu koji je blještao na njenim nežnim belimrukama, tu njoj ispred nosa, ta budućnost izgledala još bliža,jasnija i sjajnija. Svojoj hedonističkoj mašti nije mogla da zabranida taj prsten smatra vereničkim iako Luka to možda nije imaona umu. U skladu sa time spontano se preselila u njegov stan.Ako ćemo pravo, tamo je imala bolje uslove za učenje, jer nijemorala ni o čemu drugom da razmišlja.U njenom stanu je užasno vruće leti!Preko leta je bilo najviše prometa u kafiću, a tog leta seodigravalo svetsko prvenstvo u fudbalu u Koreji i Japanu, kao iu košarci u Indianapolisu, pa su i kladionice radile punomparom, te stoga nije bilo vremena da se napušta Beograd iodlazi na letovanje. Bilo kako bilo, Mariji je to leto, provedenovećma na terasi sa limunovima i u kafiću u Strahinjića Bana,bilo jedno od najlepših. Sve do jednog trenutka.* * *Marija je, dakle, u skladu sa svojim umišljenim položajemverenice, provodila sve više vremena u Lukinom stanu i nijeprimećivala da to njega čini nervoznim.– Što malo ne ideš u svoj stan? – čak joj je rekao jednogvrelog popodneva, ljubazno koliko je mogao, što je nju veomauvredilo.– Zašto?! Smetam ti? Znači ja ti smetam. Dobro. Samo daznam da ti smetam. Mogu ja da odem i nikad da se ne vraćam,ako će tebe to učiniti srećnim, gospodine Miloševiću… – suzesu joj već bile na obrazima, ali joj je izraz lica bio i daljeuvređen.– Ma, samo sam mislio da malo budem sam, ali sa tobomčovek ne može da razgovara a da se ti ne uvrediš – Luka se većsmorio. – Nema veze, zaboravi.– Nemoj ti meni sad „zaboravi“! Znam ja šta si ti hteo.Samo gledaš kako ćeš da me oteraš. Ja ti smetam, a Vik… –Marija je prekinula rečenicu.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić161Luka ju je pogledao mrsko.– Šta je sad, ništa nisam rekla – odmah je počela da sepravda. – Zašto me tako gledaš? Pa, u pravu sam! Znam ja, vrlodobro, kako ti želiš da budeš sam. I kako ćeš stvarno da budešsam, ako ja odem… Da, da. Sad ćeš da kažeš kako sam japaranoična, znam, kako sam posesivna i bolesno ljubomorna,ali da znaš da ja nisam luda niti glupa, i da ja sve vidim.– Šta ti vidiš?– Sve vidim.– Šta baš konkretno?– Nije bitno.– Pa kad nije bitno, što sereš onda?Marija je počela da plače.– E, smaraš… – promumlao je Luka i ustao.– Kuda ćeš?– Idem u pičku materinu – prošapta on.Marija je ustala i obrisala suze.– Ne, ja idem – rekla je.– E, ne može, ti ćeš sada da sediš tu, a ja ću da idem –uhvatio je za ruku i spustio nazad na fotelju.– Neću, ja ću da odem, pusti me – otimala se ona.– Ne, nećeš, ja ću.– Ne, nego ću ja! Ovo je tvoj stan, i ja ću da odem, a ti radiu njemu šta hoćeš. Jebi se sa kim hoćeš, baš me briga. – ponovoje počela da plače. – Znam ja sve, sve je meni jasno, ne morašništa da mi kažeš… ali dobro, sebični gospodine Miloševiću,dobro! Kako god ti želiš. Ti si tako hteo, to je tvoja volja. Ja tineću smetati.Otišla je da pronađe šta će da obuje, a kada se vratila jošplačući i brišući suze, nastavila je verovatno nešto što je pričalasama sa sobom u predsoblju.– … ti reći da to nema nikakve veze sa mnom, je l te!Znam ja to. Da, da. Kako da ne… – išla je po sobi i trpalašminku u tašnicu. – Nisam ja luda.U stan je ušao Viktor i javio joj se, ali je ona prošla porednjega kao vetar, bez reči i ne pogledavši ga. Možda je čak i malopodigla glavu i stegla usne. Dok je čekala lift i nervozno
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 162pokušavala da nagura veliku četku za feniranje kose u malu iveć pretrpanu torbicu, Luka joj je prišao i uhvatio je za rame.– Marija…– Pusti me!!! – vrisnula je divljački i trgla se.Luka se trgao. Vrata lifta su se otvorila i ona je ušla.Gledali su se kratko. Luka je delovao smoreno i bezlično, kaoda je samo hteo da se uveri da će stvarno otići. Ona je iskoristilaposlednji trenutak kada su se vrata lifta zatvarala, dok je jošmogao da joj vidi lice, da stavi ruku preko očiju i opet glasnozaplače.– Šta joj je? – pitao je Viktor iz šanka dok je sebi spremaosendvič.Luka je samo nezainteresovano zavrteo glavom, kao da nisam ne zna o čemu se radi.– Hoćeš i ti sendvič, brate? – pitao je Viktor.– Može. Nego, jesi nabavio ono…?Viktor je zadovoljno klimao glavom. Luka se obradovao.Marija nije plakala te večeri. Nije plakala ni u liftu, samose pretvarala dok su se vrata zatvarala. Zapravo, odavno jeshvatila da može da pusti suze kad god to poželi, pa jepovremeno to i koristila, doduše bez mnogo uspeha. Bila jetoliko besna zbog toga što ju je oterao iz stana, da je htela dapukne od muke. Kao glavnog krivca za svoje emotivneprobleme optuživala je Viktora i znala je da jedino na sebesamu može da se osloni u takvim situacijama.Šta joj je činiti? Poslednji put se osetila stvarno voljenomjoš one večeri kada je učila sa Željkom pa ju je posle Luka,izjeden ljubomorom, silovao na podu pored šanka. Znači,pozvaće Željka da večeras izađu na piće u Red Roadster.Pokušaće ponovo da ga napravi ljubomornim.Red Roadster je bio pun, kao i svi ostali u toj ulici.Napirlitane devojke su izvijala svoje napuderisane vratove i kaoradarom hvatale signale koji su dolazili iz njihovog okruženja.Ulicom je defilovala prava mala parada luksuznih automobila i
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić163motocikala. Porše, lambordžini, maserati, mercedes, BMW…Ali nijedan Audi TT, crveni Roudster.– Gde li je sada!!?!? – nervirala se Marija.– Prestani da se nerviraš i da misliš o tom manijaku! I bolješto nije ovde, mogao bi da me prebije. – Željko je vrteo rukom ukojoj je držao cigaretu u visini lica.– Željko, ne lupaj gluposti, neće te prebiti.– Šta ja znam, on mi baš deluje kao neki homofobičnimanijak. Stvarno ne znam šta si videla na njemu. Jao, pogledajonog frajera tamo! – Željko upilji u nekog preko Marijinogramena i napući usne.– E, pusti me, ne zanima me sada nikakav frajer – rekla je ipozvala konobara. – Izvini, je l dolazio Luka večeras?– Nije, još danas popodne je bio.– Da li se možda javio da će dolaziti?– Ne, ne znam. Meni nije.– Dobro, donesite nam onda još po jedan martini – Marijaje uzdahnula. – I ako se javi, recite mu da sam ja ovde saŽeljkom!– Marija! – opomenuo ju je Željko.– Samo vi tako recite, „sa Željkom!” – Marija je ljubaznoklimnula glavom, a onda se okrenula prema Željku. – Šta ti je,čoveče? Opusti se!Posle pola sata nerviranja i sedenja na iglama, Marija sedosetila da pita konobara gde je Mina i on joj je, već smorennjenim ispitivanjem, odgovorio da nema pojma gde je Mina i daje trebalo večeras da dođe da radi, ali da se nije pojavila, te jeupitao:– Da li treba i Mini da kažem da si ovde sa Željkom, ako sebude javila?Marija je samo prevrnula očima. Sekund kasnije su počeleruke da joj se tresu. On je sa njom! Oni su sada u njegovomstanu. Znala je!– Luka me vara – rekla je zloslutno.– Dobro jutro – Željko je zakolutao očima. – Normalno date vara.Bez obzira ne sve dosadašnje slutnje, bez obzira na ono štojoj je Daca govorila, bez obzira što je Željko tako reagovao,
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 164sukobljavanje sa ovim saznanjem za nju je bilo neopisivo teško ibolno. Sedela je na stolici, pušila i cepkala fiskalni računprstima na milimetarski sitne komade, a kad god bi joj u želucunešto poskočilo ona bi se stresla.– Šta ti je? – pitao je Željko zabrinuto, ali ona je samogledala kroz njega dok su joj suze nekontrolisano klizile nizobraze. Ovaj put se nije pretvarala. Stvarno joj se plakalo, odtuge, od samosažaljenja.I onda su pošli kući. Željko ju je pratio do njene zgrade,baš kao nekada davno.– Hoćeš da svratiš – pitala ga je na rastanku.– Radije ne bih – odgovorio je on.Zagrlili su se.– Hoćeš li da me poljubiš? – opet ga je pitala.– Marija, iskuliraj – rekao je, bacio cigaretu u stranu iotišao niz ulicu vrckajući zadnjicom.Ništa više nije kao nekada. Ni Luka, ni Željko, pa ni ona.Ni Jovana je ne čeka u stanu. Čak se ni Bulevar više ne zoveisto.Želela je da plače i pati, sukobljavajući se sa činjenicom daju je dečko izbacio iz stana kako bi mogao da je prevari. To jetako poražavajuće. Već je toliko mnogo istrpela i progutala.Trpela je njegovog druga i podnosila hrabro svoj podređenipoložaj u odnosu na njega. Trpela je njegovu ljubomoru iposesivnost. Istrpela je čak i njegove grubosti, torturu i šamar,jer sve je to, činilo joj se, dolazilo u ime njihove ljubavi, pa je uto ime i trpela. Sada, kada je on sa drugom devojkom, kako bito moglo da se dovede u vezu sa njihovom ljubavlju?To je to. To je početak kraja. Trebalo je da shvati to jošonda, kada nedelju dana nije spavao sa njom, pravdajući se daje umoran i bolestan. Trebalo je da primeti da mu postajedosadna. Sada je kasno. Kad shvatiš da te dečko vara, onda jeveć kasno. To najčešće znači da te je varao već mnogo putaranije.Gde je bila njena greška? Možda je trebalo da prihvatinjegovu ponudu. Zar ga nije dovoljno volela? Volela ga jesvakog dana i svakog trenutka. Zar nije bila lepa, dobra,pažljiva? Na samu pomisao koliko je lepša od te Mine, bez
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić165obzira na njene sisurde, suze joj tako pojure na oči da počne dase davi u njima.* * *Sledećeg jutra probudila se u svom stanu neuobičajenorano. Nije bilo ni devet sati. Nije mogla da spava u toj paklenojvrućini koja je zaudarala na prašinu, starost i trulež. Čim jeotvorila oči, pogled joj je pao na ključeve od Lukinog stana.Pitala se, s obzirom da zvanično nisu raskinuli, kada će bitiprikladno da ponovo ode kod njega? Danas ili sutra? Svakakoda ne mora da se najavljuje, ako već ima ključeve. I kako bitrebalo da se ponaša? Hoće li mu odmah sa vrata zariti nokte ulice vrišteći zato što ju je prevario, ili će se praviti kao da seništa nije dogodilo i sačekati da joj sam prizna? Šta ako jojnikada ne prizna?Gladna je.„Možda me nije ni prevario“, razmišljala je posle petminuta, dok je krupnim koracima već išla ka njegovom stanu.Dan je bio divan, nedelja, na Bulevaru nije bilo mnogogužve. U baštama kafića ljudi su glasno razgovarali i smejali se.Neki mladići su joj se nasmešili dok je prolazila i znala je daizgleda dobro. „Možda sam stvarno samo paranoična. Uskoroću saznati. Potražiću tragove preljube u njegovom stanu. Morada sam samo paranoična.“Ali… Baš na ulazu u njegovu zgradu srela se sa Minomkoja je upravo izlazila. Skoro da su se sudarile.Toliko o paranoji.– Stani! – uzviknula je Marija.– E, Marija, ćao – odgovorila je Mina zbunjeno, kao da jenajpre nije prepoznala i kao da upravo nije izašla iz Lukinezgrade.– Šta radiš ti ovde? – pitala je Marija neljubazno gledajućije u njene zelene oči.– Gde? Šta? – Mina je pocrvenela.– Nemoj da se praviš luda, šta si tražila kod Luke?– A, to. Pa, svratila sam… Trebao mi je… U vezi kafića…
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 166Marija nije mogla da sluša njena neuverljiva trabunjanja.U stomaku joj se nešto steglo, krv joj je jurnula u glavu i predočima joj se smračilo. U tom trenutku je toliko mrzela tostvorenje ispred sebe, da joj je zbog toga padao mrak na oči.Iznenada, nasrnula je na nju, dočepala se njene kose i počela daje cima krvnički. Nije imala osećaja, nije bila svesna svoje snagekoju je crpela iz besa i mržnje. Mina je vrištala i jaukala. Marijaju je držala nisko savijenu i jedino što je Mina mogla da uradi,bilo je da zabije svoje nokte u njenu ruku koja ju je čupala.Marija se, osetivši bol, još više ražestila. Slobodnom rukom jepotražila Minino lice i, verujte, stvarno je imala nameru da jojsvojim dugim negovanim noktima iskopa te zelene dušmanskeoči, ali je promašila i izgrebala je po nosu i obrazu.Još neko vreme je Mina vrištala sagnuta do asfalta, aMarija siktala i cimala je, osećajući kako pucketaju vlasi Mininekose pod njenim stiskom. Kada su ih rastavili slučajniprolaznici, Mina je bila iskasapljena po licu, odrpana iraščupana. Marija je bila samo malo pogužvana, ali joj je izrazlica bio ludački.– Kurvo! Droljo! – siktala je Marija otimajući se dečku kojiju je držao. – Ubiću te! Ubiću te ako te još jednom vidim!– Ti si luda. Leči se. – vraćala joj je Mina, sva u šoku. –Seljanko jedna poremećena.– Nakazo! Fukso! Kravo sisata! Jebaću ti mater, samo da tesretnem negde! Pu! – Marija ju je pljunula. – Rugobo! Vidi kakosi ružna, nakazo!– A ti si mnogo lepa? – dobacivala je Mina pokušavajućida ode dok Mariju još drže. – Anoreksična sponzoraljko!– Ma pusti me da joj se napijem krvi – otimala se Marija. –Bežiš, pičko! Beži dok te nisam ubila! Prostakušo! Droljo jednaobična!Na kraju je Mina nekako uspela da pobegne, ispraćenaMarijinim pretnjama i uvredama.– Šta me ti gledaš? – brecnula se Marija na muškarca kojiju je do malopre držao, a sada je zagledao sa interesovanjem.– Jesi li dobro? – pitao je on.– Dobro sam! Šta? Nije mi ništa. – durila se onaneljubazno, ulazeći u zgradu.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić167Čim je ušla u hol, stala je da se doteruje ispred ogledala.Koliko je bila besna što je konačno shvatila da je Luka zaistavara, toliko je bila i ponosna na sebe što je konačno i na deludokazala da je ona hrabra i snažna devojka koja zna šta hoće ikoja je spremna da se bori za svog muškarca. Znala je da možeda ga zadrži, da ima pravo na to. Nadala se da će još neko znatida ceni njenu hrabrost koju crpi iz velike ljubavi.Popela se liftom do potkrovlja sa namerom da sačuvasvoju vezu kako zna i ume. Ali tamo…Rashlađen i svež vazduh miriše na voće. Na šanku punočaša i načetih flaša. U CD plejeru se vrti „Un-Break My Heart“.Na stolu razmazana crta belog praha. A na osunčanoj galeriji,gde dopire svetlucanje sa bazena i šuštanje zelenog limunovoglišća, ispod pedeset zvezda američke zastave na kojoj se jošpoznaju stare fleke od krvi, spavaju Luka i Viktor. Njihovaobnažena tela prekrivena su crvenim satenom koji milujepromaja.Marija ih samo nemo posmatra i jedino se može čuti njenosrce koje joj kuca u vratu. Daca je bila u pravu. Seća se njenihreči. Nema to mnogo veze sa Sanjom, Minom, niti sa njomsamom. Dok ih posmatra kako dišu u istom ritmu, postaje jojjasno: to je između njih, ona tu ne može ništa da promeni. A toje mnogo gore. Njemu, Viktoru, ne može da zarije nokte u lepodečačko lice i pokuša da mu iskopa te usnule zelene oči. O, ne,to ne bi nikako mogla. Sa njim ne ume da se bori.Odjednom više nije dovoljno ni hrabra niti snažna da seizbori za svog muškarca. Niti više zna šta hoće. Ruke su jojvezane. Koliko malopre je bila ponosna na sebe, a sada se stidisvoje nemoći.On nju ne voli.Sve drugo bi podnela.Sada je stvarno kraj.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 16829.Jugoslavija. 2002 godina. Mesec dana potom.Prvi pravi raskid između Marije i Luke trajao je otprilikemesec dana, kada se ona setila da poseti svoje roditelje uunutrašnjosti.Prethodno je uspela da od njega izvuče priznanje da ju jeprevario sa Minom, a zatim i da izbegne sve njegove nasrtaje dase sastanu i razjasne u vezi toga. Neprestano je zvao telefonom,ali se ona nije javljala. Dolazio je pred njen stan, ali ona nijeotvarala. Nije želela da se susreće sa njim jer se plašila da ne biizdržala, da bi mu sve oprostila. A to je loše, toliko je barnaučila iz ženskih časopisa. Videla je kuda sve to vodi:ljubomore, svađe, prevare… Raskidi i pomirenja. Konačno,shvatila je da nikada nije trebalo da mu oprosti ni onaj šamar.Gde je nestalo njeno dostojanstvo? Ona je riba, jedna odnajboljih u gradu! Željko joj je pomogao da shvati da ne bitrebalo da oseća nikakvu obavezu prema Luki, ili ne daj božezahvalnost. Jer, ma koliko da je on njoj pružio, ona je sve tozaslužila, pa i više od toga. Čime? Lepotom svojom, ljubavljukojom ga je obasipala, pažnjom koju mu je posvećivala… Naćiće ona frajera koji će to ceniti, koji će je voleti i poštovati onolikokoliko ona stvarno zaslužuje. Boljeg od Luke. Samo dok se sveovo ne stiša.A onda je Željko otišao na more, a ona to sebi nikako nijemogla da priušti, pa je ostala potpuno sama. Nikakvih prihodanije imala. Živela je od ono malo para što joj je ostalo unovčaniku posle raskida sa Lukom. Eh, čudo je Luka… Raskinesa njim i još mesec dana živi od njegovih kusura. Ali, ne trebasada da razmišlja o tome. Mada, od nečega mora da se živi.Daca je bila na godišnjem odmoru, salon nije radio, a svejedno ne bi mogla da se viđa sa njom, jer je ona stalno sa
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić169Viktorom. Imala je baš mnogo da uči za septembarski ispitnirok, ne bi li dala uslov za sledeću godinu, ali nije imala radnuatmosferu u onoj furuni od stana, a bila je i previše rasejana dabi učila. Jugoslavija je postala prvak sveta u košarci i Beograd jeobuhvatila slavljenička euforija. Zašto? To Mariji nikako nijemoglo da bude jasno, s obzirom da se ona zbog toga nije osećalaništa bolje.Luka je već nekoliko dana nije zvao da je ubeđuje da sepomire, i to joj je, izgleda, teže padalo nego njegovo prethodnoneprestano nasrtanje. Verovatno je i on slavio sa svojim drugomViktorom i ko zna kime još. Pritisnuta oskudicom iusamljenošću konačno se dosetila da bi bilo dobro da malopobegne u svoj rodni grad, kod roditelja, kako bi joj brže prošlovreme. Bilo je prošlo skoro godinu dana otkako je poslednji putbila kod kuće. Mada, nije se osećala kao da ide kući. Ona je stanna Bulevaru smatrala svojim jedinim domom. Jedinim koji joj jepreostao.Svoje roditelje je odvikla od toga da je često zovu natelefon ili da dolaze kod nje. Možda su oni i zvali ili dolazili, alije nisu pronalazili na tom broju i na toj adresi. To je njihovproblem, kad ne umeju da budu strpljivi. Povremeno bi,jednom u dva ili tri meseca, ona njih pozvala da im se javi, dakaže kako je sve u savršenom redu. Za Luku nisu znali. Ustvari,znali su ono što im je ona rekla: da je on njen drug sa fakultetakoji ima svoj stan, i da često uče zajedno kod njega. Sa majkomje naročito retko razgovarala, jer bi se svaki njihov razgovorzavršavao onog trenutka kada bi se njena majka rasplakala, bilozbog brige, zbog Marijinih grubih reči, ili bez nekog naročitograzloga.Novac su joj slali preko banke, na račun. Davali su joj svešto bi im ostalo od njihovih skromnih plata, nakon što bi platiliredovne mesečne račune, a i dalje je to bila zaista sitna suma,koja nije pokrivala ni najosnovnije Marijine potrebe. Međutim,ona ju je redovno uzimala sa računa, tek da oni ne bi neštoposumnjali, a na kraju krajeva, novac je novac, i svaka paradobro dođe. Konačno, dvadesetak dana posle raskida saLukom, saznala je kako bi to izgledalo kada bi morala da seosloni samo na taj novac koji su joj oni slali.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 170Strašno!Imala je vrtoglavicu. Možda zato što je slabo jela. Moždazato što je u njenom stanu pretoplo. Nikada ranije nije bilo takotoplo, činilo joj se. Možda joj se vrtelo u glavi i zbog seksualneapstinencije. Ko bi znao? Navike su čudo, sve je moguće. Palojoj je na pamet da bi, pošto je neprestano sama, mogla da padneu nesvest, u padu povredi glavu i umre zaključana u stanu, pabi je pronašli tek za nekoliko nedelja, kada bi njen leš počeo dasmrdi i da se raspada na vrućini.Od te pomisli joj se još više zavrtelo u glavi i tada je rešilada ode kod roditelja, bar dok se Željko ne vrati sa mora. Poštomrzi tramvaje i sav ostali gradski prevoz, a za taksi nije imalapara, do autobuske stanice je išla pešaka.Teško je ne primetiti neku simboliku u tome što se odnjenog ili Lukinog stana pa do autobuske stanice neprestanosilazi nizbrdo. Najpre do raskošnih gradskih dvorova,doteranih trgova i Terazija, gde ljudi nose Prada cipele i Gučinaočare. Još malo nizbrdo, na Zelenom vencu, gde se ukrštajumnogobrojne linije gradskog prevoza, tiskaju se Beograđani ujeftinim imitacijama Prade i Gučija. Odmah ispod, na istoimenojpijaci, seljaci u opancima, koji nikada nisu čuli za Pradu iliGuči, prodaju sezonsko voće i povrće. Uskom i strmomkaldrmisanom ulicom, kojom se sliva neka smrdljiva vodurinasa pijace i pored koje cigani prodaju četiri baterije za desetdinara, silazi se do parka ispred ekonomskog fakulteta, seksdragstora, gde najjeftinije prostitutke prodaju svoje uslugedvadeset četiri časa dnevno.I konačno, pošto ste se već spustili toliko nisko, da uBeogradu niže ne može (osim ako nećete da se bacite u Savukoja teče odmah tu pored), ostaje vam još jedino da pređeteKarađorđevu ulicu, kupite kartu i sednete u neki od autobusakoji će vas odvesti u provinciju. A onda srećno.Mariji se nikada nisu dopadali ti ljudi koji zakrčeautobusku stanicu, vukući za sobom kofere koji su im teški kaoi sami životi njihovi. Obični ljudi, oni koji nisu dovoljno imućnida putuju sopstvenim prevozom, ali su ipak dovoljno imućni
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić171da ne moraju da putuju vozom. Razni ljudi, težak prosek srpskeprovincije. Marijino fizičko nepripadanje tom proseku na ovommestu njoj samoj je bilo najuočljivije. U autobusu, koji kao da jošpamti Josipa Broza, nije mogla da se ne oseća bedno. Sunce jepržilo njeno negovano lice kroz prašnjavi prozor, a zavesa kojaje trebalo da je zaštiti bila je toliko prljava da Marija nije smelani da je dotakne, a kamoli da je stavi u blizinu svog lica.Truckajući se na sedištu pored neke prevremeno omatoreledevojke njenih godina, koja je umilno ubeđivala svoje većtrogodišnje dete da ,,ne cupa cekinu kocu”, ostavila je za sobomBeograd i njegovu Istočnu kapiju.Dok se satima vozila jako oštećenim drumom, na putu kasvom rodnom kraju, u oči su joj neprestanu padale crnemermerne ploče pored asfalta. Na njima su se nalazile slike iimena nastradalih u saobraćaju, baš na tom mestu, na tom putu.Možda baš u povratku kući. Na svakih nekoliko kilometara.Imena nije mogla razaznati jer su previše brzo promicala, ali bina slikama nazirala uglavnom mlade ljude, mladiće, ili čitaveporodice. Neke od tih ploča su bile okićene cvećem, sparušenimna vrućini. Ranije ih nije primećivala.Od kada su putevi kući počeli tako neodoljivo dapodsećaju na groblja, pitala se?Na autobuskoj stanici je niko nije čekao. I kako bi, kadanikome nije najavila svoj dolazak. U malom gradu kao što jeovaj nikada nemate problema sa prevozom – sve je blizu.Trebalo je samo da prošeta nekoliko stotina metara do centragrada da bi stigla do svog stana. Cipele su je nažuljale još uBeogradu pa je malo hramala. Iako je ponela samonajneophodnije letnje krpice i jedan neseser kozmetike, ipak jojse činilo da je natovarena kao mazga. Verovala je da izgledaloše, jer se tako i osećala, ali ipak, bila je najlepša osoba na ulicitog toplog popodneva.Grad se neznatno promenio u poslednjih godinu dana, alito Marija nije primećivala. Njoj je izgledao tako sićušno, kao dase još smanjio, prljav i siv… Jednom rečju – bedno. Primećivalaje kako je svi čudno gledaju. Već je zaboravila kako izgledaživot u varošici, gde se svakoga dana kroz prozore i izloge
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 172viđaju ista i slična lica, odnekud poznata, i kako izgleda kada sepojavi neko nov, neko ko miriše na strano i nepoznato. Srela jeneke stare poznanike, iz osnovne škole, ali im se nije javila, jersu je oni samo belo posmatrali.Kako je ikada mogla da živi ovde?U stanu broj dvadeset četiri jedne od čađavih i oronulihzgrada u Glavnoj ulici vladalo je mir, uprkos tome što je sa TV-a dopiralo neurotično vrištanje i kuknjava. Mršava ženaprosede kose, u kućnoj haljini i papučama, sedela je zavaljena ufotelji jako izlizanog mebla, i kroz velike naočare gledalalatinoameričku seriju. Lice joj je, i pored dramatičnog zbivanjana TV-u, bilo bezizražajno i pospano. Jedina reakcija na celomnjenom telu bilo je povremeno i nekontrolisano mrdanjedesnim palcem. Njen muž je dremao u susednoj sobi.Možda je spavala otvorenih očiju, ili je bila koncentrisanana dešavanje na TV-u, ili je u pitanju nešto treće – teško je rećizašto ta gospođa nije primećivala da neko već duže vremezvoni pred njihovim vratima.– Jel ti ne čuješ da neko zvoni? – pitao je njen proćelavimuž koji se sanjiv izvukao iz susedne sobe.– A, šta? – prenula se ona. – Pa, vidi ko je.Vukući noge po tepihu otišao je i otvorio ulazna vrata.– Dobro, ljudi, da li ste vi normalni, koliko vam treba daotvorite?! – Marija je uletela u predsoblje sva nervozna iumorna. – Zaboravila sam ključ u Beogradu, zvonim ovdepetnaest minuta ko kreten neki!– Marija, ćeri! – oduševio se njen otac. – Otkud ti? Pa, štose nisi javila da dolaziš, da te sačekam na stanici.– Nisam ni ja znala da dolazim. Iznenada sam odlučila.Bože, što je ovde zagušljivo! – odmah je ušla u kupatilo da seumije.– Dragiša, ko je to!? – vikala je Bisa iz dnevne sobe.– Maja.– Ko?! – ustala je i dovukla se do predsoblja, a onda jeugledala svoju ćerku i sva se ozarila u licu. – Majo! Ćeri moja,pa to si ti?!
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić173Marija se polivala hladnom vodom koja je curila niz njenubradu.– Toliko se čudite, kao da sam pala s Marsa, kao da nisamdošla kući – rekla je nervozno.Majka je odmah, čim je ova izašla iz kupatila, počela da jeljubi i grli.– Ljubi te majka… Pa, koliko te majka nije videla… Liksam ti, sine, zaboravila. Mnogo te se majka uželela. – njen glasje bio molećiv i samosažaljiv, i dok ju je stiskala uz sebekonačno je počela i da plače.– Plačeš kad ne dolazim, plačeš kad dođem – Marija jeprevrtala očima pokušavajući da se otrese od nje. – Stvarno nezna čovek šta da radi da bi ti bila zadovoljna.Izula je sandale, sela i podigla noge na sto u dnevnoj sobi,kako bi ih malo odmorila.– Jesi li umorna, Majo? – pitao je otac.– Normalno da sam umorna… – odgovorila je zatvorenihočiju. – Mrtva sam.– Hoćeš da jedeš nešto, ljubi te majka?– Šta? – pitala je, ne otvarajući oči.– Pa, ima neki paprikaš, nisam znala da ćeš da dođeš, jabih spremila… Ali sad će otac da otrči da kupi nešto, ako ti se tone jede. Ti samo kaži šta ti se jede, Majo. Kaži ti mami. –ponavljala je umilno i bojažljivo. – Je l oćeš, Majo, a? Šta ti sejede, mila? Otac će da ti kupi… Je l me čuješ, Majo?– Hoću piletinu i pomfrit – reče posle kraćeg razmišljanja.– Piletinu i pomfrit. Evo, sad će otac da ide da ti kupi. Je loćeš neki sok da ti kupi, Majo? Sok neki, a? Da ti kupi otac?Ona samo klimnu glavom.– Dragiša, kupi detetu piletinu, belo meso, ali od mladogpileta da bude, od mla-dog, ne od kokoške – objašnjavala jesvom mužu naglašavajući svaku reč. – Krompir imam. Kupineki sok, voćni, znaš šta dete voli. I kupi salatu neku, zelenu, iliparadajz. Može i krastavac. I kupi neki krem da pravimpalačinke večeras. Jesi zapamtio? I mleko, nemam mleko. Jao, tićeš nešto da zaboraviš! Da ti napišem spisak?– Ne treba, zapamtiću – klimao je on glavom.Marija je ustala i pošla u svoju sobu.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 174– Gde ćeš Majo, ljubi te majka?– U svoju sobu… da se odmorim – odgovorila je smorenoMarija. – Zovi me kad sve bude spremno.U malenoj sobi je sve bilo skoro potpuno isto kao i pre petgodina. Tapete po kojima su bili ispisani neki sladunjavistihovi, plakar sa nakrivljenim vratima izlepljen samolepljivimsličicama, mali radni sto, krevet prekriven roze frotirom. Jedinonije bilo knjiga, odeće i šminke razbacanih svuda unaokolo, kaokada je ona živela tu, već je sve bilo u savršenom redu. Nakrevetu su bile poređane njene lutke iz detinjstva, a svuda popolicama izložene njene fotografije od pre pet i više godina.– Šta si ovo stavila ovde, zaboga!? – povika Marija i počeda sklanja fotografije.– Šta kažeš, Majo? Šta si rekla, ljubim te, nije te majkačula? – Bisa se stvorila na vratima sa krpom u ruci.– Kažem, šta si poređala ove odvratne fotografije svudapo sobi?– Nisu odvratne, Majo, baš su lepe. Nemoj da ih sklanjaš.Stavila sam ih tu da te gledam, kako si mi lepa.– Ma, šta nisu odvratne, vidi kako sam bubuljičava ovde.Pogledaj ovo… Odvratno. Gledaj šta sam obukla ovde…Strašno. Vidi mi kosu na ovoj, izgledam ko neki transvestit! Toda baciš sve i da zapališ.– Neću da zapalim, što si takva, to su baš lepe fotografije.Ništa im ne fali. – Bisa je sakupljala fotografije za Marijom ipakovala ih.– Ako su tebi lepe, onda ih nosi kod tebe u sobu. I ovelutke nosi, šta si raširila to po sobi, nemam gde da legnem.Pošto je ostala sama u sobi, Marija je legla da odmori.Noge su joj bolno pulsirale i to ju je, na neki njoj svojstvennačin, nateralo da razmišlja o Luki. Posle svega, ipak nijeosećala mržnju prema njemu, iako bi trebalo, s obzirom da ju jeprevario. Opet, ako je nikada nije voleo, zašto je onda danimabio tako uporan u nameri da se pomire? Svejedno, u tomtrenutku nije smela da dozvoli sebi da oseća simpatije premanjemu. Znala je da je to pogrešno, i da bi trebalo, kada se vrati u
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić175Beograd, da otpočne novi život. Ipak, potajno se nadala da ćeLuka patiti za njom, da će biti usamljen i da će joj se vratiti nakolenima. Ne, ne bi se pomirila sa njim, ali bi volela da to vidi,čisto zbog neke satisfakcije, ništa više. Posle svih ovih godina,valjda joj duguje bar jedno klečanje na kolenima.Za ručkom ju je majka neprestano zapitkivala da li jojnešto nedostaje i da li joj se sviđa to što je spremila, što je Marijuizuzetno iritiralo. Onda je počela da je zapitkuje oko toga štajede u Beogradu, kako joj je bez Jovane, da li joj je teško nafakultetu, a Marija je odgovarala kratko i uopšteno, izmišljajućiodgovore koji bi je najbrže ućutkali.– Kad si ofarbala kosu? – pitala je majka.– Ima sto godina kako sam ofarbala kosu – Marija jeprevrnula očima.– Pa, samo pitam, nije te majka videla… Lepo ti je tako…Sva si mi lepa… Samo si mršava.Marija samo uzdahnu smoreno.– Ma, znam ja da je sad takva moda, gledala sam nateleviziji… Ali opet, nije to zdravo… Je l ti kisela salata?Kasnije popodne Marija se zatvorila u svoju sobu podizgovorom da uči, kako je niko ne bi uznemiravao. Bilo joj jeužasno dosadno, ali joj je svejedno bilo bolje kada je sama.Odavno je zapostavila sve prijatelje iz detinjstva koji su živeli utom mestu, osim Jovane, koja je bila u Londonu. Nije imala kodkoga da ode, nije imala sa kime da prošeta čaršijom. Još više niježelela da gleda televiziju sa roditeljima, ili da sluša njihovedosadne priče sa posla. Oni su tako dosadni i smaraju! Kakoneko uopšte može da živi u tako malom i dosadnom graducelog života?Bilo je nečeg izrazito iritirajućeg za Mariju u ponašanjunjenih roditelja, iako su se oni, na svoj način, trudili da joj usvemu ugode. Nervirali su je zbog toga što misle da oni moguda joj pomognu. To je ponižavalo njene probleme. Nervirali suje zato što pokušavaju da budu dobri roditelji na potpunopogrešan način. Nervirali su je zato što ništa ne znaju o njoj,
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 176zato što ni posle dvadeset godina oni ne poznaju svoju ćerku,zato što misle da je ona najlepša i najpametnija devojka nasvetu, mudrica njihova, pametna glavica od koje će jednogadana postati veliki čovek. Naročito su je nervirali zbog toga štosu bili tako srećni što je vide.Nikada joj nije bio jasan taj fenomen roditelja koji su srećnisamo zbog svoje dece. Roditelja koji nisu videli svet, koji se nisunauživali, koji nisu sebi ništa priuštili, koji su se i onog malo štoimaju odrekli zbog svoje dece, i koji su srećni samo zbog togašto su im deca zdrava, lepa i pametna.„A da li ste nekada bili u Londonu, roditelji moji?“, htelaje da ih pita. „Niste. A u Parizu? Jeste li ikada probali kavijar?Kad ste zadnji put bili na moru? … Pa, zašto ste onda, kojikurac, tako jebeno srećni, u pičku materinu?!!“Možda treba da rodiš dete da bi to osetio… A možda bašzbog toga ne treba nikada da ga rodiš, da bi se spasao togblaženog osećanja.U krevetu je opet mislila na Luku. Htela je da misli nafakultet, pa ju je to odvelo na razmišljanje da će obnovitigodinu, pa je onda pomislila na Luku. Ustvari, mislila je na tokolike su joj šanse da pronađe boljeg dečka od njega. Nijesumnjala u svoju atraktivnost i znala je da će lako privući nekognežnijeg od njega ili, možda, boljeg u krevetu. Možda čak izgodnijeg. Ali, da li će taj neko živeti sam? Za auto baš toliko ine mari, voziće se taksijem, ali stan… Eto, na primer Denis, kadveć mora njega da se seti, on je nikada nije vodio u svoju kuću,osim zvanično na večere i proslave. Nikada nije prespavala kodnjega. Možda je to zato što sa njim nije spavala, ali on jeprovodio puno vremena kod nje. Teško je pronaći nesebičnogljubavnika.Ujutru, kada se probudila, trebalo joj je nekoliko sekundida se seti gde se nalazi. Prvo što je uradila, prebrojala je dane dopočetka školske godine. To joj se učinilo puno, pa je prebrojaladane do Željkovog dolaska sa mora. I to joj se učinilo mnogo.Ležala je u krevetu sa namerom da celog dana ne izađe iz sobe,ali je ubrzo osetila da joj se stomak slepio za kičmu od gladi.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić177Vukući se kao prebijena i ispuštajući teške uzdahe premora inezadovoljstva izašla je iz svoje sobe. Prošla je kroz hodnik,primetivši kraičkom pogleda majku koja sedi za stolom ukuhinji i oca koji čita novine u dnevnoj sobi, i otišla pravo ukupatilo. Zagledala se u ogledalo: lice joj je bilo nateklo odspavanja, a kosa raščupana. Trebalo bi joj sat vremena da sedotera u red, i obično bi za to imala strpljenja, ali ne i ovogjutra. Svakog trenutka je očekivala glas svoje majke koji će jepozvati na doručak, dok je još topao, specijalno pripremljensamo po njenom ukusu. Šta li je ovog jutra smislila?Sedela je na WC šolji i čekala, ali se niko nije oglasio.Izašla je i zatekla svoju majku u onom istom položaju, zastolom. Držala je glavu u rukama i plakala. Ispred nje je stajaoMarijin neseser, a pored njega neke sitnice: narukvice, minđuše,parfemi, mobilni telefon. Sve sami skupoceni pokloni od Luke,osim telefona, koji je još od Denisa.– Šta to radiš?! – povika naprasno razbuđena Marija i počeda vraća sitnice u neseser.– Odakle ti sve ovo, Majo? – cmizdrila je njena majka.– Ma, ko ti je dozvolio da preturaš po mojim stvarima?! –nervirala se Marija, trpajući sitnice.– Majo, Majo… Mi tebi ne dajemo toliko para… – Bisa nijemogla da izgovori rečenicu gušeći se u suzama. Drhtavimrukama je pokrivala usta i šaputala – Odakle?– Šta te briga odakle. To se tebe ne tiče. – Marija je bilapomalo zbunjena, ali više nervozna i ljuta. Odnela je neseser usvoju sobu. – Radila sam, pa sam zaradila, ako te baš zanima.Nisi mi ti kupila.Bisa je odjednom ustala, kao odapeta puška, i pošla zanjom, zaboravivši u trenutku na tragično kukanje. Ušla je kodMarije u sobu i počela da joj pretura po koferu koji je donela izBeograda.– A ovo? A ovo? – izvukla je nekoliko najfinijihmarkiranih majčica i razbacala ih po sobi histerično vičući. – Jel si i ovo zaradila? Jesi li i to zaradila?– Ma, ostavi to!!! – dernjala se Marija sakupljajući odećupo sobi.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 178– Znam ja koliko to košta i kako si ti to zaradila, nemoj timeni da pričaš!!! – režala je Bisa sa ludački mutnim pogledom,dok joj se ne samo vilica, već gotovo cela glava tresla oduzbuđenja. – Sve ja znam!– Šta ti znaš? – izazivala ju je Marija. – Nemaš ti pojma!– Sve znam! Sve znam! Priznaj!– Ma, ostavi me, ženo, nemam šta da priznam.– Priznaj, bolje, sve sam čula!– Ma, od koga si ti čula – Marija prevrnu očima. – Ti sipotpuno poludela!Na to Bisa stisnu zube, hitro poskoči kao oparena idohvati da udara Mariju dlanovima po glavi, ramenima ileđima, potpuno sumanuto.– Čula sam, čula sam! – vikala je potpuno neuverljivo iudarala je. – Jedna žena mi je rekla!Marija je počela da vrišti, savijena pod njenim udarcima, aonda se nekako izvukla i pobegla u dnevnu sobu, gde se njenotac isprečio ispred Bise.– Polako, sačekajte – umirivao je situaciju.– Napala me, ludača, hoće da me ubije – dobacivala jeMarija preko oca.– Kaži ocu, kaži mu! Pitaj je! Odakle joj mobilni telefon?!Odakle joj zlato i srebro?! – prodrala se iz stomaka Bisa.– Pitaj tu „ženu“ odakle mi, kad već sve zna! – inatila seMarija, potpuno uverena da ne postoji nikakav doušnik već danjena majka pokušava da je nasamari da sama prizna.– Neću ja nikog da pitam, nevaspitanice jedna!– Ćuti, Biso! – konačno i Dragiša podiže glas, a on tolikoretko podiže glas, da to ne može a da ne deluje bitno.Svi su zaćutali. Marija je sela na dvosed i zaplakala. Otacje sedeo na fotelji i gledao u prazno ispred sebe. Bisa je stajalakraj prozora, tako da je njeno umorno lice bilo prekrivenosenkama. Kršila je ruke i stezala haljinu oko svog tela. Svetlostje još više istanjivala njenu mršavu figuru, koja bi se s vremenana vreme zatresla kao prut na vetru.– Celog života se trudimo sve da ti udovoljimo. Po ceodan radimo, otac prodaje i na pijaci – govorila je Bisa i daljeokrenuta ka prozoru. – A tebi je sve malo.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić179– Ja vas ne teram – odgovorila je Marija.– Zbog tebe sam se razbolela, od brige. A ti me nazivašludačom. Bezobraznice jedna! – Bisa se ponovo zaplakala.Drhtavim rukama izvadila je jednu pilulu iz neke flašice ipopila je. – Hrani pseto, da te ujede.– Uh, mnogo ja imam od vaše brige.– Treba da znaš, Marija – progovorio je Dragiša – da svešto smo stekli u životu, stekli smo poštenim radom. I na to smonaročito ponosni. Jer kad čovek izgubi obraz, onda mu višeništa ne vredi. U našoj porodici niko nije bio… – zastao je.– Šta?! – Marija je podigla glavu.– Hoću da kažem… – nastavio je Dragiša u drugomsmeru, ali ga je Marija prekinula.– Znam ja šta ti hoćeš da kažeš! – povikala je, skočivši sakreveta na noge. – E pa da znaš, radije ću da budem… bilo štadrugo u životu, ako treba, ali neću da postanem tako poštena ijadna kao vi!Glas joj se opet izmenio u bolesno promukao i grub. Očisu joj se širile, a lice izobličilo, dok je upirala prstom u svojeroditelje vičući.– Šta vi zamišljate? Vi mislite da ste savršeni roditelji! Daje dovoljno decu maziti i paziti i obezbediti im da imaju šta dajedu! E pa, meni to nije dovoljno! Da me volite, vi biste znalikako da me usrećite, ali vi volite samo sebe, svoj obraz, poštenjei svoj bedni posao! E, poserem se ja i na vaš obraz i na vašposao i na sve što ste stekli!Bisa histerično vrisnu i poče ponovo drhteći da stežehaljinu oko sebe.– Umukni, nevaspitanice jedna!!! – Dragiša ustade i htededa je udari, ali se ona izmače.– Vi više nemate pravo da me tučete! – reče značajno i odeu svoju sobu!– Nećeš ti meni više u Beograd! – povika otac za njom.– Ti ćeš da mi zabraniš!? – uzvrati Marija iz svoje sobe.Bisa je nervozno trljala svoj vrat rukama i izbezumljenogledala u prazno šapćući u sebi neke jadikovke i vrteći glavom.Dragiša je nezadovoljno coktao, skidao naočare i ponovo ihstavljao.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 180– Reći ću tetki da ti uzme ključ, da znaš – povika joj Bisakroz suze, na šta se Marija ponovo pojavi na vratima sakoferom u ruci, bolesno razrogačenih očiju i stisnute vilice.– Uh, i to me zabole pička za onaj smrdljivi stan! Ja ionakone živim tamo već godinu dana!– Marija, ako sada odeš…Dragiša nije stigao da završi rečenicu kada je Marija uzgromoglasan tresak zalupila vrata za sobom. Izletela je na ulicui uputila se pravo u zlataru, odakle je izašla bez jednenarukvice, ali sa dovoljno para da se vrati u Beograd, a potomčak i taksi da uzme. Dokle? Imaće dovoljno vremena darazmišlja o tome dok se bude vozila autobusom i posmatralaspomenike pokraj puta.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić18130.Za to vreme u Beogradu.U potkrovlju je, kao i obično, svetao svež i mirišljavambijent ispunjavala tiha muzika. Verovatno ste se već zapitalikako je moguće da je u tom prostoru uvek tako prijatno? Vrlo jemoguće i jednostavno, s obzirom na modernu arhitekturu itehničku opremljenost stana. Sa toliko staklenih površina injihovom dobrom orijentacijom postignuto je da u svako dobadana bude dovoljno svetla, naročito onda kada ga inače imanajmanje, ujutru i uveče. Za prijatan ambijent u noćnim satimabio je obezbeđen sistem diskretne rasvete koji se sastojao odmnogobrojnih podnih i zidnih lampi modernog dizajna,obojenih reflektora usmerenih na diskobol, kao i šanka koji jeimao svoje posebno osvetljenje. Moderni klima uređaji suodržavali temperaturu nešto preko dvadeset stepeni,adekvatnu vlažnost, jonizaciju, ali i osvežavali vazduhopuštajućim mirima južnog voća. Audio-video sistem, na kojisu bili povezani Radio i CD-plejer, pojačalo, ogromni plazmaTV, DVD i projektor, mogao je da ozvuči ceo stan, uključujući ikupatilo i terasu, i stvori upečatljiv ambijent. Plejer je bioprogramiran tako da u devet sati tiho uključi CD sainstrumentalima, što je obećavalo prijatno buđenje onima kojisu tu spavali u bilo koje vreme.Eto, sada je jasno na šta se odnosi „svetao svež i mirišljavambijent koji ispunjava tiha muzika“. Međutim, ni tako prijatanambijent nije pomogao Luki da se oseća dobro kada je ovogjutra otvorio oči, negde oko devet sati, kada ga je probudilalomljava stakla u blizini njegove glave.– Ups! – rekla je Mina, stavivši prste preko usana. – Izvini.Oborla sam flašu dok sam brisala prašinu.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 182Bila je samo u gaćicama i beloj muškoj majici koja joj jebila prevelika. Ispod oka joj se još poznavao trag Marijinognokta. U ruci je držala krpu, jednu od onih koje inače služeisključivo za brisanje unutrašnjosti Lukinog automobila. Dok jesavijena sakupljala srču sa poda njegovo oštro oko nije moglo ada ne primeti celulit na njenoj zadnjici, koji inače ne bi primetio,da je bio boljeg raspoloženja.– Obukla sam ovu tvoju majicu, dok se moja ne osuši.Oprala sam je, ima fleku od vina. – reče Mina veselo.– To je Viktorova majica – odgovori on, nekako nervozno ismoreno.– Stvarno? Jao, izvini. – reče ona ponizno, pa ga pogledasmeškajući se. – Da je skinem?– Pa, skini je – odgovori on nepromenjenog raspoloženja.Mina skide majicu ispod koje nije imala ništa i njene velikegrudi se razmahaše pred Lukom.– Obuci ovo ako nemaš šta drugo – reče Luka pružajući jojneku svoju majicu.Posle onog susreta sa Marijom, Mina je jedno vremeizbegavala da dolazi čak i na posao, a kamoli u taj stan. Nakonnekoliko nedelja natezanja sa Marijom, pošto je polako počeoda ga napušta optimizam, Luka je uspeo da ubedi Minu damože da se vrati na posao, pošto joj je objasnio da je prekinuosvaki kontakt sa „bivšom“ devojkom, kako ju je nazvao.Nemnogo dana posle toga ona je ponovo provela noć sa njim iViktorom, ali je, za svaki slučaj, neprimećeno pobegla veomarano izjutra. Sinoć je, konačno, prvi put provela noć samo saLukom i probudila se jutros pored njega u njegovom stanu.– Šta to radiš? – pitao ju je kada je sišao sa galerije.– Malo brišem prašinu… – odgovorila je veselousredsređena na posao.– Krpom za auto…Mina je pogledala u njega, pa u krpu, pa opet u njega.– Izvini, opraću je posle.– Operi je… – rekao je smoreno. – A posle je baci.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić183– Izvini, molim te, nisam znala. Kupću ti drugu. Izvini.Samo sam htela malo da pospremim, sinoć smo napravliužasan nered… – pravdala se ona, a Luka je samo odmahnuorukom, kao da to više nije bitno.Sinoć su napravili užasan nered, prisećao se. Sinoć su bilitu njih troje, a onda je Daca telefonom pozvala Viktora, i on je,na opšte zaprepašćenje, otišao da se vidi sa njom i ostavio Lukusamog sa Minom! Stvarno svašta! Kao da nije on taj koji jetražio od Luke da pozove Minu?! Kao da se Luki ne znamkoliko sviđa ta Mina, zbog koje ga je ostavila Marija?! Kao danije upravo Viktor taj koji ludi za velikim sisama?!– I… Kako je bilo sinoć? – pitao je Luka dok je u šankutražio nešto da pojede.– Šta kako je bilo? – Mina je izvukla glavu ispod stola gdeje sakupljala neke rasute mrvice od hrane.– Pa, tebi kako je bilo?Ona ga pogleda zbunjeno.– Super – reče kratko. – Zašto?– Onako, pitam – reče on, a ona nastavi da čisti. Poslekraće pauze, ponovo je radoznalo upitao – A, je l ti bolje bilosinoć, samo sa mnom, ili prošli put, kad je i Viktor bio tu?Mina je napućila usne i pogledala u stranu, levo i desno,kao učenik u školi koji pogledom traži nekog da mu došapnepravi odgovor. Tako se i osećala, kao na propitivanju.– Pa, sinoć samo sa tobom… – reče neodlučno, pa ondadodade klimajući glavom malo odlučnije – Sa tobom, naravno.„Kako neuverljivo lažeš!“, pomisli Luka i nasmeši se.– Ja moram da završim neki posao u gradu – reče pošto sespremio i stade ispred nje držeći ključeve od stana u ruci.Očekivao je da će i ona izaći iz stana i otići.– Dobro – odgovori ona, misleći da je on samo hteo da jojse javi. – Ja ću još malo ostati da pospremim ovde. Vratićeš sevaljda do tri? Ja posle moram na posao.– Da, vratiću se – reče kriveći usnu i ode.Kada se posle nekoliko sati vratio u stan dočekao ga jezagušljiv miris hemikalija.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 184– Ne tuda! – ciknu Mina klečeći na podu sa krpom urukama. – Izvini. Sad sam obrisala tu. Obiđi ovamo. – pokazamu rukom. – Ovuda, ovuda. Pored zida.– Zašto to radiš? – čudio se Luka dok se šunjao pored zidau sopstvenom stanu.– Sve je tako prljavo – govorila je dok je cedila krpu u kofisa mutnom vodom. – Izvini, ali ovde kao da ženska nogagodinama nije kročila! Da vidiš kolko je prašine bilo naknjigama. A tek u predsoblju!Luka se došunjao do garniture i odmah se izvalio daodmori.– Jao, Luka, pa nemoj noge na sto, brisala sam ga! Onatvoja bivša – nastavi Mina – kao da nikada krpu u ruke nijeuzela.– Pa i nije – odgovori Luka, tiho i umorno.– Nije, dabome. Samo zna da se nacifra, a da uradi neštokorisno, to ne zna. I posle zna men nešto govoriti. Sigurno nezna ni da kuva.– Ne zna…– Znala sam! Jao, što to mrzim! Ona, bolan, kad bi trebalasama da se izdržava, pa ona bi crkla od gladi. Znaš li ti, mojLuka, da ja od sedamnaeste godine sama sebe izdržavam!– Super… – reče Luka opijen isparenjima, ustade i pođe uzstepenište na galeriju.– Od sedamnaeste! Sa ove dve moje ruke! – rečepokazujući ruke ispijene od vode i hemikalija. – Ja od svojihroditelja paru nisam uzela, ima, šta ja znam, više godina…Popevši se na galeriju i videvši prazan zid iznad kreveta,Luka se odjednom trgnu kao oparen, hitro se okrete ka Mini ipovika:– Ko je dirao zastavu???– Stavla sam je u mašinu da se pere… – reče preplašeno. –Bila je sva isflekana.Luka se strmoglavo strča niz stepenište i zaglavi se navratima ostave.– Stavla sam prašak u onu pregradu, ali nisam znala kakoda je uključim – reče za njim pažljivo. – U čemu je problem?
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić185Kada se vratio sa zastavom u rukama lice mu je bilosmrknuto kao najmračniji kišni dan. Pošto ju je dobro pregledaoi istresao od deterdženta, prostrelio je Minu ubilačkimpogledom ispod obrva.– Šta sam uradla? – procvrkutala je ona.– Marš napolje – zarežao je kroz zube.– Izvini, ja nisam znala… – krenula je ka njemu sa onimmokrim i od hemikalija pobelelim rukama.– Skloni se od mene sa tim rukama! – povika on. – Iprestani više da mi se izvinjavaš! Ne mogu više da te gledam, nida te slušam… Ni ovde, ni u kafiću!Uzalud je Mina pokušavala da se izvini i da ga umilostivi.– Pre nego što odeš, odnesi tu kantu i tu smrdljivu krpugde si ih našla! – bio je kategoričan.Dok je ona kupila svoje stvari i gunđala kako je onnezahvalan, kako joj je to hvala, što je htela kuću i kafić u red damu dotera, on je bio gluv za njene reči. Na rastanku, kada je onaveć ulazila u lift, Luka je izvadio novčanik i upitao je:– Koliko ti dugujem za ovo čišćenje?Ona ga je pogledala uvređeno.– Zadrži svoj novac za Mariju – rekla je i uvređenookrenula glavu u stranu. – Ne duguješ ti meni više ništa.– Pa i to što kažeš – reče on vraćajući novčanik u džep. –Još sam te jebo, još i da ti platim.Minino zabezeknuto lice nestalo je zajedno sa prorezomna vratima lifta koja su se zatvorila. U ispoliranom metalu Lukaje sada mogao videti samo svoj cinični osmeh koji je brzonestao. Vratio je staru krvlju isflekanu zastavu na njeno mesto,na zidu na galeriji, tačno iznad uzglavlja kreveta, ispod velikogkrovnog prozora. Bio je mrtav umoran, ali iz nekog njemunepoznatog razloga nije želeo da legne u taj krevet, pa je sišao izaspao na trosedu. Posle nekoliko sati probudio ga je zvuk liftakoji se otvara.Bio je to Viktor.– Samo ti spavaj, brate – rekao je tiho.– Ma, samo sam malo dremnuo – Luka se ipak pridigao.Kapci su mu bili teški, kičma ukočena, a u glavi je osećaomračnu i bolnu šupljinu. Istezao se i zevao. Bio je umorniji nego
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 186kada je zaspao i bio je uveren da je to sve zbog tih isparenjahemikalija za čišćenje. Zbog smrada koji je za sobom ostavilaMina.– Brate, šta smrdi ovde? – čudio se Viktor.– Smrdi, brate, to što si ti sinoć pobegao i što si mi ostavioza vratom onu paćenicu, e to smrdi.– He-he! – nasmejao se Viktor. – Što je nisi oterao?– Pa oterao sam je, ali tek pošto je usmrdela ceo stannekim otrovima. U pičku materinu, kako me boli glaaavaaaa…– Luka se uhvatio za čelo.– Ako, bar je očistila malo – Viktor je preturao po frižiderutražeći nešto da jede. – Mogao si da sačekaš i da nam skuvanešto, pa onda da je oteraš.– Ma, teraj je u kurac, brate, potrovala bi nas nečim – rečeLuka vraćajući se u ležeći položaj na trosedu. – Ne znam ni ovokako ću da preživim.– Ma, šta će da ti fali, brate – Viktor sede u fotelju, podiženoge na sto i stavi tanjir sa hranom u krilo.– Ona neće sigurno… – prošaputa Luka zatvorenih očiju.Lagana pospanost ubrzano je padala na njega, kao suvpesak koji se posipao sa tavanice. Golicao mu lice i ruke,zatrpavao mu telo i pritiskao ga svojom težinom. Ali, pre negošto je izgubio kontakt sa javom, osetio je ruku na svom ramenu.Okrenuo se na tu stranu i jedva otvorio oči.– Vratiće ti se ona, brate.Caklile su se Viktorove oči boje limunovog lista. Lukineusne su se nakrivile u blag i slabašan osmeh, osmeh nade,osmeh zahvalnosti, osmeh osobe koja može iskreno da se smešijoš jedino na ivici razuma, pred padanje u san. Ponovo jesklopio kapke, a Viktorove zelene oči sa ove strane, zamenile suMarijine, crne i svetlucave kao zvezdano letnje nebo, na drugojstrani sna.Da li je to bilo proročanstvo, neka dojava, ili moždaiskustvo, tek, nije prošlo ni sat vremena kada je neko zazvoniona interfonu. Viktor se javio.– Tu je, ajde penji se.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić187Strčao se brzo do kreveta da probudi Luku.– Luka, probudi se brzo, ovde je!– A, šta, ko? – buncao je Luka.– Marija! Evo je, penje se gore.Luka ga je gledao nekoliko sekundi, a onda se trgao.– Marija?!– Pa, da! Šta sam ti rekao, brate. Vratila se. Rasani se, brzo.Luka je skočio na noge osvrćući se oko sebe, bez ideje štada uradi.– Idem ja. Neću dolaziti večeras. Srećno! – povika Viktor inestade iz stana kroz vrata koja su vodila na stepenište.Odmah potom otvorila su se i vrata lifta i u stan je ušlaMarija, noseći na sebi svetlost sunčanog dana – na beloj letnjojhaljini do iznad kolena, u pramenovima kose koji su dodirivaligola ramena, glatka i sedefasta, u čašicama iznad ključnihkostiju, na vratu, na usnama, u očima boje letnje noći.Zastala je na ulazu ugledavši Luku. On je protrljao sanjiveoči, još nesvestan sa koje se strane sna nalazi. Prišao je idodirnuo je po vreloj koži na ramenu, zagrejanoj napopodnevnom suncu, gledajući joj u ruke koje su se igraleperlicama na ogrlici.– Mislila sam… – prozborila je ona, ali ju je on prekinuprivukavši je sebi i stavivši svoje usne na njene.Zadrhtala je u njegovom zagrljaju, kolena su joj zaklecala,kao kada se prvi put poljubila. Oslobodio se drhtaj koji je zasvaki slučaj čuvala u nogama još od kako je sela u autobus zaBeograd – slabost rezervisanu za eventualno padanje na kolena.Sada više nije morala da se plaši da će završiti nakolenima, jer je bila čvrsto stisnuta uz njega. Podigao ju je unaručje i poneo uz stepenište, ali kada se našao pred krevetomna galeriji, pred njihovim nekadašnjim ljubavnim tronom podzvezdama, nije želeo da je spusti na njega, nju tako mirišljavu isvetlucavu, na prljave i pogužvane čaršave koji još zaudaraju naMinine velike i teške grudi. Pokazao joj je pogledom na terasusa bazenom i limunovima, a ona je zadovoljno klimnulaglavom.Daveći se u hipnotički otrovnom mirisu njenog vrata, unjenom krhkom i glatkom telu koje je pod vodom izmicalo i
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 188klizilo u njegovim rukama, nije više bio ni sanjiv, ni ukočen, nitiga je bolela glava. Dok su ga mazile i stiskale njene nežne rukeprozirne kože i dugih prstiju koji se završavaju sjajnim noktima,kleo se u sebi da, dok je njega, one nikada neće cediti smrdljivekrpe za brisanje poda.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić18931.Beograd, SCG. 2005.Izašli su iz kluba Bejzment i krenuli kroz park ka ulici.Čim su zašli u mrak Marija je odmah počela da histeriše i daplače. Luka ju je spustio na jednu usamljenu klupu, seo porednje i zagrlio je. Istini za volju, to nije bio izraz ljubavi. Tako jedržao svoju tešku ruku preko njenog ramena, da ona ne bimogla da pobegne.Viktor i Jovana su bili desetak metara iza njih.– Sačekaj – rekao je Viktor Jovani i seo na obližnju klupu. –Sedi ovde, pusti ih same.Jovana ga je pogledala i sela pored njega. Neprestano jepratila šta se dešava sa Lukom i Marijom. Bila je vrlozainteresovana da čuje o čemu pričaju. Mogla je da čuje deloverazgovora.…– Rekla sam ti, rekla sam ti već … – ponavljala je kroz plačMarija. – Ne mogu više da budem sa tobom. Ne želim… Ostavime na miru. Ostavi me…– Ma, ne moraš da budeš sa mnom! – vikao je on. – Nemoraš! Ali, nećeš na moje oči da se muvaš sa nekim tamomatorcima!– Zašto je tebe briga?!– E, pa baš me jeste briga!– Ma nemoj!? Šta se tebe sada tiče šta ću ja da radim!– Tiče me se! Baš me se tiče!– Ti si me već nazvao pravim imenom… Ti si me takvomnapravio!…
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 190– Nije lepo prisluškivati tuđe razgovore – Viktor jeprekinuo Jovanino prisluškivanje.– Ćuti – rekla je ona i mahnula rukom.On je izvadio kutiju cigareta.– Ti živiš u Londonu? – nastavio je da zapitkuje palećicigaretu.– Aha – odgovorila je i okrenula se prema njemu ljuta štoje zagovara dok pokušava da prisluškuje.– Kul – rekao je i ponudio je cigaretama.– Voliš London? – pitala je ona prihvatajući.– Ne znam, nikad nisam bio tamo, ali deluje mi kul.– Jeste kul, a znaš li zašto? Zato što tamo nema ovakvihseronja, kao što je tvoj drug.Viktor se nasmejao.– Otkud ti poznaješ Luku? – pitao je.– Maja mi je dovoljno pričala o njemu, a i sama vidimkako se ponaša.Oboje su se u tom trenutku okrenuli ka Luki i Mariji. Onaje baš tada histerično dlanovima udarala u njegove grudi i krozplač mu vikala u lice „Crkni! Crkni! Mrzim te!“, a on ju jestrpljivo umirivao.Viktor se nasmejao.– Nemoj mnogo da veruješ tvojoj „Maji“ – rekao je Viktor,naglašavajući da mu je čudno što je ona zove tako.– Pa i ne verujem joj – rekla je ona i pogledala ga u oči.On se nasmešio. Jovani se u tom trenutku učinilo kao daona i Viktor čuvaju neku zajedničku tajnu, kao da toliko mnogozna o tom čoveku koji sedi pored nje.– Ja odlično poznajem Mariju. Bolje od tebe. – rekla je. –ali, ipak, on se ponaša kao da je ona njegovo vlasništvo.– Pa, na neki način je i u pravu…– Ma nemoj? Je l vas to uče na pravnom fakultetu oljudskim pravima? – nastavila je da ćaska sa njim. – U Britanijibi se ovo nazvalo seksualnim zlostavljanjem, a za to se ide uzatvor.– Luka da seksualno zlostavlja nekog? Ma daj…Oboje su se nasmejali.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić191– Ovo zemlja definitivno negativno utiče na moj smisao zahumor – rekla je Jovana pomirljivo i udahnula dim cigarete.– Možda, ali definitivno pozitivno utiče na tvoju lepotu –rekao je on i odmerio je.Jovana je ustala, bacila cigaretu i zgazila je.– Nerviraš me, Viktore – rekla je.I njoj samoj je zvučalo baš čudno što ga je nazvala poimenu, s obzirom da ga drugi put u životu vidi i da se nikadanisu zvanično upoznali. On joj se nasmešio zbog toga.Marija je plakala. Ustvari, ridala je, gušila se u suzama,kao da joj se dogodilo nešto najstrašnije tragično, kao da je bilana ivici nervnog sloma. Doživela je već previše maltretiranja ibilo je potrebno samo malo mučenja da se slomi. Luka ju jepodigao i poveo je. Ona je jedva hodala oslanjajući se na njega,a on ju je skoro nosio, čvrsto je držeći u zagrljaju. Izgledalo je,onako gledajući sa strane, kao da joj je on najbolji prijatelj. Kaoda se njoj sirotoj dogodilo nešto loše, a on joj se tu našao, njenveliki i jak prijatelj, da je teši i nosi. I to ne baš nežan prijatelj,pošto je ne mazi po glavi i ne ljubi u čelo. Samo je nosi. AJovana i Viktor su išli iza njih, ako zatreba još pomoći. Eto, baštako je izgledalo. Niko ne bi pomislio da je on razlog njenenesreće.Stavio ju je u svoj Roudster. Jovana i Viktor su uzeli taksi ipratili ih. Kada su stigli na Bulevar ispred Marijinog stana,iznad Zvezdare se već zacrvenelo letnje svitanje.– Pripazi na nju, molim te – rekao je Viktor Jovani narastanku.Jovana mu je samo namignula.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 19232.Srbija i Crna gora, Beograd, početak 2003.Pažljivom čitaocu sigurno nije promaklo da se radnja ovogromana, kako je to lepo naglašeno na početku svakog poglavlja,dešava čas u Jugoslaviji, čas u SCG, u zavisnosti od vremena.Imajući u vidu eventualno prevođenje i objavljivanje ovogromana u nekim stranim zemljama u kojima je stanovništvoukleto na tu dosadu da se rodi, živi i umre u istoj državi, dužansam da objasnim da to nije slučaj i na ovim prostorima. Našijunaci su, zapravo, svi rođeni u sasvim trećoj zemlji,Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, SFRJ, velikojdržavi koja se sastojala od šest republika i prostirala dužčitavog Balkana, od Italije do Grčke, ali su se, bez prelaženjagranica, 1992. godine svi obreli u malenoj i truloj SaveznojRepublici Jugoslaviji, SRJ. Osim države i državljanstva, mnogisu ovde bez svoje volje menjali i adresu a da pri tom nisuprelazili kućni prag, kao što je na primer to slučaj sa stanarimaveć pomenutog Bulevara, najduže ulice u Beogradu, nekadaRevolucije, a zatim kralja Aleksandra. Čak i oni Beograđani kojisu menjali ulice i po više puta, onako kako politički vetar duva,čak su i oni imali više sreće od onih koji su menjali još i celegradove. Danas, ako nekom detetu kažete da ste se rodili uSvetozarevu ili Titogradu, misliće verovatno da ste, šta bi znalo,iz Rusije ili Bugarske. Ne?No, bilo kako bilo, Beograd je početkom 2003. godine izvanično postao glavni grad Državne zajednice Srbija i CrnaGora, skraćeno SCG, koja se (opet za uklete strance), bašpotpuno isto kao i njena prethodnica SRJ, sastoji, je l te, kako jojsamo ime kaže, od Srbije i Crne Gore. Bio je to mudarkompromis, rezultat višemesečnog političkog prebijanjaizmeđu zvaničnika dveju republika, koji nije doneo ništa novo
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić193ni državi, ni Beogradu, niti našim junacima, koji odavno nisuznali ni ko su, ni odakle su.Marija nije uspela da upiše drugu godinu na fakultetu, alije to nije mnogo potresalo, s obzirom da je uspela na jednomdrugom planu, za nju i njenu karijeru mnogo bitnijem– uspelaje da stabilizuje vezu sa Lukom. Period stabilnosti i ljubavi usvakoj vezi je, gledano iz pripovedačke vizure, dosadan periodbez dramatike, ali na Marijinu nesreću, a sreću pisca ovogromana, taj period je potrajao samo nekoliko meseci.I eto nas dakle u tom prohladnom popodnevu, marta2003. godine. Marija je želela da prošeta malo po gradu i potražineku obuću za predstojeću prolećnu sezonu. Luka nije bioraspoložen za višečasovno tabananje po pločnicima KnezMihajlove ulice i učestvovanje u odlučivanju između dva paracipela koje potpuno identično dobro stoje. Stoga joj je dao svojuVISA karticu da sama sebi uzme šta joj treba.– Uzmi šta ti treba – rekao je, tim rečima – a ja ću te čekatiu Red Roadster-u.Marija nije imala prigovora. Posle nekoliko sati se skorozaglavila na vratima kafea, vrativši se sa kesama nabijenimodećom po poslednjim trendovima, obućom, šminkom,kozmetikom, nakitom i po jednim primerkom već raskupusanih„Elle“, „Cosmopolitan“ i „Joy“, koje je verovatno kupila kaovodič za šoping. Luki je taj prizor izgledao prilično smešno.– Uh! – uzdahnula je stropoštavši se na separe poredsvojih kesa. – Kafu sa amaretom i običnu vodu sa ledom!– Jesi li sve kupila? – pitao je on gledajući u njen prtljag.– Nisam – odgovori ona gledajući umorno i zamišljeno ujednu tačku na stolu.– Oh, maco… Pa kako nisi?– Ništa me ne pitaj. Videla sam jednu preslatku narukvicuod nanizanih tirkizno plavih perli koje bi mi se fantastičnouklapale uz jednu košulju što sam sad kupila – dok je govorilaprstima je dodirivala vrat i dekolte. – Ručni rad, unikatna.Uopšte nije skupa, petsto dinara… Skoro džabe.– Pa što je nisi kupila? – upita je on brižljivo.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 194– Ali, to je bilo na uličnoj tezgi – Marija bespomoćno raširiruke. – A nisam videla takvu ni u jednom butiku u kom sambila.– Pa? – začudi se Luka, ne shvatajući njen problem. – Štaako je na uličnoj tezgi?– Pa ne primaju VISA na toj uličnoj tezgi! – objasni ona.U povratku kući Luka se interesovao gde se nalazi tatezga na kojoj, zaboga, ne primaju VISA kartice, i pošto mu jeMarija pokazala, parkirao je auto i pozvao je da mu pokaže tufabuloznu narukvicu od tirkiznih perli. Veselo ga je odvukla dotamo, zaboravljajući na umor i gotovo skakućući, i on je,naravno, odmah platio istu, pa se čak potrudio i da joj po svomukusu odabere još jednu narukvicu i još neke minđuše, što onanije odbila. Vraćajući se do parkiranog auta Luka je u izlogujedne radnje video neku haljinu za koju je smatrao da bi odličnopristajala Mariji, pa su, kada su već bili tu, ušli da je ona proba.Dok je ona bila u kabini za presvlačenje Luka je na muškomodeljenju u podrumu razgledao nešto za sebe.– Nije loša – reče Marija iz kabine – samo mi je malo šir…Pomerila je zavesu, iskoračila napolje, podigla pogled ibum! Glas joj je zastao u grlu, a kroz stomak joj je proletelonekoliko oštrih strela. – Zdravo… – reče na pola glasa –…Denise.Bio je to trenutak, šok, potpuno neočekivan susret inekontrolisana reakcija. Uopšte nije želela da mu se javi! Eh, daga je samo ugledala negde na odstojanju, prepoznala negde naulici, u diskoteci, otpozadi ili iz profila, kako god… Moždastrelice u stomaku ne bi izostale, ali bi pozdrav definitivnoizostao. Samo da je imala vremena da razmisli, verovatno biodlučila da ga ni ne pogledala. Okrenula bi drsko glavu nadrugu stranu i prošla pored njega. Ali ovako, nenadano, naprepad, refleksno mu se javila, kao svakom drugom poznaniku.– Ćao, Marija – rekao je on, prilično zbunjen, kao i ona, alise u njegovom pogledu osetilo da bi moglo da mu bude dragošto je vidi, ako ni zbog čega drugog, ono bar zbog toga što jeizgledala fantastično.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić195Sad je već bilo kasno da prođu jedan pored drugog kao dase ne poznaju. Kasno da se ponašaju kao deca, da se podsećajuna to ko je koga povredio, ko je otišao bez pozdrava, a ko jenašao drugu devojku… Kad se samo seti, o moj bože, pa skoročetiri godine kasno za takva pitanja!– Šta ima? – pitao je on, onako, tek nešto da kaže.– Eto, ništa – reče ona, prebirajući nepostojeće konce nahaljini koju je držala u rukama. – Kod tebe?U tom trenutku se na stepeništu pojavio Luka. Kada jeugledao Mariju kako razgovara sa Denisom na trenutak jezastao, ukočio se, i teško je opisati tadašnji izraz njegovog lica.Kao da ga je nešto uplašilo, iznenadilo, ali i naljutilo. Prekonjegovih očiju kao da je pala neka senka. Prišao je ćutke,ukočenog pogleda, i stavio ruku Mariji oko struka.– Zdravo Luka – rekao je Denis iznenađeno.Odgovor je izostao. Luka ga je ćutke gledao ledenimpogledom, kao da će ga njime ubiti. Situacija je bila priličnoneprijatna. Denis je pogledao u Mariju, a ona je i dalje prebiralakonce na haljini. Luka je i dalje stajao ukočeno, sa tim ubilačkimizrazom lica. Denis se samo nasmejao, blago i nesigurno,okrenuo se i bez osvrtanja otišao niz stepenište u muškoodeljenje, dok ga je Luka ispratio pogledom. A onda je isti tajpogled spustio na Mariju.– Šta ti je? – upitala je ona preplašeno.– Polazi! – reče on, istrže joj haljinu iz ruke, baci je ustranu i izvuče je na ulicu do auta.Držao ju je za nadlakticu sve do auta, vukao je pored sebe,kao da je postojala opasnost da mu negde pobegne. Ona jezbunjeno i uplašeno išla pored njega i zapitkivala ga šta mu je.– Je l bi se jebala s njim, opet, a? – odmah je počeo da jeprovocira, čim su seli u auto. – Da se podsetiš malo, došlo ti, a?Je l to? Dugo nisi.– Ma šta ti je, jesi li ti normalan, samo sam razgovarala sanjim – pravdala se ona.– Šta ima ti da razgovaraš sa njim, koji kurac, bre?! –zaurlao je on na nju tako da je skoro zabalavio.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 196Zaškripao je gumama po asfaltu. Marija je stegla inakrivila usne i oborila pogled. Znala je čemu vodi svakarasprava u ovakvoj situaciji.– Ceri mi se tamo u lice, ko pička neka – gunđao je Luka.On je, u skladu sa svojim načinom razmišljanja ipredstavom Marijine i Denisove veze, taj njegov osmehprotumačio kao provokaciju. „E, kad sam ja to jebo, ti si, klinac,još vozio bicikl na tri točka!“ Tako je to tumačio. Samo, nijeznao u kolikoj je zabludi.– Što mi samo nešto nije rekao, pička mu materinakomunjarska, da mu ja objasnim neke stvari. Uh kako bih muprosuo zube, mamu li mu crvenu.– Ma, šta ti je uradio? – upitala ga je Marija, pokušavajućida ga umiri, ali očigledno na potpuno pogrešan način.– Šta mi je uradio? – Luka se ironično nasmejao. – Još pitaššta je uradio. Upropastio je ovu zemlju, e to je uradio! On i svioni njegovi…– Uh, ma da, baš je Denis upropastio ovu zemlju.– Mnogo si glupa, Marija! Glupa si! – rekao joj je sagađenjem. – Bolje ćuti kad nemaš pojma.Marija je coktala i prevrtala očima. U nameri da izbegneraspravu skoncentrisala se na stavljanje narukvice od tirkiznihperli na svoju ruku.– Stvarno ne znam kako si ikada mogla da budeš sa timdebilom – nastavio je Luka, ne mogavši da se udalji od te teme.– Sa Denisom, komunjarom! Ej! Mislim, strašno…– Pa šta, dobro je izgledao – branila je ona svoj nekadašnjiizbor.– Izgledao je ko kurac! A sada izgleda još gore.Naglo je promeno traku i stao na gas. Njegov crveniRoudster je poslušno ispunjavao svaku njegovu želju, a Marijase zanela u stranu pri čemu joj je ispala narukvica negdeizmeđu sedišta. Savila se da je potraži.– Kurčio se deset godina, pokrao pola Beograda, i sad biopet da bude faca – nervirao se Luka. – E, ne može! Dosta mu jebilo. Ma, trebalo je sve to pobiti petog oktobra! Po kratkompostupku!
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić197– Jeste, tako je – dobaci Marija savijena u potrazi zaizgubljenim perlama.– Pa, jeste tako!– Pa, i ja kažem da jeste tako – Marija je bila ironična. – Svesi u pravu.– Normalno da sam u pravu.– Da, da. Sve je to tako kao što ti kažeš.Luka naglo zakoči u mestu, tako da za sobom na asfaltuostavi trag pneumatika. Savi se, uze narukvicu koja mu je svevreme bila kod nogu i zavrljači je kroz prozor.– Jebala te narukvica!!! – razdra se na Mariju, a na čelu muiskočiše vene.– Ma, šta hoćeš ti od mene?! – vrisnu ona plačljivo.U trenutku kada je on zakočio iza njega je neko legao nasirenu i još nije prestajao da trubi.– Puši ga, pederu! – povikao je divljački Luka kroz prozori ponovo startovao, naglo i uz škripu točkova.Crveno.Luka je stao na sledećem semaforu. U drugoj traci, tačnopored njega, poravnao se onaj automobil što je malopre trubioiza njega. Luka ga je dobro osmotrio – bio je to crni Pežo 206,blistavo nov. Svetlucao je na letnjem sutonu. Nije mogao videtiko upravlja tim autom, jer su stakla bila zatamnjena, ali je biosiguran da taj neko sada gleda pravo u njega. Osim zbogtamnih stakala, automobil je bio vrlo upadljiv i zbog motivastilizovanog bas-ključa koji gori u plamenu na crnoj pozadinibočnih strana, kao i zbog prepoznatljivog zvuka motora koji jedolazio od posebnog ugrađenog auspuha. Taj zvuk jeprovocirao Luku i njegovu vatreno crvenu ljubimicu, a ovaj crnilepotan kao da je to tačno osećao – ritmično je režao na nju,frktao, rzao, začikivao je, kao mačor u ljubavnoj igri.Žuto.Zaškripale su gume, najpre crnog Pežoa, a odmah potom,refleksno, i crvenog Roudstera.Zeleno.Projurili su kroz raskrsnicu. Pežo je imao startnuprednost. Na njegovoj strani je bio faktor iznenađenja, kao iočigledno iskustvo u ovakvim situacijama, ali i neočekivana
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 198snaga i ubrzanje za taj tip automobila. Vijugali su po Bulevaru,provlačili se između drugih automobila koji su trubili i kočili,premeštali se iz trake u traku. Iza sebe su ostavljali Golfove,Opele i Zastave, čitavu generaciju starije od njih. Kadgod bi seRoudster približio bar do bas-ključa na Pežou, neko bi seisprečio, automobil, pešak, autobus, i Luka bi onda psovao imrštio se. Inače je bio veoma uzbuđen i na momente se čak ismešio, kada bi njegova lepotica zaječala i pritisla ih u sedištagutajući asfalt ispred sebe, žestoko se približavajući svommisterioznom mračnom saigraču u tom čudnom plesu natočkovima. Njega je sve to podsećalo na neku okretnulatinoameričku igru zavođenja, poput tanga. Tango na vrelomasfaltu. Uživao je u tome.Marija je sedela ukočeno, čvrsto stegnuta levom rukom zasedište, a desnom za ručku na vratima. Bila je bleda,preplašena, nešto je govorila Luki, ali je on nije slušao. Proletelisu pored pravnog fakulteta, ostavljajući daleko za sobom mestogde je trebalo da skrenu ka Lukinom stanu.Taman kada se ispred njih otvorila prazna ulica i kada jeAudi već bio skoro uhvatio korak sa svojim mračnimpartnerom, a zvuci motora im se skoro potpuno sinhronizovali,ispred njih se pojavilo crveno svetlo. I baš kao najveći amater,kako u vožnji, tako i u igrama zavođenja, Luka je u jednomtrenutku počeo da usporava. U tom istom trenutku je postaosvestan svoje naivnosti. Za njegovog crnog saigrača u tojvratolomnoj igri crveno svetlo na semaforu nije značilo stop,nije značilo kraj. Naprotiv. Izazivala ga je kao crvena marama ukoridi.Kada je to primetio, Luka je ponovo stao na gas,iznerviran svojom glupošću zbog koje je opet zaostajaonekoliko metara. Proleteli su kroz crveno svetlo pre nego što sukroz raskrsnicu počeli da prolaze automobili iz poprečne ulice.Marija je počela preplašeno da vrišti, držeći oči zatvorene,a ruke stegnute za sedište i vrata.– Prestani da se dereš! – povikao je Luka, ne okrećućiglavu prema njoj, ali ona je samo udahnula i nastavila da vrišti.Luka se opet približio Pežou. Morao ga je preticati udesnoj traci, pošto se ovaj striktno držao samo leve. Na
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić199sledećem semaforu čekala ih je nezgodna situacija: crvenosvetlo je bilo uključeno već duže vreme; obe trake koje vode utom smeru bile su zauzete automobilima koji su čekali nasemaforu; skroz desno, u traci do trotoara je čekao tramvaj, a posredini ulice nalazilo se saobraćajno ostrvo, dugo desetakmetara, na kojoj je stajao semafor i nekoliko nadugačkihbetonskih žardinijera bez cveća, koje su odvajale trake kojedolaze iz suprotnog smera. Ovde su, definitivno, morali da sezaustave, pomislio je Luka, pa je čak primetio da i njegovsaigrač usporava, ali je opet ispao naivan, neiskusan, da nekažemo i – glup. Tačno pred početak ostrva, Pežo se nagloprebacio u suprotan smer, obišao ostrvo sa leve strane, prošaokroz crveno svetlo tik ispred nekog automobila koji mu jedolazio u susret, i odjurio u suton uz Bulevar dok su se za njimpalila ulična svetla.Luka je ostao zarobljen na semaforu. Pred očima mu sepomutilo. Srce mu je tuklo u vratu, a hladan znoj ga jeobuzimao svuda po telu. Bio je veoma uzbuđen.Pored njega je i dalje zatvorenih očiju vrištala Marija.– Šta se dereš više koji kurac?! – zaurlao je Luka na nju.Ona je otvorila oči i prestala da vrišti.– Vozi me kući – prošaputala je.Luka ju je osmotrio. Bila je bleda i drhtala je. Izgledala jetako slabo i bespomoćno. Koža na licu i vratu joj je delovala kaopaperjasti oblak, a usne su joj bile boje trule višnje. Zaustavio seu desnoj traci i uključio „sva četiri“. Primakao joj se i počeo daje mazi i ljubi. Ona ga je zagrlila. Čvrsto ga je stegla i privila seuz njega, tako da je on mogao da oseti kako joj celo telo drhti,kako diše isprekidano i kako joj srce lupa kao ludo, baš kao injegovo. Ljubio joj je ramena i vrat. Udisao je mirise njenog tela,koji su na njega, baš kao i njegovo čvrsto telo na nju, delovalikao najjači sedativi.Odavno je zaboravio i na Denisa i na sve što se tog danadogodilo. Bio je opijen tim tangom na vrelom asfaltu. Kaopredigra na točkovima, koja se završila, činilo mu se, pre negošto je mogao i da pretpostavi kakva sve uzbuđenja krije u svojojcelosti, ostavljajući ga, ne poraženog niti postiđenog, većnekako nedovršenog, pomućene svesti, uskraćenog za
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 200orgazmičan kraj. Dok se upijao u Marijinu nežnu kožu u sebi jeosećao strast koja mu je natezala celo telo, i jedva je čekao dastignu kući da se isprazni u njoj.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić20133.Srbija i Crna gora, Beograd, 12.3.2003.Nije tajna da je Marija zamišljala da će do metropola isvetskog džet seta doći preko kreveta. Samo što je u to vremeona u tom krevetu još zamišljala i ljubav, oličenu u mladom izgodnom muškarcu. Muškarcu, koji se i ovog jutra lenjoprotezao pored nje u krevetu, ovde ispod velikog krovnogprozora, na galeriji luksuznog potkrovlja koje miriše na južnovoće. Ljubomornog, posesivnog, surovog, seksualno malopomerenog, ali ipak uspešnog i voljenog, njenog muškarca –Luku.– Koji ćemo kurac da tražimo u Londonu, da l si tinormalna???Luka, pak, nije mnogo mario da napušta Beograd, grad ukome je bio poznata faca, gde je imao prijatelje, devojku,rođake, lep stan, auto i razvijen unosan biznis; gde je imao ocau vladi i mogao da radi šta hoće, gde mu niko ništa nije mogao;gde je sloboda i demokratija, zalivena njegovom krvlju, kaomlada biljka tek počela da rađa prve plodove. Zašto bi, pobogu,on odlazio u neki tamo London, gde je bolji šoping, ili šta već?– Pa, mogli bismo nešto da radimo, ja bih nešto studirala iradila, znam dobro engleski.– Ti znaš dobro engleski, da studiraš i da radiš, a ja dasedim kod kuće i kuvam?– Pa, nije, što si smešan. Ti imaš strica tamo, on bi tipomogao.– Vukašin živi u Kaliforniji – Luka je prevrnuo očima.– Eto, još bolje! Amerika, Kalifornija, L.A., Holivud,Malibu, sunce, more, plaže… Ti voliš Ameriku, zar ne?
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 202– Ma, šta nam fali ovde? Imamo sve što nam treba, i višeod toga! – iščuđavao se Luka. – Zašto bih se potucao po svetukada ovde imam sve.– Ma nije stvar u novcu. Džaba ovde imaš novac kadanemaš na šta kvalitetno da ga potrošiš. Problem je u Beogradu iSrbiji. Zaostali smo. Modni trendovi kaskaju najmanje godinudana za svetom. – Marija je očajavala. – Ovde se sve raspada!Mrzim ovu zemlju!– Ja baš volim Srbiju – kontrirao je Luka. – Nigde nije takoopušteno kao ovde. Ovde imam sve, ovo je moj grad, ja sam gaoslobodio! Ovde sam se borio za demokratiju i za svojubudoćnost, a ne u Americi.– Zašto nam onda, u pičku materinu, visi ova zastavaiznad glave godinama, ako ne želiš da ideš u Ameriku?! –Marija se iznervirala.– To je drugo… A tebi je baš mali Beograd?– Mali mi je. Baš mi je mali. Sramota me je više preddruštvom, svi su negde putovali, stalno pričaju o nekimgradovima i robnim kućama za koje ja nikada nisam ni čula.Ovde nema poštene robne kuće u celom gradu!– Doći će i ovde poznate robne kuće. Eto ti Merkator.– Uh, silan mi je Merkator! Kad bi znao kakve robne kućepostoje u Londonu i Njujorku, ti me ne bi terao u Merkator.– Marija, nemoj da se zanosiš. Ići ćemo i u London i uAmeriku, kupiću ti sve što želiš, samo se strpi malo.– Kada ćemo da idemo?– Kad uđemo u Evropsku uniju i ukinu nam vize.Čak se i sam Luka nasmejao ovoj svojoj neozbiljnoj izjavi,a Marija je u očajanju pala na krevet i zabila lice u jastuk.– Jaooo, nerviraš me! – govorila je iz jastuka. – To će biti zapetnaest godina!– Neće biti za petnaest godina.– Neće. Neće biti ni tada! Neće biti nikada, verovatno. –Marija je mazno cvilela na jastuku.Luka joj se privukao na krevetu i zagrlio je. Udahnuo jemiris njene kose.– Vodiću te gde poželiš – šaputao joj je na uvo. – U Rim,Pariz, Madrid, Njujork. Kupiću ti celu robnu kuću, u sred
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić203Londona. Nosiće tvoje ime. Najbolji kreatori kreiraće samo zatebe. Osnovaćeš novi modni brend. Žene širom sveta će seutrkivati da budu obučene kao ti. Ali, samo pod jednimuslovom…– Kojim? – mazno i sa smeškom na licu pitala je Marija.– Da zaboraviš svu tu odeću kod kuće kad isplovimojahtom iz Kana. Hoću na pramcu da se sunčaš gola.Marija se zakikotala.– A kako će se jahta zvati? – upitala je.– Viktoria! – odgovori on pompezno šireći ruke, kao dapokazuje natpis na pramcu proda.Marija oštro i uvređeno pogleda u njega. Odjednom, licejoj je bilo skamenjeno ozbiljno, usne skupljene, a oči pretećerazrogačene. Luka je prasnuo u smeh.– Budalo! – udarila ga je laktom u rebra, shvativši da sepoigrava s njom. – Nerviraš me.– Maco, ja sam to mislio kao Pobeda, kapiraš? Ili kaoengleska kraljica. Ti voliš Englesku, ja to zbog tebe.Marija mu je okrenula leđa uvređeno. On se pripio uz njunastavljajući da je provocira, što ga je, očigledno, vrlozabavljalo. Ponekad je baš voleo njene napade razmaženosti,kada je pokazivala svoju slabost i koliko je, zapravo, lakopovrediti je.– Ali, ti ćeš dobiti robnu kuću. Nemoj da si sebična, maco.Ne može sve samo za tebe. – nastavio je. – Dobro, ako ti se„Viktoria” ne sviđa, može da se zove i „Daca Faca“! Po tvojojdrugarici! Ionako će ona i Viktor sve vreme da budu tu sanama… Celog života!– Ćuti! – Marija je stavila ruke na uši ne želeći da sluša otome.– Ti, ja, Viktor i Daca – Luka je nastavio da se uživljava upriču. – Sami na pučini. Goli!Marija se okrenula i udarila ga jastukom u lice. On senasmejao, uhvatio je oko struka, prebacio je preko sebe, pa ondalegao preko nje. Taman su počeli da se ljube i maze, kada jezazvonio Lukin mobilni telefon, negde na podu pored kreveta.Najpre nije imao nameru da se javi, ali pošto je telefon nastavio
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 204da zvoni veoma dugo, uspeo je nekako da ga dohvati a da se neskine sa Marije.– Molim – javio se. – Molim?! Kako?! – Lice mu seuozbiljilo. – Da. Da. Odmah dolazim.Skočio je sa kreveta i brzo počeo da se oblači. Marija je idalje ležala na leđima, gledala u plafon i razmišljala o tome da liželi da zna zbog čega on sada tako hitno mora da ide nekuda.Možda je bolje da ne pita.– Pucali su u Đinđića! – rekao je on bez pitanja.Marija se pridigla na laktove i pogledala ga.– Šta?– Pucali su u Đinđića – rekao je, zagledavši se u jednutačku kratko, a onda opet nastavio brzo da se oblači.Bio je vrlo uzrujan, pogubljen. Za manje od minut sespremio, obukavši ono što mu je bilo prvo pri ruci, i otrčao nizstepenište iz stana. Marija je ponovo pala na leđa zagledana uplafon.– Hoću u London! – rekla je mazno, prekrivši oči rukama.A onda je opet zadremala sanjajući svoju robnu kuću ucentru Londona. Probudila se kada je čula da neko ulazi u stan.Sišla je dole i zatekla Viktora kako toči sebi neko piće u šanku.Nije imao majicu na sebi.– Dobro jutro – rekao je, pogledavši na sat. – Gde je Luka?Njegov zeleni pogled boje limunovog lista nestašno jeispitivao njenu kratku i providnu spavaćicu. Usne su mu bilevlažne od pića.– Izašao je negde – odgovorila je ona zevajući i protežućise. – Ima li kafe u automatu?– Nema – odgovorio je. – Kako se ovo uključuje?– Beži, ja ću – izgurala ga je iz šanka. – Hoćeš i ti?– Hoću.Dok se crna kafa u tankom mlazu cedila u stakleni lončićautomata, Marija je držala glavu nalakćena na šank i dremala,gledajući kroz trepavice Viktora, koji je ležao sa nogamapodignutim na stolu i menjao kanale na TV-u.– Ubili su Đinđića – rekla je, onako uzgred, pospano, nedižući glavu sa dlanova.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić205– Koga su ubili?! – zaprepastio se on.– Đinđića. Valjda. – reče ona i zevnu.U tom trenutku Viktor je već naleteo na vesti sa lica mestana TV-u. Nekoliko trenutaka skamenjeno je gledao šta sedogodilo. Brzo je uzeo telefon i jedva uspeo da pogodi broj.– Halo, brate, gde si? Evo sad sam video. Dolazim odmah.– spustio je slušalicu, dograbio svoju majicu i istrčao iz stana,niz stepenište, nemajući vremena da čeka lift.Marija ga je ispratila pogledom, a onda se ponovo polakousredsredila na tanki mlaz kafe koji je curio u staklenu činijupraveći penu i talase. Na pamet joj je pala jahta koja isplovljavaiz Kana.Azurno plavo more, sunce i bela jahta koja se njiše natalasima, praćena galebovima.Ona i Luka.I Viktor.Goli.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 20634.Beograd, leto 2003. godineMarija, naravno, nije mogla pretpostaviti kako bi ubistvopremijera moglo pokvariti njene planove u vezi sa jahtama irobnim kućama, pa zbog toga nije naročito ni brinula. Na čelovlade došao je neki tamo zamenik, to je njoj bilo sve isto. Uzemlji je uvedeno vanredno stanje. Ubrzo je počela akcija„Sablja“ i hapšenje osumnjčenih za ubistvo premijera, a kada sesve stišalo počelo se govoriti o novim, prevremenim izborima.Na drugoj strani, Luki to nije bilo sve isto. Najpre jeubistvo premijera doživljavao vrlo lično, kao sopstveni gubitak,kao krah jedne ideje, njegove ideje o zemlji koja krupnimkoracima hita ka Evropskoj uniji, pomognuta udruženomsnagom volje svih njenih građana. Krah ideje o boljoj Srbiji, kojase rodila 5. oktobra 2000., o boljoj slici nas samih. Njegova verau bolju budućnost na ovim prostorima bila je poljuljana, po prviput. A šta je on mogao da učini protiv snajperista atentatora?Da izađe na ulicu sa američkom zastavom i pokrenedemonstracije, da štrajkuje? Koga da gađa jajima? Šta je mogaoda učini protiv rasta popularnosti radikalskih političara, koji suisticali da i posle tri godine od dolaska na vlast demokratije,Srbijom vlada mafija, kriminal i korupcija?Sve je to previše podsećalo na vreme SlobodanaMiloševića, mada tada niko nije bio spreman da na nišan stavipremijera, ili, još manje, samog predsednika.Sa druge, čisto praktične strane gledano, ukoliko bi pala iova nestabilna zamenička vlada, njegov otac bi izgubio položaj,a to bi moglo da bude vrlo nezgodno.Postalo je dosadno. Nije bilo više ničega zanimljivog da seradi. Studenti su studirali na fakultetima, politika se vodila uskupštini, najbliži rat je bio u Iraku. Odavno je prošlo vreme
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić207poletnih demonstracija, vatre i dima na ulicama, koji su znalitako lepo da mu zagreju krv. Odavno je prošlo vreme kada seLuka osećao stvarno bitno i moćno, kada je, ogrnut u američkuzastavu, još imao pravog životnog žara u sebi. Sada se osećaovrlo nemoćno, samim tim što nije imao pojma ko je ubioĐinđića. Nije znao ni da se to sprema. Nije znao ništa više odonoga što su objavili mediji. Da je on neka gradska faca, da jepravi žestoki momak sa asfalta, a ne samo prkosni ministarskisin, on bi morao da zna ko šeta ulicama njegovog grada sasnajperom o ramenu. A on čak nema ni pištolj.Dok je tog užasno sparnog letnjeg dana sa nekim potpunonebitnim likovima sedeo u bašti svog kafića u ulici StrahinjićaBana i posmatrao automobile koji prolaze, misli su mu bileprazne, jer je bilo mnogo mračnih pećina u njegovoj glavi u kojeon, u to vreme, još nije bio spreman da proviri. Moglo je to bitidonekle zbog te sahrane premijera, kojoj je zajedno sa ocemprisustvovao, ali se u vazduhu osećalo nešto više od napetostipolitičkog previranja. Čak je i njegova devojka primetila da je uposlednje vreme nezainteresovan za nju, da je hladan idepresivan, kao da mu nešto nedostaje.Nekada davno nije imao ništa, osim želje. A sada je imaosve. Imao je samo svoj luksuzni stan sa bazenom i imao jemnogo novca, lako zarađenog. Pa, zar taj nije najslađi? Dobarauto, poklonjen. Od oca. To je u redu, zar ne? Popularnost,neku – znali su za njega. Imao je devojku o kojoj je maštao.Nekada.Nekada je bar maštao! Nekada je nešto žarko želeo. Sadaje želeo samo da ponovo oseti uzbuđenje, kao kada je imaoosamnaest godina. To bi mu uspevalo samo povremeno, kadabi krišom, daleko od te devojke o kojoj je nekada sa željommaštao, uz skupi beli prah, skupi alkohol i jeftine devojke, sasvojim jedinim pravim drugom, Viktorom, organizovao orgije.Bar je imao pravog druga koji nešto vredi, oduvek.Silikonskom dolinom pored Red Roadster-a prošao je jedancrni Pežo 206, sa zatamnjenim staklima. Luki se on odmahučinio poznat, a kada je na njemu primetio naslikani motiv bas-ključa u plamenu obuzelo ga je neko čudno osećanje. Telom su
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 208mu prošli žmarci, u stomaku ga je nešto zagolicalo i sav sestresao. Odmah mu je bilo jasno da je to onaj isti Pežo koji mu jepre nekoliko meseci pobegao na Bulevaru. Sada je prošao porednjega i zaustavio se malo napred. Luka je pažljivo posmatraošta će se dogoditi. Iz auta je izašao jedan mladić nižeg rasta,malo stariji od njega, ali mladalačkog lika, odeven u moderandžins. Imao je tamnu kratku crnu kosu, svetao, bledunjav ten,duge trepavice i sivkaste kolutove ispod crnih očiju, i mada jebio solidno građen, odavao je utisak slabašnog anemičnogdečaka, ili pak nekog bledolikog aristokrate plave krvi. Sa njimje iz auta izašla devojka koja je, po dugoj crnoj kosi, svetlomtenu i krupnim crnim očima, mogla da mu bude rođaka, ali,sudeći po njenom ponašanju, nije bila to. Bila je Lukinih godina,prilično zgodna, a o ramenu je nosila torbicu u obliku čupaveroze pudle.Pošli su u baštu kafića koji se graničio sa Red Roadster-om,ali je ona, kao i većina drugih u toj ulici, već bila potpunozauzeta. U susret im je istrčao vlasnik tog lokala, srdačno sezdraveći sa ovim likom i njegovom devojkom, odajući im nekuvrstu počasti i izvinjavajući se što nema mesta za njih unjegovoj bašti.– Što nisi samo cimnuo, brate, imaš moj broj – lomio seovaj, rukom imitirajući telefonsku slušalicu – rezervisao bih tineko mesto.– Ma, opušteno – njemu kao da uopšte nije bilo važno štoneće sedeti u tom kafiću.Na Lukino veliko oduševljenje došli su baš u njegovubaštu i zauzeli jedan sto koji se upravo bio oslobodio, nedalekood Luke. Čim je sela, devojka je izvadila cigarete iz svoje rozepudle-torbe i zapalila. Zauzimala je nekakav nadmen stav ipomerala glavu u velikim polukrugovima čas levo, čas desno,pućila usne i naivno treptala svojim dugim crnim trepavicama.Pila je kafu. On je pio Red Bul. Dugim belim prstima poputdirki igrao se njenim upaljačem, i samo bi joj se povremenoljubazno i milo nasmešio. Nisu mnogo govorili međusobno jerje njemu neprestano zvonio mobilni telefon.Luka je ušao unutra i kod šankera i konobara se raspitao oovom gostu. Jedino što je uspeo da sazna bilo je da je on neki
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić209muzičar koji štancuje hitove novokomponovanim zvezdama iuzima velike pare za to. Dao je instrukcije konobaru kako da seponaša prema njemu i izašao opet napolje.Ubrzo se ovom društvu pridružila neka nervozna i vrlozauzeta gospođica, koja je sigurno bila pevačica, jer je Lukiodmah bila poznata, a nije izgovorila svoje ime kada seupoznavala sa devojkom koja je tu sedela, jer je verovatnopretpostavljala da bi svi trebalo da znaju ko je ona. Govorili suo tekstovima, aranžmanima, „ulasku u studio“, terminima,rokovima, turnejama, pominjali poznata imena. Estradnaumetnica se nije dugo zadržavala, jer je imala zakazano kodfrizera, pa je ubrzo otišla ostavivši svojim prijateljima da platenjen račun za „Ice coffee“. Kada je, posle nekoliko minuta, tajdugoprsti muzičar i vratolomni vozač Pežoa pozvao konobara ihteo da plati, ovaj mu je odgovorio da je to na račun kuće i dagazda lokala časti, pokazavši pogledom u pravcu Luke.– Oh, čime li smo zaslužili tu čast, mladi gospodine RedRoudster? – upitala je crnokosa devojka sa roze pudla-torbom,napućenih usana, trepćući zavodljivo u Lukinom pravcu.– Luka. Zovem se Luka. – odgovorio je on i prišao im. –Ljubitelji brze vožnje su rado viđeni gosti u ovom lokalu.– A-ha… Vrlo dobro. – zaključio je zadovoljno muzičar ipredstavio se – Džezer. Ovo je moja devojka Tina.– Izvinite, Luka, ja sam mislila da svi vlasnici ovih lokalaimaju za nadimak ime svojih nekretnina, ili obrnuto.– Red Roudster je moj automobil. Onaj tamo. – Luka jepokazao u pravcu svoje crvene lepotice. – Mislim da vam jepoznat.Džezer se nasmešio.– Dobar je to auto – rekao je i pogledao u Luku, čekajućinjegovu reakciju.– Da, samo mislim da mu nije pružena prava prilika da sepokaže u najboljem svetlu – Luka ga je pogledao ispod obrva.– Misliš – odgovorio je istim pogledom Džezer.– A čime se vi bavite – prekinula ih je Tina, ubacujući sesvojim trepćućim pitanjima.– Pa, ja vodim ovaj lokal – odgovorio je Luka. – I, nemoraš da mi persiraš.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 210– Ja sam mislila da svi vlasnici ovih lokala imaju nekiprimarni biznis, a ove kafiće drže samo zbog prestiža.– Ti baš imaš formirano mišljenje o ugostiteljima izStrahinjića Bana – začudio se Luka, na šta je Tina samo zavrtelacigaretom i očima. – Vodim i nekoliko kladionica i kockarnica ugradu – priznade on na kraju.– Tako sam i mislila – reče Tina, gaseći cigaretu u piksli. –Hoćete li, molim vas, biti tako ljubazni da mi objasnite šta znači„iz keca u iks“?– To ću ja da ti objasnim, cico – nasmejao se Džezer.– A čime se vi bavite? – uzvrati Luka pitanje.– Ja sam filmski reditelj – odgovori Tina, a Luka usmeripogled na Džezera.– Ja sam muzičar… Uglavnom. – reče i krenu da ustaje. – Ito vrlo zauzet. Luka, hvala ti na piću, mi bismo sada morali dakrenemo. Drago mi je da smo se upoznali, i ako mogu nekakoda ti se revanširam…– Ne, ja želim tebi da se revanširam – reče Luka, i glavompokaza na svoj Audi, na šta se Tina nasmeja, kao da je to bilaneka vanredna šala.– U redu – reče Džezer posle kratkog razmišljanja. – Akosi siguran da to želiš, videćemo da sredimo nešto. Je l može usubotu, kasnije noću?– Može.– Ne mogu sada da pričam o detaljima – Džezer se osvrteoko sebe – ali, evo mog broja mobilnog, pa me pozovi u subotupopodne da se dogovorimo…– Važi, pozvaću – Luka uze vizit-karticu iz njegovih dugihbelih prstiju.– I, da spremiš soma evra – dodade Džezer. – Da se nedrkamo za džabe po ovoj vrućini.Luka samo klimnu glavom potvrdno, stavljajući doznanja da pare za njega nikada nisu problem.I dok su Džezer i Tina poput nekog nestvarnogholivudskog para odlazili ka svom automobilu, Luka je vrteopodsetnicu u rukama, snažno osećajući u vrtoglavici tog užasnosparnog dana da se tu negde, u njihovom društvu, krije neko
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić211novo, za njega do sada nepoznato uzbuđenje. Možda baš onošto mu je u poslednje vreme i nedostajalo.* * *Kada je Džezer predložio da se u nedelju u dva sata ujutrusastanu na Ušću, Luka je pomislio da će voziti nekolikokrugova na stazi na kojoj se inače voze kružne automobilističketrke. On je pošao u svom TT-u, a Viktor je, za svaki slučaj,pošao za njim u Vektri. Džezer ih je dočekao pored svog Pežoa,odmah iza prvog semafora na kraju Brankovog mosta, udruštvu Tine i još dvojice muškaraca, koji su tu došli nekimBMW-om. Na toj raskrsnici inače vrlo često vreba saobraćajnapolicija, ali ih ove večeri nije bilo.Iako se trudio da to ne pokaže, Luka je bio ne maloiznenađen kada je Džezer izložio svoj predlog za nadmetanje.– Startujemo kada se na ovom semaforu uključi zelenosvetlo, izlazimo na most, vozimo do kraja mosta, tamo se nasemaforu kod Pop-Lukine okrećemo, vraćamo se nazad iprolazimo kroz ovaj semafor, pravo. To je kraj. Može?– Ok – potvrdio je Luka.– Sve to, naravno, u suprotnom smeru i sa isključenimsvetlima – završio je Džezer i bacio jedan pogled Luki pravo uoči.– U suprotnom smeru? – Luka je loše prikrivao svojeiznenađenje.– Da. I sa isključenim svetlima. – potvrdio je Džezer,gledajući ga i dalje u oči, očekujuće da vidi strah početnika unjima. – Tina snima finiš kamerom, za svaki slučaj.– Ok – rekao je Luka, trudeći se da izgleda kao da nijepreviše iznenađen, kao da se radi o svakodnevnoj stvari, a usebi je neprestano ponavljao: „To je to. Da li je moguće? To jeto… Ne mogu da verujem!“ Ono o čemu je više puta samonačuo, o čemu se, uz mnogo nagađanja i pretpostavki, pričalo udruštvu po kafićima i klubovima, ponekad i u crnim hronikamaTV dnevnika i novina. Sada se to njemu dešavalo.Srpski rulet.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 212Sedajući za volan osetio je da mu adrenalin raste u krvi ida srce počinje ubrzano da mu lupa. Iako je bio vrlo uzbuđen ina neki način srećan što, kako je tada smatrao, postaje deomitske urbane priče u kojoj učestvuje mali broj tajanstvenih,privilegovanih i hrabrih vlasnika brzih četvorotočkaša, ipak jebio i uplašen, jer, realno, to jeste bilo kockanje sa životom.Brankov most ima po tri trake u jednom smeru, a suprotnismerovi su razdvojeni bankinom. Levo i desno je Sava. Često sedešava da su sve trake zauzete, mada retko baš u ovo dobanoći. U svakom slučaju, osim spretnosti i hrabrosti, sreća će tuigrati veliku ulogu, kao i u svakom ruletu.A šta ako mu neko ipak naiđe? Moraće da vozi brzo da bistigao pre Džezera. Ako mu neko naiđe, prebaciće se u drugutraku. A ako se i taj prebaci u drugu traku? Mogao bi da sezbuni. To je velika brzina. A svetla ugašena. Pa još i most.Bankine, reka. Istini za volju, sve i da se radi o običnom drumu,poštenom vozaču srpskog ruleta, kakvim je Luka pretendovaopostati, ne bi ni palo na pamet da, mimo utvrđenih pravila,prelazi u dozvoljenu traku, skreće sa puta ili uključuje svetla,ma ko mu dolazio u susret. To je stvar hrabrosti i smelosti. Onikoji dolaze u susret trebalo bi na vreme da se sklanjaju predpojavom neustrašivih gospodara beogradskih ulica i mostova!Gume su zaškripale i crveni Roudster i crni Pežo suprojurili kroz raskrsnicu ka mostu. Viktor, Tina i ostatakdruštva ostali su da sačekaju foto-finiš. Tina je još ranijeuključila kameru i snimala celo dešavanje. Kada su seautomobili izgubili iz vidokruga, sakrivši se iza prevoja mosta,okrenula je objektiv svoje kamere prema Viktoru. Njegove očibile su prikovane za horizont mosta. Osluškivao je svaki zvuk,bez daha.– A jeste li vi, simpatični mladiću, Lukin brat? – upitala gaje Tina, provirivši iza kamere svojim trepavicama.– Nisam, ja sam mu ortak – odgovorio je, i spustio pogledna nju. – Nemoj da me snimaš.U tom trenutku se začulo škripanje točkova i brujanjemotora. Viktor se trgao. Odmah se setio da su verovatno sadaokrenuli na drugom kraju mosta i da se sada vraćaju. Sve je u
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić213redu. Ali, dva taksi vozila su upravo otišla na most! Njima ususret! To su primetili i oni momci iz Džezerovog tima i malo seuznemirili.Začulo se histerično trubljenje sirena automobila. Samotrubljenje koje se udaljava i ništa više. Nema treska. Prošli su ih,znači. Valjda.– Da li vi mislite da brza vožnja može da dovede doorgazma? – nastavila je Tina svoj uvrnuti trepćući intervjuupirući objektiv kamere prema Viktoru.On je opet spustio pogubljen pogled na nju.– Skloni, bre, to od mene! – rekao joj je i sklonio objektivod svog lica.U tom trenutku su se na horizontu mosta ponovo pojaviliPežo i Audi, jureći suprotnim smerom ka njima. Svi pogledi suponovo bili uprti u njih. Kroz nekoliko sekundi projurili suenormnom brzinom kroz semafor.– Vuu-huuu!!! – Tina je vrištala zadovoljno i uzbuđeno zanjima. Džezerovi momci su aplaudirali i tapšali se poramenima, kao da su svi zajedno učestvovali u toj trci.Audi je kasnio najmanje dve dužine za Pežoom.Prošavši kroz semafor lagano su usporili, okrenuli se nasledećoj raskrsnici kod hotela Hajat i vratili se na startno mestona Ušću. Džezer se zaustavio pored BMW-a i izašao iz auta saosmehom na licu. Njegovi momci su se grlili sa njim i tapšali gapo leđima. Tina mu je prišla sa kamerom, uperila objektiv unjegovo lice i upitala ga:– Molim vas, recite za buduće naraštaje, kako se osećateposle ove vožnje i još jedne u nizu pobede?– To ćeš da vidiš kada budemo stigli kući, cico –odgovorio je i sklopio joj kameru, a onda su se poljubili.– Vidim ja da će od tog njenog filma da ispadne pornić –prokomentarisao je neko iz njegovog društva.Džezer je prišao Audiju. Luka je izašao napolje i pružiomu koverat sa novcem.– Odličan si, drugar – rekao je Džezer, stežući Lukinušaku u svojoj. – Bez zezanja. Prva vožnja, i to sa mašinom kojanije frizirana… Dobro si se držao.Luka se samo nasmejao neuverljivo i pogledao u stranu.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 214– Slušaj. Mislim da ne treba da odustaješ – nastavio jeDžezer. – Za takve vozače kao što si ti uvek ima posla. Ne, bezzezanja. Moji momci mogu da ti srede mašinu, da čupa asfalt, aonda bi mogli da ti ugovaramo trke. Talentovan si, imaš muda,a nisi ludak. To je danas retko. Razmisli, i pozovi me. Imaš mojbroj.On je samo klimnuo glavom i Džezer je otišao sa svojimdruštvom. Luka se vratio u audi.– Dobra pička ova Tina, a? – reče Viktor naslanjajući se naprozor Audija.Luka je ćutao i gledao pravo ispred sebe zamišljeno.– Ajde, nemoj da si se tako skenjao, brate. Auto mu jefriziran. – pokušao je da ga uteši Viktor. – Kad ti budešnabudžio svoju mašinu, ostavićeš ga na kilometar iza sebe.– Ma nisam se skenjao – Luka se okrenuo prema njemu, alice mu je bilo bledo. – Usro sam se, brate. Ne mogu da sesaberem.Viktor je prasnuo u smeh.– Ajde, idemo kući da popijemo nešto, u pičku materinu,da se vratim malo u život.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić21535.Beograd, 2005.Prvi jutarnji tramvaji su strmoglavo jurili niz Bulevarljuljajući u sebi nekolicinu pospanih nesrećnih radnika koji su itog mlakog subotnjeg jutra morali na posao. Radnje i kafićisačekaće još nekoliko sati, dok se mlako jutro pretvori u vrelotropsko prepodne, pre nego što otvore svoja vrata besposlenombeogradskom svetu. Tu odmah iznad, u starom tetkinom stanu,gde crvenkasti parket škripi pod nogama, a stakla na prozorimazvekeću od podrhtavanja tla ispod preteških tramvaja, onih štose od rane zore strmoglavljuju i ljuljaju, Marija i Jovana tek suse spremale da odu na počinak, posle burne noći.– … Nakon toga se sve promenilo. Sve je polako počelo dase ruši, kao kula od karata. A izgledalo je sve tako sigurno.Moja budućnost. Naša budućnost.Sedele su na podu, pušile Davidof lajt i pile džin-tonik. Uzpomoć alkohola, cigareta i razgovora sa Jovanom, Marija se većbila smirila posle onog susreta sa Lukom i napada histerije ukalemegdanskom parku ispred Bejzmenta. Već dobroošamućena džinom, pričala je o svemu što joj je ležalo na srcu,otkrivajući i više nego što bi inače.– Gotovo sam sigurna da ničeg ovog ne bi bilo da nije togDžezera i one njegove fukse. I dan-danas sam ubeđena da onstoji iza svega što se posle dogodilo, da je on sve podmetnuo.Oduvek sam ga mrzela. Kad bih ga videla kako se smeška i grlisa Lukom, osećala bih da mrzi i mene i njega i da želi sve da nasupropasti.Jovana je samo slušala, klimala glavom i dosipala piće.– Što je više ostajao bez para, Luka je bio sve gori premameni. Postao je potpuno drugačiji. Mislim, stvarno nisam moglaviše da izdržim te svađe, prepirke, maltretiranje. Stalno je išao
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 216na te vožnje, dolazio kući u zoru pijan i drogiran, zapostavljaome. Naša veza se pretvorila u pakao. Varao me je, maltretirao i,što je najgore, počela sam da se navikavam na to. A onda samjednog dana, posle jedne žestoke svađe rešila da prekinem to. Iostavila sam ga. Ali, kao što vidiš, on me još nije ostavio namiru. Progoni me, bukvalno. I pored toga što znam da on menejoš voli, ipak mislim da ja zaslužujem bolje.Ova Marijina ispovest Jovani je više ličila ne neki unapredpripremljen govor, koji je bio sve, samo ne iskren.– Znaš, mislim da se Luka tako osilio prema tebi zato što tije on prvi i jedini muškarac sa kojim si spavala – rekla je Jovana,vešto se praveći vrlo naivna. – Muškarci znaju da budu takvi,naročito ovi balkanski. Za njih je tvoja čednost veća stvar negoza tebe samu. Smešno.– Ma ne, nije to. Zna on da mi nije prvi. – Izletelo je Mariji.Pogledala je u Jovanu koja je piljila u nju i smeškala se. – Nisamluda da mu kažem da mi je prvi. Ja sam njemu rekla da sam prenjega spavala sa Denisom.– Ali ti se nisi kresala sa Denisom.– Nisam, pa šta? Slagala sam ga. – Marija je mislila daupravo zvuči neverovatno inteligentno.– Čekaj – nasmejala se Jovana – pa ko ti je onda bio prvi?Marija je zaćutala i pogledala u Jovanu zbunjeno.– Pa, Luka je bio prvi, pobogu Jovana! – Marija seuznemirila. – Zašto me pitaš takve stvari, kad to već i samaznaš? Rekla sam ti, zašto me sad to opet pitaš? I kao da je touopšte bitno. Lako je prevariti muškarca da izgleda kao da ti jeprvi, čak i kada nije. Zar ne?– Da, ali nije lako prevariti muškarca da ti NIJE prvi, kadajeste. Ako stvarno jeste…Marija je razmislila. Šta je malopre rekla ona, a šta sadaJovana? Šta je mislila, a šta htela da kaže, i šta sme da kaže, sobzirom na to šta je već rekla i na to da Jovana možda zna onošto Marija misli da niko ne zna? Oh, Bože! Sve joj se učinilo jakozamršenim, kao mreža koja se uplela svuda oko nje i sada jesteže i guši. Nije uopšte trebalo da poteže tu temu.– Ma daj, sve je to isto! Muškarci su budale! Ha, ha. –nasmejala se Marija usiljeno. – Seti se samo Kize Narkomana.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić217Eh, sa kime si ti, Jovana, izgubila nevinost… Hi, hi, hi! Seti seJovana! Ha, ha. Zar to nije smešno. Hi, hi, hi. – Loše je glumilasmeh pokušavajući da promeni temu.– To nije smešno – Jovana je bila mrtva ozbiljna. – To jebilo jadno, priznajem. Ali to je samo moja stvar, i nije lepo dame podsećaš, s obzirom na to s kim si ti izgubila nevinost…Marija je u ogromnom gutljaju ispila piće do dna.– Misliš na Luku? – pitala je, šireći oči koje su joj sijale. –Na Luku misliš, jel da? Pa, šta s Lukom? – nastavila je, iako nijedobila potvrdan odgovor od Jovane. – Šta fali Luki. Misliš da jeon siledžija i manijak? Misliš da je on budala i narkoman? –Mariji su ruke počele neprimetno da se tresu.– Znaš ti na koga ja mislim – odgovorila je Jovana ipogledala u stranu.Marija je nasula sebi još jedno piće. Ruke su joj se sada većprimetno tresle, kao i brada. Kada se Jovana ponovo okrenulaprema njoj oči su joj bila vlažne.– Ali to više nije bitno – nastavila je Jovana. – Sve će biti uredu. Uskoro će sve biti u redu.U tom trenutku se kroz prozor začuo poznati zvukautomobila koji ubrzava. Marija je prebledela. Pogledala je kaprozoru nemo, izduživši vrat i podigavši glavu visoko, kako bibolje oslušnula taj zvuk koji se približavao. Velikom brzinomproleteo je niz Bulevar, pored njihovog prozora, nestajući udaljini. Posle desetak sekundi se više ništa nije čulo.– Šta ti je? – pitala je Jovana.– Ništa – Marija je odmahnula glavom, stresla se izagladila svoje ruke, kao da joj je hladno.– Je l ti hladno?– Ma, nešto sam sva napeta.Jovana je ustala sa poda i sela na krevet iza Marije.Spustila je svoje ruke na njena ramena i počela polako da jemasira.– Sva si ukočena – rekla joj je. – Opusti se. Previše brineš, ato nije dobro za lepotu.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 218Marija najpre nije znala šta joj se dešava. A onda jeopustila ramena, zatvorila oči i udahnula duboko. Prijala joj jemasaža. U glavi joj se vrtelo od previše alkohola.– Uspećeš ti da ostaviš Luku, ja verujem u tebe – nastavilaje Jovana mekim i sigurnim glasom, moglo bi se rećimajčinskim, mada to ne bi odgovaralo Marijinoj predstavimajčinskog glasa. – Sad sam ja tu, ja ću ti pomoći. Šta će tiLuka? Šta će nam muškarci, koji su, kao što si i sama rekla,obične svinje, kad imamo jedna drugu?Marija je otvorila oči i zbunjeno pogledala ispred sebe.Jovana je i dalje bila iza nje, masirajući joj nežno ramena i ruke.– Trebalo mi je nekoliko godina da provedem u Londonuda bih shvatila da nemam boljih drugarica osim tebe. Mi smo,bre, Majo, tandem! Uvek smo bile. Seti se još vrtića i našihzajedničkih lutaka na kojima su nam svi zavideli. Sećaš se kadsmo skakale na lastišu po ceo dan… E, otkad nismo to radile.Moramo jednom da odigramo tu igru ponovo.– Ti si luda! – Marija se nasmejala.– A, je l se sećaš kad smo u osnovnoj ubacile koprivu ugaće onom Ivanu, iza naše škole? Koje smo mi ludače bile!Obe su se nasmejale.– Pa, kad nije bilo dovoljno dečaka u našem odeljenju zaples, pa sam ja kao kavaljer plesala sa tobom na priredbi za danmladosti. Sećaš se kakav sam kostim imala?Marija se naravno sećala svega. Srećnih dana njihovogdetinjstva, vremena koje je prošlo i koje se nikada neće vratiti.Vremena pre Željka, Denisa, Luke, pre Beograda i njegovihBulevara u kojima se, ostavljena sama očiju sanjivih oddetinjstva, negde zagubila. Pre svih njenih velikih srećnihljubavi koje su je učinile ovako nesrećnom, kakva je sada.– …Znam da poslednjih godina nismo bile tako bliske, danismo bile savršene drugarice, ali ja te ne krivim zbog toga. Jase nikada nisam uklopila u Beogradsko društvo. Ti jesi. Ni menini tebi to nije donelo mnogo sreće, samo nas je udaljilo. Ali, zatosam ja sada tu, da ispravimo to. Da oprostimo jedna drugoj svešto imamo. – Jovana je usporila svoje prste na Marijinimramenima, i više je nije masirala, već ju je mazila vrhovimaprstiju po nadlaktici. – Osećam da ti puno toga dugujem, Majo.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić219Hoću da pođeš sa mnom u London. Hoću da te vodim sasobom.Mariji je već bila u oblacima. U prvoj klasi u avionu BritišErvejza, na letu za London, gde je čeka Jovana, sa obezbeđenimsmeštajem, poslom i platom od nekoliko hiljada funti. Konačno!Mogla bi da bude prava dama, samostalna, uspešna. London,prava svetska metropola, pravi džet-set, a ne kao ovaj naš,beogradski! A gde je London, tu je i Njujork, Pariz, Rim,Dubai… Tu je ceo svet.Osetila je Jovanine usne na svom ramenu i njene ruke nasvom struku. Sve joj se to nekako svidelo, golicalo je njenupožudu, uspavanu još od rastanka sa Lukom, a bila je dovoljnopijana da bi sebi tako nešto dopustila. Zažmurila je i prepustilase. A Jovana je vrlo dobro znala koliko je lako uzbuduti Mariju,i znala je takođe kako alkohol deluje na nju. Zavukla joj je rukeispod majice, ljubila je uz vrat do uha i šapnula joj:– Mi smi tandem, Majo.Spustila je polako ruke niz njen stomak i zavukla ihduboko ispod pojasa njenih plitkih pantalona. Marija jeuzdahnula i ugrizla se za usnu.– Reci da me voliš – nežno je prošaptala Jovana na njenomuhu, a zatim je privukla blisko uz sebe i gurnula prste jošdublje. Marija je opet ispustila uzdah i izvila se pod talasomstrasti koji joj je prostrujao uz kičmu i pomutio joj svest. – Reci –ponovila je Jovana i još dublje prodrla prstima u nju.– Volim te – prošaputala je Marija.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 22036.Beograd, jesen 2003.Nije prošlo mnogo vremena od one noći na Brankovommostu, kada je Luka odlučio da pozove Džezera. Mislio je da bi,u svakom slučaju, bilo korisno i blagonaklono prema njegovojcrvenoj mezimici da je počasti jednim friziranjem. Danas –sutra, naleteće opet na nekog bahatog mangupa koji bi mogaoda je ponizi na ulici. Eto, prošlo je već dve godine od kako ju jekupio, pa ni ona više nije bila devojčica. Moglo bi se dogoditi daje zapostavi, pa bi onda morao prevremeno da je penzioniše, ata pomisao mu se nikako nije dopadala, jer je odavno bionavikao na nju. A Luka nije bio od onih ljudi koji vole mnogoda menjaju.I već krajem tog leta, nakon što su mu Džezerovi momciuzeli dosta para za friziranje motora, ugradnju specijalneopreme, auspuha, kočnica, spojlera, i ko zna čega još u njihovimspecijalnim i tajnim garažama, njegova napirlitana mezimicasnenog pogleda pretvorila se u razjarenog crvenog đavola kojijede asfalt i sve što se nađe na njemu. Luka je bio bezmalozabezeknut njenim novim licem. Iako je pomalo žalio što jenestalo onog njenog lakog ženskog šarma, čim je seo u nju idodirnuo joj papučice osetio je koliko nove snage ona ima usebi, koliko strasti i želje da bude vožena, da mu priredinajvrtoglavija uzbuđenja koja je, odmah se setio, naslutio jošonog sparnog dana u bašti svog kafića, kada je prvi put sreoDžezera i Tinu.Marija, koja je sve to vreme provodila uglavnom uživajućiu Lukinom bogatstvu, već skoro potpuno naviknuta na svenelagodnosti sa kojima bi mogla da se susretne, ipak nije imalamnogo razumevanja za njegovo najnovije interesovanje. Većtada je smatrala da je to suludo i opasno i da je Džezer
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić221zasigurno veliki prevarant koji se nameračio na njegov novac ikoji će mu kad-tad okrenuti leđa i ostaviti ga na cedilu. Tina jojse tek nije dopadala jer je odmah primetila da neprestanoflertuje sa Viktorom, a često i sa Lukom, te joj je izgledala kaoprvoklasna namiguša, napuderisana roze pudla sumnjivogmoralnog ponašanja. Doduše, ni Tina nije imala bolje mišljenjeo Mariji. Nije prezala da je, u skladu sa svojomnekontrolisanom slobodom izražavanja, prilikom svakogsusreta iznova pita odakle je ona beše poreklom i sa kolikomuškaraca je najviše do sada spavala. Odjednom.Prvi put kada je, nakon izvedenih radova na Audiju,Džezer javio Luki da ima za njega neki „poslić“, Luka je bezmnogo razmišljanja prihvatio izazov. Čim je spustio slušalicuosetio je tremu i golicanje u stomaku, a kroz vene mu je potekaobenzin. Već je prošlo dosta vremena od one vožnje naBrankovom mostu i krošnje na Bulevaru su polako počele dažute, a on je već dugo čekao tu priliku. Konačno će oprobatinovu mašinu. Ako sada ne uspe, odustaće od svega. Ali, ne!Ovoga puta će biti brži od pogleda, pobediće i sebe samog!– Ko je to? – pitao je Viktor videvši ga zamišljenog. – Šta sedogodilo?– Ništa – odgovorio je on. – Imam vožnju večeras.Kada je čula da će večeras voziti za Džezera, Marija seodmah okomila na njega.– Jesi li ti normalan?! Gde ćeš sada da ideš? Znaš li tiuopšte šta radiš? Gde ćeš da voziš? To je opet Džezer smislio,sigurna sam. Ne možeš da ideš! Javi mu da ne možeš. Mislilasam da večeras gledamo neki film, doći će i Daca. Javi mu da nemožeš da se vidiš večeras sa njim…– Ma, ostavi me na miru – rekao joj je on.U tom trenutku Luka nije mogao da sluša šta mu onagovori. Nasuo je sebi piće.– Šta radiš to, brate? – pitao ga je Viktor.– Šta radim? – začudio se Luka.Viktor je prišao i uzeo mu čašu iz ruke.– Ne možeš da piješ ako ćeš da ideš da voziš.Luka ga je samo pogledao nezadovoljno ali i bespomoćno.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 222– Još i piješ?! – nastavila je histerično Marija, dok je onpokušavao da se spremi da krene. – Hoćeš pijan da voziš?Najbolje da se još i nadrogiraš! Da pogineš, to ti hoćeš… Jao, tićeš da pogineš! Jao… Idi, idi, baš me briga! Pogini, kad sibudala! Pogini za Džezerom, kad si lud. Ti bi za svakimpoginuo, samo ne bi za mnom! Ma, ja sam blesava! Treba da mene bude briga. A kada ti se nešto dogodi…– Umukni, bre!!! – razdrao se Viktor na nju, prostrelivši jepogledom pravo u oči.Marija je zamukla. U prvom trenutku se iznenadila iuplašila, a onda se u njoj pojavilo neko čudno osećanje u vezi saViktorom, osećanje koje je možda najbliže mržnji i preziru, ali jesvakako mnogo kompleksnije, naročito zbog tog njegovogpogleda.– Luka, čuješ li ti kako on razgovara sa mnom? –zaprepastila se ona.– Lepo ti je rekao da umukneš – odgovorio joj je Luka i nepogledavši je.– Molim? Je l’ tako? – Marija je bila na ivici da zaplače. –Znači tako… Dobro.I onda se, po svom običaju, ćutke razletela po stanukrupnim koracima, pokušavajući da strpa što više sitnica uveoma malu damsku torbicu, kako to uvek čini kada želi dastavi do znanja da na duže odlazi u svoj stan.* * *Auto-put kod Zapadne kapije grada. Nedelja je, nekolikosati pre svitanja. Nema mnogo saobraćaja, tek po koji turskišleper sjuri se niz blagu nizbrdicu ka mostu Gazela na svomdalekom putu na istok. Pospani grad žmirka u daljini. Svepodseća na sasvim mirnu i običnu ranu jesenju noć.Samo tri kilometara dalje u pravcu ka aerodromu, odmahposle benzinske stanice „Zmaj”, u žutoj traci čekaju dva vozila.Jedan od njih je crni Mercedes u kome su momci koji su seopkladili sa Lukom i Džezerom. Ljudi koji su se kladili da ćeLuka večeras umreti. Lica im se ne vide u mraku. Ćute i čekajusvoj plen.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić223Drugi automobil je Lukina zelena Vektra. Na nju jenaslonjen Viktor, puši cigaretu, osluškuje i pokušava daizbegne Tinu koja sa roze pudlom o ramenu i uključenomkamerom u ruci pokušava da smisli najneprikladnije pitanje utom trenutku, za potrebe svog dokumentarnog projekta „Seksna točkovima “.– A sada ćemo upitati Lukinog ortaka šta on misli o veziizmeđu seksa i automobila. Viktore, recite nam, molim vas, da lii vas muškarce menjač podseća na muški polni organ?– Molim? Na šta?– Menjač, da li vas podseća na muški polni organ?– Na kitu? – Viktor se zakikota ispuštajući dim kroz nos.– Molim vas za malo ozbiljnosti, ako je ikako moguće –reče Tina, pomalo uvređeno.– Ah, oprostite… Pa, ne znam, nisam o tome razmišljao. Avas žene podseća?– Neodoljivo – odgovori ona izvukavši svoj pogled izokulara kamere prema njegovom licu. – Možete li nam ondaprokomentarisati, zašto ovi brzi strani automobili imaju mnogokraće menjače od onih starih i sporih domaćih?– Vidite, to je sigurno zato što automobile prave muškarci– odgovori Viktor, studiozno razrađujući temu. – Kada bi ihpravile žene, verovatno bi menjač uvek imao oblik ogromnekite. Ah, oprostite, penisa.– A-ha. Vrlo mudro.U isto vreme, dole kod Zapadne kapije, početak trke čekaPežo, u kome je Džezer i još jedan momak koji se opkladio daniko, pa ni Luka, ne može živ stići od Zapadne kapije do Zmaja,vozeći u suprotnom smeru sa isključenim svetlima, za manje oddva minuta, što znači da će morati da vozi dosta brže od 100km/h u proseku. Da bi se uverili da neće voziti žutom trakom,oni će ga pratiti krećući se paralelno sa njim, u dozvoljenosmeru.Nešto niže, na suprotnoj strani preko bankine, naisključenju sa auto-puta, Luka u Roudsteru upravo navlačikožne crveno-crne rukavice bez prstiju, koje se slažu sa istotakvom kožnom jaknom koju ima na sebi. Zateže kaiševe,
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 224razrađuje prste. Sve svoje nedoumice i tremu ostavio je nadrugom mestu. Sada, kada je za volanom, oseća se potpunosmireno i samouvereno, i ne samo da ne vezuje pojas, jer tonikada ne radi, već spušta i krov. Nema pravog uživanja bezvetra u kosi. Pogled mu je hladan i bezizrazan, usnenepomične.Uključuje auto. Polako ispituje svoju mezimicu da li jespremna, a ona reži kao da jedva čeka da pokida asfalt. Gledana put ispred sebe i čeka da prođe jedini kamion na vidiku.Bešumno i nežno ubacuje ručicu menjača u prvu brzinu i kadazačuje škripu točkova koja zaglušuje brujanje motora – zna da jesada kasno da razmišlja o bilo čemu. Sumanuto se sjuri na auto-put, i sve što oseća je neobuzdana snaga koja ga vuče, oduzimamu dah i upija ga duboko u sedište. I blagi grč u kukovima,stegnutu pesnicu u stomaku i nevidljivu omču oko vrata. Gledasamo pravo u put koji se kao pista podiže ispred njega, dokpored njega promiču senke. Kada je menjač konačno u šestojbrzini on oseća da ga samo još neka tanka elastična opna deli odnečeg njemu nepoznatog – o čemu sada nema vremena darazmišlja, jer mu u susret dolazi kamion koji mu histeričnoablenduje. Svetla kamiona blješte, zaslepljuju ga, baš kao da sunekakve sjajne oči ogromnog pomahnitalog brkatog turskogkamiondžije koji se uz ratni poklič ustremljuje na njega. Lukaoseća da ga oči peku od svetla, suze, ali ne može podići ruke savolana. Prebacuje se u drugu traku i zažmuri, ali ne diže nogusa gasa, već nabija još dublje i ubrzava. U kolenima oseća svakuneravninu na asfaltu, dok se omča oko njegovog vrata polakosteže i zaustavlja mu dah. Čuje sirenu kamiona koja mu sepribližava, oseća trešenje volana, grčeve u stomaku, pečenje uočima, omču oko vrata. Steže volan, svetlo mu probija kapke,sirena je sve glasnija, razara mu sluh…I onda odjednom mrak i pištanje u ušima. Otvora oči ikroz beličastu koprenu koja mu spaja trepavice vidi samoViktora koji se smeje, širi ruke prema njemu i podiže stegnutepesnice visoko u vazduh.– Vuuuu-huuuuu!!! Jes! Jes! Jesssss!!! – vrišti Viktor dokRoudster proleće pored njega i počinje naglo da usporava.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić225– U ovom svečanom trenutku, kada se naš hrabri junakzlatnim slovima upisuje u anale srpskog ruleta, upitaćemonešto njegovog ortaka: Viktore, da li mislite da je opasno uživatiu oralnom seksu za vreme vožnje?Ali Viktor ne čuje njeno pitanje. Njegov pogled je uprt ucrveni Roudster koji se, proklizavajući zadnjim točkovima,okreće na putu, a zatim ga veselo i pobednički gleda svojimfarovima, smeška se, šepuri, još malo kopa po asfaltuostavljajući dim i tamne tragove za sobom. A onda se polakopribližava i parkira u žutoj traci. Pežo, koji ga je jedva dopratiodo cilja, produžio je do obližnje petlje gde se okrenuo i sada se ion približava ostatku društva.– Naš mudri i hrabri vozač izlazi iz svog vernogautomobila – beleži Tina. – Pogledajte samo kako je snažan i lepdok korača prema nama u toj seksi jakni. Pogledajte taj osmehna njegovom licu, taj sjaj u njegovim očima. On skida rukavice iprilazi svom odanom prijatelju… I pada mu u zagrljaj.Pogledajte! Nije li ovo divna scena kakvu filmska traka još nijezabeležila!* * *Pobeda u toj vožnji Luki je donela pozamašnu sumunovca, pa je vesela i zadovoljna družina bila voljna da to napravi način i proslavi. Luka je insistirao da svrate kod njega, jerDžezer i Tina još nisu videli luksuz njegovog stana na koji je bioponosan. Ionako Marija nije bila tu, pa neće nikome smetati.– Vau! Dušo, pogledaj, odavde se vidi ceo Bulevar! – Tinaje bila oduševljena pogledom.– Moćna ti je gajba – prokomentarisao je Džezer. – Samo tinedostaje jedan „Steinway“ ovde.– Volela bih da i ja imam ovakav stan… – uzdahnula jeTina. – I projektor.Dok se Luka trudio da iskoristi sve potencijale svog dobroopremljenog stana ne bi li fascinirao svoje goste, Džezer jepregledao Lukinu kolekciju muzičkih diskova.– Ja sam radio muziku ovome – pokazao je neki disk. – Iovome.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 226– „Rane“, „Poslednji krug u Monci“, „Once Upon a Timein America“… – Tina je pretraživala policu sa DVD filmovima.– „Orkanski visovi“? – upitno ga je pogledala.– Ma, to Marija gleda – branio se Luka. – Šta ćete dapopijete?U šanku se točio Džek Denijels, a za Tinu specijalnomartini koktel, serviran u čaši za martini preko usitnjenog leda iukrašen svežim limunovim listićima. Na staklenom stolu su seizvlačile crte od belog praha, a u vazduhu koji je mirisao najužno voće treperio je osećaj trulog žutog jesenjeg razvrata.Jutro se već najavljivalo crvenilom nad Zvezdarom, a Tinaje, nagnuta kroz prozor, pokušavala da na traci zabeleži čarobnitalas semaforskih svetala na Bulevaru. Dok je njoj biointeresantan prizor sa one strane prozora, Viktoru i Luki nijepromakao kadar njene isturene zadnjice koja se njihala sa ovestrane. Džezer, koji je primetio njihove pijane lascivne poglede,uzbuđeno kikotanje i laktanje, prišao je svojoj devojci i poljubioje najpre u jedno, a zatim i u drugo otkriveno rame. Pa, potomniz kičmu, nekoliko poljubaca. Ona se okrenula i uzvratila mustrasnim poljupcem. Dok je on zavlačio ruke ispod njenemajčice i vlažno ljubio njen vrat, ona se izvijala pod njegovimdodirima i poljupcima, zavlačeći svoje prste u njegovu kosu ipritiskajući ga na svoje grudi. Taman se učinilo da će ići dokraja i da se nikada neće setiti da nisu sami, kada su iznenadaprestali i pogledali u Luku i Viktora koji su ih posmatralimutnih pogleda i sjajnih usana razvučenih u blagi smešak. Tinai Džezer su se zgledali međusobno, dajući jedno drugomenekakve znakove očima i smeškajući se, kao da se bez reči neštodogovaraju.Tina je uzela kameru, uključila je i dala Džezeru da jeprati.– A sada ćemo uraditi još jedan mali eksperiment – rekla jetiho u kameru, gladeći prstima svoju donju usnu. –Proverićemo kako dečacima rade testosteroni posle brze vožnje.Otišla je do CD plejera i pustila „Gasolina“, a onda prišlaViktoru i Luki i počela da igra ispred njih, ližući svoje prsteumočene u koktel i pipajući se po telu. Oni su se zgledali,oduševljeno i pomalo iznenađeno, a onda su pogledali u
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić227Džezera. On je napaljeno gledao u kameru koja je bila uperenau nju, smeškao se i podržavao njenu igru. Tina je uhvatiladečake ispred sebe za grudi, privukla ih sebi i spojila se sanjima u jednom vlažnom poljupcu slatkastog ukusa martinija iopojnog mirisa zelenog limunovog lista.Čim je počela da ih skida oni su se vešto i bezpredomišljanja prihvatili njene svetle i glatke kože na nogama.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 22837.Beograd, 2004.Kraj 2003. godine obeležili su prevremeni parlamentarniizbori u Srbiji, drugi po redu demokratski, posle padaMiloševićevog režima. Mislim da nema potrebe naglašavati dase Luka, čim su izbori zakazani, potrudio svim silama dapomogne stranci svog oca, koja je sada, osim starih, imala inove neprijatelje u razjedinjenoj bivšoj demokratskoj opoziciji,ali i slabu podršku naroda, naročito posle ubistva ZoranaĐinđića. Da li se kasno setio, ili svejedno nije imalo nade, tek,dogodilo se to da je stara vlada, zajedno sa Lukinim ocem,gospodinom Radovanom Miloševićem, otišla u istoriju, azamenila ju je druga, demokratska, ali opet suparnička vlada.Nekome je to bila pobeda, nekome je ličilo na nazadovanje,nekom na priču o Kurti i Murti – nećemo ulaziti u to, ali jednoje sigurno: dok jednome ne smrkne, drugome ne svane.Predviđeni datum ulaska Srbije i Crne Gore u Evropskuuniju vremenom se toliko udaljio, da se sada činilo da će seEvropska unija pre raspasti nego što će nas primiti pod svojeokrilje. U martu su ponovi izbili nemiri na Kosovu i ponovo jeiz pokrajine proterano nekoliko hiljada Srba. Konačno, sve češćei sve žešće su iz Crne Gore dolazile priče o referendumu inezavisnosti.Luka, koji je ranije već bio na neki način poražen ubistvompremijera, idola njegove tinejdžerske disidentske borbe, teško jepodneo ovaj poraz. Njegov optimizam da će u Srbiji jednogadana biti bolje polako se topio, a opet nije bilo načina da se ontome odupre. Celo to proleće proveo je pokušavajući da svojepolitičko nezadovoljstvo nadomesti poslovnim uspehom, madasu njegove frustracije oglašavale sebe sve češćim posezanjem za
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić229narkoticima i alkoholom, zbog čega je najviše trpela njegovaveza sa Marijom.E, sada, što se tiče onog svitanja i smrkavanja – kome jesvanulo, ne znam, nekome sigurno jeste, ali kome se smrklo nijeteško pogoditi. Već u aprilu te 2004. godine finansijskainspekcija je posetila salon automobila u vlasništvu RadovanaMiloševića, ali njega tamo nije zatekla. Nije im bilo teško daotkriju brojne finansijske malverzacije i zaobilaženje obavezaprema državi, pa je salon privremeno zatvoren, a protivdirektora je pokrenuta istraga. Posle nekoliko dana Radovan jejavio Luki da nije u zemlji i da ne može da mu kaže ništa višepreko telefona. Zvučao je vrlo zabrinuto. Rekao je da ne znakada će moći da se vrati i tražio od Luke da ode kod rođaka uCrnu Goru, odakle će ga izvući preko nekih svojih ljudi. Lukanije hteo ni da čuje za takvu opciju. Smatrao je budalastim i tošto je njegov otac napustio Beograd.– Da nije bilo nas svi oni bi još bili pod Slobinim jarmom!Ne pada mi na pamet da bežim i ostavljam njima sve ovo za štasam se ja izborio! – iskaljivao je Luka svoj bes na ocu. – Ovo jemoj grad!– Doći će i u onu tvoju kockarnicu, sigurno, a ja posle nećumoći da te vadim iz zatvora, budalo! – kritikovao ga je otac.– Samo neka dođu! – Luka se nije dao uplašiti. – Dobiosam ja već previše pendreka po leđima! Ne može sada tek takoneko da kopa po mojim računima i zatvara moje lokale!Ali već iduće nedelje pozvali su ga iz kladionice da hitnodođe jer ga tamo traže finansijski inspektori. Odmah je pozvaotelefonom neke svoje poverljive ljude iz sada već bivšegministarstva, da vidi o čemu se radi, ali su mu oni objasnili daviše ne mogu nikako da mu pomognu, da već imaju sličnihproblema preko glave i da će morati sam da se snalazi. Kaoprijateljski savet, rekli su mu da napusti zemlju dok još može,na šta je on odgovorio lomljenjem slušalice telefona.– Dušo, u čemu je problem? – interesovala se Marija nepodižući pogled sa svojih noktiju na koje je upravo nanosilatreći, završni sloj laka, za visok sjaj.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 230Luka je seo u Roudster, odjurio do kladionice i upao ukancelariju u kojoj su ga čekala dva muškarca zalizane kose ucrnom odelu.– Ko ste vi? Šta tražite ovde? – drsko im se obratio Luka.– Dobar dan. Jeste li vi Luka Milošević?– Da, ja sam, a ko ste vi?– Mi smo iz Uprave javnih prihoda – pokazao je nekulegitimaciju i pružio mu papir. – Imamo nalog da ispitamofinansijsko poslovanje vaše firme.Luka je uzeo papir, pogledao ga i pocepao.– Marš napolje! – rekao je, bacivši komadiće hartije unjihovom pravcu.– Upozoravam vas da je ometanje službenog lica u vršenjudužnosti…Službena lica nisu ni stigla da ga upozore na eventualneposledice njegovog ponašanja kada ih je Luka najgrublje omeou vršenju njihovih dužnosti dohvativši ih za njihove skupesakoe i izguravši ih na ulicu psujući ih.– A gde ste bili 5. oktobra da ispitujete finansijskaposlovanja, pička vam materina gotovanska! Ja da ginem naulici, a vi sad da me proveravate, jebem li vam…A onda je, pored zgranutih kladioničara koji su se tuzatekli, išutirao njihove aktovke od kancelarije do ulice, gde suse raspale i rasule po trotoaru.* * *Nedelju dana nakon obračuna u kladionici Luka jeprovodio svoju prvu noć u pritvoru SUP-a u ulici 29. novembar.Teška i duga noć za njega, opterećena razmišljanjima islutnjama. Po prvi put u životu razmišljao je o svojim delimakoje je činio u prošlosti i to mu je veoma teško padalo. Nije damu savest nije bila čista, ali nekako se nametao utisak da jenegde pogrešio. Na kraju krajeva, spavao je u pritvoru, i to nijebilo slučajno. Mora da je negde pogrešio.Kladionicu i kockarnicu su mu zabravili, a prilikompretresa policija je pronašla kokain u njegovom stanu. Dok je
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić231bio u pritvoru, Viktor ga je redovno posećivao i činio sve kakobi ga što pre izvukao odatle. Odmah je obavestio njihovogporodičnog advokata Stevića, koji se već bavio slučajemzatvaranja salona automobila i tužbom protiv Lukinog oca. Onje za početak uspeo da izdejstvuje da se Luka pusti na slobodudo suđenja, ali je to trebalo da ga košta petnaest hiljada evra.Nije bilo nikakvih šansi da Luka sakupi toliki novac za kratkovreme, jer su kladionice već bile zatvorene, a računi blokirani.Jedva da je mogao da istrese nekih hiljadu evra iz kase RedRoadster-a, svog novčanika, stana, zaturenih po džepovima, teod nekih sitnih dužnika koje nije mogao da pronađe.Marija je, tih dana, dok je Luka bio zatvoren u maloj ismrdljivoj ćeliji zajedno sa uličnim secikesama i obijačimatrafika, znala samo histerično da plače sama u njegovom stanu,rida sa glavom zabijenom u mekani jastuku koji još miriše nanjega, razmazuje šminku koju je tek stavila na oči, i kune svojuprokletu sudbinu što baš njoj moraju u životu da se dešavajutakve užasne stvari, taman kada je pomislila da je njenimbrigama došao kraj. Čak su i nju saslušavali u policiji ipostavljali joj neka pitanja, na koje ona tako ubedljivo nije znalaodgovore, da su je odmah pustili.Kada god bi joj dozvolili da ga vidi ona bi, čim bi prestalada plače, počela da ga kritikuje i pronalazi mu greške, ne libećise da za njegovu nesreću optuži najpre njegove prijatelje, naprvom mestu Džezera i onu njegovu pudlu.A možda čak i… Viktora.A onda joj je on zabrano da mu više izlazi na oči.Bar dok ne izađe iz zatvora.Na nju se u takvim situacijama nije moglo osloniti, iako jeona nekada znala da na sebe obuče više od polovine sume kojaje njemu bila potrebna da bi izašao na slobodu, pogotovu ako bina sebe stavila i svoje brilijante. Ali, ona se toga nije setila. Dajoj je on rekao, ona bi vrlo rado, možda sa nekom tajnom iskrivenom gorčinom u ustima, ali ipak – rado učinila to za svogvoljenog, koji je, ipak, vredeo više od svakog dijamanta koji jebio spreman da joj pokloni. Međutim, on joj to nije tražio, a onase toga nije sama setila. Nije mogla ni da zamisli da se on nalaziu tako očajnoj i bezizlaznoj situaciji da bi ona morala da prodaje
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 232svoje voljene brilijante koje joj je on poklonio kako bi njemupomogla. Računala je da će se uskoro pojaviti neko od moćnihprijatelja njegovog oca i izvući ga odande. Luka se bar nikadanije plašio policije. Pa šta ako se promenila ta vlada? Ova vlada,ona vlada… Njoj je to uvek sve bilo isto.Premijer? To mora da je neki butik iz Siti-pasaža.Pre nego što je Marija uspela da nasluti ozbiljnost situacijeu koju je zapao Luka, Viktor je uspeo da proda Vektru i sakupidovoljno novca da ga izvuče iz zatvora. Čim se našao naslobodi Luka je pokušao da stupi u kontakt sa svim uticajnimljudima koji su mu nekada pomagali, ali ih više nije mogaopronaći na starim brojevima i adresama. Neki su bili vanzemlje, neki su jednostavno nestali, a oni malobrojni koje jeuspeo da pronađe samo su vrteli glavom i patetično seizvinjavali zbog toga što nikako ne mogu da mu pomognu.Trebalo je da posluša svog oca, svi su mu govorili, i skloni senegde. To ga je užasno nerviralo.– Možda bi trebalo da porazgovaraš sa ocem i vidiš da libismo nekako mogli da prenesemo svu odgovornost na njega –savetovao ga je advokat Stević. – Njega svejedno neće pronaći.Luki se nikada nije dopadao ovaj gospodin advokat, kojijedva da je bio pet-šest godina stariji od njega. Kravata, belakošulja, sivo odelo, kosa uredno začešljana, diploma u roku iprosek devet i po na pravnom fakultetu. I još se odnosi premanjemu kao prema nezrelom klincu i ponaša se kao da je popiosvu pamet sveta.– Ne dolazi u obzir – odbijao je Luka. – To je bio mojposao, on sa time nema nikakve veze, kao što ni ja nemam vezesa njegovim automobilima. Mora da postoji neki drugi način.– Optužnica je vrlo ozbiljna – Stević je listao po papirima.– Cifre su ogromne. Mogao bi da dobiješ čak deset godina,ukoliko bi te osudili.– Zar ne bih mogao nekako da platim to?– Možda bi i mogao, ali me ne bi čudilo da te osude nazatvor, onako za vesti, za primer obračuna sa privrednimkriminalom. Kao žrtveno jagnje. Pored toga, tu je i napad naslužbena lica. Opiranje hapšenju. Onda, ovaj kokain… – Stević
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić233podiže osuđujući pogled sa papira na Luku – A, nema nikakviholakšavajućih okolnosti koje bi ti išle u prilog.– Slušaj – Luka se oslonio na sto i približio advokatugledajući ga pravo u oči i tako mu stavljajući do znanja da ćesada da kaže nešto jako bitno. – Ne pitam za cenu.Advokat je spustio pogled na papire, podigao obrve,ćutao, uzdahnuo jednom, a onda bez mnogo optimizma rekao:– Videću šta mogu da učinim.Posle nekoliko dana taj isti mladi gospodin Stević je, samnogo više optimizma, javio Luki da je, jedva nekako,stavljajući svoju karijeru na kocku i koristeći sve svojeautoritete, uspeo da ubedi „neke moćne ljude“ bliske novimvlastima da Luki, pod izvesnim okolnostima, skinu optužnicu,te da će izbeći suđenje ako plati 300.000 EUR u najkraćem roku.Za te potrebe može da iskoristi novac na blokiranim računimakladionice, na kojima se nalazilo oko 200.000, a ostatak ćemorati sam da obezbedi. Sav novac će ići preko Stevića, a on ćega već doturiti „tamo gde treba“. Možda to zvuči kao prevelikasuma, ali je sigurno bolja opcija od robije, pa mu je savetovaoda se potrudi da ne propusti ovu izuzetnu šansu koju mu je onobezbedio. Nije mogao više ništa da mu kaže, jer i ovako većpreviše rizikuje. A da je smeo, verovatno bi mu još rekao da bizbog svega toga trebalo da bude izuzetno srećan i zahvalan, bezobzira što se on, očigledno, debelo ugradio u tu sumu.Dani su već bili toliko dugi da se činilo da čim se smrkne,odmah već počinje da sviće. Bazen na krovu zgrade na Vračarubio je prazan i neosvetljen, i delovao je nekako pusto i sumorno.Iz mraku su tužno šuštale zelene krošnje limunova bezuspešnopokušavajući da se sete onih veselih nota koje su se nekadarazlegale po okolnim krovovima sa te terase.Unutra u stanu je sve još prividno podsećalo na staradobra vremena. Klima uređaj je hladio užarenu napetuatmosferu, zalihe iz šanka su još odolevale krizi, a metalik sivi ihladni tehnički uređaji su valjda bili tako ispolirani da se na njihnikako nije lepila beda. Luka, Viktor i Marija pokušavali su dasmisle kako da što pre dođu do 100.000 evra, a to njihovo
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 234razmišljanje stvaralo je atmosferu koja je bila jedina sumornaveza sa tužnim šuštanjem limunova na mračnoj terasi.Tek sada je Luka shvatio neke svoje greške. Trebalo je daulaže i nekretnine, a on je samo iznajmljivao lokale i trošio parena njihovo opremanje. Sada mora sve da ih napusti. Čak i onubeskorisnu teretanu. Ostaće mu samo Red Roadster.– Stvarno ne razumem zašto nećeš ni da probaš dapozoveš oca? – čudila se Marija.– Ma, pozovi ti svog oca da nam pozajmi 100.000 evra! –odbrusio joj je Luka, a Marija se samo smrkla i okrenula glavu ustranu.– E, brate, a da zovemo Sanju da tražimo od nje – našaliose Viktor. – Rekla je da mogu da tražim od nje „bilo šta“, sećašse? Mislim, ja ću da odradim svoje kod nje.– Hahaha! Glumicu! Brate, morao bi mnogo da jeodrađuješ za 100.000 – Luka je još imao snage da se šali naračun svoje teške situacije.– Nema veze, brate, znaš da ja mogu mnogo da izdržim.Ti bi mi pomogao. Odradili bi je nekako do kraja godine.Hahaha!– U to ime! – kucnuše se čašama i iskapiše Džek iz njih.– E, bolje bi vam bilo da stvarno razmišljate kako dadođemo do novca, nego da se zezate – ubacila se Marijauvređenim tonom.– Pa, ne zezamo se mi, maco. Mi smo ozbiljni. Što, imaš lineku bolju ideju?– Imam.– E, baš da čujemo.– Mogao bi da tražiš pare od onog tvog strica iz Njujorka.– Vukašin živi u Kaliforniji, zapamti to već jednom – Lukaje prevrnuo očima. – Traži ti od tvoje tetke iz Frankfurta! Nećuda tražim pare ni od koga, utuvi to više u glavu, bre.– Onda prodaj onaj auto! – povika Marija ljutito.– E, mnogo si glupa – Luka se namršti kao da je zagrizaokolut limuna.– Što sam sad ja glupa? – pitala je Marija, balansirajućineprestano između uvređenosti i besa.– Pa je l’ znaš ti koliko vredi taj auto?
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić235– Ne znam, vredi sigurno puno.– Pa, kad ne znaš, onda ćuti – Luka ustade i ode do šanka.– Dobro, ja ću da ćutim… A ti idi u zatvor, baš me briga.– Znam ja da bi ti to najviše volela – Luka se vratio sa jošjednom flašom Džek Denijelsa i nasuo piće sebi i Viktoru.– Kako možeš tako nešto da kažeš?! – sad je bila i ljuta iuvređena, ali joj je izraz lica bio tužan.– Ali, za tvoju informaciju, nema ništa od toga – nastavioje Luka. – Prodaću stan.– Šta ćeš da uradiš??? – Marija je razrogačila oči na njega.– Prodaću ovaj stan – odgovorio je on hladno i otpio Džek.– To je najbolje rešenje.– To je baš najgore rešenje! – ciknula je Marija zgroženo,kao da je to najneukusnija šala koju je ikada čula. – To je očajnorešenje! To je, to je… To je sumanuto rešenje! Ti si budala! Nemožeš da prodaš stan! – vikala je na njega, dok je bradapočinjala da joj se trese, a oči vlaže.– Mogu. Što da ne? – čudio se on njenoj reakciji. – To jemoj stan, mogu da radim sa njim šta hoću. Uostalom, već sambio po agencijama. Živeli, brate.Marija je pogledala u Viktora, da se uveri da je ne zezaju, aon joj je samo uputio jedan sažaljivi zeleni pogled.– Ali… Kako ćeš da prodaš stan? Pa, ti voliš ovaj stan.– Jebi ga… – Luka je slegao ramenima.– Pa, kako… – grlo joj se steglo, pa je prošaputala – Gdećemo onda da živimo?– Ja ću da živim u svom stanu na Dorćolu. Tamo ionakosada više nema nikoga. A tebi ako se ne sviđa… ti imaš svojstan.Marija je jedno vreme stajala gledajući u njega i kratkorazmišljajući, više srcem nego glavom, da li je ovo bila uvreda,ili je on samo jako, jako nesrećan zbog svega, pa na njoj iskaljujesvoje nezadovoljstvo. Šta god da je, nagonilo joj je krupne suzena oči, i ona je zajecala, duboko iz stomaka.– Oh, Luka… – pala je pored njega, zagrlila ga i stavilaglavu na njegove grudi, kvaseći ih svojim suzama.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 236On je stavio svoju ruku preko nje i pomazio je po kosi, adrugu ruku, u kojoj je držao čašu sa pićem, pružio je premaViktoru.– Živeli, brate.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić23738.Beograd, 2004.Ideja o prodaji stana pokazala se kao mnogo manjeidealno rešenje nego što se Luki u prvom trenutku činilo. Bio jeto veliki i moderan stan u novoj zgradi u centru grada, savelikom garažom i brojnim tehničkim pogodnostima, koji vrediznačajno više 100.000 EUR, a takvi stanovi se ne kupuju svakogdana. Advokat Stević ga je upozoravao da prodaja takvog stanamože da potraje i nekoliko meseci, a Luka nije imao mnogovremena. Taman je počeo da očajava i sve češće da zamišljasvoju mračnu robijašku sudbinu, kada mu se javio Džezer, kojije poslednjih mesec dana proveo na turneji sa nekom odnjegovih estradnih mušterija. Čim se vratio i čuo šta se umeđuvremenu dogodilo sa Lukom i njegovim biznisom, odmahga je pozvao da vidi da li mu je potrebna neka pomoć. Našli suse u Red Roadster-u.– Što se tih stvari tiče estrada je savršena. Političari dolazei odlaze, a zvezde ostaju. – rekao je Džezer, koji je svoju karijeruzapočeo još devedesetih, u vreme sankcija i hiperinflacije, iuspešno je radio svih ovih godina. – Danas svaka šuša kojanagrabi nekoliko soma evra odmah hoće da snimi album.– A, da li je, možda, neko od tih tvojih bogatih zvezdazainteresovan da kupi stan? – pitao je Luka.– Kakav stan?– Moj stan.– Onaj stan? Ti nisi normalan, zašto prodaješ onakav stan?Ono je nenormalno dobra gajba.– Potrebne su mi pare, hitno.– Koliko ti je potrebno? – pitao je Džezer, paleći cigaretu.– Sto soma evra.Džezer je podigao obrve.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 238– Daću ti ja – reče, kao da se radi o sto dinara.– Ma, da… – Luka se nasmejao i odmahnuo rukom.– Zašto da ne? – Džezer se skoro uvredio.– Neću da uzimam pare ni od koga.– Hajde, nemoj da si tako sujetan. Sad imam love, opariosam se ekstra na ovoj turneji. Trenutno mi ne treba. Ne morašda prodaješ stan, nemoj da si lud.Luka je samo zavrteo glavom i uzdahnuo.– Daj, čoveče, uzmi, vratićeš mi… – ubeđivao ga je Džezer.– Kako ću da ti vratim? – upitao je Luka, a u njegovomglasu i u njegovom pogledu prelivala se neka slabost i očaj, kojeLuki nikada nisu bile svojstvene.– Ej, čoveče – reče Džezer i steže ga za rame. – Nije bitno ida mi ne vratiš. Mada ja ne sumnjam da ćeš se ti ponovo dastaneš na noge posle ovoga.Luka je gledao u stranu. Za njega je ta situacija bila teža odsvake druge sa kojom se sreo u životu. Da je trebalo da se tuče,da trpi batine, da krene sam golim rukama na policijskibataljon, sve bi mu lakše palo, ali ovo… Džezer je samonaslućivao njegove muke.– Dobro. Uzeću pare od tebe – reče Luka – ako ćeš ti dauzmeš moj stan.– Ne dolazi u obzir. Mislim, gajba ti je ekstra, rado bih jeuzeo, ali znam koliko je gotiviš, a ona verovatno vredi i mnogoviše.– Pravo da ti kažem, u poslednje vreme mi se sve smučilo,pa i ta gajba.– Ma, neću, i nemoj da se tripuješ.– Slušaj, svejedno ću je prodati ispod cene ko zna kome.Bolje da je uzmeš ti.– A šta ćeš ti bez stana?– Imam ja stan. Vratiću se u onaj stari na Dorćolu. Jebeš tisve ovo, čini mi se da sam tamo bio mnogo srećniji.Džezer ga je dobro zagledao i razmislio.– Dobro, kupiću tvoj stan, ali reći ćeš mi pravu cenu –insistirao je. – Neću da ispadne da koristim tvoju situaciju da tiza sitne pare uzmem gajbu.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić239– Ma, koju pravu cenu? – Luka je odmahnuo rukom. – Timeni činiš uslugu, u pravom trenutku, i to nema cenu.Već koliko sutra Luka je mogao da javi svom advokatu daje obezbedio novac za otkup svoje slobode, zbog čega je ovaj bioizrazito srećan, jer je, kako je rekao, njegov poziv došao uposlednjem trenutku. Iako nije morao da žuri sa selidbom, jer jetek trebalo da se završe svi dokumenti o kupoprodajinekretnine, Luka je hteo što pre da završi sa time i napusti tajstan. Nije hteo da iko pomisli da sada, kada je rešio svoj najvećiproblem, okleva da se iseli. Odmah je počeo da pakuje i prenosisvoje stvari, a brzo je shvatio da će najveći deo krupnognameštaja morati da ostavi Džezeru, jer je preveliki za njegovstari stan.Kada je Marija saznala da je stan prodat nešto ju jepreseklo u stomaku, a noge su joj se na trenutak oduzele, ali sesuzdržala i samo je tužno oborila pogled. A kada je čula ko ga jekupio, e tada je počela da se trese i histerično da viče:– Znala sam! Znala sam! To je sve njegovo maslo! Za sve jeon kriv! On ti je sve smestio, a sad će još da ti uzme i ovo malošto ti je ostalo!– Bolje bi ti bilo da ćutiš kad nemaš pojma – odgovorio jojje Luka.– Eto ti sada tvoj Džezer! Tvoji prijatelji! Gde su sada svi?– Marijino lice se potpuno iskrivilo od besa. – Tvoje „batice“!– E, Marija – Luka ju je pogledao. – Mnogo si glupa.Na to se Marija približila njemu i kroz ludački osmehpočela da mu se krevelji u lice:– A ti si mnogo pametan! Ti si najpametniji! Ti siprepametan!Luka u tom trenutku steže zube i pesnicu, ali se suzdrža isamo je odgurnu od sebe.– Skloni mi se, pička ti materina, ubiću te!– Ubij me! Ubij me ako hoćeš, baš me briga! – vikala je, apošto on nije obraćao pažnju na nju, pala je na kolenadramatično. – Dokrajči me, skrati mi muke, samo da ne gledamkako se ona fuksa šeta našim stanom! – cičala je dodirujućirukama pod, kao da ga mazi.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 240Luka ju je samo prezrivo pogledao kako se valja po podu ihisteriše. Zavrteo je glavom, okrenuo se i izašao.Te večeri je, prvi put nakon mnogo godina, spavao kodViktora, u svom starom kraju, tamo gde su nekada počinjale izavršavale se sve avanture, sve borbe, sve žurke. Sve ljubavi.Tamo gde su ulice osvetljene slabašnim žutim svetlom, gde semože sakriti u tišini. Gde u to doba godine asfalt pokriva mekožuto lišće, na koje se može pasti, a da se ne ogule kolena.* * *Premda je novi vlasnik stana predlagao svom prijatelju daselidbu odloži čak za sledeću godinu, kada bi eventualnomogao da mu vrati novac i zadrži stan, Luka, iako zahvalanzbog te velikodušne ponude, opet nije hteo da pristane na takvepovlastice koje su, po njegovom mišljenju, u sebi nosile dozusažaljenja. A on nije hteo da ga iko sažaljeva, dok je još mlad,zdrav i u punoj snazi. Hteo je da što pre završi sa time, ali eto,zbog Marije, a i zbog velike vrućine, rešio je da selidbu odložiza jesen. Čak i do tada je većinu vremena provodio na Dorćolu,u svom starom stanu ili kod Viktora.Marija je celog tog leta bila rastrzana između svoje dvevelike ljubavi: luksuznog prijatnog potkrovlja sa bazenom, odkoga nije mogla da se odvoji na jednoj strani, i svog pomalootuđenog dečka Luke, koji je vrlo sumnjivo provodio mnogovremena u tom odvratnom zagušljivom starom stanu, čiji ključjoš nije imala, pod uticajem onog pakosnog Viktora, koji samogleda kako će da mu utrapi neku kurvu. Bah!Leto je nezaustavljivo prolazilo i, htela - ne htela, ona semorala suočiti sa činjenicom da će uskoro napustiti taj stan zakoji su je vezivale brojne uspomene iz prethodnih godina. Bio jeobičan jesenji dan, onakav što bojom neba ubedljivo dokazujeda je leto prošlo, a da zima neće skoro. Marija je bila sama utom otuđenom potkrovlju. Imala je puno posla koji joj se nijeobavljao. Povrh svih njenih muka, morala je još i da pakujesvoje stvari i počisti sve tragove za sobom, kako nešto njenoslučajno ne bi ostalo u posed Tini. Bezvoljno je trpala neke
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić241sitnice u velike kartonske kutije i prisećala se svakog trenutka iztog prostora, od one prve večeri kada je sasvim slučajno ipomalo bojažljivo sa Dacom otišla na žurku kod nekog tamolika čiji je otac „neki kurac u vladi“. Onda, kada joj je taj likotvorio vrata, odmah se na prvi pogled zaljubila u njega (bila jesklona da veruje da je tako bilo), i u taj njegov stan, u njegovodruštvo, u ceo njegov svet u kome je živeo. Prisetila se i oneprve noći provedene na bazenu, a zatim u njegovom krevetu,na galeriji ispod pedeset zvezda američke zastave, i prvogbuđenja u prijatno rashlađenom prostoru koji miriše na voće,svetlucanja vode u bazenu i limunova na terasi, čije je lišćeimalo boju Viktorovih očiju, koji se tog jutra iznenada pojaviopred njom u gaćama.Možda zbog ove poslednje misli, ili zbog cele potresnesituacije, ruke joj zadrhtaše i ona ispusti neke DVD diskove kojise prosuše po podu ispred nje. Prikupila ih je i pokušala da ihvrati svaki u svoj omot, ali je jedan bio višak, a na sebi je imaosamo datum ispisan crvenim markerom: 15. 9. 2003. Šta je tomoglo da znači? Marija se nije sećala da se nešto bitno dogodilopetnaestog septembra prošle godine. Ako se i dogodilo, onda senije dogodilo njoj. I gde sada da ga stavi? Treba pobacati svenepotrebne stvari koje samo prave nered!Ubacila je CD u plejer.PLAY MOVIE„A sada ćemo uraditi još jedan mali eksperiment“, čulo seiz zvučnika, a na ekranu se pojavilo poznato lice. „Proverićemokako dečacima rade testosteroni posle brze vožnje.“– Bože, pa to je ona glupača Tina – pomislila je Marija. –Šta će ona uopšte ovde? Jao, vidi je molim te, kako se samouvija, kao drolja neka. Ko dovlači ovakve diskove ovde?! To jesigurno Džezerovo maslo, on je sigurno ovo doneo. E moj glupiLuka… Luka!? Ma, šta je ovo? Gde je ona ovo? Pa… Ovo je…Ovo je ovde! Šta ona to radi? Oh, ne! Oh, ne… I Viktor! Šta seovde dešava? Ah!!!STOP
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 242Marijino lice se sijalo obliveno hladnim znojem. Oči su jojbile sjajne, a u njoj se kovitlalo neprebrojivo mnogo utisaka, odgneva što je upravo videla kako se Tina ljubi sa Lukom, do jošjačeg šoka, grča u grlu koji je davi, zbog prizora Viktora kojipod Tininim rukama ostaje bez majice. I tu je prekinula. STOP!Srce joj je tuklo kao ludo i osećala je vrtoglavicu. Htela je daizvadi disk iz plejera i polomi ga u komade, ali ne! Te slike! I štasledi? Da li su sve snimili?Došlo joj je da plače, ali je bilo previše adrenalina u njenimvenama da bi sada plakala, i previše hormona joj je pojurilo uglavu da bi sada mogla mirno da zamišlja kako se sve tonastavlja. Ustala je i pojurila do lifta. Zaključala je sve ulaze ioslonila se leđima na zid.Samo mirno. Samo mirno!Zgrada ispod nje se rušila i ona je propadala krozprazninu dok su joj se pred očima još menjala svetla semaforana Bulevaru. Zeleno. Žuto. Crveno. STOP!Šta sada? Kolena su joj se tresla, kao da je upravopogledala samoj smrti u oči. Ili, kao da se ponovo rodila i poprvi put ugledala svet oko sebe drugim očima. Ne, to uopštenije preterano poređenje, jer je osećala da posle svega ovogaona više nikada neće biti ista osoba. Kao ujed vampira, znala jeda će te pokretne slike, koje je toliko uzbuđuju, otvoriti jednumračnu jamu u njenoj duši. Onu tajnu raku u koju je ona davnozakopala neku bivšu sebe, zajedno sa svim svojim ranimsagrešenjima. Godinama je sedela na poklopcu te jame,pritiskala, gušila, nadajući se da nikada ništa iz tog mraka nećeugledati svetlost dana, a sada će sve to pokuljati vani i obuzetijoj telo i dušu, podsećajući je da je ona samo čulno bićezaljubljeno u slatki život.Zar treba da žmuri pred njim?Žuto. Zeleno.PLAYPrstima je štipkala donju usnu koja je vlažno sijala, azenice su joj se širile, dok je izbezumljeno, bez daha, bez ijednog
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić243treptaja, gledala kako se Tinin dokumentarni projekat pretvarau hardkor porno grupnjak. Vrtoglavo orgazmično uzbudljiv, sazgodnom crnkom i njenim lepim dečacima u glavnoj ulozi.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 24439.Beograd, 2004 – 2005.Možda je to nekome izgledalo kao jedna obična selidba, izjednog stana u drugi, u okviru šireg centra istog grada, ali zaLuku, a pogotovu za Mariju, to je bilo više od promeneprostora. Bila je to selidba iz jednog sveta u drugi, iz jednoglagodnog raskošnog života, ispunjenog svetlošću i prijatnimmirisima, u mračan i zagušljiv decenijski talog proseka. Luka setrudio da nekako održi stvari pod kontrolom, iako mu je odstare slave i bogatstva ostao samo automobil i Red Roadster,kafić koji mu se sada nalazio u komšiluku. Tek kada je ostaojedini izvor prihoda, pokazalo se da taj lokal uopšte ne poslujetako dobro i da su mu rashodi ogromni. Porezi, takse,održavanje prostora, plate mnogobrojnog osoblja, sve je tojedva pokrivao prihod od manje-više skromne posećenosti,naročito u zimskom periodu. Pored toga, policija je neprestanomotrila na Luku, redovno ga privodila na razgovore iraspitivala se za njegovog oca.Ali, da se ne lažemo, Luku je ipak najviše mučila Marija,njeno očigledno i konstantno loše raspoloženje, njeni teškiuzdasi i zahladnele zajedničke noći, sada kada mu je podrškanajviše trebala. Njoj je nešto nedostajalo, ona je bilanezadovoljna i to je bilo jasno, ali on možda nije bio spreman daotkrije šta je posredi. Jer, do kakvog zaključka o njoj ili o sebi jemogao da dođe?Na neki način, ta devojka je bila pokazatelj njegovoguspeha i moći. Kao orden koji je godinama zasluženo blistao nanjegovim grudima, a sada je polako počeo da tamni. Da li jedošlo vreme da ga preda nekom drugom, baš kao što ju je oddrugih i nasledio? Zbog svega toga njega je zahvatila nekahronična blaga depresija, koja je mogla da bude rasterana
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić245jedino skupim opojnim sredstvima ili vratolomnim trkamasrpskog ruleta, koje su mu, kao eliksir, vraćale samopouzdanje iželju, a pri tom nisu bile zanemarljiv izvor prihoda, vrlo dobrazakrpa za rupe u njegovom budžetu.Ali, da li je ona zaista bila orden, zvanično i autentičnoodličje za grudi uspešnih mladića u gradu, ili samo pozlaćenipetoparac okićen dijamantima? Ispraćena iz brilijantnog životaonim snimkom koji joj je trajno promenio sliku koju vidi u glavikada zatvori oči, Marija više nije mogla biti ista osoba, iako Lukijoš ništa nije rekla u vezi toga, iako se trudila i nadala da ćeuskoro sve biti kao nekada. Međutim, kako su dani prolazili, anjeni nokti počeli da se listaju od vode i deterdženta kojima jemorala da pere sudove jer su zaudarali iz sudopere, njenoptimizam je polako nestajao. Novu 2005. godinu čekali su saViktorom i Dacom, u stanu na Dorćolu. Svejedno su im većdosadila ta bučna fensi mesta, a ništa nije lepše od prijatnedomaće atmosfere u društvu prijatelja. Zar nije tako?Zašto Marija plače sama u kupatilu?Naprasno je počela da ide na fakultet, iako njenostudiranje više nije imalo nikakvog smisla s obzirom da većčetiri godine studira, a još nije dala ni sve ispite iz prve godine.Ponovo je počela da se druži sa Željkom i sve češće je spavala usvom stanu na Bulevaru.– Stvarno ne znam šta više tražiš sa tom propalicom? –govorio joj je Željko kolutajući očima. – Mislim, frajer ti jepuk’o, nema više kinte, a pored toga je i psihopata.– Znam, dušo moja, ali godine su to, nije lako… –odgovarala je ona uz uzdah. – Za njega me vezuje toliko lepihtrenutaka.– Kojih lepih trenutaka?! – zaprepastio se Željko. – Tuče?Svađe? Uvrede? Prevare?– Ma, daj, Željko, nije to bilo baš tako kako tebi izgleda.Bilo je toliko prelepih trenutaka u našoj vezi.– Bilo pa prošlo. A šta te u budućnosti čeka? Pogledaj se uogledalu, Marija, molim te, pa ti možeš imati svakog frajera ugradu! Sada si najlepša. Luka je možda bio dobra odskočnadaska, ali sada ti je potrebno više.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 246– Ne znam… Još uvek me nešto čvrsto veže za njega. –zamislila se ona. –Valjda je to ljubav.Ljubav. Oduvek je ljubav ženama bila izgovor za razneneslavne stvari. Možda je nju za Luku zaista vezivala ljubav,može se to i tako reći. Ali, ljubav prema čemu? Ili prema kome?U novom starom stanu Luka i Marija su spavali u bračnojsobi njegovih roditelja, tamo gde je nekada spavala njegovamajka sa njegovim ocem. Viktor više nije bio njihov nezvaničnicimer, iako je bilo mesta za njega u nekadašnjoj Lukinoj sobi.On je i dalje bio često prisutan u njihovom životu, ali je vrloretko spavao kod njih, naročito kada je Marija bila tu. Njegovstan je bio blizu, u neposrednom komšiluku, a tamo više nijebilo velike gužve, pošto se u međuvremenu jedna njegovasestra udala, a druga preselila, pa je bilo najpraktičnije za sve daon ipak spava kod svoje kuće. Zar Marija nije oduvek želela daga se otrese, da joj se više ne šeta razgolićen po kući, jedenjihovu hranu i živi o njihovom trošku? Čak je Luka sada češćeišao kod Viktora na ručak, jer je Viktorova majka bila vrlosažaljiva što on živi sam, i što je praktično ostao bez obaroditelja. Baš kao nekada.U proleće 2005. godine, kada se sneg otopio, a asfaltprosušio, ponovo je počela sezona uličnih trka. Doduše nanekim novim ulicama, jer su se još neke od tog proleća zvaledrugačije. Zvanično su nestale neke čuvene ulice, kao na primerulica 29. novembra ili Narodnog fronta, u skladu sademokratizacijom zemlje i raskidom sa bivšim komunističkimrežimom, kao i Bulevar mira, valjda u skladu sa time štoBeograd pre može da se pohvali nekim ratom nego li mirom.Ovo je, naravno, samo dodalo još malo konfuzije kodBeograđana, koji su i pre toga kuburili sa identitetom, asvejedno se nisu sećali na šta se odnosi 29. novembar.Upravo jedne prijatne noći, subota na nedelju, kada seMarija tiho prisećala kako bi, u srećna vremena, u to dobagodine ona obično planirala sezonsku kupovinu odeće, obuće inakita, Luka je dobio ponudu od Džezera da odradi neki
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić247„poslić”. Ona je ležala na krevetu i menjala kanale natelevizoru, dok se Luka spremao da izađe.– Kuda ćeš? – pitala ga je, pošto je prisluškivala njegovtelefonski razgovor.– Imam posla večeras, kasno ću se vratiti – odgovorio je,dok je oblačio svoju specijalnu kožnu jaknu za vožnju.– Opet ideš da se vidiš sa Džezerom? – počela je da gunđa.– I opet ćeš da voziš one tvoje sumanute trke…– E, pričali smo već o tome, prestani da me smaraš.Marija je ućutala. Posle toliko njegovih vožnji više nijeimala snage ni volje da se sa njime oko toga raspravlja. Ali,onda se setila… Setila se da, ako Luka pobedi, (a to je vrloverovatno, s obzirom da je on, reklo bi se, neki mag za tunjihovu igru, koji ne ume da izgubi) nakon trke će svi otićinekuda da proslave, i s obzirom da je ona znala koliko je onnapaljen posle svake vožnje, to je značilo samo jedno.– Hoću da idem sa tobom! – rekla je odlučno.Luka je zastao i pogledao je kao da je skrenula pameću.– Jesi li normalna?– Zašto? – čudila se ona. – Zašto ja ne mogu nikada daprisustvujem tim trkama.– Zato što to nije za žene.– A Tina? Kako Tina može da prisustvuje.– Daj, Marija, ne zanosi se. Ti bi verovatno tamo počela dakukaš i histerišeš, ako ne bi pala i u nesvest. Na kraju krajeva, tine podnosiš ni Tinu ni Džezera, i nema šta da tražiš u njihovomdruštvu.– Nema veze, ja baš hoću sada da idem, neće mi smetati –bila je uporna u nameri da ga ubedi, pa je njen glas postao mek,a pogled molećiv. – Neću praviti probleme i neću ti smetati.Radiću sve što mi kažeš. Baš bih volela da budem uz tebe kadapobediš, da vidim kako to izgleda… Da ti prva čestitam…– Šta je tebi? – Luka nije mogao da prokljuvi otkuda njojodjednom toliko razumevanja. – To je opasno i nije za tebe,maco, veruj mi – prišao joj je i poljubio je.Ona nije imala hrabrosti da kaže pravi razlog zašto joj seide sa njim, a on upravo zbog tog istog razloga nije hteo da jepovede.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 248– A nema ni mesta u Roudsteru, moram da pokupimViktora – reče i pođe ka izlazu.Viktora da pokupi! Znala je!– A hoćete li, možda, posle svi da svratite ovde? –povikala je za njim.– Ne brini se, nećemo – odgovorio je i izišao, ne sluteći dato nije odgovor zbog koga ona treba da bude bez brige. Bašnaprotiv!Dugo posle toga Marija nije mogla ni oka sklopiti. Unjenoj glavi su se neprestano smenjivale scene automobila kojivelikom brzinom prolazi kroz Terazijski tunel, u suprotnomsmeru, spuštenog krova, sa ugašenim svetlima, a u susret mudolazi autobus gradskog prevoza; onda, u sledećoj sceni, Lukaizlazi iz auta nasmejan i grli se sa Viktorom i Džezerom; uzimaod nezadovoljnih suparnika kovertu nabreklu od novca; usledećoj sceni u njenoj glavi oni su već svi goli, kao na onomDVD-u.Uzela je telefon i pozvala Luku na mobilni. Nije biodostupan. Možda mu se nešto dogodilo? Već je prošlo tri sataposle ponoći, gde bi mogli biti? Možda su ipak kod Viktora, ilimožda kod… Samo to ne!Strepeći pozvala je vrlo dobro poznati broj – njen staribroj, fiksni telefon u njihovom bivšem stanu u potkrovlju.– Halo, dobro veče – kevtala je kao pudla nova vlasnicastana, dok se u pozadini iza nje čula glasna muzika i galama. –Haaaalooo… Dečaci, devojke, tiše malo, molim vas, pa ništa nečujem! … Halo!Dečaci!? Devojke!?Marija zareža, tresnu telefon o pod i on se rasturi po sobi.Vilica joj se tresla i nije mogla da diše od nervoze. Dah joj je biokratak i plitak i činilo joj se kao da će se ugušiti, da će joj glavapući i da će umreti. Oznojenim dlanovima pritiskala jeslepoočnice, ali to nije moglo odagnati ni bol, niti bludne slikekoje su joj opsedale svest i razdirale dušu. Ustala je i šetala posobi, ali su je tišina i senke koje je bacalo slabo žuto uličnosvetlo još više plašile i uznemiravale. Htela je da pozove Željka,ali drhtavim i znojavim rukama nikako nije mogla da sastavi
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić249telefon koji je razbila, što ju je još više iznerviralo, pa je opetiskalila bes na njegovim ostacima. Možda bi trebalo da pozoveDacu! Da joj napiše poruku: Da li znaš gde ti je sada dečko? Ali,možda ona zna gde je on. Možda je nije briga. Kako neko možeda bude takav? To je suludo. Da je ona na njenom mestu… Daje Viktor njen dečko… Ah!Na kraju joj nije preostalo ništa drugo nego da iz činije salekovima iskopa jedan besedin.Napokon, uspavana štiklama prolaznika koje odzvanjajusa dorćolskih pločnika, lagano je tonula u prazan i tup san –besmisleni san bez sadržaja. Međutim, nije bilo tog umirujućegsredstva koje je te noći moglo tako čvrsto da je uspava, pa da nečuje Luku koji se u zoru vratio u stan. Odmah je pridigla glavu iosmotrila ga u slabom svetlu ranog svitanja. U očima mu sevidelo da je pijan, omamljen i umoran, ali se njoj ipak činio takolep i zadovoljan, dok se svlačio u tom polumraku. A onda,pošto je legao u krevet pored nje, duboko udahnuo i spustio sanna svoje kapke, Marija je odmah osetila neko čudno prisustvopored sebe. Prisustvo koje nije bilo strano, koje nije bilonepoželjno, već samo nekako novootkriveno i zbog togaizazovno – prividno prisustvo treće osobe u njihovom krevetu,koje je Luka doneo sa sobom.Vrhovima prstiju dodirivala je kožu na njegovom ramenu,kao da ga prvi put dodiruje. Približila je svoje lice i omirisala gaduž vrata, ramena i nadlaktice, i činilo joj se da jasno osećapoznati miris zelenog limunovog lista, njoj zabranjenog južnogvoća, i još miris alkohola, benzina, cigareta i neprospavane noći.Miris kože. Sve ju je to toliko uzbuđivalo, da je morala i nausnama da oseti taj ukus.– Mhmm… Ne… – promumlao je on kroz san.Ali ona nije mogla da se zaustavi, ne nakon što je okusilatu čaroliju sa njegove kože. Zavukla je ruke ispod čaršava idodirivala ga.– Nemoj, maco… Spava mi se… – progunđao je on, slatkoi sanjivo, i okrenuo se na drugu stranu.Marija se zagledala u njegova leđa. Pomislila je kako, eto,posle svega, iz te perspektive i u tom polumraku, sa svim timmirisima i ukusima na sebi, taj muškarac što leži pored nje
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 250uopšte ne mora biti Luka. A onda se brzo, kao da se nečeguplašila, okrenula na drugu stranu. Osećala se jadno, zaistajadno zbog sebe i svojih misli. Njena skrivena žudnja svakogadana postajala je sve jača i jača, toliko snažna da više nije moglada je kontroliše, da je ponekad drhtala zbog nje. Tresla se i sada,kao da joj je hladno, a na oči su joj krenule suze. Oplakivala jesebe, onu staru Mariju koja je nekada bila spremna da uradi svešto je potrebno da dođe do zacrtanog cilja. Sada ne samo da nijebila spremna da preduzme nešto, već nije bila dovoljno hrabrani da sebi zada cilj.Dok je grizla vrh prekrivača, mislila je o tome kako,definitivno, ovako dalje neće moći sama sa sobom, i kako će većsutra morati da uradi nešto da rastereti svoje srce.* * *Sutradan popodne, kada se Luka probudio i izvukao izkreveta mučen glavoboljom, Marija ga je čekala sedeći zakuhinjskim stolom. Istog trenutka pored njegove glave proletelaje plastična kutijica sa CD-om, udarila u zid i raspala se.– Koji ti je kurac, jesi li normalna, jebo te?! – povikao je on,naglo rasanjen.– Kurvaru! – zarežala je Marija kroz zube.Prethodno se odlično pripremila za ulogu uvređene iprevarene devojke, koja je, baš tog jutra, čisteći po stanu, prviput slučajno naletela na eksplicitni dokaz sklonosti njenogdečka ka preljubama i orgijama. Samo da započne raspravu, danačne temu, pa će posle već nekako doći do svega što je tišti.– Šta pričaš? – čudio se on, zatečen njenom reakcijom.Odmah je pomislio da je saznala nešto od njegove najsvežijesinoćne avanture, pa je refleksno počeo da se pravi blesav, kaoda ne zna o čemu se radi.– Znaš ti dobro šta ja pričam i znaš bolje od mene sa kim sise jebao pred kamerom!– A, to… – Luka je uzeo DVD u ruke. Prisetio se te večeri,pa mu se na usnama refleksno pojavio smešak.– Tebi je to smešno? Ne vidim šta je tu smešno, idiote! –histerisala je ona.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić251– E, Marija – Luka se uhvatio za glavu – hajde ćuti malo.Boli me glava.– Boli te glava? Boli te glava od noćašnjeg orgijanja, je li?E, neću da ćutim! Dosta sam ja ćutala! Ti misliš da ja ne znamšta ti radiš i kako se zabavljaš dok ja trulim sama u ovom stanu!U ovoj rupi!– Šta ti znaš?– Znam, sve ja znam! I za Tinu, i za Sanju, i Minu… I kozna koliko još sličnih kurveštija imaš koje ne znam…– Vidiš, i sama kažeš da ne znaš… Zato bolje ćuti. Da sihtela da znaš više o… o svemu, ti bi bila sinoć tamo, sa mnom.– Pa, ja sam htela sinoć da pođem! – povikala je Marija uočaju.– Htela si, da, ali bi onda bilo drugačije! – Luka je podigaoglas. – Onda bi bilo onako kako ti voliš da bude! Jer ti nikadanisi prihvatila moje prijatelje. Oni su za tebe ružni, oni su idioti,kurve, kreteni!!! Ti, zaboga, veruješ da su me oni uništili, da mije Džezer preoteo stan.– Šta, kao nije?!– Pa nije!!! – povikao je Luka na sav glas. – Nego mi senašao od pomoći onda kada mi je to najviše trebalo. Da nije bilonjega ja bih sada bio u zatvoru! Ali ti to ne razumeš, ti to neželiš da shvatiš. Uostalom, ti misliš da sam ja glup, prezirešmoje navike, nipodaštavaš moje potrebe, znaš samo za sebe! Tisi sebična i razmažena!– Nisam!– Jesi! – povika Luka, a onda spusti ton i nastavi smireno.– Ali nema veze. Ja sam te pustio da budeš takva. Nema veze.Ne znam samo šta više hoćeš od mene? Nudio sam ti daučestvuješ u tome. Je l sam te nudio? Ti si mogla da budeš natom snimku, ali ti nisi htela, tebi je to „fuj!“, „odvratno“,„bolesno“… U redu! Ne moraš… Ima ko hoće.– Možda sam… – Marija je htela da izusti ono o čemu jecelog tog jutra razmišljala da kaže, da se možda predomislila,ali kada je konačno dobila priliku glas joj je od uzbuđenjazastao u grlu.– U redu je! Ne moraš! – prekinuo ju je on, ne sluteći šta jehtela da kažeš. – Ja to poštujem. Različiti smo ljudi, imamo
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 252različite potrebe. Ti recimo voliš da ideš u šoping, ja ne volim. Ija te pustim da ideš sama, da kupuješ šta voliš, gde voliš, kolikogod da košta, uopšte ne ulazim u to… E, ja volim nešto drugo!– To nije isto, kretenu!!! – ciknula je Marija, a na oči su jojpojurile suze.– Pa i nije!!! – razdrao se Luka, unosivši joj se u lice prekostola, a na vratu su mu iskočile žile. – Tvoja zabava mene koštahiljadu evra, a moja zabava ne košta ništa, pa čak nekada idonosi novac!– Ti ništa ne razumeš!– Pa i ne razumem – Luka je opet spustio ton. – Nerazumem tvoj provincijski malograđanski mozak.– Je li?! – zainatila se Marija. – Moj provincijski mozak? Atvoj „urbani“ mozak je sagoreo od smoga i droge, pa nisi niprimetio kad si postao izopačeni perverznjak! Ti si bolesnik!– A ti si jedna obična seljanka obučena u Dolče i Gabana!– Prostaku!Kako je stajala naspram njega preko stola, Marija jedohvatila čašu sa vodom koja joj je bila pri ruci i u besu mu jeprolila po licu i grudima. On je skočio, hitro je uhvatio za zglobšake i snažno joj uvrnuo ruku, tako da se ona sva izvila i uz krikpala leđima na sto.– Je l’ te to Denis naučio da se tako polivaš vodom, kaokomunisti u skupštini, a, pička ti materina? – procedio je onkroz zube.Pošto joj je pustio ruku psujući je, Marija je otrčala udrugu sobu cvileći i trljajući zglob.– Ruku si mi iščašio, kretenu! – povikala je iz druge sobe.– Nije ti ništa – odgovorio je on, pripremajući sebi hranu izfrižidera.Posle nekoliko minuta, nakon što je ona neko vremeplakala nad svojom rukom koja je nije baš toliko bolela, pazatim opet razmišljala o svemu što su jedno drugome rekli,tražeći prave argumente u svoju korist i način da mu objasniono što želi, pojavila se opet na vratima kuhinje i iz vedra nebaizjavila ono što je smislila:– Ako već pričamo o tome, onda moram da primetim da javiše nemam nikakve zabave!
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić253– Šta, bre? – pogledao ju je začuđeno usta punih hrane.– Rekao si da je to tvoja „zabava“, i da ja ne treba da semešam u to, jer ja imam svoju zabavu, a to je šoping – govorilaje okrenuta njemu leđima, pokušavajući da uposli svojenervozne ruke brišući čaše. – E pa, ako nisi primetio, uposlednje vreme ja više nemam tu zabavu.Luka je belo gledao u njen potiljak, poluotvorenih usta, nemogavši da veruje da čuje to što čuje. Šta je time htela da kaže,pitao se? Da bi ona bila mirna i ne bi pravila frku zbog njegovihavantura ukoliko bi je pošteno isplatio i poslao u šoping. Baškao što je nekada i činio. I onda nije bilo frke. Svi su bili srećni.Znači, to je glavni problem.Progutao je hranu koju je žvakao. Učinila mu se užasnogorkom.– Znaš šta si ti – rekao je mršteći se. – Ti si jedna običnakurva koja se jebe za pare.Mariji se lice smračilo. „Kurva“, sablasno je odjeknulo unjenoj glavi kao u praznom tunelu. Udahnula je duboko ipočela teško da diše poluzatvorenih očiju. Oko vrata ju je neštostezalo. Nastavila je da trlja čašu sve brže i nervoznije, sve dokkrhko staklo nije puklo i poseklo je. „Obična kurva…“, opet jojje prošlo kroz glavu, dok je prstima razmazivala krv na svomlevom dlanu.Krv. Taj prizor probudio je u njoj neka dugo potiskivanasećanja – sećanja na krv koja je samo jednom potekla i ranu kojase nikada nije zacelila.„Jedna obična kurva koja se jebe za pare.“U stomaku joj se nešto okrenulo i osetila je mučninu, apred očima joj se smračilo. Okrenula se ka Luki i, potpunoneočekivano, kao divlja mačka skočila na njega i zarila nokte unjegovo lice. Pre nego što je on shvatio šta se dešava, ona je većiskopala brazde po njegovom vratu, obrazima i jabučicama.Siktala je kroz zube, kao hijena. U njenim mutnim očimaogledao se ubilački nagon pomešan sa gnevom i mržnjom, kojije njenom licu davao izraz pobesnele životinje. Niko je nikadanije video u takvom stanju, jer je to bilo jedno sasvim nepoznatoMarijino lice, koje će se sada, pošto je jednom izbilo napovršinu, sasvim sigurno uvek nazirati ispod njene prijatne
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 254spoljašnjosti. Luka se na trenutak prepao te mračne i opasneutvare koja je pretila da mu iskopa oči. Nikako nije mogaoprepoznati to stvorenje u koje se, naizgled zbog nekoliko reči,pretvorila njegova nekada mila i pitoma devojka. Otrgao se iznjenih kandži, držeći čvrsto obe njene ruke i gledajući je u očiispitivački.– Jesi li ti normalna?! – zbunjeno je pitao, kao da stvarnoočekuje odgovor, prestravljen njenim izrazom lica.Dok je ona zubima pokušavala da oslobodi svoje ruke iznjegovog snažnog stiska, i dalje ispuštajući nenormalne krike išištanje, on se pribrao i shvatio da mu je lice iskasapljeno, damu se niz vrat sliva krv, i da pomahnitala zver upravopokušava da mu odgrize parče ruke. Osetio je bol, i osetio beskoji iz njega proizlazi i koji mu je palio obraze i uši. Otrgao seod nje, zamahnuo rukom u širokom luku i udario je takosnažno, zakačivši početkom svog dlana njen obraz, da je njenolagano telo poletelo u stranu čitav metar ili dva, dok se njenaglava okrenula skoro pola kruga, a njena pljuvačka razletela nasve strane oko nje. Pala je na pod oborivši za sobom policu sasudovima koji su zvečali i razbijali se na pločicama oko nje.– Ja ću da te ubijem, pička ti materina luda! – psovao jeLuka, odlazeći u kupatilo i ostavljajući je da leži na podu uropcu. – Ludačo histerična! Ako nisi normalna, idi pa se leči!Kada je oprao krv sa sebe u ogledalu je mogao da vidisvoje unakaženo lice. Imao je jednu veliku posekotinu na levomobrazu, vrlo blizu oka, i ta je najviše bolela, zatim dve paralelneogrebotine na desnom obrazu, niže. Gornja usna mu je bilamalo razrezana i natečena i to je takođe veoma bolelo, a navratu je imao nekoliko poderotina. Zavrteo je glavom izaškrgutao zubima.Na podu u kuhinji Marija je plakala u polusedećempoložaju sa glavom okrenutom ka podu. Kosa je zaklanjalanjeno lice.– Ustani da te pogledam – rekao joj je Luka, i dalje ljut, alise u njegovom glasu osećalo i malo zabrinutosti. Setio se kolikosnažno ju je udario. Marija nije odreagovala, pa je on prišao,čučnuo pored nje i podigao joj glavu.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić255– Pusti me! – zacvilela je ona i okrenula glavu u stranu, alije on na silu opet okrenuo njenu glavu ka sebi i ispipao jojbradu.– Nije ti ništa, hajde ustani – rekao je strogo.Ali ona nije ustala odmah, već tek posle nekoliko minuta,nakon što je još jednom briznula u očajnički plač, a onda se opetmalo primirila. Pridigla se iscrpljeno i sva drhteći se odvukla ukupatilo.– Pogledaj šta si mi uradila! – povikao je on za njom,trudeći se da izbegne psovke i pretnje. – Iskasapila si me!Ali ona više nije reagovala na njega. Kada se vratila izkupatila, dok je obraz polako počeo da plavi i otiče, samo mu jeprezrivo procedila kroz zube:– Ti više nemaš nikakvog prava da me tučeš.I opet je Luka vrlo dobro znao kako da shvati ove reči.Sada više nema prava da je udara. Sada više nema prava ni daje drži pored sebe. Sada više nema ništa.– To ćemo još da vidimo – rekao je on.Toga dana Marija više nije progovorila ni reč sa Lukom.Možda nije planirala da sve ovako ispadne, ali to sada više nijebitno. Bitno je da ona ima povoda, da je dobila jasne smernicešta treba da uradi. Željko je bio u pravu. Ovo je gubljenjevremena. Spakovala je neke svoje stvari, pozvala taksi inapustila ga.Jednom za svagda.Valjda.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 25640.Beograd, 2005, pre Jovaninog dolaska.Sloboda u kojoj su se zatekli Luka i Marija posle raspadanjihove veze njoj nije godila, ali nije ni njemu. Jer, on je u tojvrsti slobode uživao i ranije, s tom razlikom što ga je kod kućeuvek neko čekao. Finansijski problemi koji su ga prethodnozadesili, gubitak političkog uticaja i moći kao i sukob s vlašćunisu ga ni upola toliko rastrzali kao razlaz sa Marijom. Ustvari,sve svoje prethodne probleme vešto je prevazilazio verujući usvoju sposobnost da obezbedi bolju budućnost, zajedničkubudućnost svih njih – njega, Marije, Viktora, pa čak ako treba iDace, ili već neke druge Viktorove izabranice – ali, pošto jeMarija napustila tu grupu, nekako ga je sve to iznenadadotuklo. Nije bilo sumnje da je on mogao da osvoji neku drugudevojku, možda podjednako lepu i zgodnu kao što je Marija,možda čak mudriju ili skromniju, ali… Sve te druge devojke,koje je on i do tada sretao, one za njega nisu bile nepoznanica.Ne, one su već godinama bile samo „druge devojke“, sretao ihje, imao ih je, znalo se čemu one služe, i odjednom sada treba darazmišlja o njima kao zameni za Mariju. Eto – „zamena zaMariju“! Stalno mu izleću takve stvari!Nije se tu radilo ni o njenoj nenadmašnoj lepoti,zavodljivosti ili šarmu, niti o sladunjavoj umetnosti življenjakoja je išla uz nju. Nije bilo u pitanju čak ni vreme – godine kojesu proveli zajedno, navike i slične stvari. Nije to imalo tolikoveze sa njom. Radilo se o njemu. O onom dečaku Luki, koji jejednom davno, pre mnogo godina, dok je još nesvesno verovaou bajke, pomislio da je sreo devojku iz snova. Te večeri jenedodirljiva princeza najlepše kože koju je on ikada video sadrugim muškarcem odjezdila dorćolskim ulicama u ispoliranimkočijama marke BMW.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić257To nikada neće zaboraviti.Te večeri je prestao da veruje u bajke, iako se ono što senjemu kasnije dogodilo može s pravom smatrati bajkovitim, alisa nekim drugim obrasci i nekim drugim srećnim završecima.Kao magla koja se spusti na grad, preko njega su se provaljalegodine kojih on sada može da se seti jedino kao nekog sna,lepog ali nestvarnog dešavanja koje ne daje osnova da se nazivačak ni uspomenom. Bio je neko, mogao je imati sve, i sada muse čini da je možda mogao bolje, da je mogao više. Ali sada jekasno. Sada više nema ništa.„On više nema nikakvog prava da je tuče.“Zbilja tužno.Ponovo je bio tu, na početku. U svom starom kraju, usvom starom stanu, sam. Dok ga je bolelo, bolelo je, a onda je,kada ne bi imao pri sebi nikakvih sredstava da zamagli crnarazmišljanja, sve to počelo strahovito da potkopava njegovustečenu sujetu, da razdire njegov ego, da ga žesti.– Je l’ ti misliš da je ona mene na kraju izjebala, a brate? –pitao je Viktora, a ovaj je samo slegao ramenima, smatrajući daje bolje da ne otkrije svoje mišljenje o njoj. „Sponzoruša, brate,teraj je u kurac!“, Luka se setio Viktorovih reči od pre sedamgodina. Tada je trebalo da zvuče utešno. Sada nisu bile nimaloutešne. Naprotiv. Mučile su ga toliko da zbog njih nije mogaoda spava.Sa druge strane, Marija je pokušala da opet otpočne svojljubavni život iz početka, a svaki početak sa sobom nosi novuenergiju, sveže ideje i ambicije. Rane na njenom licu zarašćebrzo, a one u srcu, te se ne vide, pa samim time i nisu nekifaktor. Srediće se, ona to ume, i izgledaće fantastično. Onazaslužuje boljeg muškarca od Luke i bolji tretman. Nakon svihtih godina provedenih sa njim ostalo joj je mnogo toga. Naprvom mestu – gomila garderobe, vrlo kvalitetne i skupe, amnoge toga je samo jednom obukla. Obuća, šminka, nakit, svemarkirano i moderno. Imala je dovoljno belog i žutog zlata, daje mogla da živi nekoliko meseci samo prodajući taj nakit, a dapri tom ne dira svoje omiljene brilijante. Doduše, skoro sve to je
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 258ostalo kod Luke, i sada je ona smišljala način da to povrati, a dase ne sretne sa njim, ako je moguće.Marija je, u svakom slučaju, mislila da bi bilo pametno daposle razlaza sa Lukom ipak zadrži sve ono korisno što možeda se zadrži. Pored materijalnih vrednosti, tu je takođe mislila ina prijateljstvo sa Dacom, koja joj nije naplaćivala usluge usvom salonu, iako je time rizikovala da naleti na Luku ili, ne dajbože, na Viktora. Da, nakon što je rešila da otpočne novi život,bila je čvrsta u uverenju da je on, posredno i neposredno, bioglavni krivac za njenu nesreću. I, pošto ga nije viđala, bilo joj jelako da zamisli da ga mrzi iz dna duše.Kao što ga je, je l’ te, oduvek i mrzela.Tako je od Dace saznala da se, otkako je ona otišla, Luka iViktor ne razdvajaju, da ručaju kod Viktorovih, a spavaju kodLuke i da su vrlo često pijani i drogirani i verovatno da svakevečeri privode nešto, jer je Viktor Dacu potpuno zapostavio.Jebi ga, morao je da se nađe drugu u nevolji, mislila je Marija, anije dozvoljavala sebi da se zbog toga potresa. To nju više nezanima. Od Dace je takođe saznala da će Luka jedne večeri otićina neku utakmicu sa Viktorom, pa je iskoristila tu priliku,budući da je još imala ključ od njegovog stana, da upadne tamoi pokupi sve što joj je ostalo. Na kraju je ostavila taj ključ unjegovom poštanskom sandučetu, smatrajući da joj više nikadau životu neće trebati.– Ipak me jeste izjebala, brate… – bio je jedini Lukinkomentar kada se te večeri vratio sa Viktorom u svoj stan izatekao prazne police, fijoke i ormare. Sve to je samoupotpunjivalo onu sveobuhvatnu prazninu koja ostaje kadaneko ode, prazninu u srcu, u prostoru i u vremenu. Samapomisao da će, nakon svega, ona pre ili kasnije pripasti nekomdrugom, da će drugi muškarac uživati u njenim hipnotičkiotrovnim mirisima, ljubiti njen nežni vrat, dodirivati njenusvilenkastu kožu, izluđivala ga je do besvesti. Taj drugimuškarac – sigurno će biti dobrostojeći, uspešan, ugledan, jerona voli jedino takve. On je i sam nekada bio takav. A ona jesada, više nego ikada, u stanju da osvaja takve. Činjenica da jeon zaslužan za to nije ga činila nimalo spokojnijim.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić259Nakon što je popio nekoliko pića njegova mašta radila jevrlo intenzivno, te je bio u stanju da iskonstruiše beskonačnomnogo situacija koje su sve išle u prilog tome da je ona njegaizradila i da je on ispao budala.E, neće moći!Pozvao ju je na mobilni, ali je ona odbila njegov poziv.Onda je pozvao na fiksni, ali se ona nije javila, znajući da je toopet on. Nije mu preostalo ništa drugo nego da ode pred njenavrata. Ona najpre nije htela da otvori, pretvarajući se da nije ustanu, ali je on postao toliko bučan, da je to uzbunilo sve ostalestanare u zgradi, pa je na kraju ipak otvorila. Njegovo smrknutolice i mutni pijani pogled ulivalo joj je strah. Iako nije prošlomnogo vremena od kako je pobegla od njega, ponovni susret sanjim nije je ostavio ravnodušnom. Noge su joj zadrhtale, a rečisu joj zastale u grlu. Ušao je ne čekajući njeno odobrenje.– Zašto ne odgovaraš ma moje pozive? – pitao je, osvrćućise da vidi da li je sama. – Šta ovo treba da znači? – pokazao jena još neraspakovane kese sa stvarima koje je ona donela iznjegovog stana.– Samo sam uzela svoje stvari… – rekla je ona preplašeno.– Da… – progunđao je on. – Meni iza leđa. Kao špijun.Kao miš, izvukla si se iz ove rupe u kojoj se kriješ, uzela šta titreba i ponovo se zavukla u rupu. Bedno…– Ako ti misliš da nije trebalo da ih uzmem, ja ću ih vratiti.– A šta će meni tvoje stvari?!!! – zaurla on šutirajući jednuod kesa iz koje se rasuše njene krpice.– Šta onda hoćeš od mene?! – vrisnu ona.– Hoću da se vratiš – odgovori on, ozbiljno, kao da to nijebila molba za pomirenje, kao da je to bila samo njegova željakoja se nužno mora ostvariti.– Luka, molim te, ostavi me na miru… – prošaputala jeona kroz suze.– Neću te ostaviti na miru dok ovo ne raščistimo! Nemožeš tako da odeš, kao da među nama nije bilo ničega, i to svesamo zbog jedne glupe svađe.– Glupa svađa?! Ti ovo nazivaš glupom svađom? – Marijaje pokazala na svoju usnu na kojoj je još bilo posledica onogudarca.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 260– Marija, nemoj da me zajebavaš, nisam toliko glup! –Luka je tresnuo rukom o sto. – Tukli smo se i ranije, pa smo semirili. Oprostili smo jedno drugome mnoge stvari. U čemu jesada problem? Evo, žao mi je, ako to hoćeš da čuješ! Žao mi je! –Luka je urlao, kao da time postiže da ona bolje oseti koliko jenjemu žao.– E, ja ne mogu više da praštam – reče ona, skupivši malohrabrosti. – Dosta mi je svega! I tuča, i svađa, i tvojih hirovakoje ja treba da tolerišem, tvojih prijatelja, preljuba… Ne moguviše…– Da, sada ti odjednom sve smeta. Sada sam ja za sve kriv.Reci mi, molim te, kako ti ranije nije ništa smetalo, kako smoranije mogli da budemo srećni, kada sam ja toliko loš? Što nekažeš, u čemu je sada problem?– Nisi ti loš. Ja sam loša! Ja sam nepodnošljiva! Šta ću ti ja,kad sam takva? Glupa sam, razmažena, nestabilna… Sam sirekao šta sam ja. Kurva. – Marija je podigla glavu visoko ustranu dajući svom izgledu neko dostojanstvo, a svojim rečimaironičan i zajedljiv ton. – Ako sam ja to, ostavi me onda. Baci mekao iskorišćenu stvar! Ja ću se već nekako snaći. Ne brini zamene. Za moj zanat će uvek biti posla…– Nemoj da se praviš pametna, Marija!!! – zaurla Luka ijednom rukom prevrnu kuhinjski sto sa koga se, uz mnogobuke, razleteše kuhinjske sitnice koje su se tu našle. Marijavrisnu i otrča u drugu sobu, uplašivši se da bi mogao ponovoda je povredi.On je pošao za njom. Marija je klečala pored kreveta, licazabijena u jastuk i ridala. Pogledala je u njega. Oči su joj bilekrvave, šminka razmazana, lice natečeno i preplašeno.– Možeš da me ubiješ… – jecala je ona – možeš da mesiluješ, možeš da radiš sa mnom šta hoćeš… ali me ne možešnaterati da te volim!– To ćemo još da vidimo – rekao je on i izašao iz sobe.Marija je ponovo zagnjurila glavu u jastuk i plakala.Osećala je kako se njen život polako pretvarao u pakao, a onanije imala nikakvu moć nad onim što joj se dešavalo. Bila bisrećna da je u tom trenutku mogla da umre. Proklinjala je sebešto se rodila kao žensko.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić261Luka se vratio u kuhinju i u frižideru pronašao neku starupolupraznu flašu džina. Seo je na stolicu, uzdahnuo, i nategaonekoliko puta iz flaše. Pored njega je bio prevrnut sto, a svudaunaokolo rastureno kuhinjsko posuđe i Marijina garderoba izkese koju je malopre pocepao. Uzeo je jedan korset koji joj je onkupio i pomirisao ga, a zatim ga besno pocepao, kao da je odpapira. I onda je nastavio, majčicu po majčicu, suknjicu posuknjicu, veš, čak i farmerice od debelog teksasa, sve što mu jepalo pod ruku, sa lakoćom je kidao, cepao, rastrzao.– Ne! – uzviknula je očajnički Marija koja se pojavila navratima da vidi šta on to radi. Pritrčala je i počela da otimagarderobu od njega. – Zašto to radiš?!– Pusti me! – cimao je grubo tkanine iz njenih ruku, svedok je nije celu bukvalno bacio u stranu.– Nemoj to da radiš, molim te, Luka – preklinjala je ona.– Hoćeš da živiš bez Luke?! – škrgutao je on kroz zube. –Videćeš onda kako je to. Molićeš me da se vratim.– Ti si potpuno poludeo! – ridala je ona sedeći na podu.U tom trenutku neko je grubo zalupao na vrata i povikaoda otvore. Luka je pogledao u vrata pa u Mariju. Ona ješmrckala i gledala zbunjeno. Ustao je i otvorio vrata, a u stan suušla dva policajca. Neko iz zgrade ih je sigurno pozvaouznemiren bukom i vrištanjem. Marija je brzo ustala sa poda.– Šta se ovde dogodilo? – pitali su gledajući nered po sobi.– Malo smo se prepirali – odgovorio je Luka.– Malo ste se prepirali… – ponovio je jedan policajac ipogledao u Mariju. – Jeste li vi dobro? Je l’ vas tukao?– Nije – odgovorila je ona, brišući suze. – Samo smo sesvađali.Znala je da, ukoliko ga ocinkari kod policije, da će joj tokasnije sigurno presesti, pošto je već stigao da joj uputi jedanpreteći pogled, koji policajci nisu uhvatili. Oni su se ondaraspitali čiji je to stan i uzeli su njihove lične karte. Preko radioveze su ih proverili.– Luka Milošević – prozvao je policajac, kao da je uprostoriji bio još neko ko bi mogao da bude Luka.– Molim – odazvao se Luka.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 262– Ti pođi sa nama, a vi gospođice, vi možete ostati. Osimako nemate da nam kažete nešto što vas muči.– Nemam – odgovorila je Marija, a imala je toliko toga dakaže, toliko joj je ležalo na srcu, da nije bila sigurna da li jojtreba islednik ili psihijatar da je sasluša.– Dobro – rekao je policajac i dodao u odlasku – Da znatesamo da uvek možete da nam se obratite ukoliko vas nekouznemirava.Avaj, sve je to uzalud, znala je ona. Još nije napisan takavzakon koji bi štitio nežna ženska srca od muške grubosti, koji binaređivao da se gresi oproste, da se teške reči zaborave, da seljubav uvek uzvrati, a štete pažnjom i nežnošću nadoknade.Ako je i postojao, on se nije izučavao na pravima, za takveprekršaje se nije odgovaralo pred sudom ovozemaljskim, niti suse plaćale novčane kazne. A sve drugo Mariju nije mnogo tešilo,jer o nekoj pravdi nebeskoj nije mogla misliti te večeri, kada jojje stomak krčao od gladi. Pošto su Luku odveli u policiju, ona jeshvatila da čitavog dana nije ništa jela, a da u stanu nema nibajatog hleba, a u novčaniku ni prebijenog dinara.Sutra će morati da proda nešto od zlatnog nakita.A gde je ljubav?* * *Sledećeg dana Mariju je probudila zvonjava telefona isigurno se ne bi javila da se lepo razbudila, jer je to mogao dabude Luka koji bi opet besneo, svađao se i vređao. Ali, budućijako umorna i pospana, nije razmislila već se samo javila natelefon.– Dobar dan, mogu li govoriti sa Majom? – kroz loše veze išuštanje biranim rečima upitao je prijatni ženski glas.– Halo… ko je to? – mumlala je Marija pospano uslušalicu, čudeći se ko bi mogao da je zove „Maja“. Bože, valjdanije njena majka Bisa?!– Majo, jesi li to ti?– Marija ovde – rekla je i nakašljala se.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić263– Marija! Draga moja drugarice! Zar mi više ni glas neprepoznaješ? Mora da sam te probudila.– Ma, ko je to? – Marija je bila prilično zbunjena.– Jovana, for God’s sake! It’s me! Jovana!– Jovana?! – Marija je skočila iz ležećeg položaja.Jovana. Bila je to Jovana. Nakon što je 2001. godinedefinitivno otputovala za London ona i Marija su još nekovreme održavale kontakt preko telefona, ređe pismima, jerMarija baš nije volela kompjutere i Internet, a Jovama nije imalavremena za slanje staromodnih papirnih pisama. Kako je vremeprolazilo sve ređe su se čule, a od poslednjeg Jovaninog pozivaprošlo je možda više od dve godine. Pošto je cela porodicaBukvić sada živela u Londonu, Jovana nije imala potrebe dadolazi, osim zbog Marije, a takva potreba se kod nje, do sada,nije javljala.– Otkud ti? Odakle zoveš? – čudila se Marija.– Pa iz Londona, od kuće. Toliko dugo se nismo čule,draga moja. Šta ima novo kod tebe?Marija je bacila pogled na nered od sinoć.– Ništa posebno. Kod tebe?– I ništa i svašta, ali da pređem na stvar. Znaš šta sammislila? Imam neke zaostale slobodne dane od prošle godine, asada mi sleduje i godišnji odmor, pa mi nešto pala želja dadođem u Beograd.– Oho, ne mogu da verujem – Marija se oraspoložila.– Ma da, stvarno nisam normalna koliko dugo nisamdolazila, pa sam mislila, ako ti nemaš ništa isplanirano za ovoleto, da ga provedemo zajedno, u Beogradu. Kao nekada.Marija je kratko razmislila. Kakvo pitanje! Kada je to onaimala nešto isplanirano za leto?– Naravno da nemam ništa isplanirano. Mislim da bi tobilo divno! Beograd se puno promenio od rata, znaš, nema višesankcija i ima puno dobrih butika… – Marija se na trenutaksetila da ovo govori devojci koja živi u Londonu. – Madaverujem da u Londonu ima mnogo boljih, ali mnogi kažu da jeovde sve jeftinije nego na zapadu. I ima novih diskoteka iklubova, a preko leta ima i dosta stranaca.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 264– Ma, meni će biti drago da vidim tebe i da kafenišemo poceo dan i tračarimo. Haaaa!!! – Jovana je iznenada veselovrisnula – Godinama to nisam rekla! Da kafenišemo i tračarimo!I ništa da ne radimo. Već sam u Beogradu!– To ti mogu obećati, da ništa nećemo da radimo. Kadadolaziš?– Ja bih mogla već prekosutra, ako to tebi nije prebrzo.I tako su se dogovorile da se za dva dana sretnu naaerodromu. Marija je bila uzbuđena. Možda je to neki dobarznak za njen novi početak. Da se stvari vrate u prošlost, napređašnje stanje. Nekada davno, kada je Jovana bila tu i kada suišle u gimnaziju stvari su bile mnogo jasnije i povoljnije poMariju. Ona je bila riba – lepa, popularna, poželjna,perspektivna. Oko nje su se svi vrteli, ona je bila centar sveta, aJovana je bila samo debela i smotana autsajderka. Možda ćenešto od te stare slave ponovo isplivati na površinu sada kadase Jovana vrati. Imaće sa kim da izlazi, moći će da joj ispriča sveo svojoj nesrećnoj vezi sa Lukom, jer Jovana je oduvek znala dasluša, i mada svoj privatni život nikada nije imala, kako seMariji činilo, ona je ipak znala dobro da je savetuje. Oh, bićetako lepo ponovo imati cimerku! A baš je počela da je ubijasamoća u tom odvratnom trulom stanu. Brzo, brzo, raspremićeovaj nered! Ne mora Jovana baš odmah da vidi u kakvoj sejadnoj situaciji nalazi njena drugarica. Sreća da su joj modriceveć prošle.Samo da se potrudi da ne sreće Luku ili Viktora i sve ćebiti drugačije. Uz Jovaninu pomoć brzo će se oporaviti i ponovoće biti ona stara, vedra i srećna Maja.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić26541.Beograd, 2005. Jutro nakon što je Marija izjavila ljubav Jovani ispavala sa njomPažljivi i strpljivi čitalac ovog dosadnog romana, koji nepreskače poglavlja, svakako je primetio da se Marijinaočekivanja da će uz Jovaninu pomoć tog leta uspeti da povratisvoj duševni i emocionalni mir, nisu ostvarila na onaj načinkako je ona to zamišljala. Jovana se vratila u Beograd kaoostvarena i stabilna osoba, čak i dopadljiva, i svojim psihičkim,emocionalnim i materijalnim stanjem samo je još jasnije istaklaMarijinu katastrofu na tim istim poljima. Zbog toga je Jovanalako mogla da izazove zavist i pakost kod Marije, ali na svusreću nije, jer se prema njoj ophodila vrlo prijateljsku iblagonaklono, pružajući joj u tim teškim trenucima neophodnupodršku i oslonac, sve dok nije potpuno osvojila, u svakomsmislu, pa i u seksualnom.Marija je, posle dužeg vremena, spavala kao beba. Da setoga dana, nakon što je zaspala u Jovaninom zagrljaju, u tomistom zagrljaju i probudila, možda bi mnoge stvari biledrugačije. Možda bi priznala da joj je bilo jako lepo, možda bipomislila da je prava stvar biti u ljubavi sa najboljomdrugaricom, sa nežnom osobom koja najbolje razume ženskudušu. Možda bi već toga dana rekla zbogom svom prethodnomburnom životu, zbogom voljenom Beogradu i njegovimbulevarima, i osmehnula se Londonu i svetu. Možda bi spaslasebe svega onoga čega još nije bila svesna da će se dogoditi.Možda bi, ali nije.Probudila se sama u krevetu, pošto joj se učinilo da čuješkripanje ulaznih vrata.– Jovana – rekla je, ali joj se niko nije odazvao.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 266U prvom trenutku nije znala šta da misli, jer, kao što jedobro poznato, najgori način da joj počne dan jeste da seprobudi sama u svom trulom stanu. Prespavala je čitav dan, iveć je bilo kasno popodne. Protrljala je oči i prisetila se svegašto se te noći i rano tog jutra dogodilo između nje i Jovane, izbog toga joj se na usnama pojavio osmeh. Ali, taj osmeh je brzonestao, pošto je vrlo brzo primetila da u stanu nešto nedostaje.Jovanin kofer! Osim Jovane, nedostajao je i njen kofer, a,kako je ubrzo ustanovila, i sve ostale njene stvari su nestale.Jovana je nestala!U prvom trenutku je pomislila da je to Lukino maslo, da jeon oteo Jovanu, da bi njoj napakostio, sada kada je ponovopronašla ljubav, ali se ubrzo pribrala i shvatila da on to ne bimogao da učini tako neprimetno, kao i da pri tom ne bi pažljivospakovao i poneo sve njene stvari sa sobom. A onda se setila daje čula ulazna vrata. Otišla je do ulaza, ali tamo nije bilo nikog.Vratila se do prozora i uspela u poslednjem trenutku da vidiJovanu kako seda u taksi.– Jovana! – povikala je kroz prozor, ali je ona već bila uautu.Uz kičmu joj se popela jeza.Zaboravivši na sve, Marija je izletela iz stana, sjurila sestrmoglavo niz stepenište i za nekoliko sekundi se stvorila naulici. Stajala je bosa na tramvajskim šinama, pogleda prikovanaza taksi koji se, prolazeći kroz žuta svetla na semaforima,ubrzano spuštao širokim Bulevarom ka centru grada, sve dokse nije izgubio u reci drugih automobila. Vetar je pripijaokratku svilenu spavaćicu uz njeno mršavo i izmučeno telo, araščupane svetle pramenove nanosio je preko njenog zaleđenoglica. Ružičasto staklo kroz koje je do tog trenutka posmatralasvet razbilo se pred njenim očima, a stvarnost se ponovopojavila u svom sivom sumornom izdanju.Nije imala kako da juri za njom, a nije ni pronalazilasmisao u tome. Još je bila u šoku i neverici dok se polakopenjala uz stepenište teškim koracima. Zavaravala je sebenekim besmislenim mislima. Ali, kako je ušla u kuhinju i kakojoj je pogled pao na nekakav ispisani papir koji se nalazio na
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić267vidnom mestu na stolu, tako su se njeni avioni za Londonkonačno srušili.Stavila je dlanove na oči.Kako je mogla da bude tako glupa?!Draga Majo,Sad je sve u redu, kao što sam i rekla da će uskoro biti. Jer, kaošto sam takođe rekla, došla sam ovde da ispravim neke stvari, i to sam iuradila, koliko se uopšte može ispraviti ono što si ti meni učinila. Znašti na šta ja mislim, vrlo dobro, mada zamišljam tvoju isfoliranu facu utrenutku dok ovo čitaš. Kad se samo setim kako si se vešto pravilablesava još od trenutka kada si me videla na aerodromu, ne mogu a dati ne odam priznanje za istrajnost u foliranju.Najdraže mi je od svega to što si mi konačno priznala da mevoliš. Pa, hvala ti. To je baš lepo od tebe. Bilo je krajnje vreme da mi topriznaš. Na žalost, ja ti ne mogu uzvratiti istom merom i stogamoram odbiti ljubav koju mi nudiš. Nemoj da te to povredi, jer, tijednostavno nisi moj tip. Ja volim devojke sa velikim grudima ioblinama, a ne tako anoreksične. Pored toga, u Londonu imam devojkusa kojom se viđam već duže vreme i koju volim.Za tebe bi bilo najbolje da se pomiriš sa Lukom. Mislim da vimožete uspeti, bez obzira što se očigledno ne volite. Pa, pogledaj samonas dve: dvadeset godina smo najbolje drugarice, a sve vreme smo semrzele. Ako se dobro potrudiš, on bi mogao da ti oprosti tvoja „ranasagrešenja“ sa mojim ocem, koja sam mu malopre saopštila, kada samsvratila na Dorćol da se pojebem sa Viktorom.P.S. Luka je bio u pravu, Viktor stvarno ima dobru kitu. Neznaš šta si propustila! Mada, ako mu ponudiš 500 funti, mislim da teneće odbiti.Molim? Nemaš 500 funti.E, jebi ga. A da probaš da pitaš mog oca, možda bi on opetmogao nekako da ti pomogne…Tvoja voljena Jovana
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 268Slova pred Marijinim očima već su bila mutna i nemirna.Papir u njenim rukama se tresao, sve dok ga nije ispustila napod pored svojih nogu. Drhtala je celim telom. Rukama setrljala oko struka i grudi, dodirivala oko vrata, po obrazu iusnama, provlačila prste kroz kosu. Činilo joj se da će joj neštopući u glavi, a u stomaku joj se sve okretalo i penjalo ka grlu.Ustala je, ali je noge nisu držale. Posrćući nekako se doteturalado kupatila, gde je pala na kolena i ispovraćala se. Tek onda jepočela da plače, sitno i bez daha. U ustima je osećala kiselu ismrdljivu trulež. Bol u grudima stezao joj je srce, a kada sevratila u sobu obuzeo ju je užasan strah – strah da je nekoposmatra, strah od ulice sa koje su dopirali smeh i glasovi, strahod večeri koja je padala; strah od ljudi, od lica koja poznaje ikoja će je gledati i gledati, dugo i prekorno, i od lica nepoznatihkoja će joj želeti samo zlo; strah od života. Ali, još gori je biostrah od prazne sobe, od samoće, od tišine, od telefonskogaparata koji je ćutao, od slavine koja je kapljala, od sata koji jekucao, a naročito od sopstvenog zastrašujućeg odraza uogledalu koji ju je gledao s mržnjom i prezirom.Kurvo! Kurvo!Priviđala je glasove i lica ljudi, crvena plamteća lica kojajoj se razrogačenih očiju unose u facu.– Majo, ćeri, ljubi te majka! – Bisa je išla ka njoj raširenihruku, lica siva i ispijena.– U našoj porodici niko nije bio… – njen otac je sklonionovine ispred svog lica, izobličenog od srdžbe – Sram te bilo!– Mislim, ono kao, ladno si joj kresnula ćaleta, ne mogu daverujem! – cičala je Daca.– Ne, ne! – buncala je Marija. – Ja sam… Ja sam samo…– Obična kurva koja se jebe za pare! – podsećao ju je Lukinglas.– Neeee!!! – vrisnula je u očaju i pala na krevet.Stegla je kapke i pritisnula slepoočnice, ali glasovi i slikenisu odlazili. Obletali si oko nje kao lešinari. Osećala je da tunoć neće preživeti sa svim tim sablastima oko sebe. Nije moglada se seti ičeg što bi u tom trenutku mogla da uradi da olakšasebi. Kada bi samo mogla da zaspi i da se nikada više ne
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić269probudi. Nije mogla da zamisli sutrašnji dan, a to joj je govorilosamo jedno – da je došao njen kraj, kada sutra više ne postoji.Dopuzala je do noćnog stočeta i iz fijoke izvadila kutije salekovima. U drhtavu ruku istresla je razne šarene pilule itablete, sve koje je mogla pronaći, zatvorila oči i progutala ih.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 270CRVENO
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić27142.Dalje – Beograd, Srbija i Crna Gora, 2005…Kasna letnja noć lebdela je nad osvetljenim Bulevarom.Gore na Zvezdari, odmah ispod velike raskrsnice kod Cvetkovepijace, u spoljašnjoj traci pored tramvajskih šina, stajao jeparkiran crveni Roudster. Pored njega je stajao Luka, u crveno-crnoj kožnoj jakni, sa sličnim takvim kožnim rukavicama.Posmatrao je Bulevar koji se kao žuta svetlucava reka spuštaooko tri kilometara pravo nizbrdo, do Vukovog spomenika.Postojala je priča, poput urbanog mita, o tome da se nemože voziti srpski rulet niz Bulevar, jer se na toj dužini nalazičak trinaest vrlo čudno sinhronizovanih semafora. Zeleni talasse nikako nije mogao uhvatiti pri većim brzinama, naročito ne upravcu nizbrdo, što je inače mnogo atraktivniji i opasniji pravacod onog uzbrdo, jer se na njemu mogu razviti mnogo većebrzine, a eventualno zaustavljanje je mnogo teže. Pored toga,Bulevar skoro nikada nije pust, pa čak ni u gluvo doba noći.Uvek ima dosta automobila ostavljenih u spoljašnjoj traci, jer tui tamo po neka trafika ili dragstor rade non-stop. Ponegde imabetonskih baštica koje razdvajaju suprotne smerove, naročito ugornjem delu, a skroz po strani u oba smera nalaze se trakerezervisana samo za tramvaje, gde su se u oko šina otvorileogromne rupe, a asfalt potpuno propao. Dole, pri samom dnuove deonice, tramvajske šine iz spoljašnjih traka prelaze prekokolovoza i odatle pa sve do okretnice na Tašmajdanu tramvajise kreću sredinom Bulevara, opet u rezervisanim i ivičnjakomodvojenim trakama. Ovo ukrštanje tramvaja sa automobilskimsaobraćajem regulisano je semaforima. Ako bi se dva tramvajakoji voze u suprotnim smerovima susrela bas na ovom mestu,oni bi poput levka potpuno zatvorili ulicu za automobile.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 272Luka je već danima posmatrao ovaj pravac. Satima bistajao na tom mestu i pratio kako se menjaju svetla nasemaforima, pokušavajući da utvrdi ritam, da pronađe nekupravilnost. Gledao bi u sat i pamtio svaki specifični detalj: ukoje vreme ima najmanje tramvaja, kada gradska čistoća odnosismeće ili pere asfalt. U mislima bi stotinama puta izvodio istieksperiment, spuštajući se pogledom baš onako kako bi toučinio automobilom. Nailazio bi na prepreke, obilazio ih,pronalazio rešenja za sve situacije, i taman kada bi pomislio daje sve dobro razradio, pojavio bi se neki novi problem, nekanova prepreka.Spuštajući se tako niz Bulevar njegov pogled bi čestozastao negde na polovini, tamo gde se nalazio Marijin stan, iakonije mogao videti njene prozore sa te udaljenosti.– Prokleta kučka! – pomislio je stežući pesnice kada jevečeras zamislio njene prozore, tu dole među krošnjama.Osećao je bes i osećao se prevareno, ali ništa nije moglozamaskirati onaj naročito snažni osećaj razočaranja koji mu jepritiskao srce od jutros, kada je razgovarao sa Jovanom. Neštose u njemu prelomilo, on više nije onaj isti Luka, i sve ovo okonjega nije više isti svet, nije isti grad. Nije još odavno, ali je on totek danas primetio. I nimalo mu se ne dopada ono što jespoznao, pa ni sam sebi se više ne dopada, ali to je, valjda,čovekova realnost – sve ono što on ne može promeniti.Trebalo je da se pojavi neka Jovana, dođe čak iz Londona,da mu otvori oči i upozna ga sa njegovim sopstvenim životom.Eto, to je trebalo da se dogodi. Sada je mnogo pametniji. Imnogo nesrećniji.Više se ne snalazi. Svi njegovi orijentiri sada su nekakonestvarni. Čini mu se da tamo negde dole prepoznaje obrisezgrade u kojoj je nekada imao lep stan, lep i udoban život. Ali,kada bolje razmisli, nije više siguran da je ikada imao takav stani takav život. Kao da se sve to nekom drugom dogodilo. Kao danekom drugom pripada čak i ovaj lepi crveni automobil porednjega, mada mu je njegov miris i osećaj njegov pod prstima dokdodiruje njegovu kožu još živo poznat. I ta adresa na sredBulevara, pored koje će večeras opet proći, pred kojom je takočesto zastajao, to nije adresa, to je samo priča iz nekog filma, to
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić273je samo laž u koju je jedino on verovao. Ko zna ko tu živi –sigurno ne devojka iz njegovih dečačkih snova, sa očima ukojima se ogleda zvezdano nebo nad Dorćolom, baršunastekože na ramenima, koju su dodirivali samo on i beogradskivetrovi sa Dunava. Nežnog, najnežnijeg vrata što se samomlakim i suvim usnama pažljivo sme dodirivati. Takva devojkane postoji. Nikada nije ni postojala.Sve je samo jedna velika laž. Bože, kakva je on budala!Pa čak ni taj Dorćol, što se odavde ne može ni videti, kaoda ni on ne postoji, kao da ga je u svom sećanju uobrazio i odnjega izmaštao dom. Bez oca, bez majke, bez dece iz komšiluka,to ne može biti dom, niti početak na koji čovek može da se vrati.To je samo truli kraj koji ga podseća da više nikada ništa nećebiti isto kao pre.Luka je uzdahnuo, i spustio još jednom pogled nizBulevar. Jedini orijentir koji mu je preostao čekao je tamo dole.Viktor.Sam, bez auta, bez interesa, sa slikom američke zastave namajici, ipak ga čeka. Osluškuje kada će krenuti, da bi ga pratiopogledom i stisnutim pesnicama zastrašivao nesreću. Veruje unjega, radovaće se ako uspe i žaliće ako ne uspe. A Luka zna daViktor, zapravo, sve vreme sedi pored njega, iako mu nikadaneće dozvoliti da stvarno bude u autu dok se on nadmeće sasopstvenim životom. Nikada, ma koliko on to zahtevao.Seo je u auto i izvadio štopericu iz džepa.Sve je samo velika laž, pomislio je opet.Viktor mu je prijatelj. To je sada jedino bitno.Mada, ceo njegov život je samo jedna velika laž, pa timeništa u njemu ne može biti tako bitno.Stisnuo je štopericu i bez mnogo razmišljanja i računanjazaškripao gumama i krenuo napred kroz crveno svetlonajbližeg semafora. Ispred njega se, kao po nekom pravilu kojeje sledilo njegovo raspoloženje, uključivalo samo crveno svetlo,a on je pritiskao papučicu gasa i ubrzavao, jureći strmoglavonizbrdo. Sve što je mogao videti ispred sebe bila su samocrvena svetla. Crveno je bilo i njegovo lice od krvi koja jepojurila u njegovu glavu, i njegove usne, snažno zagrižene,takođe su bile crvene. Crveno se, nekako, i on osećao, dok je u
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 274deliću sekunde projurio pored Marijinog prozora, videvši samokraičkom oka isključeno svetlo i zatvorene roletne. Nije imaovremena da gleda u stranu, niti da misli o njoj. I ovako se većosećao dovoljno nastrano i bilo je kasno. Sve je sada išlo samona dole, blago i nezaustavljivo. Samo od sebe. Nije mu bilopotrebno mnogo snage, ni njemu niti njegovom crvenomautomobilu, da sve brže juri – pada naniže, dok pored njegazamrljano proleću svetleće reklame.Koliko ga je čitavom trasom služila sreća da ne nailazi namnogo automobila, da ih sa lakoćom obilazi i izbegava, tolikoga je na samom dnu, kod ukrštanja sa tramvajskim šinama,čekala vrlo opasna situacija. Iz suprotnog smera dolazio jetramvaj koji mu je, prelazeći preko Bulevara, zatvorio ceosuprotni smer. Ispred njega je bilo crveno svetlo i dvaautomobila poslušno su stajala zauzimajući obe trake. Jediniizlaz bile su slobodne tramvajske šine sa njegove desne strane.Nije imao ni jedan sekund na raspolaganju za razmišljanje.Samo instinkt i refleks. Naglo je skrenuo desno prebacivšimenjač u manju brzinu. Roudster je zaječao, poskočio i zaljuljaose. Na volanu je osetio snažne udarce ivičnjaka o točkove i uisto vreme lupanje niske karoserije o visoke izbočine, zatimproklizavanje, prštanje kamenja, opet bučno lupanje, škripanje iljuljanje.Luka je hteo da vrisne i da se uhvati za glavu, jer nijemogao da podnese ono što čuje – izluđivalo ga je jaukanje i plačnjegovog voljenog automobila – ali nije mogao da pusti volanniti da otpusti stegnute zube. Na sopstvenoj koži je osetio svakiudarac i ogrebotinu, a gotovo da je i sam ječao, prigušeno krozzube. Čim je prošao tu prepreku, nekako se vratio na ravniasfalt, mada je njegova mezimica uvređeno odbijala poslušnost.Ljuškajući se ritmično levo-desno, uz neko prigušeno lupanje uistom tom ritmu, usporio je i zaustavio se kod Vukovogspomenika, gde je Viktor, držeći se zabrinuto za glavu, nemoposmatrao ovu vratolomnu katastrofu koja se, sasvim slučajnobez većih posledica po auto i vozača, zaustavila nedaleko odnjega.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić275Luka je još neko vreme sedeo u autu i smrknuto gledao uštopericu. Sedamdeset jedan sekund. Izašao je, tresnuoštopericu o asfalt i zaječao:– Urrrh! U kurac!!!Krenuo je, kao da odlazi, pa se okrenuo, pa opet napraviojedan krug šetajući unezvereno tamo-ovamo. Vratio se doRoudstera, sagnuo se pored njega i pogledao mu točkove ifelne. Bile su teško oštećene. Zavirio je ispod auta. Na jednommestu na asfaltu se širila fleka od ulja. Ustao je i naslonio serukama na haubu, koja je još bila topla. Oči su mu sijale, kao daće zaplakati, a brada mu se tresla. Lice mi je imalo sivu boju.Viktor mu je prišao i spustio ruku na njegovo rame.– Sredićemo to, brate – rekao je. – Nemoj da se nerviraš.– U kurac… – prošaputao je Luka, šmrcnuo i okrenuo sena drugu stranu, plašeći se da će, ako ga još i Viktor bude tešio,početi da plače kao malo dete koje je razbilo svoje omiljenuigračku. A onda je još jednom pogledao drugu stranuautomobila, duž koje su se pružale dve oštre i ružne ogrebotine.Otišao je do gvozdene ograde koja je odvajala trotoar od parka ipočeo divljački da je cima rukama i pomahnitalo da šutira ubetonsku osnovu.– U kurac! U kurac!!! – psovao je u ogradu, koja bi sigurnobila zaprepašćena i prestravljena količinom gneva koji seiznenada te tople večeri sručio na nju, da je ikako mogla toosetiti.Viktor mu je opet prišao i pokušao da ga odvoji odograde, pre nego što je slomi, ili pre nego što neko pozovepoliciju, ali se Luka otimao, kao da je želeo da je dokrajči, da senjoj osveti zbog svog neuspeha.– Smiri se, brate, iskuliraj – umirivao ga je Viktor. – Jebiga, mogao si da se skoveš u drvo, brate, pa da ga uništiš skroz,ništa od njega da ne ostane. A ni od tebe. Dobro je prošlo. Svese to može srediti, biće isti kao pre…– Biće kurac! – rekao je Luka, sedajući na beton koji jemalopre šutirao. Prislonio je pesnicu na svoje zube. Sve se tomože zamazati, pomislio je, izlakirati, ispolirati da sija, alinikada neće biti onakav kakav je bio kad je bio nov. A nijedan
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 276drugi neće biti ovaj, sve i da ima čime da ga kupi. Polovnjak – eto će od sada biti, znao je. Truo iznutra.Još jedna ljubav sada je bivša, trula iznutra i džaba jojšminka.– Slušaj – rekao je Viktor pažljivo i ozbiljno – pusti sadauto. Kažem ti, sredićemo to. Nego… Marija je na urgentnom.Luka je podigao glavu i pogledao Viktora u oči.– Sad mi je Daca javila. Pokušala je da se otruje tabletama,ali sada je dobro…Luka je zavrteo glavom, pogledao u nebo i još jednomočajno zaurlao na zvezde koje su mu se treperenjempodsmevale.– U kurac!!!– Daca je kod nje. Biće sve u redu. – dodao je Viktor.– Ma, nek crkne, pička joj materina kurvina – rekao jeLuka posle nekog vremena. – Do juče je izigravala neku sveticu,a sad, kad je provaljena, samo hoće opet da skrene pažnju nasebe. Ako joj ja budem otišao tamo, brate, neće joj trebati otrov.Ja ću da je ubijem.Trulo iznutra. Sve je tako trulo, opet mu je to palo napamet. Uzalud šminke, parfemi, kreatori, krzna i dijamanti.Smrad truležine kad-tad nadjača sve.– Ma, idem ja, brate – Luka je ustao.– Kuda?– Idem u pičku materinu – odgovorio je mrzovoljno. – Neznam. Idem kući da spavam. Hoćeš kod mene?– Da odem ja ipak kod Marije? – pitao je Viktor, prozrevšidilemu sa Lukinog lica.– Kako hoćeš – rekao je, a ipak se nekako osećalo da munije sve jedno.– Pa, ako treba, brate.– Je l’ imaš pare za taksi? – pitao ga je Luka, hvatajući seza džepove.– Imam, imam.– Dobro. Vidi ako joj treba nešto… Daću ti sutra pare, i…– Ma, u redu je, brate – prekinuo ga je Viktor, znajući damu nije lako da sada govori o bilo čemu.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić277Luka ga je još jednom kratko pogledao i hteo je da kažehvala, ali ga je Viktor opet preduhitrio.– Vidimo se sutra – rekao je, podstičući ga da bez mnogorazmišljanja napusti to mesto i da zaboravi na sve što se tevečeri dogodilo.Dok je posmatrao kako se Luka udaljava od njega,smrknutog, umornog lica, u polupanom automobilu, bez voljeza bilo čim, srce mu se stezalo pred pomišlju da ga moždapolako gubi. Od njegovog nekadašnjeg optimizma, stabilnosti ipouzdanosti sada je ostala samo bleda senka pod žutim uličnimsvetiljkama. Bio je to prizor toliko neveseo, da je Viktor obećaosebi da će učiniti sve, baš sve što je u njegovoj moći, da ponovouseli radost i razbibrigu u njihovu svakodnevicu.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 27843.U urgentnom odeljenju beogradskog kliničkog centra nipo čemu se nije primećivalo da se noć već polako bližila kraju.Hodnici su bili puni ljudi koji su čekali da budu pregledani –neki su se držali za glavu, neki za stomak, a neki su samodremali ili gledali u pod, dok su svima lica bila umorna iuplašena. Neki su nestrpljivo šetali u krug i zaustavljali sestre ilekare, koji su opušteno prolazili svojim poslom i naočigledljubazno odgovarali na postavljena pitanja, baš kao što to čine iu podne.Baš u trenutku kada je Viktor stigao kroz park, koji je dotog trenutka bio miran i pust, jedno vozilo hitne pomoći uleteloje u kolski ulaz i iznenada se oko njega stvorila gužva. Strčalesu se sestre u čistim belim i lekari u isflekanim zelenimmantilima. Vrata vozila su se širom otvorila, a iz njih je iskočilonekoliko ljudi i odmah za njima se razvukao i pokretni krevetna kome je, bez svesti obliven krvlju, ležao neki mlađimuškarac.– Mesta. Mesta. – vikali su, odjurivši kroz hodnika zajednosa krevetom, a svi prisutni bolesnici koji su čekali u hodnikukao da su na trenutak malo živnuli, pa su sa interesovanjempratili šta se događa. Kada su ovi nestali iza velikih žutih vratabez prozora, svi su vrteli glavom i pažljivo se raspitivali šta sedogodilo, zaboravljajući na svoje visoke pritiske i čirove.Viktor je prišao šalteru za informacije, ali tamo nije bilonikoga. Izgledalo je kao da je, zajedno sa onom grupom koja jenestala iza velikih vrata, nestalo i sve ostalo osoblje. Pošao je nizhodnik i obratio se prvoj uniformisanoj osobi koju je sreo.– Izvinite, tražim jednu devojku, večeras je primljena kodvas.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić279– Ne znam, pitajte na šalteru – odgovorila mu je izvesnagospođa, ali pošto je primetila da tamo nema nikoga, dodala je -ili u onoj sobi tamo, tamo sigurno ima nekog.Viktor je produžio do sobe koja se nalazila odmah iz ugla.Iznutra je dopirala larma i smeh. Pokucao je i otvorio vrata. Umaloj i zadimljenoj prostoriji sedelo je nekoliko muškaraca ižena u medicinskim uniformama, njih šestoro-sedmoro. Ispijalisu kafu, pušili i nešto veselo komentarisali, dok je iza njih naTV-u išao program na koji nisu obraćali pažnju. Kada se Viktorpojavio na vratima jedna mlađa žena sa naočarima na nosu jošse nečemu grohotom smejala, držeći se pri tom jednom rukomza grudi, dok joj se u drugoj ruci tresla šoljica sa kafom.– Izvinite – prekinuo ih je Viktor. – Tamo na šalteru nemanikog, pa su mi rekli da ovde pitam…– Šta ti treba, reci – ljubazno mu se obrati jedan starijimuškarac, koji se i sam još pomalo smešio dok je sedeoprekrštenih nogu i pušio.– Tražim jednu devojku, Marija se zove, noćas je primljenakod vas.– Marija – ponovi ovaj i ispitivački pogleda u sve ostale,koji su se isto tako između sebe gledali.– Marija – ponovi ona sa naočarima na nosu, i uputiznačajan pogled koleginici – To je valjda ona što se trovala.– Da, to je ona – potvrdi Viktor.– Vidi gore, srećo, na prvom spratu – pokazivala mu jerukom – odmah ovako iznad nas, tu gore. Idi na stepenište,ovamo levo, e pa tu gore vidi.Viktor klimnu glavom i zatvori vrata, a za njim se poslenekoliko sekundi u sobi opet prolomi gromoglasan smeh izveckanje šoljicama. U tom trenutku su u dnu hodnika jednuomanju, vidno uznemirenu crvenokosu devojku sprečavali dauđe u prostoriju iza velikih zelenih vrata, zbog čega je ona bilaveoma nezadovoljna. Plakala je.Kada se popeo na prvi sprat, tamo je situacija bila sličnakao i dole, samo što je bilo mnogo više mesta u čekaonici, pa jeizgledalo kao da ima manje gužve.– Molim vas, kada ću ja videti doktora?! – insistirao jejedan stariji suvonjavi gospodin. – Čekam ovde već satima!
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 280– Ne možete sada videti doktora – odgovori mu sestra,gestikulirajući rukama u prolazu. – Svi su trenutno uoperacionoj, imamo već treću tešku saobraćajku za večeras…Pregledaće vas neko kasnije, morate se strpeti.Viktor je zašao u hodnik iz koga se sa obe strane ulazilo ubolesničke sobe. Nije mu trebalo da ulazi u svaku jer je odmahu prvoj zapazio zgodnu prsatu devojku u golišavoj kratkojletnjoj haljinici i sandalama sa visokom štiklom, kako gleda usvoje duge negovane nokte. Daca Faca. Možete je probuditi usred noći, a ona će i tada izgledati doterano. Na krevetu porednje spavala je Marija, priključena na infuziju. Bila je bleda, aispod očiju je imala sive kolutove. Čim se Viktor pojavio navratima Daca ga je primetila i pokazala mu da bude tih.– Koliko ti je trebalo da dođeš? – šapnula mu je.– Morao sam da pronađem Luku – odgovorio je.Izašli su u hodnik.– Kako joj je? – pitao je Viktor.– Sad je bolje – Daca je uzdahnula. – Zaspala je. Izgledalaje strašno kad je stigla ovde. Čoveče, da si je samo video.Ispovraćala je celu utrobu, čini mi se. Ali, sada će biti dobro.Doktorka je rekla da će je verovatno sutra pustiti kući.– Sreća da te je odmah pozvala – dodao je Viktor.– Ma, da, čoveče! Ne znam, stvarno mi nije jasno – Daca jezavrtela glavom. – Šta joj je ovo trebalo? Nije htela ništa večerasda govori sa mnom, ali mi je izgledala jako loše. Kao da se neštodogodilo. A, taman je bila malo živnula, otkako je Jovana došla,i sad odjednom ovo. Da se nije nešto dogodilo sa Jovanom? Gdeje ona?– Mislim da se Jovana jutros vratila za London –odgovorio Viktor, koji je tačno znao da se Jovana jutros vratilaza London.– Stvarno? – Daca se začudila. – Nisam znala. Pa, je li tobilo nešto neplanirano? Da se nisu nešto posvađale, da se neštonije između njih dogodilo? Možda je zbog toga Marija…– Ne znam, stvarno – odgovori Viktor, koji se jutroskresao sa Jovanom za novac, nakon čega mu je ona, kao bakšiš,
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić281ostavila sve Marijine tajne. – Možda je samo bila nesrećna što jeJovana otišla.– Ma, daj – Daca odmahnu glavom – ne znaš ti Mariju, bašbi se ona zbog toga trovala. Koliko ja znam, on tu Jovanunikada nije preterano ni volela. Meni je, čak, lično pričala svenajgore o njoj, kako je iskompleksirana i isfrustrirana, debelasmotanica i slično, mada se meni Jovana učinila baš fino, kolikosam ja mogla da je upoznam za nekoliko naših viđenja. Opet,šta znam… Lepo su se slagale ovih dana. Mada, mislim da je tuposredi nešto mnogo krupnije.– Ne znam, videćemo – Viktor slaže ramenima. – Mislimda bi najbolje bilo da ti sad ideš kući da spavaš. Već je jutro. Jaću ostati ovde, da budem tu kad se ona probudi. Možda će jojnešto trebati.– A zašto Luka nije došao?– Znaš da su oni u svađi…– Znam, ali opet… Mogao je da dođe da vidi da li jedobro. Mada, možda to sve ima neke veze sa njim! Šta misliš? –Daca nastavi da se udubljuje u slučaj. – Možda je on kriv zaovo, pa zato nije ni došao. Verovatno su se svađali, ko zna štajoj je rekao.– Ne znam, ne verujem, ali videćemo sutra – Viktor jepokušavao da smiri njenu znatiželju. – Idi ti, naspavaj se, pa ćešsutra sve da je ispitaš. Siguran sam da će ti ona sama sutranajbolje objasniti o čemu se radi i siguran sam da je posredineka tipično ženska glupost.– Misliš?– Sto posto – reče i poljubi je. – Videćemo se sutra.Lupajući svojim potpeticama o tvrd pod i zabrinuto vrtećiglavom, Daca je otišla i ostavila ga samog sa Marijom. Dok jenapolju noć polako bledela kroz jutarnju izmaglicu, Viktor jeposmatrao kako se Marijine grudi podižu i spuštaju u ritmunjenog disanja. Pokušao je zamisliti kako izgleda biti u njenojkoži, ne samo ovih dana, već svih ovih godina. Ma kolikoizgledalo nezamislivo da Viktor ima razumevanja za nekudevojku, za nju je imao. Jer, da se kojim slučajem rodio kaožensko, on bi verovatno bio kurva. Možda mu ona ranije nije
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 282bila previše simpatična, kada se nadmeno šepurila pred njim,pretvarajući se da ga ne voli i ne primećuje, da ga prezire,izigravajući Lukinu voljenu verenicu i smernu devojčicu, dok jeu srcu žudela za nečim sasvim drugim. Ali sada, kao poražena iponižena grešnica, bespomoćna ali i dalje lepa, bila je vrlobliska njegovom srcu.Sa druge strane, ipak je imao razumevanja i za Luku. Iakose on često ponašao nepotrebno agresivno i samoživo, znao jeda je ona njemu značila mnogo više od obične „ribe“. Jedino jeViktor znao koliko se on trudio da je osvoji, kao što se nikadaranije nije trudio niti oko jedne druge devojke. Ona je mogla bitisavršena žena za njega, kao što je i on mogao biti savršenmuškarac za nju, da se sudbina nije tako savršeno surovopoigrala sa njima i srušila im na njihove sopstvene glave sve štosu izgradili.Mnogi ljudi smatraju da je najbitnije kakav je čovek usuštini, ali to nije tačno. Bitno je ono što je na površini, ono štose pokazuje. Sve dok niko ne bude znao kakve se poganostiskrivaju u vašoj duši, bićete savršeno društveno podobni. Jer,svi smo mi životinje u suštini, samo smo lepo naučili da nosimogaće. A ako neko skine te gaće i kaže „Eto, to sam ja!“, gori odnjega će razrogačiti oči i nazvati ga budalom. A to nije fer. Životnije fer.Prvo što je Marija ugledala, nakon što je otvorila oči poslevišečasovnog sna, bio je beli plafon sa neonskim svetiljkama. Uustima je imala kiseo ukus i osećala se pospano. Nije joj bilojasno zašto se uopšte budila, jer se povrh svega osećala iprilično smireno i ravnodušno. Odlično se sećala svega što joj sete večeri dogodilo, ali iz nekog razloga trenutno nije imalanikakav stav prema tome. Kao da se sav njen duševni bolpretvorio u fizički i preselio u stomak. Mora da je u njoj jošdelovala neka hemija. Okrenula je glavu na stranu očekujući daće kraj sebe ugledati Dacu, koju je, kao potpuna moralna ifizička kukavica, pozvala telefonom te večeri čim je osetila dajoj se tamna senka smrti približava. Ali, umesto nje, prepoznalaje neku drugu siluetu pokraj prozora. Iako nije sumnjala u svojusvest, opet je najpre pomislila da halucinira. Ponovo je sklopila
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić283teške kapke i u sopstvenom mraku pomislila nešto vrloneodređeno u vezi sa umiranjem. Kada je ponovo otvorila očinije bilo nikakve sumnje da je u sobi sa njom bio Viktor.– Viktore… – dozvala ga je tiho.On se okrenuo i prišao krevetu. Seo je pored nje inasmešio joj se. I ona se njemu nasmešila, samo kratko.– Kako se osećaš? – pitao je.Pošto se nije osećala nikako, Marija je zatvorila oči irazmislila kako bi trebalo da se oseća.– Trebalo je da umrem – rekla je, ne otvarajući oči.– Eh, baš ti da umreš? – negodovao je Viktor. – To uopštene bi bilo lepo.– A šta bi bilo lepo? – upitala je i tada se njen sanjivipogled susreo sa njegovim.– Mnogo toga još može da bude lepo – rekao je, a njegoveoči su vedro zasijale.To joj se dopalo. Baš to joj je trebalo. Bio je to najveselijiprizor koji je mogla videti tog maglovitog jutra, uključujući i tusliku zastave na njegovoj majici koja je u njoj izazivala sećanjana neka mnogo prijatnija buđenja.Sećanja… Sva su se, kao u nekom levku, vrtela u krug islivala kroz samo jedan jedini izlaz koji je vodio u ovobolesničku postelju.– Viktore, ja sam kurva – prošaputala je.Prvi put je u životu to izgovorila, i u tom trenutku,izgovoreno iz njenih usta samo za Viktora, to je zvučalo manjestrašno nego što je očekivala, mnogo manje ružno nego kaddolazi od Luke.– Pa šta, i ja sam – rekao je on.– Ti si muškarac – Marija je uzdahnula. – Vama je svedozvoljeno. Luka mi ovo nikada neće oprostiti. Znaš da neće.Marija se rastužila i ponovo je osetila mučninu.– Ma, oprostiće ti – rekao je Viktor. – Znaš da hoće. To jebilo još u prošlom veku! Prošli vek je baš bio sjeban, za svenas… A znaš kakav je Luka, plane zbog sitnice, ali ti na krajusve oprosti.– Denisa mi nikada nije oprostio – rekla je Marija poslekraćeg razmišljanja.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 284– Da, ali sada pošto je saznao da ti, zapravo, nikada nisispavala sa Denisom, mislim da je tvoja pozicija možda i boljanego ranije – rekao je, dodirnuvši joj nežno ruku svojimprstima.Marija je smogla snage da se nasmeši. Bez obzira što nijemnogo verovala u te reči, očigledno izgovorene samo da bi jeoraspoložile, bila je zadovoljna bar zbog toga što je neko želeoda popravi njeno raspoloženje. I to ne bilo ko, nego on – Viktor.– Ti misliš da on mene može ponovo da voli? – pitala je.– Ne mislim, nego znam.– Viktore – pogledala ga je ozbiljno – ne moraš me lagati,neću se opet trovati.Stvarno je znala da to više neće činiti, jer, ma koliko seplašila sebe, sveta ili sutrašnjeg dana, shvatila je da se ipaksmrti plaši najviše. Ako bude morala, ubiće sebe tihom patnjom,ali se više nikada neće trovati.– Ne želim više da povredim nikoga, pa ni Luku – dodalaje. – Ako je među nama sve završeno, možeš to da mi kažeš.– Ne mogu to da ti kažem, jer bih te onda lagao. Luka jestesada ljut na tebe i trenutno ne želi da te vidi, ali ti moraš bitistrpljiva. Daj nam samo malo vremena, da on prođe kroz sveovo, i ja ti obećavam…Zastao je i oborio pogled, jer nije mogao da govori dok jeMarija prodorno piljila u njegove oči gutajući svaku njegovureč. To ga je zbunjivalo. Onda je ponovo pogledao u nju inastavio, mučeći se da izgovori ono što mu je na umu.– Možda sam ja nekada bio… znaš… grub prema tebi, alitreba da znaš da ja… ti znaš da… – zastajkivao je, osvrtao seoko sebe sa nekom nelagodnošću, kao da se njegov zaboravljenitekst nalazio negde u uglovima sobe ili na prozoru, da bi nakraju, konačno, progutao svoje reči i kroz uzdah i jedan pogledkoji vapi za podrškom izustio – Biće sve u redu.Marija se nasmešila gledajući ga milo u oči. Taman kada jeon hteo još nešto da izusti ona je stavila svoje prste na njegoveusne, što je njega istog trenutka totalno zbunilo, da je čak malo ipocrveneo. Sedeo je paralisano pored nje dok se ona smešilanjegovoj zbunjenosti. Boja njegovih očiju opet ju je podsetila nalimunove krošnje u letnjoj noći, kroz koje duva topao vetar. Sa
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić285njegovih usana život se slatko mogao piti kao martini prekošećera.– Ja sam kriva – prošaputala je. – Bila sam previše sebičnai razmažena. Tek sada vidim koliko sam bila glupa, koliko samtoga propustila dok smo bili zajedno. Sve što sada želim jesamo još jedna šansa. Ako nije kasno… za još jednu šansu…Gledala ga je u oči i dodirivala njegove usne, nadajući seda shvata o čemu mu govori. On je uzeo njenu ruku i spustio jepored sebe.– Nikada nije kasno za ljubav – rekao je, držeći je za ruku ismešeći se.Teška pospanost ponovo joj je pritiska slepoočnice. Višenego ikada osećala je da će sve biti u redu. Posle toliko godinasakrivanje jedne tajne, napokon se osećala rasterećeno. Mislila jeda joj ona može uništiti život, ali sada joj je bilo jasno da je njenživot sve vreme ustvari bio kula od karata, poduprta lažima itajnama, te da joj je bio potreban veći napor da sve to održava,nego što će joj sada trebati da raščisti ruševine i krene izpočetka, naročito ako uz sebe bude imala tako sposobnesaveznike, kao što je Viktor.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 28644.U narednih nekoliko dana Viktor se usredsredio nasmišljanje strategije kako da održi svoju reč datu Mariji, da jojobezbedi još jednu šansu kod Luke. Smatrao je da će timeučiniti uslugu na prvom mestu svom drugu, ali i njoj. Daci nikonije otkrio istinu, već joj je rečeno da se Marija otrovala zbogžestoke svađe sa Lukom, na koju niko ne bi trebalo da jepodseća, i da sada treba uraditi sve da se oni pomire. Ona sesložila da pomogne u tome. Pošto je Luka još bio pod snažnimutiskom novih saznanja o Mariji, i svaki pomen njenog imenaizazivao je kod njega gotovo histeriju, Viktoru za početak nijepreostalo ništa drugo nego da malo sačeka.Jer, cela ta priča oko Marijinih grehova iz mladosti, koja jeisplivala na površinu sa Jovaninim dolaskom, bila je samo kapu prepunoj čaši Lukinog nezadovoljstva. Ma koliko se trudio daostane smiren zbog velikih materijalnih gubitaka koje jepretrpeo ranije, ipak to nije preboleo. Iako je sve vreme imaopotpunu podršku od Viktora, to mu nije bilo dovoljno. Jer, on jenjegovu podršku imao i u mnogo težim vremenima, takorećioduvek, pa se to na neki način i podrazumevalo i nije ni mogaobiti svestan koliko mu vredi.Sa druge strane, sve bi bilo mnogo drugačije da je Marijastala uz njega onda kada je trebalo, nakon što je izgubio novac imoć. Time bi mu dokazala da on njoj, kao muškarac ženi, vrediviše od stana, automobila i skupih poklona. Premda, za Marijuto nisu bili samo stan, automobil i skupi pokloni. Za nju je tobio jedan san o sreći, jedna želja, brilijantski sjajna i neuništiva.Ali, on to nije mogao znati, nije mogao to na taj način doživeti.Njegova shvatanja o životu i ljubavi bila su mnogoromantičnija.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić287Viktorova, pak, nisu. Baš zbog toga, on je imao višerazumevanja za Mariju.Otac se Luki sve ređe javljao. Najčešće mu je prekonjihovog advokata Stevića poručivao da je dobro, pitao zanjega, da li mu je nešto potrebno, i pozivao ga da opet razmislio napuštanju zemlje. Luka je već znao da je Radovan negde uItaliji i da mu tamo uopšte nije loše, i više od toga nije ni želeoda zna, jer bi to bilo opasno, s obzirom da se za njega jošpovremeno interesovala policija.Sa druge strane, ni opšte stanje u društvu nije veseliloLuku. Održavanje referendum o otcepljenju Crne Gore ikonačnom raspadu države postalo je samo pitanje vremena.Dnevne političke teme u Srbiji potisnule su vesti o širenjuptičijeg gripa u svetu. Odjednom, svi su počeli panično da seplaše svakog uginulog goluba ili vrapca na ulici. Godine suprolazile, i više se niko nije sećao davnih obećanjademokratskih vlasti. Onaj ko je hteo, mogao je videti da se neštomenja na bolje, a onaj koji nije, pak, mogao je tvrditi kako većgodinama društvo tapka u mestu.Red Roadster je već duže vreme poslovao sa gubicima. Dabi se ostvarili prihodi u kafeu koji je okružen tako jakomkonkurencijom bile su potrebne ideje, posvećenost i trud, zakoje Luka nije imao motivacije. A osim motivacije, takođe nijeimao ni prebijene pare. Nije imao čak ni ispravan auto sa kojimbi mogao da odradi neku trku i uzme neki keš. Osećao se zaistabedno. Na kraju je bio prinuđen da zatvori i proda taj lokal uSilikonskoj dolini, kako bi isplatio dugovanja za porez i platezaposlenima.Posle dužeg vremena opet je imao dosta novca kod sebe.Ne previše, kao nekada, ali dovoljno za početak. Za neki novipočetak. To mu je odmah vratilo malo samopouzdanja ioptimizma. Osećao se sigurnije i odmah je počeo da praviplanove. Prvo što mu je palo na pamet bilo je da popravi audi.Posle će, možda, odlučiti da ga proda, jer će tako moći daizvuče više novca nego ako ga bude prodavao u havarisanomstanju. Nakon toga bi možda mogao od tih para da kupi neki
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 288drugi, novi automobil, sa kojim je već mogao zamisliti sebekako juri beogradskim bulevarima u susret novim pobedama.Da, razmisliće o tome, ali pre toga će upriličiti slavlje zasebe i svoje prijatelje u svom stanu na Dorćolu. Dugo sebi nijepriuštio nikakvo zadovoljstvo.Na zabavi, koja nije bila zamišljena ništa drugačije negokao obična bahanalija sa uživanjem u velikim količinamaalkohola i droge, pojavili su se uglavnom ljudi koje je do tadaupoznao na srpskom ruletu, Džezer, Tina i roze pudla, naravno,zatim neki od radnika i radnica iz nesrećno zatvorenihkladionica i kockarnica, i konačno Viktor i Daca.Čim je ugledao Dacu, Luka se pomalo sneveselio. Tu jebila Tina, tu su bile ribe koje su se sigurno još ložile na svogbivšeg gazdu, i koje su već ranije prošle „kasting“ za svojaradna mesta kod njega i Viktora, tu je bio alkohol, skupi beliprah… Sve je asociralo na uobičajeni ishod, orgazmičnouzbudljiv, a onda se odjednom Viktor pojavljuje sa Dacom!Koja, mora se priznati, večeras izgleda bolje nego ikada, sija odsreće i skupe šminke, ali, poznajući nju, to nije ono što bi sadaLuku obradovalo.Džezer i Tina su se, u prvi mah, obradovali Viktorovojpratilji. Tina je odmah počela flertovati sa njom, ali se činilo kaoda Daca nije naročito zainteresovana za njihove igre. Ponašalase vrlo smerno i obraćala je pažnju jedino na Viktora. Praviparti brejker, pomislili su Džezer i Tina, pa čak i Luka. Tina jeviše puta izrazila svoje mišljenje o Dacinom ponašanjuprevrtanjem očima i upitnim pogledima upućenim Luki, ali onse samo jetko smešio i slegao ramenima. Na kraju je i ona rešilada izigrava smernu verenicu, kad su već takva pravila.– Mislim, kakav krš od žurke – šapnula je tiho Tina svommilom na uvo.Da stvar bude gora, Daca nije ostala nepodržana u svomponašanju. Viktor ju je neprestano zaštitinički stiskao uz sebe,ljubio je, tepao joj i ignorisao sve ostale prisutne.– Ne znam kakva mu je to fora – komentarisao je Džezernjegovo ponašanje. – I nije mu neka riba, šta se navrzao na nju?
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić289Kako se noć bližila jutru gosti su polako napuštali zabavu,a Luka se osećao sve usamljenije. Nije uspeo da se zainteresujeni za jednu devojku, nije uspeo čak ni da stvori privid svognekadašnjeg života, uprkos novcu koji je bio spreman dapotroši. Sve je bilo drugačije, a ništa nije bilo onako kako je onželeo. Mada, on nije ni znao šta želi u tom trenutku. Nije smeoda zadire dublje u svoje nezadovoljstvo. Nekako, kao da nijesmeo sebi jasno da definiše svoje najdublje želje, jer bi ondapostao svestan njihove apsurdnosti i samim tim svoje suštinskeizgubljenosti. Samo je kukavički preskakao pogledom sve onošto njegove oči nisu želele videti. Viktora i Dacu. Džezera iTinu.Sve i da je žmureo, sigurno bi osetio taj trenutak kada suDaca i Viktor ustali i držeći se za ruke otišli u njegovu spavaćusobu.Pa dobro, šta sad on ima s tim?U tome nema ničeg lošeg.Njega to ne ugrožava.Ustao je i izašao na balkon sa flašom viskija u ruci. Mlakletnji vazduh dodirivao mu je ruke. Podigao je pogled. Sanjegovog balkona videlo se samo malo od letnjeg zvezdanogneba. Sa nekih drugih, viših zgrada i većih terasa vidi se mnogoviše, pomislio je. Odavde se, takoreći, nije moglo videti ništa.Uzalud je zverao u visinu. Oko njega su bili samo prozori ibalkoni, kao košnice. Iza njih su živeli ljudi, razni ljudi, znao ihje i svi su bili isti. I on je sada isti među njima. Potego je iz flaše.– Hej – začuo je ženski glas iza sebe i ruku na svomramenu. Okrenuo se i ugledao Tinu. Gledala ga je ispod svojihdugih uvijenih trepavica i smešila mu se. – Što si tužan?– Nisam tužan – odgovorio je on tužno.– Svi su otišli – rekla je ona i zatreptala nekoliko puta. –Hoćeš li da se pridružiš meni i Džezeru unutra…Luka je samo zavrteo glavom bezvoljno. Uspeo je daiscedi samo jedan mali kratak osmeh zahvalnosti iz sebe.– Pa dobro – rekla je ona, pomalo razočarano i uvređeno. –Idemo onda mi. Lepo spavaj… I pozdravi Mariju.Okrenula se i brzo otišla.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 290Ponovo je ostao sam na balkonu. Opet je nategao viski izflaše. Kad bi samo mogao da ne misli ni o čemu! Pogled mu jeklizio uskom dorćolskom ulicom osvetljenom slabim žutimsvetiljkama. Koliko je samo puta prošao tuda? Kao da se u njojnikada ništa nije menjalo.U praznom i opsenom polumraku ulice mogao je videtisebe kako se vraća iz škole sa teškom tašnom širom od njegovihramena. Mogao je čuti lišće kako šušti pod starim poderanimpatikama tog dečaka i osetiti miris ručka iz kuhinje. Mogao jevideti sebe kako po ciči zimi odlazi na proteste, sa pištaljkom umodrim usnama i demokratskom idejom stisnutom u promrzlojpesnici. Spreman i sposoban da uradi sve, onda kada se odnjega još nije očekivalo ništa.A danas?U toj istoj ulici, pod tim istim svetiljkama, u sadašnjost gaje vraćao crveni Roudster. Parkiran pola na trotoaru, pola naulici, ćušnut po strani, napušten, unakažen i neupotrebljiv. To jenjegova sadašnjost. Ali, moraće da je popravi. Moraće dapopravi Roudster. Moraće sve da popravi, mada ne zna odakleće početi i gde će pronaći snagu za sve to. Prodaće audi i kupitidugi automobil sa kojim će voziti trke. Neki brz automobil, bržiod ovog. A kada zaradi novac, opet će kupiti automobil i zaViktora. Zeleni automobil.Viktor je prodao svoj auto da bi njega izvadio iz zatvora.Dobar je Viktor.– Brate, šta radiš tu sam?Luka se okrenuo i ugledao Viktora pored sebe. Kosa mu jebila malo raščupana, a na sebi nije imao majicu. Naslonio se naogradu balkona i zapalio cigaretu.– Je l’ sve u redu, brate? – upitao je, gledajući sumnjičavou njegove tužne i sjajne oči.– Ma, okej sam, brate. Nešto sam… Ne znam ni ja... –odgovorio je Luka neodređeno.– Oni smorovi su konačno otišli – reče Viktor ispuštajućidim kroz reči.– Da… Otišli su.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić291Štedeo je reči. Strahovao je da trenutno nije dovoljno čistesvesti da bi rekao nešto pametno, pa je zato ćutao. Viktor jepušio.– Onda, sad možeš da nam se pridružiš – iznenada jerekao Viktor, tako da je to zvučalo i kao predlog, i kao pitanje,ali najviše kao konstatacija.Luka ga je brzo pogledao, ali sa njegovog lica nije mogaoništa da nasluti, pa je i sam pokušao da sakrije svoje emocije.Ipak, nije mogao da spreči da mu se usne razvuku u maliosmeh.– Gde da se pridružim? – pitao je nesigurno.– Daca nas čeka – Viktor je pokazao glavom ka sobi i baciocigaretu na ulicu.– Neka, brate, idi sam – odgovorio je Luka, okrenuvšiglavu na drugu stranu, uz neki neodređen osmeh. Bio jeprilično zbunjen i zatečen. – Nisam nešto raspoložen.– Daj, brate, tako si me već jednom ispalio… – rekao jeViktor razočarano.Luka se ponovo okrenuo i pogledao Viktora u oči koje sumu se smešile provokativno. Držao je ruke skrštene na grudimai nestrpljivo tapkao prstima i stopalom.– Tim istim rečima, pre sedam godina, na žurci kod Markakomunjare… Sećaš se? Nećeš valjda opet da me ispališ?Obojica su se nasmejali.– Pička ti materina! – povikao je Luka i skočio Viktoru naleđa, zajahao ga i iskalio svu svoju nagomilanu nervozuudarajući ga pesnicom u rame, pa su se zajedno sručili krozvrata balkona u stan. Ali, ubrzo je svaku buku u ulici zamenilamlaka dorćolska tišina umrljana slabim žutim svetlima.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 29245.Nakon te večeri Daca nije mogla da pogleda Mariju u očicelih dva dana, pa je izmišljala razne izgovore da se sa njomnikako ne sretne. Marija je odmah posumnjala da je i ona, podutiskom novih saznanja, polako počela da je odbacuje i to jesamo potpirilo njenu paranoju u koju je opet polako zapadala,trudeći se da bude strpljiva i oslanjajući se na Viktorovaobećanja da će sve biti u redu. Da stvar bude gora po Mariju,trećeg dana Daca ju je pozvala da odmah dođe kod nje, jer moranešto hitno da joj ispriča. Pomislivši da ima nekih vesti odLuke, Marija se hitro strčala do salona.Daca ju je sačekala sa vedrim osmehom i već spremljenomšoljicom kafe.– Palim u London na petnaest dana! Provali!– Šta??? – zaprepastila se Marija. – Kako, gde?– Sad ću da ti pričam! – reče i ponudi je da sedne i da seposluži. A onda poče, gotovo u jednom dahu, šireći očne kapkena svaku treću reč – Ti znaš da ja naručujem preparate kod ovihiz „Shinny Cosmetics“, a oni jednom godišnje šalju svoje klijentena profesionalno usavršavanje u njihovu evropsku centralu uLondonu. Ja sam se, još pre mesec dana kada sam uzimala kodnjih one preparate za zatezanje kože sa zaštitnim faktorom,prijavila, je l’ te, za taj program. Nažvrljala sam tamo nekiformular i, mislim se, nema ništa od toga da mene pošalju, tosve ide sigurno preko veze… Kad juče, eto ti, zovu mene iz„Shinny Cosmetics“-a! Kažu: „Koleginice, izabrani ste dapredstavljate našu zemlju na ovogodišnjem seminaru ShinnyWorld International 2005 u Londonu!“ Ladno! Možeš misliti! Sveplaćeno, petnaest dana, hotel sa pet zvezdica u centru grada.Oni će mi srediti i vizu! Zar to nije fenomenalno?
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić293– Super… – izgubljeno je prokomentarisala Marija. – Blagotebi.– Da, nego, mislila sam da mi daš Jovanin broj telefona, dase nađem sa njom, pa da se vidimo u Londonu. Zar to ne bi bilostrava, a?– Ne! – izlete Mariji. – Mislim, nemoguće.Daca je još verovala da je Jovana onog jutra otišla zbognekog iznenadnog posla koji je iskrsao. Marija je sva pretrnulaod pomisli šta bi sve moglo da se dogodi ukoliko bi se njih dvesrele u Londonu. Možda bi bilo pametno da odmah ispriča sveDaci, i da se jednom za svagda oslobodi tog tereta. Na kraju bimogla da joj kaže i da se debela kresnula sa Viktorom predodlazak, pa da je posle zajedno s razlogom mrze. Ali, to ondane bi bilo fer prema Viktoru, a pored toga, što manje ljudi tozna, manja je verovatnoća da će se priča raširiti po gradu.Možda je bolje da je na brzinu nešto slaže.– Teško da ćeš sada naći Jovanu... Njoj je nešto iskrslo naposlu... Pa je morala hitno da otputuje… u Bankok! – odvaliMarija, premda nije imala pojma gde je Bankok. Samo da nijeblizu Londona.– U Bankok? – začudi se Daca. – Šta će tamo, zaboga?– Šta ja znam, njena firma tamo ima neke kancelarije…Neće se vraćati možda mesec dana.– Šteta.– Da, prava šteta – Marija predahnu. – Nego, reci mi, jesi lividela možda Luku ovih dana? Je li još ljut?– Ne, nisam, šta ja ima da se viđam sa njim, zašto bih se javidela sa njim? – Daca zavrte glavom, kao da se pravda. –Nemam pojma ja ništa. Viktor se video sa njim, ja ne znam…Pitaću Viktora. Sad nemam vremena, ovih dana stalno neštojurim, znaš, oko te proklete vize… Jao, jebote što je tokomplikovana procedura! Hiljadu nekih papira ti treba – počeda nabraja, menjajući temu – dokumenti od stana, od salona, dase vodi na moje ime, iz poreskog, iz banke izvod sa računa,pozivno pismo iz Engleske, garancija…Da li zbog svih tih papira, ili zbog brojnih tajni i spletkikoje su se pojavile među njima, tek, Marija nije mogla mnogo
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 294da se osloni na Dacu tih dana. Dok je sedela i čekala, u svomdosadnom starom stanu, bez para i prijatelja, osim što joj jeočajnički trebalo da ode u šoping, takođe joj je bilo potrebno dasa nekim iskreno razgovara.Na njenu sreću, Željko se tih dana vratio iz Španije, sasvog veoma produženog godišnjeg odmora. Njegov najnovijidečko, Katalonac koga je upoznao preko Interneta, pozvao ga jekod sebe u goste i sredio mu Špansku vizu na mesec dana.Čim je izljubio vazduh oko Marijinih obraza odmah jepočeo da gestikulira rukama ispred sebe, pričajući šta mu se svefenomenalno dogodilo, šta mu je sve dečko kupio u Barseloni ikoliko je para potrošio na njega. I zaista, Marija je primetila daje on na sebi imao samo najmodernije kvalitetne krpice izŠpanije, zatim još po neki pirsing na licu, tetovaže na nekolikomesta, šareni letnji nakit sa Ibice, koji je, isti takav, doneo i njojna poklon. Ten mu je bio savršeno preplanuo i sveukupno je, satim poklonima, delovao zanosno na Mariju. Dakle, bila je srećnašto ga vidi i malo joj je popravio raspoloženje, u toj meri kolikoje to bilo moguće u njenoj situaciji. A to znači – ne mnogo.Nije Marija bila uzbuđena zbog toga što će slušati osunčanoj Barseloni, vrelim peščanim plažama i uzbudljivimnoćnim klubovima, punim zgodnih tamnoputih momaka kojeona nikada ne bi osvojila samo zato što je žensko. Bila jeuzbuđena zato što je konačno rešila da nekome ispriča celuistinu, uverena da će naići na razumevanje. Sada, pošto jerazotkrivena od Luke i Viktora, nije više imalo smisla da ištakrije od Željka.Mislim, ipak je i on njoj otkrio svoju najveću tajnu, zar ne?Problem je bio jedino u tome što je trebalo da mu saopštida se kresala sa Dejanom upravo dok je bila sa njim u vezi. Ali,šta sad? To je ionako bio neki drugi Željko!– Ne seri!!!! – bila je njegova prva reakcija, nakon njenogkratkog usmenog priznanja.Posmatrao ju je zabezeknuto držeći ruku preko otvorenihusta. Marija je postiđeno gledala u stranu i brisala suze koje sujoj se nagonski javljale.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić295– Droljo! – uzviknuo je on, ali ne onako kako to najčešćetreba da zvuči, već oduševljeno i sa velikim šarmantnimosmehom na licu, kao da joj je upravo udelio najvećikompliment koji se može udeliti jednoj devojci. Iskreno, to je imislio da učini. – Bravo, mala! Vidi ti nju! Ja sam mislio da samja najveća kurva u društvu, a ona… Od malih nogu!– Daj Željko, nemoj da me zezaš… – Marija se uzjogunila,ne znajući kako da primi ovo. Možda bi treba da kaže „hvala“.A on bi mogao bar malo da bude uvređen i ljubomoran. – Nijemi lako zbog svega toga. Luka i Viktor su sve saznali…I onda mu je ispričala o Jovaninom iznenadnom, aliočigledno planiranom dolasku i o svemu što se dogodilo dok jeona bila tu.– Znači, debela te zajebala… – Željko zavrte glavom izacokta. – Pa dobro, ni njoj nije lako, ipak je u pitanju njen ćale,porodični problemi i to… A ona je uvek bila isfrustrirana zbogtebe.– Pa nisam joj ja kriva što je ona oduvek bila debela krava!– brecnu se Marija.– Ma, dušo moja, ja te potpuno razumem. A i taj njen ćale,i on je švalerčina… A super izgleda… – Željko podiže obrve naMariju – Jesi li mu uzimala keš?Marija duboko uzdahnu i složi najpostiđeniju facu koju jemogla, trudeći se da iz svog lica iscedi i poslednju kappokajanja i griže savesti. Ćutanje i gledanje u pod. Hvatanje začelo u neverici pred sećanjem na sopstvene postupke.Morala je malo da vežba za Luku.– Pa, to mi kaži, sestro! – Željko skoči i zagrli je. – Ovce suza šišanje.– Da, samo što me sada Luka mrzi i smatra me kurvom –Marija opet zaplaka.– Pa šta?! Pa šta?! – Željko je mlatarao rukama isprednjenog uplakanog lica. – Kao da je to nešto bitno? Kao da se nastiče šta on misli o nama?! Zar sa njim nisi završila jednom zasvagda? Šta će ti taj manijak, koji je, uzgred, odavno puk’o?Marija je znala da ne vredi objašnjavati Željku da je Lukajedini muškarac sa kojim, posle svega, može da zamisli svojubudućnost. Teško da bi i sebi mogla to da objasni. Kao da je
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 296sada, pošto je on znao sve o njoj, još više bila upućena na njega.Jednostavno je to osećala, negde u svom srcu, i to sada višenego ikada ranije. Morala je po svaku cenu da se vrati njemu, unjegovo svet, u njegovo društvo... Naročito pošto je konačnoostvarila dobar, recimo – prijateljski odnos sa Viktorom.Kako joj je to bilo čudno, i u neku ruku zastrašujuće, što jesada sve svoje nade polagala na Viktora! On je sada držao njenusudbinu u svojim rukama. Mogao je da je spase, a mogao je i daje uništi, potpuno i konačno. Na tu pomisao se tolikouzbuđivala da ju je gotovo hvatala groznica.– I na kraju je ta debela krava – nastavi Marija kolutajućiočima – kao poslednja paćenica, zamisli molim te, platilaViktoru da je kresne! Mislim, šta reći…– Ne seri! Pa ona baš ne bira sredstva da te uništi. – rečeŽeljko, pomalo oduševljen Jovaninom domišljatošću.– Zašto, kakve to veze ima sa mnom? – Marija se pravilablesava.– Pa, kako ti nije jasno, i to je uradila samo da bi tebenapravila ljubomornom – pojasni joj on.Marija zakoluta očima.– Šta, kao nisi ljubomorna? – Željko ju je suviše dobropoznavao da bi joj dozvolio da se pred njim folira.– Nisam – reče ona uverljivo, kao da je to stvarno i mislila.– Ne, nego sam ja?– Pa, ti i jesi!– Pa, i jesam – uzdahnu on. – Ali ti si još više…– Svašta – reče Marija, smešeći se u stranu neodređeno inameštajući šiške. – Šta se mene tiče Viktor.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić29746.Džezerovim mehaničarima nije trebalo mnogo vremenada srede Lukin automobil. Uradili su to za njega u najkraćemroku i najbolje što su mogli, pa Luka nije mogao da ne budeoduševljen rezultatom njihovog rada. Karoserija beše potpunosređena i prefarbana identičnom nijansom crvene boje, tako daje sada imala još bolji sjaj nego ranije. Takoreći, sijala jepreporođeno. Osim poboljšanja u spoljašnjem izgledu, momcisu poradili i na njenom motoru, pa je Luka, pošto je seo ipovezao je, shvatio da ona nije izgubila ništa od svoje prvobitnemoći. Odmah mu je palo na pamet da bi možda bilo štetaprodati je, ali se brzo setio u kakvom je stanju bila prepopravke, pa je tu misao odbacio.Baš tog dana Daca je trebalo da otputuje za London i Lukase ponudio da je odveze na aerodrom, ili da je sam Viktorodveze njegovim Roudsterom, pošto u njemu ima mesta samoza dvoje. Viktor je, sa druge strane, insistirao da je ispratezajedno taksijem, na šta Luka nije hteo da pristane, pa se ukonačnom rešenju Daca tiskala u Viktorovom krilu naprednjem sedištu Audija. To, međutim, nikome od njih nijeteško padalo. Luka, prirodno, nikada nije brinu da će mupolicija napisati kaznu zbog kršenja saobraćajnih pravila, aViktor i Daca su uživali u tim poslednjim trenucima bliskosti,pre njenog odlaska.Dok su jurili auto-putem ka aerodromu Luka je mislio otome kako je to čudno i na neki način fenomenalno kako suViktor i Daca izgradili svoju vezu i stigli dotle dokle su stigli. Akad se samo seti kako je sve počelo… Kao lukavi patriotski planda se napakosti komunjarama, one davne bajkovite večeri u vilibraće Zdravković na Dorćolu. Kao podela plena između dva
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 298napaljena tinejdžera, gde je Viktor, kao pravi drug, prepustioribetinu Mariju Luki, a za sebe skromno odvojio Dacu Gaborku.A pogledaj ih sada! Gaborka se preobrazila u Facu, i to nesamo po nadimku! Odlazi u London na poslovno usavršavanje.Stasala je u atraktivnu, zgodnu i uspešnu devojku. I što jenajbitnije, ona je dobra i puna razumevanje za dečka koga voli,za sve njegove mane i slabosti. Preživeli su sve ove godine,prevalili toliko toga preko glave i opstali u ljubavi. Kako jesamo bilo lepo gledati ih kako se vole, tu na sedištu Roudstera.Grle se i ljube, kao da im je poslednji put.Bar će za nekog ta bajka imati srećan kraj, pomislio jeLuka. A gde je njegova Marija?– Budite dobri, dok se ja ne vratim – rekla je Daca narastanku ispred pasoške kontrole. – Nemojte da pravitegluposti.– A šta bismo još mogli da uradimo u ovom dosadnomgradu što već nismo? – pitao se Viktor. – Nego, ti budi dobra uLondonu.Dok su se ona i Viktor gledali u oči, Luki se činilo kao dase jedno drugome nemo obećavaju, ne na vernost, jer to je unjihovoj vezi bila prevaziđena kategorija, već na ljubav. Osetioje, na neki način, da tu ne pripada, da je to samo njihov trenutaki osetio se suvišnim i usamljenim. Taman je hteo da se udalji,kada mu je prišla Daca, poljubila ga u obraz i šapnula mu nauvo:– Pomiri se sa Marijom.On se zbunio, nasmešio i oborio pogled, a onda se udaljioka parkingu, ostavljajući ih same.Seo je u auto i nije mogao iz glave da izbaci neki čudniutisak da možda sve ovo nekako nije u redu. Više ne. Ali, zbogčega? Sve te pomešane emocije, prijateljstvo, ljubav, erotskinagoni, sve je to lepo… Bilo. Do nedavno. A šta će sada biti? Iko je kriv što više ništa nije kao što je nekada bilo? Viktor nijesigurno. Ni Daca. Kriv je on sam, Luka.Verovatno.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić299Ili je kriva Marija. Kriva što je nema. Kriva što nije ono štonije. Kriva što ju je on hteo drugačiju.Nije mogao o tome dugo da razmišlja a da ne upadne upotpunu konfuziju. Zašto, o, zašto sve mora da se menja?!Vreme samo prolazi, i taman kada misliš da si nešto postigao,da nešto imaš, tada se nešto promeni. I onda više nemaš ništa,ili ti treba nešto drugo, nešto više, ono što imaš više ti nijedovoljno i zbog toga ničemu i ne vredi, i moraš sve iz početka.Ostaju samo uspomene, i misliš, one su najvrednije, ali vremeprolazi, a život te ne ceni zbog tvojih dragocenih uspomenakoje ćeš, pre ili kasnije, odneti sa sobom u zaborav.Jedino sigurno u šta se Luka još mogao pouzdati, to je daće i sve ovo proći, kao što su prošle i mnoge druge lepe i ružnestvari, i da će se jednoga dana zateći usred sasvim drugačijihokolnosti. Srećnijih, nadao se. Mada, istini za volju, do tada nijemorao da sedi skrštenih ruku, kao što nije morao da trpi ninepodnošljivu vrućinu u svom autu, zbog sunca koje je pržilokroz vetrobransko staklo. Zbog sunca, koje će već kroz nekolikosati zaći i prepustiti ga noći.Uključio je automobil i pustio klimu. Udahnuo je sveživazduh koji mu je golicao lice, zagrlio volan i naslonio znojavočelo na njega. Osetio je miris kože i miris limunove kore saispolirane plastike. Njegov lepi crveni automobil. Njegovamiljenica. Šteta što će morati da je proda! Nagazio je gas i onamu se tiho javila. Krv mu je ubrzano prostrujala kroz glavupred živim sećanjem na to kako ga je nekada uzbuđivala. Kakoje on nju silovito vozio, a ona njega lako podnosila.Uskoro će neko drugi maziti njenu meku kožu i udisatinjene opojne mirise, neko kome će ona biti sasvim dobra. I tajneko će biti srećan što je ima, a ona će mu uzvraćati vrtoglavimuzbuđenjima od kojih će mu se kolena tresti i pogledzamućivati.Neko drugi će je imati.– U, brate, baš si ga rashladio!– Molim – Luka se prenuo.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 300– Kažem, rashladio si ga, brate, do jaja – Viktor se stvoriona sedištu pored njega. – Napolju je pakao, barem petnaeststepeni toplije nego ovde.– Ah, to. Smanjiću.Krenuli su sa aerodromskog parkinga i ubrzo su se našlina auto-putu.– Ode Daca u London, blago njoj! – prokomentarisa Luka,da razbije tišinu.– Čudno mi je malo – progovori Viktor posle kraće pauze.– Prvi put se rastajemo na duže…– Ma, nije to dugo, brate, dve nedelje. Čas će to da prođe.– Ma, znam, ali čudno mi je nekako, sve ovo… Opraštamose, pozdravljamo… Rastajemo se… Ne znam. – Viktor je gledaokroz prozor i oklevao da izgovori. – Kao da se nikada višenećemo videti. – rekao je, smejući se sam svojim mislima.– Ma, daj, brate, ne misliš valjda da bi ona mogla daostane tamo, ili tako nešto? – Luka se iznenadio njegovimrazmišljanjima.Viktor je samo slegao ramenima.– Ma, tripuješ gluposti – nastavio je Luka. – Valjda znašDacu, pa ona je luda za tobom. Kada bi joj javio da se odmahvrati, ona bi sela u prvi avion i vratila se zbog tebe. Ona bi bašvolela da čuje da ti nedostaje, veruj mi. Ma, znaš ti to i sam,nema potrebe da ti ja pričam. Ne znam samo šta tripuješ, brate?– Nemam pojma, u pravu si, nešto sam se istripovao –Viktor je popravio raspoloženje. – Mada, možda bi za nju i bilobolje da ostane u Londonu.– Kako to misliš?– Pa, da pobegne odavde. On je sposobna devojka. Znaš tikoliko bi ona para imala da radi svoj posao u Londonu, naprimer? Da tamo ima svoj salon i ovoliko da se trudi. Pa, bila bibogatašica, brate! Imala bi svoj stan i auto, a ovde ne može ni daiznajmi gajbu od svog rada.– Jebi ga, brate, ali tamo nema tebe – rekao je Luka.– Usrećila se sa mnom – našalio se Viktor. – Odavde trebabežati, bre. Da je ovo neka normalna zemlja, ja bih za nedeljudana odleteo kod nje u London da je iznenadim.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić301– Možda bi ti dali vizu na jedan dan, ako im objasniš da jeljubav u pitanju – reče Luka ironično. – Da odeš u ambasadu ikažeš ribi za šalterom: „Ako mi ne daš vizu da idem da vidimsvoju devojku, onda ću tebe da karam noćas! Pliz!“– Dali bi mi karu u dupe!Posle kratkog razmišljanja, Viktor se opet uozbiljio.– Znaš šta? Mislim da ću da kupim prsten Daci kada sevrati. – rekao je.Luka ga je pogledao preneraženo.– Šta ćeš da joj kupiš?– Prsten. Da je verim, kao, i te fore. Zašto me tako gledaš,brate?– Hoćeš da se ženiš?! – Luka je polako naginjao kaizbezumljenosti.– Naravno da neću da se ženim… – Viktor se čudionjegovoj reakciji – Bar ne još neko vreme.– Otkud znam, brate, šta si se istripovao – branio se Luka.– Hoću samo, znaš, nekako da ozvaničim sve ove godine,da ne ode sve tek tako u kurac… Puf! I da je vežem za sebe –govorio je Viktor, paleći cigaretu – A onda da probam dazavršim školu, da se zaposlim… A kada budem hteo da seženim, ne brini se, brate, na vreme ću da te obavestim, danaučiš da igraš kolo, da se ne obrukaš kao kum.– Ma, da! – Luka se nasmejao.U tom trenutku su upali u gužvu na auto-putu, kodZapadne kapije grada. Nepregledna kolona automobila lelujalase kroz vreli vazduh u daljini.– E, sad nećemo skoro preko mosta – prokomentarisao jeLuka.– Ćuti, brate, bar imamo klimu – Viktor se spustio usedištu. – I muziku.U paralelnim trakama tiskali su se automobili sa svojimoznojenim vozačima, i velika većina njih je oduševljeno ililjubomorno zadržavala svoj pogled na crvenoj ispoliranojlepotici koja se šepurila na purpurnom avgustovskom zalaskusunca. Niko od njih nije mogao znati da je ona, ustvari, samo
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 302prefarbana i doterana olupina. A i da su znali, koliko bi im tobilo bitno?Možda ona nije ni bila olupina.– Znaš, razmišljao sam nešto… – reče Luka neodlučnoposle kratkog ćutanja – Možda ipak zadržim ovaj auto.– Pa, ja ne znam, brate, šta si se ti istripovao da treba da gaprodaš, kad je auto do jaja.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić30347.Kroz sitne proreze spuštenih roletni na prozorimaMarijinog stana probijali su se uski snopovi jake podnevnesvetlosti donoseći vrelinu avgustovskog popodneva uzamračenu prostoriju. Na sprženom Bulevaru je bilo tiho, činilose kao nikada do tada, a do stana na drugom spratu dopirao jesamo usamljeni bat potpetica i poznata italijanska balada izudaljene bašte nekog kafića.Prigušeni uzdasi i šuštanje čaršava otirali su se o mekutišinu koja je vladala u Marijinoj spavaćoj sobi. Na krevetu krajprozora, gde su pod svetlosnom rešetkom izmicala obnaženatela, jarke žute mrlje šetale su po njihovim leđima i ramenima.Marija je osećala Lukine usne na svom vratu. Njegov dahna njenim ramenima bio je vreo, zbog čega se znojila kao usauni. Njegovi hladni dlanovi štitili su njene grudi od vrelihsunčevih zraka, a njena glatka i meka koža bila je toliko napetada je svaki nežni dodir osećala kao ubod čiodom.A onda su se na njen stomak spustile Viktorove usne.Prepoznala ih je po osećaju koji su ostavljale za sobom. Osetilaje oštar grč zadovoljstva u utrobi i hladnoću koja je prostrujalapod njenom vlažnom kožom, zbog koje se stresla i izvila vrat najastuku, dok joj je u ušima brujalo od Lukinog daha. Žmurećiprstima je ispitivala Viktorovo lice, kosu i ramena. Nije želelada opet gleda ono što je nebrojano puta videla, njegovo lepo licei njegov pogled boje limunovog lista, već je samo htela da uživau osećaju o kome je sve to vreme maštala.I dok ju je Luka ljubio i čvrsto držao uz sebe, imajući jestalno u svojim rukama, Viktor je skoro lebdeo nad njom,dodirujući je jedino usnama, što je još više potpirivalo požudu unjoj. Buncala je u želji da im se potčini u potpunosti, da konačno
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 304i Viktora oseti blisko uz sebe, da se potpuno prisajedini i sanjim, bar na tren, po cenu toga da je ostavi bez daha i potpunouguši njihova udružena ljubav, da je smrvi i uništi, da sagoriizmeđu njih i pretvori se u prah. Po svaku cenu! Izvijala se,drhtala, stenjala. Nije mogla više da izdrži tu igru.– Viktore! – povikala je u polusvesti, naglo se uspravivši ipoletevši raširenih ruku ka praznom prostoru ispred sebe. Ali,sve što je uspela da zagrli bio je vlažni ustajali vazduh i prašina,te je nastavila svoj let kroz prostor i uz zvuk tupog udarcastropoštala se sa kreveta na pod.Sa ulice je dopirala buka saobraćaja, a kroz roletne jeulazio samo miris sagorelih gasova. Ostala je da klečičetvoronoške, naglo probuđena, grubo i surovo otrgnuta odsvog najlepšeg sna. Bol u levom kolenu koji se pojačavao činioje da se brzo rasani. Telo joj je bilo obliveno znojem, a ovlažena iumršena kosa padala joj je preko lica. Osećala je bezbroj grčevau utrobi, slabost u udovima i vrtoglavicu, preživljavajući dotada najgoru, poražavajuću i ponižavajuću krizu seksualneapstinencije.Plakala je. Šta je drugo mogla? Da skrene sebi misli našoping ili izlaske. Da pokloni sebi pažnju posetama frizerima ikozmetičarima. Da otputuje negde, ili bar da izađe uveče grad.Sa kojim parama? U njenoj kutiji sa nakitom se već videlo dno ibilo je samo pitanje vremena kada će se mašiti za svoje voljenedragocene brilijante. Ali, ne! To ne sme! Nikako, pa makargladovala! Pre bi svoju ruku prodala, nego njih, te malesvetlucave i neuništive putokaze njenih stremljenja kabrilijantskoj budućnosti.Doduše, toga dana, sa tog mesta na podu pored kreveta,dok je klečala na kolenima, nije mogla jasno da vidi svoj put katoj budućnosti. Ukopana, obogaljena i odbačena, nije imalaideju kuda da krene, šta da učini? Znala je samo da za početakmora da spere krv sa svog povređenog kolena i da utoli gladbezukusnom jeftinom hranom iz papirne kese.Čak joj ni zvono, koje se oglasilo na vratima nekoliko satikasnije, nije davalo nikakvu ideju, niti joj je ulivalo imalo
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić305samopouzdanja. Mogao je to biti poštar, opomena predisključenje struje, tužba zbog neplaćenih računa za komunalije,policija, Bisa ili Dragiše, ne daj bože, ili, u najboljem slučaju,neka greška. Potpuno bezvoljno je otvorila vrata i skamenila se.Bio je to Luka.Bol u kolenu je bio još dovoljno jak da je uveri da ne sanja.Noge su joj se odsekle i zavrtelo joj se u glavi, ali je ostala dastoji, naslonjena na bravu. Iako ga je sve vreme, svakoga dana isvakog časa nesvesno očekivala, njegovo pojavljivanje prednjenim vratima, bez najave, kao nekada kada je od njega bežalai sakrivala se u stanu, izazvalo je pomešane emocije. Svih tihdana, još od razgovora sa Viktorom u bolnici, očekivala je da ćejoj se on javiti, nadala se razgovoru i pomirenju, a sada ju jeobuzimao strah od neizvesnog ishoda.On je bio tu. Stajao je na vratima, ne naročito veseo, višezabrinut, pomalo zbunjen, kao da nije ni očekivao da će je zatećikod kuće. Bez obzira na sve, njoj se učinio neverovatno lepim,naročito zbog toga što je još bila pod utiskom svog pređašnjegsna. Gledao ju je nekim pogledom koji ona nije imala hrabrostida tumači. Samo je zamislila sebe u tom pogledu, iznurenuslabim dnevnim spavanjem, povređenog kolena, slepljeneprljave kose u pogužvanoj i istegljenoj odeći u kojoj je spavala.Ali, u njegovim očima, iako pomalo čudno, ona nijeizgledala tako loše. Izgledala je izmučeno i neispavano, ali iprivlačno u svojoj prirodnoj ženskoj nemoći da sebi pomogne.Mogla je da mu se dopadne. Mogao je ponovo da je zavoli istogtrena. Međutim, on je već bio čvrsto rešio da iskoristi njenunezavidnu situaciju da sebi stvori startnu prednost na njihovomizvesnom novom početku. Nije smeo sebi opet dozvoliti da gaomame njene ženske čari, da brzopleto pojuri u oproštajnizagrljaj. Nije hteo da ona ikada oseti njegove teskobe koje su gadanas konačno dovele i pred njena vrata. Sad je na nju red dabude iskrena. Ako je suditi po njenim kolenima, neće joj bitiprvi put danas da pada na njih.– Došao sam da razgovaramo.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 30648.Bio je poslednji stvarno vreli dan toga leta. Nakon što seona vratila u njegov stan, Luka i Marija se nisu razdvajali većnekoliko dana i toga jutra (tačnije – podneva) probudili su sezajedno u pretoplom stanu na Dorćolu, vrlo zadovoljni sobom.Vrućina ih nije sprečila da san rasteraju brzom i strasnomljubavnom igrom, posle koje su bili izmoreni i znojavi.– Gladna sam – rekla je Marija ležeći na leđima.Osećala je grč u praznom stomaku, a usta su joj bila suva.Prisetila se prethodne noći, koju su proveli na splavu, njih dvojei Viktor. Luka je nešto porazgovarao sa obezbeđenjem i brzo suih propustili u VIP. Napili su se, igrali kao pomahnitali, svetroje zajedno, vrlo blisko i senzualno, privlačeći dosta pažnje nasebe. Bilo je baš zabavno i opušteno, bez ikakvih predrasuda,bez ljubomore. Sve dok nije naišlo neko društvo koje jepoznavalo Viktora i dok se za njega nije zalepila neka sisataplavuša, koja se zvala Tića ili tako nešto. Ko bi još zapamtiokako se zvala, pored onolikih grudi? Na kraju ga je tim istimgrudima izgurala iz kluba i on se više nije vratio te večeri. Lukai Marija su ostali da igraju još kratko posle toga, a onda su seli uRoudster i vrtoglavom brzinom otplesali niz ulice i bulevare,prolećući kroz crvena svetla semafora, presecajući trake iobilazeći druge automobile, sve do kreveta u njegovom stanuna Dorćolu, gde su nastavili sa svojim plesom do jutra.Nije nikakvo čudo što su se ovako probudili – u podne isuvih usana.Ostalo je još tri dana do Dacinog povratka iz Londona,pomislila je Marija još ležeći u krevetu.– I ja sam gladan – nadovezao sa Luka, takođe još ležećina leđima. – Mogli bismo da naručimo neku hranu. Ili još bolje,
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić307da pozovemo Viktora da dođe i da nam usput kupi nešto dajedemo.– Ko zna gde je on sada…Marija je otišla da se istušira, a Luka je pozvao Viktora namobilni. Ispostavilo se da je on već bio vrlo blizu u putu kanjima.– Šta misliš da kupimo klimu za ovaj stan? – predložio jeLuka kada je Marija izašla iz kupatila.– To bi bilo super! – složila se ona. – Ovde je kao u rerni!Skoro kao u onom mom stanu. Mada, ništa nije gore od mogstana – nasmešila se. – Te stare zgrade su baš loše.Luka je prišao i opet je poljubio. Divno je mirisala na nekivoćni gel za tuširanje.– Jeste, mada, već je kraj avgusta. Neće biti još mnogotoplih dana… – rekao je uvijajući njene mokre pramenove okosvog prsta. – A sledeće leto ćemo, nadam se, sačekati u nekomdrugom stanu. Novom. – dodao je u odlasku ka kupatilu.Marija je ostala ukipljena, sa peškirom oko sebe i blaženimosmehom na licu, dok se sa nje cedila voda na pod.– Klimu uvek možemo da ponesemo sa sobom! – povikalaje za njim.– Da, ali je treba montirati i demontirati… – Vikao je on izkupatila. – A na drugom mestu će možda već biti klime!Marija je već očarano zamišljala novi stan, sa klimom ikoječime još, ali nikako nije mogla da zamisli ništa drugačije odonog starog dobrog potkrovlja sa bazenom i limunovimstablima na terasi. Ipak je to bio najlepši stan koji je ona ikadavidela, savršen, po njenom ukusu – nov i skup, jednostavan iprostran, sav svetlucav.Dok je ona hipnotisano u mašti plivala u bazenu sabistrom plavičastom vodom i pila martini iz plitkih čaša navisokom stalku, na vratima se pojavio Viktor, sa kesom hrane izobližnje pekare u jednoj ruci i znojavom flašom Coca-cole udrugoj. Dugim i usporenim pogledom odmerio je njeno mokrotelo koje se skrivalo ispod kratkog peškira.– Već si stigao – rekla je ona, manje iznenađena od njega. –Uđi u kuhinju, sad ću ja, samo da se obučem. Luka je još ukupatilu.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 308Marija je otišla u sobu da se obuče, a Viktor je ušao ukuhinju i spustio hranu iz pekare na sto.– Doneo si nam hranu? – dobacila je Marija iz sobe.– Aha! – odgovorio je on i skinuo majicu sa sebe.– Je l to Viktor stigao?! – povikao je Luka iz kupatila.– Jeste! – opet je povikala Marija iz sobe.Sva vrata među njima su bila otvorena. Sve se moglo čuti:kako Marija otvara i zatvara fijoke, šuškanje tkanine o kožu dokoblači veš, prskanje dezodoransa, otvaranje i zatvaranje slavineu kupatilu, voda koja se sliva, zvuk staklene čaše koja se spuštana drveni kuhinjski sto, šištanje vazduha ispod otvarača flaše,šuštanje mehurića… Slike su mogle lako da se zamisle.– A gde si ti sinoć ispario? – Marija se pojavila uprekratkom uskom svetloplavom šortsu od džinsa i kratkojroze majici bez rukava.– Ja? – prenuo se Viktor. – Bio sam kod ove…– Kod koje?– Kod ove… – Viktor se zamislio.– Da… – Marija se nagnula prema njemu raširenih očiju sapuno iščekivanja.Viktor je belo pogledao u nju i sa ustručavanjem pokušao:– Kiće? Ne?– Ah-haaaaa!!! – Marija je ciknula od smeha, uhvatila se zastomak i stropoštala se na kauč.– Šta, nije Kića? – plašljivo je pitao Viktor.Marija je vrištala, držala se za stomak i mlatarala nogama.– Nije, znam: Mića! Mića, setio sam se! – uzviknuo je on,malo sigurnije.– Mića! – tek sada se Marija zacenila od smeha! Prevrtalase po kauču, a suze su joj jurile niz obraze i već joj je nedostajalodaha.– Daj, nemoj da me zezaš! Bio sam pijan.– Ne mogu da verujem! Ne mogu da verujem! –ponavljala je ona bez daha, a onda se opet zacenila od smeha,ponavljajući – Kića!– Pa, jeste Kića, zar ne? Samo me pališ. – bunio se Viktor. –Prestani da me pališ, Marija!– Šta je smešno? – Luka se pojavio na vratima u peškiru.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić309– Jaoj… Umreću… – Marija je polako dolazila do daha. –Viktor ne može da se seti kako mu se zove riba od sinoć!– Ona sisata? Šta ima koji kurac da se seća imena, valjdaneće da je ženi – rekao je Luka.– Ma da, brate – složio se Viktor. – Ko bi pamtio njeno imepored onolikih sisa.– Budale – odbrusila im je Marija brišući suze. – Devojkase zove Tića i očigledno je zaljubljena u tebe.– Tića? – zgrozio se Viktor. – Odvratno. Šta da joj radimkad ima kretensko ime…– Pa, i to što kažeš… – složila se Marija. – Tića...Luka je otpio malo hladnog soka i otišao da se obuče.– Nećeš da kažeš Daci? – ozbiljno je pitao Viktor.– Šta da joj kažem? Za Kiću ili za Miću? Ha-ha! – Marija seopet grohotom zasmejala izvrnuvši se na leđa.– Prestani da me zezaš – Viktor je pokušao da je umoli, alipošto ona nije prestajala da se kikoće on je skočio na nju,zajahao je i pritisnuo jastuk na njeno lice.– Pusti me! Reći ću za sve tri! – nastavila je ona da vrišti ida se smeje ispod jastuka.Viktor je, inspirisan položajem u kojem se našao ipogledom na njen goli stomak, počeo da je golica, a ona ga jeudarala po grudima, vrišteći i tražeći da prestane. Zastao je natrenutak.– Hoćeš da joj kažeš, a? – pitao je, sedeći i dalje na njoj.– Neću, neću – Marija je pokušavala da dođe do daha. –Neću za sve tri. Samo za jednu, koju ti odabereš…Viktor je opet počeo da je golica, dodirujući je (moždanamerno) i za grudi, a ona je opet počela da vrišti od smeha i dase koprca ispod njega, pokušavajući da se oslobodi.– Upomoć! Luka! – cičala je kroz smeh i suze.Luka, koji je u tom trenutku prošao hodnikom, samo senasmešio na prizor Viktora koji je zajahao Mariju na krevetu.– Uzbunićete celu zgradu – prokomentarisao je i produžioka toaletu.Konačno, Marija je zadržala njegove ruke i osmotrila ga.Sedeo je na njenim kukovima i dahtao izmoreno, bez majice,nagnut nad njom. Pogledom je skliznula preko svakog mišića
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 310na njegovom zategnutom telu, preko stomaka, grudi i ramena,preko jarkocrvenih usana koje su se smešile njenom dekolteu,sve do njegovih očiju, koje su, kao i to kasno leto, sijale zrelozelene. – Neću ništa reći, ne brini – rekla je uverljivo, a kada juje on oslobodio, pridigla se i zagrlila ga. – Ja sam tvoj dužnik,znaš?– Ništa ti meni ne duguješ – prošaputao je on, spustivširuku na njena leđa. – Osim poverenja.Da bi potvrdila da joj je drago zbog njegovog stava, da muje zahvalna što joj je poslao Luku na vrata, da je srećna što je ion sam sada tu, što su ponovo svi na okupu i što je, konačno,sve opet lepo i skladno, skoro kao nekada, i ko zna iz koliko jošjedino njoj poznatih razloga, ona je samo stisla njegovo telo uzsebe, tako da su mogli jedno drugome da osete srca, uzbuđenaod prethodnog napora. Baš koliko i oni sami, u tom izlivunaklonosti i nežnosti uživao je i Luka, koji je iz toaleta mogaonazreti šta se dešavalo u kuhinji. Nipošto nije hteo da ihprekida, dok se sami nisu razdvojili i seli da jedu, a onda im sepridružio.– Kića… Ha, ha… – Marija je sedela naspram Luke iViktora. – Ne pamtim kada sam se ovoliko smejala.– Šta ti je to, brate? – pitao je Luka, zagledavši se u crvenuliniju na Viktorovom vratu.– Marija me iskasapila noktima – požalio se Viktor.– Marija... – Luka je pogledao u Mariju preko stola izavrteo glavom.Ona je samo slegla ramenima i nasmešila se gledajući uogrebotinu na Viktorovom vratu. Uzbuđivala ju je pomisao dasu se njeni prsti petljali tu oko njegovog vrata. A onda je opetpogledala u Luku koji je gledao u nju i smešio se. Učinilo joj seda se podsmeva njenim mislima. Jer, posmatrajući njih dvojicu,tako dok su sedeli za stolom naspram nje, odjednom su se u njojprobudila sećanja na prvi susret sa njima – dečacima uDenisovoj vili, tu nedaleko niz dorćolske uske ulice. Činilo joj sekao da je to bilo prošle jeseni, a od tada je, zapravo, opalomnogo, mnogo lišća.Njeni dečaci su telom postali ljudi, a u duši su ostali deca.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić311„Trenutna temperatura u glavnom gradu je tropskihtrideset i pet stepeni. Građanima se ne preporučuje da bezpreke potrebe izlaze iz kuće…”, dopiralo je sa televizije.– A da odemo na Adu? – predložio je Luka.– Mogli bismo – rado se složio Viktor.– Pretoplo je – lenjo se protivila Marija. – Bolje daostanemo kod kuće.– Ovde je još toplije – primetio je Luka.– Umrećemo dok stignemo do Ade – nastavila je da seprotivi Marija. – Možemo i ovde da se opustimo i zabavimonekako.– Nećemo umreti, rashladiću Roudster pa ćemo da sepotrpamo u njega – Luka je bio uporan.– Ali, nemam nijedan kupaći kostim ovde, a u mom stanuimam samo neke stare i bezvezne, od prošle godine. Nemam nimleko za sunčanje, izgoreću. – nabrajala je Marija.– Kupiću ti kupaći kostim i mleko za sunčanje – Luka jenapućio usne prema Mariji.– Od Višija? – reče trepćući i ljubeći ga. – I peškir za plažuu Benetonu.Šoping, ponovo! Marija je bila raspamećena od sreće. NaLukinom licu je pročitala da može da stavi u korpu sve što joj sedopadne, ne samo mleko za sunčanje već i kozmetiku za negukože, kose, noktiju, šminku… Kupio joj je dva kostima zakupanje, i po jedan šorts sebi i Viktoru, tri velika Benetonpeškira za sve, pa Marija nakon toga nije više imala ideju kakoda njihov put do kupališta skrene kroz neki tržni centar, te je nakraju odustala od već zamišljene kupovine novih naočara zasunce, sandala i nakita. Biće vremena, pomislila je. Danas ćeuživati u suncu, plaži i Lukinoj i Viktorovoj pažnji.Plaža na Adi Ciganliji vrvela je od kupača. Izgledalo je kaoda se tog tropskog dana čitav grad sjatio na Savsko jezero.Stotine hiljada raznih lica, uglavnom mladih. Ležali su našljunku ili ležaljkama, kupali se u jezeru, vozili bicikle, rolere,sakrivali se u hladu na travi uz osveženje i hranu, zabavljali uzkarte, loptu ili neke ekstremnije sportove egzotičnih naziva.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 312Marija se, kao i obično, odlučila za takozvanu „Makiškurivijeru”, stranu jezera koja još nije bila potpuno uređena, ali nakojoj se nalazilo mnoštvo interesantnih i skupih kafića saudobnim ležaljkama i posluženjem na plaži. Tu nije bilo mnogosadržaja vezanih za kupanje, ali to nikome nije ni bilo bitno,ponajmanje Mariji, jer je to bila obala za poziranje.– Hajde Kićo! – dobacila je Viktoru koji je išao iza nje iLuke, na šta je on pojurio da je golica.– Ne, nemoj, opet ću te izgrebati – upozorila ga je Marijadržeći mu ruke.– Smirite se – umirivao ih je Luka.Zastali su na trafici da Marija uzme Kosmopoliten. Ižvake. I flašicu vode, umreće od vrućine dok negde pronađu trislobodne ležaljke da se izvale.Konačno, posle nekog vremena lutanja, sve je bilo poMarijinoj volji. Ležala ja na ležaljci nedaleko od vode, na svomnovom mekanom peškiru zelene boje koji je prijatno mazionjena leđa. Vrlo blizu nje, na pripijenim ležaljkama, sa levestrane je ležao Luka, a sa desne Viktor. Dovoljno blizu da jemogla osetiti njihov miris. U hladu kod njihovog uzglavlja,pored sklopljenog magazina, dve velike limenke piva i čašareskog šumećeg napitka. Poznata melodija lebdi iznad njih.Sunce je pržilo Marijino lice, grudi, stomak i noge, glatke imirišljave od kvalitetne kreme koja joj je negovala kožu i ujednoje štitila od štetnog zračenja. Mogla je osetiti kako je živonosnasvetlost i toplota polako opuštaju i vraćaju joj energiju, kako jojkoža postaje bronzano tamna i čista. Kao da su joj kroz poreisparavali svi otrovi, sve rđave misli i strepnje, čineći je svakimtrenutkom spokojnijom, zdravijom i srećnijom.I lepšom. O, da! Ona je, svakako, osećala sve te poglede nasebi. Vrele, uspaljene, pohotne, čežnjive, ali i ljubomorne izavidljive poglede. Ona i njena dva kavaljera – pa, oni su, bezsumnje, najlepši trio na celoj plaži. Ma, na celom jezeru!Verovatno i u celom gradu.Mogla je tako ostati da leži satima, danima, dok bi tropskedane smenjivali purpurni zalasci sunca, zreli kao slatko voće, izvezdane noći u kojima bi topila mesečinu na usijanoj koži, pa
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić313sanjiva jutra sa rosom na trepavicama, i opet novi vreli dan…Mogla bi tako da leži na suncu celog života.Ošamućena žegom i prilivom serotonina zapala je u nekuplitku sanjivost, koja je možda potrajala i satima, sve dok nijeosetila nežan dodir prstiju na svojoj levoj ruci. Blagoprevlačenje po njenoj podlaktici mekim jagodicama u jednom,pa zatim glatkom površinom noktiju u drugom smeru. Sporo igolicavo. Nije otvarala oči, niti je reagovala. Nije htela daikakvim gestom rasprši neusiljenost ovog prijatnog milovanja.Nije se čak ni uzbuđivala, sve dok nije osetila dodir i na svojojdesnoj ruci. Isto tako nežan, mekan i golicav, isto takonenametljivo senzualan. Da li je to opet bio san, pitala se u sebi?Kretao se uz njenu ruku ka ramenu, bojažljivo, ali bezzastajanja. Klizio je po njenom vratu, meko i pokorno, pružajućijoj ono zadovoljstvo u kome zna da uživa jedino voljena,obožavana žena. Zatim se polako spustio niz bretelu i ivicugrudnjaka, preko struka, do kukova i rubova kostima.Avanturistički je istraživao njenu kožu i granice njeneizdržljivosti, milimetar po milimetar.Marija je razmakla kapke, vrlo malo, i kroz mrežu njenihtrepavica je bljesnula zaslepljujuće jaka svetlost. Žmirkajući,polako je okrenula glavu u desnu stranu. Preko kristalnoplavog neba i zelenih krošnji njen pogled se meko spustio naViktorova ramena. Ležao je na stomaku, licem okrenut premanjoj. Pogled mu je bio spušten i pratio je prste, koji su sada većnestašno zavirivali nekoliko milimetara ispod rubova njenogkostima, da bi se potom brzo preko struka i ivica grudnjakaponovo popeli do njenog vrata. Kroz izmaglicu proključalesvesti srela se sa njegovim očima. Sunce je bljesnulo u njegovompogledu. Trepnuo je dva puta usporeno, kao da joj mašetrepavicama. Nasmešila mu se. On je sklopio oči i nastavio daklizi svojim prstima niz njenu ruku ka njenoj vlažnojpoluotvorenoj šaci.Ona se polako okrenula na drugu stranu, klizeći opetžmiravim pogledom preko dubokog plavetnila i nepodošljivoblještavog sunca, da bi na kraju spustila pogled najpre naLukine prste, koji su i dalje mazili njenu podlakticu, dajući takttalasima zadovoljstva koji su plavili njeno telo. Ležao je na boku
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 314okrenut prema njoj, sa glavom uzdignutom na ruci i posmatraoje smeškajući se. Njegove oči sijale su srećom i oduševljenjem.– Hoćemo li? – upitao je tiho Luka. – Da uradimo to...Marija se nasmešila i klimnula glavom. Ponovo je sklopilaoči i ispravila glavu prema suncu, a na drugoj strani je umrsilasvoje prste sa Viktorovim.– Viktore, hoćemo li? – ponovo je čula Lukin glas.– Idemo – odgovorio je. – Samo da još jednom skočim uvodu.Izvukao je svoje prste iz njene šake i ustao. Mogla je čutinjegove brze korake na usijanom šljunku, a zatim šum vode ukoju je utrčao i pljusak kada je uskočio i zaronio.Zatim je nastupila tišina. Najobičnija tišina u senci njenihsklopljenih kapaka, usled koje zamalo nije zadremala. Deset,petnaest sekundi izmerenih otkucajima njenog srca.Dvadeset sekundi.– Ovaj dečko još nije izronio – čula je glas nedaleko odsebe.Otvorila je oči i pogledala u pravcu vode. Zelenkastapovršina se polako umirivala, pretvarajući se u ogledalo.Okrenula se prema Luki, a izraz njegovog lica dok je posmatraomirnu površinu vode uterao joj je ledenu jezu u kosti.Odjednom, on je skočio na noge, poleteo ka vodi, protrčaokroz plićak, zaplivao, udahnuo duboko i zaronio. Marija seuspravila, već uplašena njegovom reakcijom. Ljudi oko nje su seuznemirili. Posle desetak sekundi Luka je izronio, udahnuo iponovo zaronio. Još jedan mladić, koji se tu našao, bez mnogorazmišljanja uskočio je u vodu i zaronio nedaleko od Luke.– O, bože! – neko je uzviknuo.Marija je ustala na noge. Sleđeno je posmatrala kako Lukajoš jednom izranja, uzima vazduh i opet zaranja.Još neko je zagazio u vodu.– Ovamo, ovamo! – vikali su. – Pomozite.Ruke su počele da joj se tresu od hladnoće. Prstima jestiskala svoju donju usnu. Nemo je otvarala usta svaku putkada bi ugledala nešto na površini. Nije bila potpuno svesna štase događalo. Večnost je prolazila merena lupanjem njenog srca.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić315– Pozovite nekog! – ciknuo je neki ženski glas.– Još nije prekasno – čula je reči koje su je presekle ustomaku.„Prekasno”, kao kiša je prošuštalo u njenim ušima.I onda je ugledala Luku kako izranja i uz pomoć jedneruke pliva ka obali. Drugom rukom držao je Viktora uz sebe.Njegova glava ležala je na Lukinim grudima, a mokra kosaprekrivala mu je lice. Dovukavši ga do plićaka, Luka je stao nanoge i poneo ga u naručju. Njegove ruke su visile nepomičnopored Lukinih nogu, glava mu beše zabačena, a ustapoluotvorena. Svuda sa njega se cedila voda.– Hitnu! Hitnu!U trenutku kada je Luka protrčao pored nje sa Viktoromna rukama Marija je samo stajala nepomično, bela kao kreč.Videla je njegovo lice.Luka je spustio mlitavo telo na peškir i prislonio uvo nanjegove nepomične grudi. Ništa nije čuo.– Neka neko pozove hitnu!!! – zaječao je.Pritiskao mu je grudi dlanovima, uduvavao vazduh krozusta. Uzalud je činio sve. Samo jedan stravičan krik njegovogimena koji se prolomio preko mirne površine jezera bio je namestu.Sve ostalo je bilo prekasno.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 31649.Jesen, 2005. Srbija i Crna Gora. Beograd.Verovatno ono najgore u vezi sa smrću bliskih osoba jeosećaj da se, na kraju, sve prebrzo završilo. Tragedija, rastanak,oplakivanje – kao da sve prođe u vihoru, i ma koliko suzaprolio, ma koliko dana oćutao, to je uvek, čini ti se,nesrazmerno malo u odnosu na patnju, u odnosu na veličinugubitka. Posle nekog vremena čini ti se kao da si samo trepnuo ineko je nestao, deo tebe je otišao u nepovrat, a srcu nikada nisidao dovoljno oduška, niti si ičime zaslužio tu rešenost da,uprkos svemu, svoj život nastaviš dalje.Nemoć. Kukavičluk. Boli, kako god.Dugo posle najsivljeg dana u njihovim životima Marija iLuka su spavali jedno drugome okrenuti leđima. U njihovojpostelji je bilo mračno i hladno, a senke su prekrivale njihovauplašena lica. Ravnodušnost je bila najdominantnija emocija unjihovom odnosu.Sa njom pored sebe ili bez nje, on se svejedno osećao sam.Svejedno bi mu, svaki put kad spusti kapke, pred oči iskakaleuvek iste slike. Iz polumraka mutne savske vode gledale bi gapoznate zelenkaste Viktorove oči, poluzatvorene, bez sjaja, beztrunke života. Zamrznuti izraz na njegovom licu poručivao jesamo jedno – koliko je nepojmljivo stravičan susret sa licemsmrti. A kada bi otvorio oči, Luka bi u glavi čuo bat korakapovorke koja vijuga stazama Novog groblja i cviljenje stegnutihženskih glasova. Uvek bi u tami noći koja ga okružuje pronašaoneku četvrtastu rupu – raku bez dna, punu vlažnog mraka kojiguta u sebe kovčeg sa Viktorovim telom.Lice. Oči. Telo.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić317Zar je to ono isto lice sa mekim osmehom na usnama? Zarsu to one iste oči koje su jednim pogledom govorile više negohiljadu reči? Zar je to ono telo koje je trčalo, koje je štitilo, koje ješirilo ruke i grlilo, koje je volelo? Zar je to ona koža, nekadameka i topla, sada hladna i tvrda kao stena. Sve što je nekadamirisalo na svež i neobuzdan život odjednom se pretvorilo ubledu i hladnu lutku koja zaudara na vosak i tamjan.Nigde se život ne otkriva tako jasno u svojojnedokučivosti i paradoksalnosti kao na sahrani mladog čoveka.Šta je to što može tako brzo i bez traga da nestane i da od sveganapravi ništa?Mogao je više da učini za njega! Ma koliko mu govorili daje smrt bila trenutna i neizbežna, on je bio jedini koji je mogao imorao nešto da učini. Nije trebalo da odu tamo! Zašto ga jeodveo tamo? Nije trebalo da mu dozvoli da onako zagrejannaglo ulazi u vodu. Trebalo je da zna, da pretpostavi. Zar ne bitrebalo da postoji neka natprirodna sila između srodnih dušanajboljih drugova koja može da predvidi, da predupredi, daspase i izleči?On je znao sve o Viktoru, znao je kako diše. Čitao jenjegove misli samo jednim pogledom, osećao je njegovu radosti tugu… On je njega oduvek, nebrojano puta, štitio i čuvao. Pa,to svi znaju, celog života su pazili jedno na drugo. A čemu sadato? Čemu sada sve, kada jedini put kada je to bilo stvarnoneophodno, on nije ništa uradio za njega.Kako je mogao ovo da dozvoli?Na drugoj strani kreveta, Marijina patnja je najčešće bilaprigušena sedativima. Sva njena sećanja, još od onog dana naAdi, bila su ublažena zastorom nesvestice sa čestim crnimrupama. Slabost nije bila osobina koje se ona stidela, za nju kojaje navikla da pada i da se pridiže. Ali, ovoga puta joj ništa, bašništa, neće vratiti ono što je izgubila. Neke stvari sunenadoknadive.Mogla je više da ima od njega! Imala je toliko prilika kojeje proćerdala. Sada, ostaće joj da se seća samo slučajnih dodira uprolazu, pogleda koje je izbegavala, priča koje je slušala od
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 318drugih, slika koje je zamišljala i snova koje je sanjala. Kad samopomisli, zaboga, pa ona ga nijednom nije lepo ni sagledala! Dokje bio živ, sebi je dozvoljavala samo letimično da preletipogledom preko njegovog lica i tela. Tek je na groblju, pre negošto će ga pokopati, mogla na miru poslednji put da se nagledanjegove mrtve lepote.I tada joj nije promakla ogrebotina na njegovom vratu.Od njega joj neće ostati ništa.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić31950.Svakako da nema nikakvog osnova dovoditi u pitanjeMarijinu patnju zbog Viktorove smrti. Nedostajao joj je, žalila jeza njim i da je mogla nekako da ga vrati ona bi to sigurnoučinila. Međutim, iako za nju to jeste bio veoma težak emotivniudarac, ona nije bežala od ideje da će joj Viktorova nesreća, vrlomoguće, obezbediti večnu Lukinu naklonost. Naročito ako gase budu sećali u svetlu događaja iz poslednjih nekoliko dananjegovog života. Pomisao da joj je Viktor za života upravo to ijemčio, izazivala je u njoj još jače emocije prema njemu.Ali, posle nekog vremena Marija je shvatila da se to,nekim čudom, ne ostvaruje. Čekala je. Imala je strpljenja zaLukinu depresiju, za njegove duge prazne poglede, zavišednevna ćutanja, za okrenuta leđa. On je, valjda, morao proćikroz to. Trudila se da zamisli veličinu njegovog gubitka i dabude strpljiva. Ipak je on muškarac, mislila je. Prebrodiće to.Čekala je, nadajući se da će vreme učiniti svoje, a nijeprimećivala da vremenom jedino ona postaje sve više zavisnaod njega, a on sve dalji od nje.Jer, on je počeo da odlazi. Čim je izašao iz kuće, počeo jeda se zadržava po celu noć, i počeo je da pije. Viđao se samnogim ljudima, najčešće sa Džezerom, ali i sa nekim nebitnimstarim prijateljima, saradnicima, i izgledalo je kao da mu svačijedruštvo prija više nego Marijino. Čak i Dacino. Zar posle tolikogodina nije trebalo sa njom, sa svojom devojkom, najbolje da serazume? Zar ne bi trebalo ona da ima najviše razumevanja zanjegove probleme, za njegovu patnju? Zar nije i Viktor podržaonjihovu vezu? Želela je da ona bude ta koja će mu pomoći, damu se prva nađe sada kad mu je najteže, da mu u odsudnomtrenutku pokaže svoju odanost i ljubav. Prijatelj se u nevolji
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 320poznaje, a ona je htela da postane njegov najbolji prijatelj. Danasledi to upražnjeno mesto. A on je odlazio kod Dace i vraćaose očiju krvavih od plakanja. A Marijino rame i njene utešnezagrljaje nije želeo.Za ono malo vremena što je provodio sa njom kod kućeuglavnom je ćutao, odbijajući svaki njen pokušaj da dopre donjega. Nije mu bilo do razgovora, govorio joj je. A sa nekim jeočigledno razgovarao. Hteo je da mu dozvoli da bude potišten,da po ceo dan gleda u jednu tačku. Hteo je da ga ne dodiruje ukrevetu. Nije mu bilo ni do čega – za nju. A uveče bi odlazio ivraćao se kasno, umoran, zaudarajući na duvan, travu i alkohol.Nekada se vraćao tek narednog dana, pogužvan, neispavan iuvek zamišljen.A ona je čekala. Čekala je celu tu jesen.Bila je nedelja, maglovita novembarska noć, kada je Marijarešila da preduzme nešto. Veza između nje i Luke je postalatoliko istanjena i nategnuta, da se činilo ne samo da će svakogtrenutka pući, već da će oni nakon toga završiti nanajudaljenijim tačkama univerzuma.Otišla je da razgovara sa Dacom. U poslednje vreme jedosta izbegavala da se viđa sa njom, jer nije znala kako da sepostavi u vezi sa Viktorovom smrću. Ako bi bila opuštena prednjom i žalila onoliko koliko joj srce pati, možda bi to izgledalopreterano i neumesno, s obzirom da nije imala naizgled nikakveodnose sa njim. Trebalo bi da sažaljeva Dacu i Luku, a sebe dastavi po strani, a to nije mogla. Još manje je mogla da sesuzdržava i izbegava temu koja joj je neprestano bila na pameti.Međutim, nužda ju je naterala da se ipak njoj obrati. Akojoj je Daca neka drugarica, mislila je, ona će je uputiti kako da seponaša prema Luki, jer je očigledno znala to. Možda će čaksklopiti i neki savez sa njom, da ga ona više upućuje na Mariju,a da sebe malo izuzme iz njegovog života. To je svima uinteresu. Viktor bi sigurno voleo da bude tako – smatrala jeMarija.Dva meseca nakon što je ostala bez svoje prve i jedinevelike ljubavi, na Daci su se još poznavali tragovineprospavanih noći. Inače krhke građe, nakon što je izgubila još
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić321nekoliko kilograma, njeno lice su prekrivale sivkaste senke, kojesu pod slabim crvenkastim svetlom lampe u njenoj sobi, gde jeuvela Mariju, izgledale zastrašujuće. Marija se skoro pokajalašto je došla, jer je opet zapala u nedoumicu kako da se ophodi.Tražeći prave reči kojima bi započela razgovor, a da ne odlutaod svog cilja, rasplakala se.Daci je već bilo preko glave svih onih koju su počinjali daplaču čim je ugledaju, pa na to više nije reagovala. Ostala jepribrana, spremna čak i da uteši. Skuvala joj je kafu i poslenekog vremena Marija je bila spremna za razgovor.– Imam problem sa Lukom – uzdahnula je.Sedele su na podu, jedna naspram druge, a oko njih je biorasut pribor za sređivanje noktiju. Idealno okruženje zaopuštanje i prijateljske razgovore.– Osećam da ga gubim – nastavila je Marija, turpijajućinokat na ruci. – Mislila sam, proći će ga, sve će biti u redu… Ali,ne! Svakoga dana je sve gore i gore. Zapostavlja me,zanemaruje. Odbija moju pomoć, odbija da razgovara sa mnom.On me čak i ne dodiruje više. Pokušavala sam da doprem donjega, ali on kao da se zatvorio u čauru.– Znam – Daca zavrte glavom – primetila sam i ja da se onloše oseća, ali moraš imati razumevanja za njega. I ja sam volelaViktora, i ti si ga volela, ali, i sama znaš da je to između njih bilonešto posebno. Kažu da je, kao, ljubav između dva muškarcanajjača – podiže obrve i dunu u nokat koji je turpijala. – Izgledada je to istina.– U tome i jeste problem – reče Marija oborivši pogled. –Mislim da Luka ne veruje da sam ja volela Viktora. – Ondaponovo podiže glavu i pogleda Daci u oči – Ali, ja ga jesamvolela! Volela sam ga, mada mi niko ne veruje. Možda se nasdvoje u početku nismo baš najbolje kapirali, jer sam ja bilaljubomorna na njega, priznajem, ali kasnije sam prevazišla to.Trebalo je samo da vidiš kako smo se divno slagali poslednjihnedelju dana, dok si ti bila u Londonu… Oh, bože! – Marijaokrete glavu u stranu i pokri rukama oči. – Bila si u pravu.Trebalo je da te poslušam.– U vezi čega?
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 322– Bila sam tako tvrdoglava i sebična, puna predrasuda –Marijin glas je drhtao. – Nikada to sebi neću oprostiti, nikada!– U čemu je problem? – čudila se Daca.– U tome što sam kasno shvatila neke stvari! Da samodmah prihvatila ono što mi je Luka nudio, sada bi sve bilodrugačije. Sve bi bilo drugačije! – ponavljala je Marija očajno. –Priznajem! Sve priznajem! Čak si mi i ti lepo govorila isavetovala me, a ja sam bila tako glupa… Držala sam do nekihmalograđanskih principa, folirala se, umišljala svašta, i zbogtoga sam mu sada mrska.Marija se opet rasplakala. Daca joj je prišla i zagrlila je. Usuštini je shvatala njen problem, ali joj je i dalje sve izgledalomalo napumpano i preuveličano u Marijinoj mašti.– Nemoj biti na kraj srca, dušo – pokušala je da je utešinežnim rečima. – Sigurna sam da ti on to nije zamerio. Mislimda ste vi to davno prevazišli. On je shvatio da ti nisi takvadevojka, da uopšte nisi u tom fazonu.– Ti ne razumeš… – Marija je vrtela glavom.– Veruj mi, siguran sam da je Luka odavno ukapirao da tito nisi želela, ne zbog toga što ti je Viktor bio mrzak ili što ti senije dopadao. Naprotiv. Ti si pokazala da je on tebi bio drag kaonjegov prijatelj i dečko tvoje drugarice – Daca podiže kažiprstana naglasi ispravnost svoji reči – i da baš zbog toga, zbogmoralnih prepreka, ti to nisi mogla da učiniš!Na pomen reči „moral“ Marija tako zarida, da je njen plačizgledao gotovo kao histerični vrisak. Više nije mogla izdržati.Ako je iole očekivala da joj Daca pomogne, morala je sve da jojispriča. Celu istinu.– Ti ništa ne znaš… Ti ne znaš šta se dogodilo.Daca je gledala ispitivački.– On je saznao sve – govorila je Marija gutajući gorkesuze. – Ona kučka iz Londona me je provalila i sve mu ispričala.Nisam znala kako to da ti kažem…– Šta je provalila? Šta je ispričala? Ne razumem. – čudila seDaca – O čemu se radi?Posle nekoliko sekundi gledanja u stranu i gutanja suza,Marija je konačno progovorila. Morala je sve da kaže. Bilo joj jepotrebno da je neko shvati i podrži.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić323– Dejan. Njen otac. – rekla je tiho, a onda je iz nje pokuljalokao iz pocepane vreće – Ali, to je bilo tako davno, pre mnogogodina. Bila sam zaljubljena u njega! – rekla je, kao da toopravdava. – On uopšte nije toliko mator. Bio je lep i zgodan,imao je dobar auto, uvek je bio dobro obučen. Bila sam klinka,željna svega, željna života, a moji roditelji nisu mogli ništa dami priušte…Pošto je progovorila o svojim ranim sagrešenjima, Marijaje vrlo brzo postala svesna da je prešla preko ivice i da se sadaviše nikada neće vratiti. Mislila je da će osetiti olakšanje, kaoonda kada je priznala Željku, ali ovoga puta je bilo potpunodrugačije. Na momente je govorila sasvim hladno i smireno,ponekad čak i sa osmehom na licu, da bi u sledećem trenutkupočela da se trese uznemireno, da trlja dlanovima svoja ramenaili da krši ruke. Osećala se kao da izlazi iz svoje kože, kao dapostaje neko drugi. Ili, kao da konačno postaje ono što jeoduvek trebalo da bude. Jer, što je više kompromitujućičinjenica otkrivala o sebi, to je manje bila u stanju da se stidi ida pati zbog istih. Kao da je morala da napravi kompromisizmeđu srca i razuma. Opredelila se za opciju koja manje boli.– Sve bi bilo u redu da ona debela krava nije rešila da mise osveti. Pa šta ako sam bila sa njenim ocem?! – Marija je srditobrisala suze. – Nisam joj ja ništa kriva! Nije se on razveo zbogmene! On je uvek imao mlade ljubavnice. Dejan i ja se nismovideli još od pre rata, a ona se tek sada setila. Znam ja šta je njoj,ona je došla ovamo da leči svoje komplekse. E, to je! Debelaisfrustrirana krava!Dok je Mariji sevala vatra iz očiju Daca je nemo slušala,šokirana svime što čuje. Premda je Mariju smatrala takvomosobom od koje čovek može sve da očekuje, ipak je bila ne maloiznenađena onim što je saznala. Mogla ju je zamisliti u svemutome, ali joj je ona sada, iz ugla te priče, izgledala mnogo manjenaivno i bezazleno.– Mislim, sad ti je jasno zašto sam htela da se otrujemkada je Luka sve ovo saznao. Mislila sam da on to nikada nećeshvatiti i da će me zauvek smatrati kurvom. Ali, Viktor mi jemnogo pomogao. – Marija se zamislila i ponovo sneveselila. –Dragi Viktor… Obećao mi je to i učinio je to za mene. Ne znam
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 324kako je to uspeo, ali sigurna sam da je on zaslužan što mi seLuka vratio i što mi je oprostio. Bar je izgledalo kao da mi jeoprostio, mada sam sada uverena u to da on to nikada nijerazumeo niti će ikada moći da razume. Nikada mu neće bitijasno kako sam mogla da budem sa nekim „matorcem“ ili„komunjarom”, kako on naziva Denisa... A potom nisam želelada budem sa Viktorom.– Da… Razumem te. Zajebano. – Daca je vrtela glavom. –Ne znam šta da ti kažem.– Ali, ja to jesam želela, ti me moraš razumeti. Želela sam,više od svega, iako sam govorila suprotno. Ali nisam smela sebito da dozvolim. Zbog sebe, zbog tebe, zbog Luke, zbog svihnas. Plašila sam se da nešto ne pokvarim, pošto mi je u jednomtrenutku sve izgledalo tako savršeno, da ne napravim samoštetu. Reci mi da mi veruješ! Bar ti mi reci da mi veruješ da samvolela Viktora. – preklinjala je Marija.– Sigurno da si ga volela – Daca se nasmešila. – Svi suvoleli Viktora. Ja najbolje znam kakvu je moć nad ženama onimao i, ako ćemo pravo, nikada ti nisam verovala kada sigovorila da ti se on ne dopada i da ne želiš da imaš ništa s njim.Čak sam jedno vreme opušteno smatrala da je među vamanečega sigurno bilo, ali da ti ne želiš da priznaš to.– Onda... Onda ti možeš uveriti Luku u to, je li? Da gajesam volela... Viktora.– Mogu da pokušam – Daca je slegla ramenima.Marija je skočila i zagrlila je.– Hvala ti – rekla je i zaplakala. – Ne znam šta bih beztebe. Izvini što te ovako mučim svojim problemima, kada tiverovatno nije ni do čega.– Ma ništa – rekla je Daca. – Drago mi je da si sadaprovalila neke stvari koje sam ti ranije govorila... I, ono... –pogledala je upitno u Mariju – Mislim da sada mogu da budempotpuno otvorena prema tebi, je li? Pošto si mi otkrila sve svojetajne...Marija se malo odmakla i pogledala je podozrivo.– Želim da čuješ to od mene, a ne od nekog drugog, isigurna sam da ćeš me sada razumeti… – Daca je napravila
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić325pauzu. Podigla je obrve i spustila pogled. – Znaš... Bila sam saLukom.Mariji su se noge odsekle. Ostala je skamenjena.– Letos, kada ste bili u svađi – nastavila je Daca, neprimećujući Marijinu reakciju. – Nisam znala o čemu se radi, inisam htela da se petljam u to, ali me je Viktor uveravao da jetako najbolje za Luku. A i za tebe. Da će, kao, to pomoći Luki dashvati da mu ti nedostaješ, i te fore... Ako jedne noći budem sanjim. Ustvari, sa obojicom.Nekoliko trenutaka je vladala tišina. Daca je sada većbojažljivo gledala u Marijino lice i čekala reakciju. Nemoćno jeraširila ruke, kao da se pokorno predaje njenom sudu.– I, kako je bilo? – Marijine usne su se razvukle uneodređen osmeh.Daci se ohrabrila.– Možeš misliti – rekla je kroz čežnjiv osmeh i uzdahnula,a pogled joj je zalutao u prazno. – Kao u najlepšem snu.I dok je na Marijinim usnama još zamrznuto igrao onaj istinestvarni osmeh, kroz glavu su joj proletale slike. Lepe slike. Jošsamo kad bi ona bila na njima!Konačno, sve joj se prikazalo kristalno jasno. Kako jemogla da bude toliko glupa?! Kako je mogla da misli da ćezauzeti Viktorovo mesto u Lukinom životu, kada je tu ona!Daca, koja je, takoreći, još nosila Viktora u sebi, koja je jošmirisala na njega. Živa slika mrtvoga Viktora, nezaobilazni deosvakog sećanja. Sam Viktor u ženskom telu! Još kad pomislikoliko je Luka često svraćao kod nje tih dana! Sve joj je postalokristalno jasno!– Kurvo! – procedila je Marija kroz zube, još ne skidajućionaj zaleđeni osmeh sa usana.– Molim? – prenula se Daca.Sledećeg trenutka Marijini sveže isturpijani nokti zabadalisu se u Dacin vrat. Baš tamo gde je malopre, kroz pomračenusvest, zamislila male svetlucave dijamante. Svoje dragocenedijamante! Na njenom vratu! I sve što ide uz to.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 326– Kurvo! Kučko! Samo probaj i njega da mi otmeš, ubićute, kunem ti se! – režala je kroz stegnute zube, čupajući čitavepramenove Dacine kose. – Ubiću te, ubiću te! Kurvo! Kučko!Daca je vrištala i branila se, ali nije imala mnogo šansi.Marija je u takvim situacijama osećala baš kao da joj je goli životugrožen, i bila je spremna na sve. Iz same srži nagona zaopstajanjem crpela je natčovečansku snagu kojoj se teško komogao odupreti. Tek posle nekoliko minuta, nakon što jerazvukla preplašenu Dacu svuda po sobi, pocepala jojgarderobu, iščupala nekoliko pramenova kose i ostavila jojduboke brazde u vratu i na licu, Marija je osetila umor.Daca je cvilela sklupčana na podu, a ona je stajala iznadnje u stavu gladijatora.– Samo mu se približi još jednom, pička ti materinakurvinska! – siktala je i dahtala, dok joj je lice bilo potpunoizobličeno da se nije mogla prepoznati, a glas muški,promukao. – Samo da te vidim pored njega! Ubiću te! Zapaliću itebe i tvoj salon! Zaklaću te! Noć će te progutati, makar mi tobilo poslednje!Htela je da je izgazi nogama, jer je imala snažnu potrebuda nešto slomi, ali je umesto toga poobarala i porazbijala sve štojoj se u sobi našlo pod rukom, pa je tek onda, pljunuvši je izalupivši vrata za sobom, izašla na ulicu.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić32751.Čim je istrčala na ulicu šokirao ju je leden i maglovitvazduh, pa joj se zavrtelo u glavi. Naslonila se na zgradu iudahnula nekoliko puta. Na momenat se uplašila same sebe itoga šta je sposobna da učini u stanju pomućene svesti. Najpreje htela da ubije sebe, a sada ovo… Ali, čim je pokušala dapronađe opravdanje za svoje postupke, čim se setila Dace iLuke, odmah se vratila u ono isto raspoloženje, kada je spremnada učini sve da dođe do svojih ciljeva. Već je dovoljno izgubilatrudeći se da bude podobna, da svima udovolji, da svima budedobra, a najviše sebi. Sada više nema razloga da se skriva nipred kime, pa ni pred sobom. Boriće se za ono što joj pripada,po svaku cenu. Jer, ona nema izbora. Oh, kad samo pomisli nato! Šta ako ga izgubi? Šta će njoj preostati? Koga još ima? Kakoće sama kroz život, nakon što je sve žrtvovala za tu vezu? Ali,ne! O tome neće ni misliti! To nije alternativa, to se nećedogoditi. Ona mora da ga zadrži. Mora, mora, mora!Kući je išla pešaka, jer nije imala para za taksi. Bilo joj jehladno. Voda na asfaltu se ponegde ledila. Ispod je imalalaganu odeću, pa je neprestano zatezala kaput oko svog tela ipodizala kragnu. Luka je opet bio u finansijskoj krizi, ona je toosećala na svojoj koži. Njoj nikada nije bilo jasno kako je onostao bez svoje finansijske imperije, niti kako je onda ponovodošao do nekog novca, kao ni zašto sada taj isti novac polakonestaje. Politika, biznis… To je za muškarce, to nisu njene brige.Luka je sposoban čovek, i ona zna da se on nikada nećezadovoljiti prosečnim životom. O tome je već govorio. Onsigurno ima plan. Mada, po prvi put u životu na ivici njenesvesti pojavljivala se i jedna, za nju poražavajuća ideja – da bi
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 328ona ostala sa njim u vezi u svakom slučaju, makar morala daživi i skromno. Prosto, zavisila je od njega na svaki način i nijemogla da se odvoji od njega. Bar ne još neko vreme.To je, valjda, ljubav.Eto, koliko je godina moralo da prođe da pomisli o tome. Iopet je njoj ta misao delovala poražavajuće jadno. Skromnost jeu njoj uvek izazivala jedino sažaljenje. Nije imala nikog osimnjega, a bila je previše slaba da bi ostajala sama i počinjala sveiznova sa nekim drugim. To je već jednom probala – da živi beznjega – i nije joj uspelo. Jer, pored svega, ona je žudela za njim.Žudela je za muškarcem, a on je bio tu, jednini i najbliži, pomnogo čemu odgovarajući. Nekada je bio savršen, ali posle četirigodine i odgovarajući je dovoljno. Mada, u poslednje vreme odnjega nema baš ništa, a to je mnogo manje od onog što bi njuzadovoljilo. Moraće da ga vrati u formu, da ga otrgne od apatijei depresije, po svaku cenu.Kada je konačno stigla u stan na Dorćolu tamo nije zateklanikoga. Lukino odsustvo iskoristila je da se malo dotera.Istuširala se, izdepilirala, namirisala poslednjim kapima„Hypnotic Poison“-a koje je štedela za crne dane, malonašminkala, obukla najbolji izazovni donji veš koji je imala, apreko svega – samo pamučni roze mantil za kupanje. Sama jesebi u ogledalu izgledala kao anđeo. A, ako malo odškrinemantil, ovako, onda bar kao pali anđeo. A bez mantila, kaozanosna boginja vrelih ljubavnih igara, u najmanju ruku. Ko bijoj odoleo!Sela je na krevet, naslonila se na jastuk, uključila televizor,prigušila svetlo i čekala. Nije mogla zaspati od uzbuđenja. Posleotprilike sat vremena, a bila je već odavno prošla ponoć, Lukase vratio. Marija je brzo razmakla mantil i obnažila noge i grudi.– Stigao si – rekla je, trudeći se da ne ostavi utisak da mupridikuje, već da mu se raduje.On je samo nešto promrmljao i otišao u kuhinju. Nanjegovom licu se videlo da je umoran i neraspoložen, baš kao iuvek kada se vrati kući u to vreme.– U ovoj kući nikada nema ništa da se jede! – dobacio je.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić329Marija je odmah zažalila što mu nije spremila večeru. Tojoj nije palo na pamet, mada je u nekom časopisu pročitala daput do muškarčevog srca vodi preko stomaka. No, onasvejedno ne bi umela da skuva ništa, a za kućnu dostavu hranenije imala para, naravno.– Pretvoriću se u konzervu jednog dana – nastavio je dagunđa on.Pošto se vratio u sobu, brzo se skinuo i legao okrenuvši jojleđa, ne primetivši ništa na njoj.– Možeš li malo da utišaš televizor, molim te – rekao ježmureći.Ona je isključila televizor i lampu i spustila se na jastuk.Gledala je u njegova leđa. Bio je toliko blizu nje, da je mogla daoseti njegov miris, a opet tako daleko od nje, da nije mogla dabude sigurna ni da li je to zaista on. Spustila je svoju ruku nanjegovo rame i pomazila ga. On je samo pomakao rame,izmičući pred njenim dodirom.– Zašto me više ne voliš? – pitala je tužno, prelazećiprstima preko njegovih leđa.– E, nemoj… – rekao je, ne želeći da govori o takvimstvarima.– Luka – dozivala ga je nežnim i tihim šapatom, gladećinjegova leđa i ramena, a potom zavlačeći prste u kosu nanjegovom potiljku – Volim te.– Marija, ostavi me, molim te – rekao je, zbilja molećivo.– Neću da te ostavim! – rekla je ona odlučno, pripila se uznjega i prigrlila ga.– Ne mogu sada – rekao je, sklanjajući njene ruke sa svojihgrudi.Marija se odmakla od njega i okrenula se na leđa.– Ne možeš sada, ne možeš sutra… – rekla je nervozno. –Ti nikada ne možeš!– Marija, zašto to radiš – i on se okrenuo na leđa, tako dasu sada zajedno gledali u plafon gde je padala svetlost koja jedopirala sa ulice. – Znaš da mi nije ni do čega.– Ni do čega? – čula se ona iz mraka. – Ne bih rekla.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 330Luka je ćutao. U tom trenutku mu stvarno nije bilo ni dočega, a najmanje do rasprave ili svađe. Ali, ćutanje nije bilo onošto bi nju u tom trenutku moglo zadovoljiti.– Rekla bih da ti nije jedino do mene – dodala je.On je ćutao.– Do nekoga ti očigledno jeste. Sa nekim sigurno provodišvreme kad nisi kod kuće, a ja treba da se pravim da ne znam sakim. Dobro Luka, ja ću da se pravim luda, ako treba, ali da znašda ja nisam luda, i da ja sve vidim i sve mi je jasno…– Marija – Luka se već suzdržavao da ne plane – ako meveć ne razumeš, ona nemoj da me nerviraš i provociraš.– Ne provociram te. Ja samo želim da znam u čemu jeproblem? – umoljavala ga je. – Zašto mi ne objasniš? Ja želim date razumem, želim da ti pomognem. Ali, ti uopšte nerazgovaraš sa mnom. Kako da te razumem ako nikada nerazgovaraš sa mnom?– Jednostavno mi nije do toga i ne mogu da ti objašnjavam– rekao je, a posle nekoliko trenutaka tišine ipak se potrudio dajoj nekako objasni. – Strpi se. Razmišljao sam… Uskoro ćuponovo početi da vozim. Treba mi nešto da me uzbudi, da medigne. Mislim da će mi to pomoći. Znaš i sama… – Luka jeuzdahnuo i zatvorio oči. – Uostalom, trebaju nam i pare.– Da, znam – potvrdila je Marija ironično i nastavilaozlojeđeno. – Znam da ti je to samo izgovor da se viđaš saDžezerom i Tinom, da me opet ostavljaš samu i budeš van kućepo celu noć, da pravite orgije i snimate porniće. Sve ja znam!Luka je samo ćutao, žmureo i duboko disao. Pokušavao jeda zaspi i da je ne sluša, ali nju kao da je to još više žestilo.– Ali, to ti neće pomoći, dragi moj Luka. To ti neće donetiništa! Uzalud se trudiš! – rekla je rezignirano, a posle kraćepauze se podigla na laktove, unela mu se u lice i dodala – On tine može zameniti Viktora! To znaš i sam. Uzalud se trudiš.Na ovo je Luka skočio iz kreveta i odmah počeo da seoblači.– Kuda ćeš?! – ciknula je Marija.– Idem u pičku materinu! – razdrao se on.– Nemoj! – povikala je ona i pokušala da ga zaustavihvatajući ga za nogavice pantalona koje je oblačio.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić331– Ostavi me – procedio je kroz zube i odgurnuo je grubo,tako da je ona pala nazad na krevet.– E, baš me briga! Idi! – Marija je histerično vrištala sakreveta. – Idi kod Dace! Na nju ti se diže, je l da? Je l’ tako? Nanju ti se diže?! Sve ja znam, Luka! Sve mi je jasno, da znaš!– Umukni više! – Luka se okrenuo prema njoj stegnutihzuba i pesnica, pogleda oštra i preteća, što je bilo dovoljno daona zaćuti, bar na kratko. – Nemam ja ništa sa Dacom i prestanida laješ da ti ne bih kosti polomio!Pošto je izašao u predsoblje i preturao nešto po plakaru,ona se ohrabrila da nastavi.– Nemaš ništa, je li? – dobacila mu je plačljivo. – Ništa? Ašta ste radili letos? Šta ste radili pre dva meseca? Daca mi je svepriznala! Sve znam!Luka više nije reagovao na njenu kuknjavu. Hteo je samošto pre da ode, da je ne sluša više. Ali, njen mazohizam jeupravo uzimao maha, i ona više nije birala sredstva da ganatera da bar na neki način reaguje na nju.– Kako te samo nije sramota da me lažeš, Luka?! – gotovoje zapomagala. – Kako te nije sramota? Kako si mogao to da miučiniš, Luka? Gde će ti duša, Luka? Kako si mogao da učiniš toViktoru?Luka se krupnim koracima stvorio pored kreveta. Svojimsnažnim i velikim dlanom obuhvatio je njen slabašni beli vrat iuneo joj se u lice stežući je. Iz njegovih očiju je sevao plamen, alice mu je bilo plavo od besa. Ona je krkljala, razrogačenih očiju,boreći se za dah.– Slušaj me ti, kurvo! – procedio je kroz zube. – Je l’ hoćešda te zadavim? Je l’ to hoćeš?! Ja sam samo jednom bio saDacom, zato što je Viktor tako želeo. Zato što smo sve troje toželeli. I uživali smo u tome, sve troje! Uživali! – protresao jenjenu glavu koja je balavila poluotvorenih usta. – Ali ti, satvojim pilećim mozgom, ti to nikada nećeš shvatiti, jer si tiobična kurva koja zna samo da se jebe sa matorcima za pare!Pustio je njen vrat i ona je pala na krevet kašljući i paničnopokušavajući da dođe do daha. Suzila je, slinila i balavila pojastuku, pipajući se po vratu. Kada se malo osvestila i došla dodaha uspela je da progovori krkljajući.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 332– Znaš da nije bilo tako… Znaš da nije…On je već stajao na vratima, obučen u jaknu i spreman daizađe.– Ne nego si ga volela… – rekao je ironično i opsovao,onako više za sebe – Marš bre, pička ti materina kurvinska…Izašao je i zalupio vrata za sobom.Ledena noć pritiskala je mračne i tesne dorćolske ulice. Nanekoliko stepeni ispod nule čak su i ulične svetiljke davaleslabu i hladnu žućkastu svetlost, koja se upijala u suv i zaleđenasfalt. Luka je izašao iz zgrade, navukao rukavice, zakopčao sedo grla i podigao kragnu na jakni. Uhvatio se za grudi iuzdahnuo, a iz njegovih usta je pokuljala gusta bela para.Pogledao je niz ulicu. Nigde nije bilo nikoga.Prišao je autu, otključao ga i seo unutra. Tek kada je hteoda stavi ključeve u bravu primetio je da mu se ruke tresu.Nekako je pogodio mesto i upalio auto. Sve je bilo tako hladno:ključ, volan, metalna pločica na menjaču. Jeza je prostrujalanjegovim telom kada je pod rukom osetio hladnu i mrtvu kožuna sedištu. Zadrhtao je, isključio auto i brzo izašao vani.Pošao je pešice kroz mrak. Ubrzo se našao u pustoj iširokoj ulici Cara Dušana. Hodao je oronulim tramvajskimšinama sporim i teškim koracima, gledajući u svoje noge, sarukama u džepovima i bradom zabijenom ispod kragne. Aonda je ugledao crkvu sv. Aleksandra Nevskog i prazan ugaona raskrsnici pored. Nigde nikoga. Sve mu je delovalo takonapušteno i zaboravljeno. Zastao je na tom uglu i čekao, mirno,usred puste noći, kao da će se neko izvesno pojaviti. Dugo jegledao u noć, u puste i hladne ulice, ali osim ponekogzamagljenog automobila koji je za sobom ostavljao pramenovebelog dima koji su brzo iščezavali, niko mu nije dolazio ususret.Jedan stari sivi taksi automobil zarđale karoserije usporioje prolazeći pored njega, nadajući se da je naleteo na nekogkome je potreban prevoz. A Luki baš jeste bio potreban prevoz,jer nije znao kuda bi ga otežale noge odvele sa tog mesta.Podigao je ruku, taksi je stao i on je ušao u ugrejani automobilkoji miriše na plin.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić333– Kuda? – upitao je dremljivi taksista i zagrizao kiflu izpapirne kese.– Do ulice Sedmog jula – rekao je Luka.– Do koje ulice? – ponovo je upitao taksista punih usta,čkiljeći na jedno oko u Lukin odraz u retrovizoru.– Sedmog jula – ponovio je Luka. – Ako može.– E, pa ne može! – odgovorio je ovaj mrzovoljno.– Zašto ne može? – Luka se trudio da ostane miran.– Zato što takva ulica ne postoji! – odbrusio je taksista iopet zagrizao kiflu.Luka ga je pogledao u retrovizoru. Razmišljao je da li damu odmah tu kiflu zajedno sa zubima nabije pesnicom u grlo ilida ga izvuče iz auta, obori na asfalt, išutira, izgazi i ostavi da gapokupe đubretari. Ali, nije uradio ništa od toga. Nije hteo dakvari ionako savršeno sjeban trenutak. Izašao je i ostavio togmalog i nebitnog čoveka, zajedno sa njegovom kiflom izarđalim taksijem koji smrdi na plin, pristojno daleko od sebe.Pešaka se uputio uzbrdo, Francuskom ulicom ka Trgurepublike. Koračao je krupnim i teškim koracima osećajućiumor, ali i uzbuđenje u srcu, kao da nekuda kasni, kao da jestvarno pošao nekuda. Baš kao da ga je neko čekao tamo gore.Možda čak i masa ljudi, nadao se, kojoj bi mogao da se priključi,masa u kojoj će biti toplo, u kojoj će svi misliti i želeti isto baškao i on. I zbog te nade mu je bilo toplo na grudima.Ali, kada je stigao tamo, shvatio je da je potpuno sam. Samna celom trgu, sam u celom gradu. Sam na celom svetu. Nijednog jedinog čoveka, makar nepoznatog i neraspoloženog, dasa njim podeli samoću, osim skamenjenog kneza na konju,zelenog od vekovnog dosađivanja. Nikoga nije bilo da mumahne rukom i pozove ga, da mu klimne glavom i nasmeši muse. Baš nikoga. Samo hladnoćom okovan trg sivih pločnika, sasivim ledenim satom koji odbrojava vreme.Nema još mnogo do svitanja.Skrenuo je desno u Knez Mihajlovu ulicu. Sreo je nekolikozaleđenih lica, nezainteresovanih i užurbanih, uvijenih ušalove, i jedan par pasa lutalica koji ga je bojažljivo obišao iodlutao svojim putem, njuškajući se između sebe. Zašao je levou jednu od sporednih ulica i… Oh, bože, već je bio tu! Tako
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 334brzo! Srce je počelo naglo da mu lupa, osećao je njegov ritam ugrlu. Osvrnuo se oko sebe da se bolje uveri – da, to je bilo to.Zgrada Narodne banke i tiha kaldrma starog grada koja sepolako spušta nizbrdo. Iznad njih, poput mesečine, svetleo jezlatnim bojama toranj Saborne crkve.Još samo malo niže i… Bio je tu.Valjda. Da, to bi trebalo da je ona stara, oronula zgrada.Zadrhtao je i grlo mu se steglo. Liči na onu zgradu. Ali, sadaima novi ulaz, zaključan, sa interfonom. Mogao je samo daproviri kroz staklo koje ga je delilo od uspomena.Jeste.Nema sumnje da je to ona zgrada. Oh, bože… Jedino što…Na sveže okrečenoj fasadi stoji okačena nova plava tabla sabelim slovima koja presijavaju na mesečini.Ulica kralja PetraNešto ga je preseklo u stomaku. Spustio je dlan na stakloulaznih vrata. Bilo je ledeno, a iza njega je bio samo mrak. Seo jena stepenište ispred tog ulaza, raskopčao jaknu i iz nedaraizvadio skalupljenu svilenkastu tkaninu – američku zastavu, sastarim mrkim flekama od krvi.To je to mesto…Ovuda je nosio Viktora! One davne ledene noći dugihpalica. Ovuda ga je nosio, kada su ga pretukli, kada je biokrvav, mokar i polusvestan.Niz obraze i bradu mu skliznuše teške kristalne kapi.Nosio ga je u naručju, sve do ovog ulaza. I tu ga jepresvukao, na smrt preplašen da će ga izgubiti. Obrisao ga je odkrvi i obukao mu svoju jaknu, a onda ga je odavde vukao uzagrljaju gore uz ulicu, dok su gradom zavijale sirene, a uvazduhu se osećao suzavac. Imali su sedamnaest godina.Čuvao ga je. A ipak ga je izgubio, mnogo godina kasnije.Dragog Viktora. Gde je sada on?– Viktore – prošaputao je, zabio lice u svilenkastu tkaninui teško zaplakao.Gde je sada Viktor, pitao se? Dobri Viktor. Ko ga čuva, kobrine o njemu? Da li je i on ovako usamljen, da li i on plače zanjim? Ne može zamisliti Viktora da plače. Ni sebe nikada nijemogao zamisliti ovakvog. Šta im je to život učinio? Gde su
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić335pogrešili, zašto ih tako kažnjava? Zašto Viktora, od svih ljudi naovom svetu?Kad bi samo mogao da ga vrati. Nedostaje mu, jako.Nedostaje mu njegov osmeh, pogled i stisak ruke. Nedostajemu da zna da je tu. Da spava u sobi pored. Da ga čeka na uglukod crkve. Da ga čeka dole na cilju. Kao da je prošla čitavavečnost. Da mu je samo da može da ga vidi na tren, da gazagrli, da mu se nasmeje i potapše ga po ramenu. Prošlo je teknekoliko meseci, a gde je ceo život?Kakav će to život biti, nakon svega što je izgubio, sada ibez jedinog prijatelja? Kako će dalje sam u ovom svetu punomdušmana i zla, pokvarenosti, koristoljublja, licemerja… U ovomsvetu gde je prijatelj najveće blago, on je imao tu sreću da budebasnoslovno bogat. Nekada. A sada je ostao sirotan i bogalj.Čemu da se nada? Nikada više neće imati nikoga kao što je bioon. Nikada. To mesto će zauvek ostati prazno, i samo neka seneko drzne tu da zaluta. Samo neka se drzne!Plakao je kao mali dečak kome su oduzeli omiljenuigračku. Nije mogao više držati u sebi sav taj nagomilani bol,jad i ogorčenost. Samo je teklo iz njega. Vratio je zastavu unedra, na svoje grudi, privio je rukama, stezao je, a iz njegovihočiju su i dalje nezadrživo tekle krupne suze.To nije bilo mesto za njega. Zašto su ga tamo stavili?U crnu zemlju, u vlagu i mrak.To nije mesto za Viktora. Kad bi samo mogao da ga vidi,da mu kaže da ga je voleo.– Vrati se, Viktore, molim te… – jecao je, a oštar bol, kaoužareno sečivo, razdirao ga je u grudima.Više ništa neće biti isto.Gotovo je. Izgubio ga je.Zauvek.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 33652.Zima 2005.Kako je vreme prolazilo tako je svima postajalo sve jasnijeda teški dani neće tako lako proći i da oni najteži verovatno tekprestoje. Osim što je odnos između Marije i Luke, poput tezime, postajao sve hladniji, i novca je bilo sve manje, kao iizgleda da će se nešto dogoditi i pokrenuti stvari u pravomsmeru. Marija je sve teže mogla zaspati bez sedativa. Pošto sekonačno razišla i sa Dacom, više nije imala nikoga, jer su je svibivši prijatelji izbegavali, pa čak i Željko. Bilo je mučnoposmatrati je kako propada fizički i psihički, kao potpunobeznadežan slučaj. Jedini ko je mogao da joj pomogne i od kogaje ona pomoć očekivala bio je Luka, ali njemu je ona umeđuvremenu postala toliko mrska da nije mogao čaknormalno ni da razgovara sa njom. Kao da je, na neki način, svesvoje nezadovoljstvo, sve svoje neuspehe i gubitke u životu,pripisivao baš njoj. Ipak, i pored toga, on se nije trudio da jeotera od sebe. Nije činio ništa ni da je zadrži, ali je nije ni teraood sebe. Na drugoj strani ona je odavno odustala od ideje da bimogla da ga ostavi i da počne svoj život sa nekim drugim. Kaoda su bili osuđeni jedno na drugo, kao da je to bila neka njihovakazna. Zaslužena. Zgrešili su onog davnog trenutka kada su sepoželeli.Ali, Luka nije bio od onih koji su navikli da trpe svojezaslužene kazne. Nije trebalo da prođe mnogo vremena da onshvati da ga više ništa ne veže za Beograd i da bi bilo najboljeda negde ode i počne sve iz početka. Baš kao što mu je onajpametnjaković, advokat Stević, još davno savetovao. Većkrajem godine je, u strogoj tajnosti i uz pomoć Stevića, pribaviosva potrebna dokumenta za italijansku vizu. Otac mu jeobezbedio sve što je potrebno iz Italije: pozivno pismo i
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić337garancije nekog Italijana, koga Luka nikada u životu nije video,a koji ga je, navodno, vrlo ljubazno pozivao da na tri mesecaposeti njegov udobni dom u Rimu. Svrha – turizam.Advokat Stević je, za izvesnu sumu, naravno, bio rad damu pomogne da nabavi potvrdu koja dokazuje da je Luka većtri godine zaposlen kao rukovodilac kockarnice koja poslujevrlo zavidno, da poseduje nekretnine na svoje ime i da na svomračunu u banci ima dovoljno novca. Sve je to trebalodiplomatskim predstavnicima iz Birčaninove ulice da poslužikao dokaz da će se Luka samo prošetati pored Fontane di Trevi,obići Koloseum, proviriti u Vatikan i onda se brzo vratiti zaBeograd. Ne daj bože da će ilegalno ostati u Italiji, kad ga ovdečekaju svi ti unosni poslovi, topli dom i smerna verenica.Časna pionirska.Toga dana sneg je po prvi put kao meko belo ćebe tankoprekrio beogradske ulice, nagoveštavajući predstojeće praznike.Grad je već bio okićen sitnim žutim svetiljkama koje su sepružale iznad ulica ili uvijale oko visokih stubova. Svetlećezvezde, zvončići, jelke i američke božićne pesme sa svih stranasu potpirivale praznično raspoloženje, potrebu za kupovanjempoklona i trošenjem novca.Na jakni na Lukinim ramenima zadržavale su se krupne ivlažne pahulje. Oko pola četiri popodne, kada je već počelopolako da se smrkava, on je stigao pred italijansku ambasadu.Imao je zakazan termin za preuzimanje pasoša, kao i jošpedesetak drugih ljudi koji su se tu našli u isto vreme. Luki jenekoliko njih zapalo za oko. Jedan usamljen stariji čovek ucrnom kaputu sa belim šeširom i staromodnim velikimnaočarima, podsećao ga je na nekog pisca ili novinara. Zatim,čitava mala porodica: muškarac od oko trideset i kusur godina,suvonjav i visok, njegova trudna supruga i još jedno dete, tolikotoplo obučeno, uvijeno šalom, kapom i rukavicama, da se teškomoglo pretpostaviti da li je dečak ili devojčica i kog je uzrasta.Tu je zatim bio još jedan mladi par, koji je Luki privukao najvišepažnje. Nervozno su se prebacivali sa noge na nogu,razgovarali veselo, grejali jedno drugome ruke, a povremeno bise i poljubili. Ona je nosila crvenu pletenu beretku i govorila o
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 338nekom italijanskom selu gde će ga sigurno voditi, jer tamoprave neki najizvrsniji sir koji je ona ikada probala, a on je biogologlav, ušiju crvenih od hladnoće, i raspitivao se da li se uitalijanskim selima strogo poštuje zabrana pušenja na javnommestu. Pošto je to pitao, zapalio je cigaretu.U tom trenutku velika metalna vrata dvorišta ambasadesu se otvorila i iza njih se pojavio krupni muškarac u uniformisa spiskom u rukama. Prozivao je redom, loše izgovarajućisrpska prezimena, i propuštao samo one koji su kod sebe imalipapir sa odgovarajućim zakazanim terminom. Pošto je udvorište ušlo otprilike dvadesetoro ljudi uniformisani službenikje prekinuo prozivku. Luka, koji se našao u njegovoj blizini,pružio mu je svoju ceduljicu na kojoj je pisalo 15.30h.– Izvinite, i ja imam zakazano u pola četiri – rekao jeljubazno.– Čeka još! – odbrusio je neljubazno ovaj, uperivši dlanprema njegovom licu.Luki nije preostajalo ništa drugo nego da ostane da gledau zelena metalna vrata koja su se zatvorila ispred njega. Osećaose glupo. Ustvari, osećao se mnogo gore – ponižavajućebezvredno. Morao je, kao uostalom i svi drugi ljudi tu, da čekau redu. Baš kao devedesetih u vreme hiperinflacije za hleb ilimleko. Kao beskućnici ispred narodne kuhinje, samo naizgleddobro odeveni i uhranjeni, a ustvari golih duša i gladnih očiju,čekali su milostinju – komad mekog evropskog sna, natopljenogpričom o slobodi i demokratiji, visokom standardu, dobrimplatama, redovnim penzijama, kvalitetnim automobilima.Evropski duh, evropska kultura, tekovine civilizacije – time sesvaki Srbin ponosi i u svojoj zemlji, ali kada stane u red za vizuispred ambasade, ne može a da se ne sukobi sa činjenicom da jesve to, ipak, tamo negde drugde, iza metalnih vrata.Kada stigne tamo, u Italiju, počeće sve iz početka – mislioje Luka. Saznao je da se njegov otac tamo dobro snašao, iako ono tome nije mogao da mu priča preko telefona. Načuo je odStevića da se preko neke crnogorske veze opet uključio u uvozautomobila. To znači da će sigurno biti posla i za Luku. Ovajput se neće zamlaćivati sa sportskim kladionicama i
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić339kockarnicama. Počeće ni iz čega, ako treba. Kao noćni čuvar, naprimer. Ili kao čistač. Tamo ga niko ne zna, nema čega da sestidi. Dok ne nauči jezik. A onda će već nešto uraditi. Nećeodbijati pomoć i savete oca ovaj put, neće biti svojeglav,pomagaće mu i zajedno će uspeti. Samo treba da bude vredan ipametan i uspeće sigurno.Posao. Radno vreme. Trud, rad. Pečalba.A šta je imao ovde? Šta bi imao ako ostane? Nije hteo ni damisli o tome.Sa teškim kamenom na srcu priznavao je sebi tiho, bezreči, da je nešto što je voleo najviše na svetu sada prošlost i da jepred njim neko drugo vreme. Nimalo simpatično, nimalobezazleno, ali neminovno. Prošlo je doba zezanja, orgijanja iporoka. Prošlo je vreme lakih snova, lakih devojaka, lake slave,lakog novca. Sve što je sada pred njim – teško je. Teže negosamo sećanje na prošlost, na detinjstvo, na borbu, prijateljstvo iljubav. Zrelo doba njegovog života primicalo mu se sa leđa većduže vreme, jurilo ga dok je on godinama bežao ispred njega, ikonačno ga je sustiglo. Zrelo doba, a u startu već gnjilo icrvljivo.A ima samo dvadeset i pet godina.Stresao se.Ponovo su se teška zelena vrata otvorila i u sledećemprozivanju Luka je ušao. Nije se dugo zadržavao. Ubrzo jeizašao noseći svoj pasoš u ruci. Lice mu je bilo belo kao sneg,pogled neodređen. Još jednom je otvorio pasoš, prelistao ga izapiljio se u stranu koja ga je zanimala.Odbijen je.Vetar je poneo sneg sa parkiranog automobila i naneo ganjemu u lice.Nemate pravo na žalbu i objašnjenje, i nemate pravo daponovo aplicirate za vizu u narednih šest meseci.– Odbijen sam – rekao je u mobilni telefon.– E, jebi ga – odgovorio je Stević sa druge strane. –Verovatno su nekako iskopali da si bio privođen. Ništa, slušaj…Nemoj da se nerviraš. Probaćemo preko neke druge ambasade.Prvo ćeš da izgubiš taj pasoš, kao fora, jer u njemu piše da siodbijen. Pa ćeš da izvadiš novi, prazan. A onda, imam prijatelja
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 340koji zna nekog čoveka koji sređuje poslovne vize preko danskeambasade. Mislim, to će da košta malo više, ali ako pokušamomožda se isplati. Šta misliš o tome? Luka, slušaš li me?– Da – odgovorio je Luka izgubljeno. – Slušam te.– E, vidi da dođeš do moje kancelarije, sutra, kada budešmogao, pa ćemo da razradimo taj plan. Važi?– Ne znam da li ću moći sutra – odgovorio je Lukabezvoljno. – Javiću ti se, pa ćemo videti.Bio je ojađen. Da smuvaju nešto preko Danske ambasade?Sada je stvarno previše. Zar nisu i sada muvali dovoljno? Usvakom slučaju, moraće da laže i pretvara se da je neko ko nije,jer njega ovakvog nikada neće pustiti u Evropsku uniju. To jebila suština svakog plana koji je mogao da smisli Stević. Da seponizi i prizna da ga ovakvog nikada neće nigde pustiti. A Lukibi lakše palo da mora da prepliva celo more ispred gliserapograničnih patrola, ako bi to bio neki hir, nego da mu se kažeda njega Evropa, zapravo, ne želi. Njega, koji se zaklinjao udemokratiju, koji je krvario za vrednosti zapadnog sveta.Odbili su ga.Ne može, kuda ćeš? Osuđen si da truneš zajedno sasvojom zemljom, koja se godinama polako rasparčava posvojim obodima, kao bajat kolač. Sužava se oko tebe kao obruč.Steže, guši.Ostani tu gde si! Šta zamišljaš? Nisi za bolje!Od ukidanja sankcija do pada spoljnjeg zida sankcija, odotpisa dugova do smanjenja inflacije, od jednog do drugoghaškog begunca, od pozitivne studije o izvodljivosti do početkapregovora, od referenduma do ustava – dve po dve godine, dvepo dve – nečiji ceo život.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić34153.31.12.2005. Džezerov i Tinin stan u potkrovljuIstog trenutka kada su se vrata lifta razmakla isprednjenog lica, Marija je zažalila što je prihvatila Džezerov i Tininpoziv za doček Nove godine. Ustvari, njena nedoumica javila sejoš onoga trenutka kada je u Lukinom poštanskom sandučetu uzgradi na Dorćolu pronašla luksuznu kartu sa utisnutimsrebrnim slovima:Mili naši,Pozivamo Vas da u Novogodišnjoj noći neizostavno posetiteNAŠ topli dom.Nema izgovora.Tina i Džezerp.s. Molimo Vas da Vaš mili dolazak blagovremeno najavite, jerćemo inače biti primorani da Vam ispostavimo račun za hranu i pićekoje bi, vašim drskim i bezobraznim nedolaskom, ostalo neiskorišćeno.Šalimo se, naravno.Ono „NAŠ topli dom” nije bilo naglašeno, već ga je Marijatako pročitala. Odmah je bila zgrožena pomišlju da Novugodinu dočeka sa njima, u tom NJIHOVOM stanu, koji su oni(Marija je i dalje čvrsto verovala u to) podmuklim prevaramapreoteli od NJE i Luke. Još više ju je nerviralo to što je znala daje Džezer potpisao ugovor sa nekom inostranom muzičkomprodukcijom, uzeo basnoslovno mnogo novca i samo zbogtoga, da bi se razmetao, pravi tu veliku Novogodišnju žurku nakoju će biti pozvano mnogo ljudi. Sve gore od goreg, mislila jeMarija. Ali, pošto je Luka imao nameru da ide na taj doček, saili bez nje, ona se ipak predomislila. Pustiti ga samog u to leglo
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 342netrpeljivosti prema njoj, pa to bi bilo ravno emotivnomsamoubistvu.Čak se, posle dužeg vremena, potrudila da lepo izgleda.Samo što je to sada bilo mnogo teže izvodljivo nego nekada.Njeno lice je delovalo izmučeno i sivo od loše ishrane i stresa, anije se sunčala još od letos. Imala je i bubuljice na obrazima, aispod očiju velike ljubičaste kolutove od predugog spavanjapod dejstvom sedativa. Sve je to morala da prekrije debelimslojem šminke, ne baš naročito kvalitetne, pa je posle togaizgledala kao bezlična porculanska lutka koja će se slomiti akose nasmeje. A tek kosa! Dva prsta podrasla u korenu. Nije sefarbala niti šišala još od kako se posvađala sa Dacom.Obukla je nešto što je, na svu sreću, kupila još letos, kadase pomirila sa Lukom, a nikada do sada nije oblačila – seksikorset bakarne boje i lepu braon suknju sa čipkom. Koliko seona seća, taj stan se uvek dobro grejao. Valjda joj neće bitihladno. Ima i bundu od pravog krzna, koja nikada ne izlazi izmode, a koju je dobila od Luke još pre nekoliko godina. Inaravno, imala je svoje brilijante, na ušima i na grudima. Oni sudefinitivno vadili stvar. Bez njih bi se sigurno osećala priličnojadno sa takvim licem i takvom kosom. Ovako, kao da se svasvetlost sa njih magično reflektovala na njeno lice i u njene oči.Ali, čak ni oni joj nisu dali toliko samopouzdanja da jojkolena ostanu mirna kada su se pred njom razmakla vrata lifta ikada se pred njom otvorio blistavi i svetlucavi prostorluksuznog potkrovlja. Oči joj je zaslepeo veliki stari diskobol,koji je rasipao crveno svetlo svuda po ogromnom prostoru,izazivajući u njoj upečatljiva sećanja na davna vremena, počevšiod trenutka kada se po prvi put sa Dacom obrela na tom mestu,bez ikakve ideje kako će se sve to završiti. A od onda se tolikotoga izdešavalo…– Mili moji, drago mi je da vas vidim!Ispred njih se stvorila Tina u toaleti filmskih diva izpedesetih, poput Odri Hepbern u filmu „Doručak kod Tifanija”.Kosa joj je bila uvijena na potiljku, a na glavi je imala mali crnišeširić sa mrežicom. Na sebi je nosila crnu haljinicu golihramena, koja je svetlucala pripijena uz telo. Na rukama je imala
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić343duge crne rukavice i crni perjani šal prebačen preko laktova.Roze pudla se te večeri pretvorila u crnu mačku, mada je Marijabila sklonija da je poredi sa vranom, valjda zbog perja.Međutim, Tina zaista jeste zauzimala stav divlje zveri. Glavazabačena unazad, kuk u stranu. Dok je prstima jedne rukeprevlačila preko svog razgolićenog dekoltea, druga ruka, ukojoj je držala čašu i cigaru na dugoj tankoj muštikli, beše jojizvijena unazad. Na licu je prikovano zadržavala blaženi,zadovoljni osmeh, koji se Mariji činio podsmešljiv.– Džezeru, dušo! – povikala je, na skidajući pogled saMarije. – Dođi da vidiš ko nam je došao!Džezer je prišao i srdačno ih pozdravio, upućujući ih da seposluže hranom ili pićem.– Siguran sam da ne moram da vam naglašavam da trebada se osećate kao kod svoje kuće – rekao je.Mariji je ovo, naravno, izgledalo baš kao podlaprovokacija, pa je laktala Luku u rebra i prevrtala očima.– Idemo kući – šapnula mu je.– Smiri se – odgovorio joj je kroz zube. – I prestani da setripuješ.Pre nego što je primetila bilo koga od prisutnih, Marija jeosmotrila stan. Nije bila sigurna da li joj je više smetalo da vidisve ono što je ostalo isto u tom stanu, što se nije promenilo i štoje u njoj izazivalo buru pomešanih emocija, ili ono što je nečijaruka, verovatno Tinina, promenila i preuredila. Zeleni šank je idalje bio tu, na centralnom mestu, diskretno osvetljen. Krozveliki stakleni zid pružao se potpuno isti pogled na Bulevar.Prva promena koja je Mariji odmah upala u oči bilo je prisustvonekakvog šatora u stanu. Kada je malo bolje osmotrila, shvatilaje da je, zapravo, čitav dnevni boravak izdvojen od ostatkaprostora tankim belim zavesama koje su bile privezane začeličnu konstrukciju. Mnoštvo sveća koje su gorele unutar togodeljka bacale su nemirne senke i siluete na belo platno istvarale utisak orijentalnog pustinjskog šatora u noći. Kasnije jeMarija primetila sliče takve zavese i gore na balkonu, koje suočigledno izigravale baldahine iznad kreveta. Iako joj se tazamisao u suštini dopala, u njoj se javljala fizička odvratnost
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 344pred idejom da sada tu galeriju koriste Džezer i Tina za svojeprljave igre.Druga bitna promena koja joj je odmah upala u oči bio jeveliki crni „Steinway“ klavir, levo od lifta, sjajno ispoliran, nakome su se prelamali snopovi crvenog svetla koje je bacaodiskobol. Pored velikog prozora uz žičanu mrežu uvijale su se ipreplitale visoke razgranate tamnocrvene ruže – puzavice.– Hoću da upoznaš nekoga – rekla je Tina hvatajući Marijuza ruku. – Ona će glumiti u mom sledećem filmu. – Dok ju jevukla ka nekom društvu šaputala joj je rezime osoba koje će jojpredstaviti. – Vrlo talentovana glumica, trenutno snimareklamu za neku vodu, zabavlja se sa najuticajnijimproducentom u gradu. To je onaj matori u žutoj majici porednje, a ovaj sa druge strane u beloj košulji je njegov partner izAustralije.Prišavši ovoj grupi, Tina je dodirnula za rame devojkukoja joj je bila okrenuta leđima. Mariji je odmah bila poznata tafigura, a pošto se okrenula, njeno lice joj se učinilo jošpoznatijim.– Sanja, ovo je Marija, Lukina devojka – rekla je Tina. –Marija, ovo je Sanja, fantastična glumica, i na moju velikuradost, moja dugogodišnja drugarica.– Drago mi je – rekla je Sanja, a istog trenutka joj je osmehnestao sa usana i lice joj se pretvorilo u kreč.– A ovo je gospodin Arsenijević, producent – nastavi Tina,a on podiže ruku sa Sanjinog dupeta i pozdravi se sa Marijom. –I njegov kolega Endi iz Australije. Endi, Marija je diplomiralaengleski jezik – rekla je sasvim proizvoljno Tina, nemajućipojma da je Marija davno odustala od svojih studija.– Super! Great! – Endi se nasmešio. – Have you ever beenin Australia?– No, unfortunately… – odgovorila je Marija stidljivo ipomislila: „Počelo je! Jedan od onih razgovora o putovanjima.Bolje da što pre skrenem temu.“ – Ti mi deluješ poznato –obratila se Sanji.– Je li? – Sanja kao da se prepala ove konstatacije. –Verovatno si me videla na televiziji, pojavljivala sam se tu itamo.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić345– Ne, ne – odmahnula je rukom Marija. – Mislim da smose već ranije srele negde. Na nekoj žurci ili tako nešto. Tipoznaješ Luku? Mog dečka.– Da, poznat mi je.Neodlučnost i neprijatnost sa kojim je Sanja ovo priznalanavela je Mariju da posumnja da ova devojka ima neka lošaiskustva sa njenim dečkom. Šta bi to moglo biti? A onda joj jesinulo! Sanja, pa da!– Ti si poznavala Viktora! – uzviknula je Marija.Tog trenutka ju je Sanja tako prostrelila pogledom, da suto primetili svi u društvu, a Mariji je odjednom iz nekog razlogapostalo neprijatno. Skoro da se postidela.– Ne, ne verujem da sam poznavala nekog Viktora – reklaje Sanja, dok joj se donja usna skupljala, a oči joj ukočenoprobijale Marijino lice.Odjednom je Mariju nešto kao mačem preseklo u stomakui osetila je tešku setu na srcu. Oči su joj zasijale i uplašila se dasvakog trenutka može zaplakati.– Izvinite me – rekla je i brzo se udaljila.Viktor. Prva trojka, Viktor, Luka i Sanja – vrtele su sešarene slike u Marijinoj glavi. Viktor, onoga jutra kada je onaprvi put spavala u ovom stanu. Kada se on ujutru iznenadapojavio iz one sobe, pospan i polunag. Viktor iz njenih snova.Viktor, dok je sedeo na njenim kukovima, golicao je oko struka idahtao izmoreno. Viktor dok prstima dodiruje njenu usijanukožu, onoga dana na Adi. Viktor koji je uvek bio tu – a takomalo trenutaka za pamćenje.Nema ga više.Potražila je Luku pogledom, ali ga nije pronašla u gužvi.Umesto njega je među nepoznatim licima ugledala Dacu i Miću(Tiću)! Prsatu plavušu čijeg imena Viktor nije mogao da se seti iViktorovu najveću ljubav – zajedno! Stajale su, gledale unjenom pravcu i nešto razgovarale. Verovatno su nju ogovarale.Kada su im se pogledi sreli Dacino lice se još više smračilo. To jesamo pogoršalo Marijino stanje. Osećala je vrtoglavicu i slabost.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 346Brzo je pobegla do šanka i naručila martini, popila jedannaiskap, pa uzela još jedan.– Marija – čula je poznati glas iza sebe.– Željko – ona se sva ozarila u licu – otkud ti ovde?Bila je presrećna što ga vidi. Zagrlila ga je, ne razmišljajućio tome da li će je Luka možda videti. Samo kad je on tu, nekona koga može da se osloni. Htela je odmah da zaplače nanjegovom ramenu, ali je osetila da je njemu pomalo nelagodno.Odvojio ju je od sebe, uskraćujući joj udobnost svog zagrljaja. Aonda je iza Željkovih leđa ugledala mladića u uskim pripijenimpantalonama i crnoj košulji, široko raskopčanoj tako da suskoro mogle da mu se vide bradavice. Gledao ju je ljubomorno ičekao da bude predstavljen.– Ovde sam sa dečkom – šapnuo joj je, pokazujući očimana svog pratioca. – On poznaje Tinu.Marija je opet pogledala u tog muškarca koji joj se nijednog trenutka nije nasmešio. Nije želela da ga upozna, nijemu pružila ruku. Mrzela ga je. Htela je da on nestane i da onaostane sama sa Željkom. Da se sakriju negde sami i daogovaraju Luku, da joj on kaže kako je ona najlepša riba ugradu koja može da ima svakog, da joj kaže kako će sve biti uredu. Ali, ne. On više ne pripada njoj, on više ne sme ni da jegrli predugo. Oči su joj se napunile suzama.– Marija, iskuliraj! Samo smo svratili na kratko, da se Tinane uvredi. Palimo na jedno drugo mesto. Mnogo opuštenije… –rekao je i namignuo joj veselo.Ali Marija odjednom više nije mogla da bude vesela.Gledala je u Željka, svog bivšeg dečka, pa u tog muškarca što gaje on nazvao svojim dečkom, pa opet u Željka. U njenompogledu se naslućivalo da može da uradi nešto što ne bi bilopametno.– Tako… Idemo mi sad… – Željko je već bio pomalozbunjen njenim izrazom lica. Brzo je pobegao pre nego što biona počela da plače ili, još gore, pre nego što bi mu ponovopred svima izjavila ljubav. – Skroz je prsla – zabrinuto ješapnuo svom prijatelju u poverenju, dok ga je vukao za rukubežeći sa te žurke.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić347– Brate, moraš da ga vidiš – govorio je Džezer, već priličnopijan, grleći Luku preko ramena. – Ne mogu da se strpim, hoćuda ti ga pokažem, odmah.– Važi, brate – podržavao ga je Luka. – Daj da ga vidim.– Hajde za mnom – Džezer je poveo Luku u lift.– Kuda ćeš, Luka? – dozvala ga je Marija.– Vrati ću se – odgovorio je on i ušao u lift sa Džezerom.– Šest cilindara, tri hiljade i osamsto kubika, trista pedesetkonjskih snaga, do stotke za pet sekundi – nabrajao je Džezerpotpuno zaneto, dok je na licu imao grč, kao da se i samužasava tih cifara. – Može da ide trista, verujem, ali ga jošnisam testirao.Kada su se spustili u sivu betonsku garažu sa iscrtanimbelim linijama po podu, osvetljenu neonskim svetlima iobezbeđenu kamerama, Luki je odmah u oči pao jedanneodoljivi žuti kabriolet.– Brate! – Luki je zastao dah. Posmatrao ga jepoluotvorenih usta. Bio je to prelepi sportski automobil, oblihaerodinamičnih linija i sjajne karoserije, ispod koje su senaslućivale ekstremne performanse, sa ugrađenomnajsavremenijom opremom. – Porše Karera! – uzviknuo jefascinirano.– Devetsto jedanaest S – dodao je Džezer ponosno, jer jesvaki detalj o tom automobilu za njega bio veoma bitan. – Joštreba samo da iscrtam bas-ključ na njemu.– Ne mogu da verujem… – Luka se okrenuo premaDžezeru i pogledao ga upitno. – Koliko?– Mnogo, u pičku materinu – odgovorio je Džezer. – Al,jebi ga. Jednom se živi.Luka je obilazio oko automobila zagledajući ga sa svihstrana i na njegovom licu se moglo videti da je svakog trenutkabivao sve više fasciniran tim savršenstvom na četiri točka.Džezer ga je otključao pa su seli unutra da mu pokaže enterijer.I tek tada je Luka shvatio da je njegov Audi, njegova crvenalepotica, već skoro pet godina stara i da su za to vremetehnologija i dizajn u automobilskoj industriji dostauznapredovali.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 348– Šteta što sada nemamo vremena, da ga provozamo.Samo da osetiš tu zver. Uh! – Džezer steže volan i utisnu seleđima u sedište u zanosu, zabacivši glavu unazad žmureći. –Ždere asfalt.– Verujem – Luka je nežno prstima ispipavao enterijer. –Prelep je.– Znaš šta ću da uradim sa njim!? – odjednom se Džezerdosetio nečega. – Spustiću se na crvenom talasu niz Bulevar! Zamanje od šezdeset sekundi!Luka se samo nasmejao.– Šta je, brate, ne veruješ mi?! – Džezer se uzjogunio. Ukrvi mu je radio alkohol. – Biću prvi koji je to uradio, zapamtišta ti kažem.Luka se samo smešio i vrteo glavom, a Džezer je osećao daon hoće da mu kaže da je to nemoguće, da mu se podsmeva, jer,ako Luka, osvedočeni gospodar beogradskog asfalta, to nikadanije uspeo, onda sigurno neće ni on.– Znaš šta? – dosetio se Džezer. – Spustićemo se zajedno!Ti u Audiju, ja u Poršeu.Luka se uozbiljio. Ovo je već bilo ozbiljno. Džezer ga jeizazivao. Mada Luka nije sumnjao da je bolji vozač od Džezera ida bi mogao da ga pobedi, čak i kada bi vozio protiv takodobrog automobila kao što je Porše, nije mu se dopadala idejada ga Džezer izaziva. Nije želeo da se takmiči protiv njega, neopet. On mu je sada prijatelj. Valjda.– Neću da vozim protiv tebe – rekao je.– Hajde, brate, što si pička – Džezer je zvučao razočarano.– Nisam pička, voziću protiv koga god ti želiš, ali nećuprotiv tebe – objašnjavao je Luka.– Šta hoćeš da kažeš, brate? – Džezer se skoro uvredio. –Da sam ja previše slab igrač za tebe?– Ne razumeš me ništa. Pijan si, ne znaš šta pričaš.– Ja možda jesam popio, ali znam šta pričam – Džezer jedelovao iskreno. Oči su mu sijale, a pogled mu je bio nemiran. –Hoću da vozimo zajedno. Hoću da vozim sa tobom, brate. Tisi… Ti si jebeno dobar u tome i meni je izazov da vozim satobom. Bez publike, bez sudija. Samo ti i ja. Ti postavljaš uslove.Šta god da tražiš. Ja neću tražiti ništa ako pobedim.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić349– Ali, čemu to? – Luka se našao u čudu. Okrenuo se premaprozoru zamišljeno.– Slušaj – Džezer ga uhvati za rame. – Gledaj me! Uskorose ženim… Sa Tinom. Obećao sam joj da posle toga više nikadaneću voziti. To će biti poslednji put – gledao ga je gotovomolećivo. – Samo razmisli o tome.Luka je uzdahnuo. Mislio je o tome što mu je Džezernudio. Nešto u njemu ga je gonilo da prihvati ovu ponudu.Mogao bi da traži puno novca, Džezer je bio pun love tih dana.Osim toga, imao bi dobar motiv da pobedi i da tako uđe ulegendu. Taj izazov mu je još tištao srce. I samo razmišljanje oovoj opasnoj vožnji toliko ga je uzbuđivalo da je bio siguran dabi posle toga mogao da zadovolji ne samo Mariju, već jošnajmanje deset žena. Ali, to ne bi bilo u redu prema Džezeru,bez obzira što on to želi. On mu je prijatelj, a sa prijateljima sene treba nadmetati ni u čemu, osim u prijateljstvu.– Razmisliću – rekao je posle tih misli.– Razmisli dobro. Moramo sada da se vratimo gore.Uskoro će ponoć. – rekao je Džezer.– Ja bih rado dočekao Novu godinu u ovom autu –odgovorio je Luka nešto veselije.– Znam, brate, i ja bih. Ali, moram da budem gore sa onimidiotima. Tina i ja treba da objavimo radosnu vest.Zaključali su auto i otišli prema liftu.Znajući za koga sve Džezer komponuje muziku, Marija senajpre plašila da će na njegovoj žurci sresti pola estrade, alipošto je shvatila da su svi oni verovatno na drugim mestima,zauzeti Novogodišnjim tezgama po inostranstvu, laknulo joj je.Ubrzo joj je postalo jasno da su oko nje sve sami prebogatiuticajni ljudi iz senke filmskog i muzičkog sveta, producenti,menadžeri, reditelji, kompozitori. Svi u društvu mladih i lepihdevojaka, koje su im se kačile na ramena, koje su im treptale inamontirano se smejale njihovim vulgarnim šalama. Budućeestradne umetnice, pevačice i glumice. Naravno, ukoliko sedobro pokažu kod svojih mentora.Nekada je volela da se sreće sa poznatim i polupoznatimzvezdama, po splavovima i žurkama. Danas je samo želela da
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 350bude kod kuće, sama, sa nekim ko je voli. Zvuči takojednostavno, a tako je neizvodljivo. Prevrtao joj se stomak odtih devojaka, zvezda u povoju, koje su večeras sijale samo odsreće što su tu. Nije znala da li da im zavidi ili da ih sažaljeva.Previše je videla nekadašnju sebe u njima. Ali, to nije bilonajgore. Gore od svega bilo je pojavljivanje duhova iz prošlostikoji su je progonili. Poput Željka, Sanje, sisata Miće i bivšedrugarice Dace, na primer. Ali, to je bio samo početak. Najgoreje tek predstojalo.Najpre je videla samo siluetu na belom zastoru, a ondapoznatu ruku, pa rame, i konačno se iza lelujavih zavesa, naMarijino veliko zaprepašćenje, pojavo privid u obliku Denisa!Nasmešio se i pošto je video da stoji sama prišao joj. Opet jeizgledao dobro, dovoljno dobro da njoj odmah bude jasno kakoje nekada mogla da bude zaljubljena u njega. Ali, onda se setilakako ju je ostavio bez pozdrava, pa joj je oduševljenje splasnulo.– Zdravo, Marija.– Zdravo, Denise – rekla je zbunjeno, izvijajući vrat uosvrtanju oko sebe, jer svakog trenutka je odnekuda mogao dase pojavi Luka i napravi nered. – Otkud ti?– Ovde sam sa Kler i sa bratom – Denis je pokazao rukomu pravcu staklenog prozora, gde je stajala neka simpatična vitkadevojka kratke crne kose. Pored nje, svojim jedinim ikarakterističnim osmehom kezio se Marko. Kada ga je Marijapogledala on joj je mahnuo.– Kler? – upitala je Marija.– Kler je moja devojka iz Pariza. Tina nas je pozvala naovaj doček. One se znaju, nešto su sarađivale u Parizu.– Lepa je – rekla je Marija. – Je li ona glumica ili pevačica?– Ne, ni jedno ni drugo – Denis se nasmejao. – Ona jemanekenka.Marija je samo podigla obrve.– A ti? Otkud ti ovde? – uzvratio je pitanje Denis.– Luka i Džezer se druže.– Aha, znači još si sa Lukom – zaključio je Denis nerado. –Pa, onda bolje da idem ja, je li?Marija je samo slegla ramenima ravnodušno.– Drago mi je da sam te video.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić351– I meni – rekla je, iako to nije mislila. Nije ni on,verovatno.– Nevaljali dečaci! – Tina je izgrdila Džezera i Luku čim suse pojavili na vratima lifta, preteći im dugom muštiklom. –Opet ste pobegli da se igrate svojim zverkama, priznajte! Amene ste ostavili ovde da sama dočekam Novu godinu, avaj,kao pustinjska kučka? – dramatično je govorila držeći jednuruku na čelu.– Maco, samo sam mu pokazao Porše – branio se Džezer. –Morao sam. Koliko je to sati? Je li već vreme?Luka se pridružio Mariji za šankom.– Gde si ti do sada? – škrgutala je ona zubima.– Bili smo do garaže da mi Džezer pokaže svoj noviautomobil. Porše, da ga vidiš samo! – Luka je još bio uzbuđen. –Fenomenalan je!– Uopšte me ne zanima! Dok ti razgledaš automobile, jasedim ovde sama kao neka lujka! – siktala je Marija. – Svi meposmatraju kao neku paćenicu!– Prestani da mi histerišeš! – Luka se odjednom iznerviraoi diskretno ali snažno je zabo svoje prste u njenu nadlakticu. –Što nisi ostala kod kuće, kad si nenormalna? Ja te nisam teraoda dolaziš ovde!Njihovu raspravu prekinuo je Tinin glas.– Dragi moji, molim vas za malo pažnje!Stajala je visoko na galeriji, iznad ostalih, sa čašomšampanjca u ruci. Pored nje je stajao Džezer i gledao čas u nju,čas dole u goste.– Molim vas da se svi poslužite šampanjcem iz šanka –rekla je ona. – Želimo da nazdravimo sa vama i da vamsaopštimo nešto pre ponoći.Pošto su uglavnom svi uzeli šampanjac, Džezer jepogledao u sat i počeo govor.– Dakle, želimo najpre da vam zahvalimo zato što stedošli, zato što ste svojim prisustvom uveličali ovu noć. Lepo jevideti sva poznata lica na jednom mestu, vesela i razigrana, kaobečki valcer…
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 352– Dušo, hoćeš li preći na stvar? – požurivala ga je Tinaprevrćući očima i mlatarajući dugačkom muštiklom.– Hoću maco, odmah – odgovorio joj je umiljato.– Ali, ove godine, molim te!Džezer je opet pogledao na sat i brzo rekao:– Dobro. Dakle, želim da objavim da ćemo se Tina i javenčati u maju ove godine! Mislim, ove nastupajuće godine! –dok se potkrovljem prolamao aplauz praćen zvižducima iovacijama, Džezer je brzo dodao – Svi ćete biti blagovremenoobavešteni o datumu venčanja. To bi bilo to što smo hteli davam kažemo. Da vidimo, koliko je to ostalo do Nove godine…Još vrlo malo… Idemo… Deset… Devet… Osam…Dok su svi drugi oko nje odbrojavali, Marija je nemozurila u jednu tačku. U ruci joj je šuštala čaša sa šampanjcem.Odbrojavanje sekundi unazad činilo je da odjednom počne daoseća snažnu paranoju. Vreme je prolazilo. Vreme je neumitnoprolazilo.– Tri… Dva… Jedan…Svi odlaze. Svi nalaze ljubav i svoj životni put. A onasamo gubi. Polako i sigurno gubi sve. Šta li će ove godineizgubiti?– NULA! Srećna vam svima Nova godina!U tom trenutku neko do Marije je podigao ruke uvis izakačio Marijinu po ruci u kojoj je držala čašu, koja joj je izletelai raspršila se kod njenih nogu u sitne kristalne komade okupanepenom.Loš znak, opet. Na samom početku godine.Džezer i Tina su se euforično ljubili na galeriji, dok su unjihovoj pozadini lelujali beli baldahini preko kojih je šaralocrveno svetlo sa diskobola.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić35354.1.1.2006. Džezerov i Tinin stan u potkrovljuBilo je već oko četiri ujutru. Marija je već bila izmučenaizbegavanjem pogleda i sumornim mislima koje su joj naviralegledajući u to društvo. Svoju nervozu gasila je alkoholom. Uglavi joj se vrtelo i gubila je tlo pod nogama. Dobro da je barDenis otišao, sa onom svojom manekenkom. Mada, i to njihovoodlaženje u jedan sat po ponoći bilo je stvarno bez ukusa. Kao,oni nisu u fazonu alkohola i droge. Oni su, kao, tolikozaljubljeni i srećni zajedno, da jedva čekaju da pobegnu negdeda budu sami. Ma nemoj?– Hoću kući – žalila se Marija.– Pa, ti idi, ko ti brani – odgovarao joj je Luka.Marija je bila verovatno jedina preostala trezna osoba nažurci. Čitav prostor je bazdio na alkohol koji se prosipao popodu i duvanski dim. Sva lica su bila mutna i razmazana.Pokreti nedefinisani. Oni stegnuti zvaničnici i skori prijatelji većsu odavno otišli, svako na svoju stranu, a ostali su samo oninajbliži – mada je „najbliži” loše odabrana reč za tu skupinupijanih i drogiranih ljudi koja se našla u tom stanu u četiriujutru. Nikakvu bliskost Marija nije osećala sa Sanjom, naprimer, koja se teturala od ruke do ruke između producentaArsenijevića i Endija, nakon što se vratila iz toaleta gde jenajverovatnije povraćala. Ili spavala. I kakva je to naprasnabliskost postojala između dve skore poznanice, Miće i Dace, dasu one morale tako pripijeno da igraju i da se pipaju, kao dveplaćene plesačice. Raspojasan i raščupan Marko se sve vremevrteo oko njih, podgrevajući svoju staru, nikada ne prežaljenučežnju za Dacom. Donosio im je tekilu, koje su one ispijalenaiskap, bacajući čaše u stranu.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 354Džezer i Tina su, kao pravi velikodušni domaćini skloniorgijama, itekako podsticali ovo razuzdano ponašanje.Neprestano su dosipali piće i nazdravljali sa svima. Uspeli suda opuste i razvesele sve, osim Marije, koja je najradije sedelaza šankom sama, udubljena u svoja razmišljana. Tina je čakpokušavala i da igra sa njom. Nakon što je skinula Sanji bluzicui ostavila je samo u brushalteru, prišla je Mariji i htela da uradiisto, ali ju je Marija sprečila, govoreći da nije raspoložena.– Idemo kući! – šapnula je potom Luki.– Gde da idemo? – Luka je bio iznenađen ovimneumesnim predlogom. – Žurka tek počinje – reče posmatrajućikako i Tića ostaje bez majice.– Luka, batice, dođi ovamo da vidiš nešto! – dozivao ga jeDžezer pokazujući na Tićine grudi između kojih je zavukaoflašu piva.– Evo idem, batice!– Luka, hoću kući – siktala je Marija cimajući ga za rukav.– Ma, ostavi me na miru, idi u kurac ako hoćeš! – on seotrže od nje i ode kod Džezera, koji je pokušavao da pije pivo izflaše koja je štrčala iz Tićinog grudnjaka.– Skloni se da ti pokažem kako se to radi – iskočila je Tinaispred njega.Preuzela je grlić flaše u svoja usta, sišući ga i ližući, što jesvima, pa i samoj Tići, izgledalo neverovatno zabavno. A ondaje Tića zatresla svoja bujna prsa levo-desno i iz flaše je počela dacuri pena.– Hahahah – svi su prasnuli u smeh.– Luka, ti ne piješ pivo, a? – pitao je Džezer.– Neka, brate – nasmejao se on – ja bih radije neštožestoko.– Tina, daj još jedan Džek za mog baticu Luku!– Je li sve u redu? – pitala je Tina Mariju kada je prišlašanku da uzme flašu Džeka.– Ma, nešto sam umorna – odgovorila je Marija. – Samo sevi zabavljajte.Tina je uzela flašu i otišla do Luke. Uhvatila ga je za bradui podigla mu glavu, a zatim mu sipala piće iz flaše direktno uusta. Džezer mu je prišao s leđa i raskopčao mu košulju, a Tina
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić355ga je zalila po bradi i grudima. Potom je otišla do Sanje, koja seu tom trenutku u polunesvesnom stanju ljubila sa Endijem.– Izvinite, kolega, pozajmiću vašu glumicu na trenutak –rekla je Endiju, uhvatila Sanju za kosu i dovukla je do Luke,nateravši je da liže alkohol sa njegovih grudi.– Lick it! Oh, yes! Lick it, bitch! – podržavao ju je Endi, kojije preuzeo flašu od Tine i nastavio da zaliva Luku, sve dokSanja nije pala na pod ispod njih.– Ovde! Ovde! – urlao je hrapavim zapovedničkim glasomoznojeni Arsenijević, lupajući šakom o veliki sto i gledajući uDacu i Tiću, koje su igrale i mazile se samo u grudnjacima dokje Marko obletao oko njih. – Ovde da igrate!Ubrzo su Daca i Tića ostavile Marka i igrale na stolu predraspomamljenim sredovečnim čovekom koji ih je, po ugledu nasvog kolegu, polivao pivom i terao ih da se ljube, što su one,odavno rastavljene od svesti i osećaja za moral, pokorno činile.Džezer je uzeo Tinin šal i kidao perca sa njega, bacajući ih naMićinu vlažnu i od piva lepljivu kožu.– Zar moje skupoceno gavranovo perje na tu kokošku,mili? – ljutila se Tina.Ali, Tića nije bila u stanju da se uvredi. Ništa više nijedopiralo do njene svesti, pošto je Arsenijević zavukao rukuispod njene suknje, smejući se kao ludak i praveći čudne izrazelica. Endi je dohvatio Sanju za kosu, podigao je sa poda i počeoda je ljubi (ustvari, da proždire njeno lice) odvlačeći je polakouz stepenište na galeriju.Ne može se sa sigurnošću tvrditi koliko je još vremenaprošlo u ovakvoj zabavi. Izvlačile su se crte, prosipao viski,padalo i dizalo, posrtalo – u svakom smislu. Jedino je Marijasedela mirno za šankom i izbegavala čak i da gleda u te ljude.Sutra će se svi oni istrezniti i razbistriti, opraće sa sebe alkohol ismrad, obući će nova čista odela i sijajući će se pojaviti nasvojim cenjenim radnim mestima, ugledni i poštovani. Jedino ćeona, koja je večeras smerno sedela za šankom i stidela sedovoljno i za sebe i za njih, jedino će ona ostati budala. Ivečeras, i sutra, i uvek. Njoj se neće oprostiti. Zato? Zato što onasamoj sebi ne oprašta. Njih je baš briga.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 356Luka je pogledao u Mariju. Sedela je za šankom, okrenutaprofilom i posmatrala Bulevar kroz veliko staklo. Preko njenoglica su šetale mrlje od crvenog svetla. Prišao je, uzeo salvetu izšanka i obrisao grudi.Vonj bluda i razvrata nagrizao mu je oči.– Šta je bilo?– pitao je nervozno. – Šta ti je?– Ništa – rekla je ona tiho, a po glasu joj se primećivalo daje plakala. Okrenula se prema njemu, pogledala ga tužno iplašljivo ga upitala – Zašto to radiš Luka?– Šta radim? – upitao je on nabusito i pogledao kroz staklood kojeg se odbilo njegovo pitanje. Šta on radi ovde, u tuđemstanu? Sa ljudima koje ne voli. Koji mu se uopšte i ne dopadaju.Sa bogatim ljudima. Zavidi im, eto šta radi. Pokušava da sestopi sa njima. Pre neki dan je hteo da pobegne daleko, vanzemlje, da bude čistač ili portir u Italiji, a sada se pretvara dapripada ovom društvu. Glumi pred sobom da je srećan što jeovde. A ne pripada ni ovde, ni tamo. Ne pripada nigde. I nemaništa. Nema čak ni Mariju. Iako se ona iz nekog razloga još držinjega, on nju zapravo više ne poseduje i plaši se njene ljubavi.Sad je samo njena volja koliko će ga još trpeti, pre nego što se iona otrgne od njega. Najgore od svega je što on uopšte ne brinezbog toga. Ne brine više ni zbog čega. Ravnodušan je. A moždabi čak i voleo da se ona otrgne od njega, da ga zamrzi i ostavi,da konačno više ne vuče i nju za vratom. Ali, zašto tako misli?U šta se on to pretvorio?– Hajdemo kući – rekao je zapovedno i Marija je odmahpošla.Uzeo je svoju košulju i obukao se. Bacio je još jedan pogledoko sebe. Na podu na galeriji ležali su australijski producentEndi i buduća australijska glumica Sanja. On je bio na njoj itrzao se u zanosu, a ona nije mrdala. Verovatno je bila unesvesti, ili je spavala. Na zastorima dnevnog boravka ljubile suse siluete Tine i Džezera. Kod njihovih nogu, oznojeniproducent Arsenijević borio se sa Tićinim velikim grudima. Ali,ono što je Luki stvarno pomračilo svest bio je prizor Dace kojaje stajala na stolu i Marka koji je klečao četvoronoške ispod nje iljubio joj noge.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić357– Daco, polazi kući! – naredio joj je Luka, ali ona nijeobraćala pažnju na njega. Bila je pijana, sva razmazana iulepljena pivom i ko zna čime još. Držala se za svoje grudi iuvijala se uz muziku. Luka joj je prišao, podigao je, prebaciopreko ramena i poneo. Ona čak ni na ovo nije reagovala. Visilaje preko njegovog ramena kao vreća.– Alo, brate, ostavi mi pičku – Marko je zaplitao jezikom. –Imaš ti svoju, brate. Ej, bre, čuješ me?Luka je spustio Dacu, koja je posrćući nastavila pešaka kaliftu. Okrenuo se prema Marku koji je išao za njim, stegao zubei raspalio ga pesnicom u lice.Tras! A onda još jedan tup udarac kada se stropoštao napod. Ispod šake kojom je Marko prekrio nos liptala je krv.– Šta se tamo dešava? – iza zastora se pojavila Tina.– Idemo mi kući – rekao je Luka.– Ah, dobro – Tina im je prišla preskačući Marka. – Hvalavam što ste došli. Nadam se da ste se dobro zabavljali.Videvši da odlaze i Džezer im je prišao, saplićući se oMarka koji se vukao po podu i krvario.– E, batice, onda tako… Vidimo se – rekao je, grleći Luku itapšući ga po leđima. – I, razmisli o onome što sam ti rekao.Znaš već…– Hoću – odgovorio je Luka.– Znači, kad god budeš hteo. Samo me pozovi.– Dobro – opet je rekao Luka, a lift je već čekao.Stegli su ruke i oprostili se.Dok su se spuštali liftom Marija je stajala skrštenih ruku igledala u vrata ispred svog nosa. Luka je gledao u Dacu koja sedržala za stomak i klatila levo–desno. Bila je zamazana,ulepljena i raščupana. Lice joj je bilo tamno i umorno, a odećaisflekana.– Zašto me tako gledaš, Luka – promumlala je Daca sporoi promuklo. – Nemoj tako da me gledaš, molim te.Luka je nastavio da je gleda. Marija ih je oboje prezrivopogledala, pa se opet okrenula ka vratima. U njoj je neštoključalo.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 358– Znaš da sam ga volela… – buncala je Daca klateći selevo-desno. – Znaš da jesam. Ali, šta mogu? Pogledaj me samona šta ličim. – zaplakala je. – Sva sam ulepljena i smrdim!Kada su izašli, Luka je zaustavio taksi i smestio Dacu unjega. Platio je vozaču da je odveze do kuće, a on i Marija suušli u Roudster.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić35955.– Vozi me kući – rekla je Marija, čim su seli u Roudster.On ju je pogledao začuđeno ispod poluspuštenih kapaka.– Šta me gledaš? – brecnula se ona. – Vozi me kući, gorena Bulevar! U moj stan. Hoću da budem sama.Luka je upalio auto i škripeći gumama po asfaltu pojuriouz Bulevar. Do njenog stana je samo ćutao. Kada su stigliispred, ona nije odmah izašla na ulicu, već je rekla:– E, sad lepo možeš da se vratiš kući da se pobrineš zaDacu, ja ti neću smetati!Luka se okrenuo prema njoj i prostrelio je pogledom.– Znam, znam! – nastavila je ona ironično, odmahujućirukom ispred njegovog lica. – Ne moraš da kažeš… To je izdužnog poštovanja prema Viktoru. U redu je… I ja mislim danjoj trenutno treba jedna kita dužnog poštovanja da je istrezni.– Nemoj da me provociraš, Marija! – razdrao se Luka. –Jesi li htela da budeš sama, ili si htela da me nerviraš u autuispred tvoje zgrade?– Htela sam da razgovaramo, ako je moguće darazgovaramo a da se ne posvađamo?!– Nije moguće!– E, onda hoću da se svađamo!Luka je prevrnuo očima i nervozno parkirao auto.– Polazi gore – rekao joj je i izašli su.Vazduh u stanu je bio leden i ustojao. Tanki beličastizastor prašine prekrivao je stolove i police. Po uglovima je visilapaučina. U sudoperi je još stajalo nekoliko osušenih i zaleđenihsudova koji su ostali još od pre nekoliko meseci, kada je Marijaposlednji put boravila tu. Sve je bilo bezbojno i hladno. Luka se
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 360šetao po sobi u jakni, stalno uzimajući u ruke i ponovoostavljajući na svoje mesto neke sitne predmete. Marija je sedelana krevetu u bundi i pratila ga pogledom.– Hajde sada, govori – rekao je on.– Šta da govorim?– Ne znam, pričaj bilo šta. Pričaj šta hoćeš… Htela si darazgovaramo. Htela si da se svađamo. Hajde, počni da mevređaš i provociraš. Hajde!Marija se zagledala u tačku na podu ispred sebe.– Htela sam da znam… Da mi ti kažeš, kako smo došlidovde, Luka? – upitala je.– Ne znam, ti mi reci – odgovorio je on nervozno. – Ti sipametna, ti sve znaš.– Nekada smo bili tako srećni zajedno, sećaš se? A onda sise ti polako promenio. Kao da me nikada nisi voleo, Luka.Zašto? – Marijina brada je zaigrala. – Zašto, kada sam ja sveuradila da me ti zavoliš? Sve što je bilo u mojoj moći. Svih ovihgodina sam samo to i radila. Trudila se da od naše vezenapravim nešto. Da me zavoliš, bar malo. Ili bar da me poštuješ.Ali, što sam se ja više trudila, to si ti bio sve gori prema meni.– Ma, jeste, ubila si se od truda – Luka se ciničnonasmejao. – Šta si se ti trudila, reci mi, majke ti? Trudila si sesamo sebi da ugodiš. Kad god je trebalo nešto da dobiješ, ti si selomila da mi budeš dobra. A kada bih ja nešto tražio od tebe, tisi se pravila… – Luka je potražio pravu reč, ali pošto je nijepronašao, odustao je odmahnuvši rukom.– Znaš da to nije tačno! – Mariju kao da je nešto ubolo. Očisu joj zasijale. – Trudila sam se da ti budem dobra i volela samte, i još te volim, ali ti si slep za moju ljubav! Oduvek si bio slepza moju ljubav, zato što si oduvek više voleo njega nego mene!Njemu si dao sve. Samo mene nisi uspeo da podeliš sa njim, izato me sada mrziš, Luka. Meni je to jasno!Svaka Marijina reč zabijala se Luki duboko u srce, ali je onsamo ćutao i gutao, dok je ona bila uporna u nastojanju da gakonačno ogoli, da mu oguli i kožu i dopre do same suštine.– A sada, pošto njega više nema, zamenio si ga onimlopovom Džezerom! Samo da bi ti opet neko drugi, a ne ja, biona prvom mestu. Jer mene ne možeš da podneseš, zato što te i
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić361dalje volim, pored svega. Tvoj ortak Džezer! – Marija sekreveljila. – Batica tvoj! To je jadno, Luka! Viktor je bio neko, aovo je jadno! Jadno! – vikala je na njega. – Samo ga gledam kakose šepuri i kako nam prkosi zajedno sa onom njegovomsvrakom, i to u NAŠEM stanu!– Znači, to tebe tišti, pička ti materina? – Luka je konačnoprasnuo, upirući joj prst u lice. – To što više nemamo onakavstan! Što nemamo pare! Hoćeš da se vratiš Denisu? Hoćeš danađeš opet nekog matorog sponzora? Je l to hoćeš? Pa, tako mikaži, lutko moja.– Ma, je l’ znaš koliko me zabole pička za taj stan? – Marijaje razrogačila oči na njega. – Mene tišti to što sam ja mislila da siti muškarac! Mislila sam da si jak, čvrst, sposoban, da te ništa nemože poremetiti. A ti si se pred prvom preprekom srozao,Luka!– Pa i ja sam mislio da si ti Pepeljuga! – prodrao se onispred njenog nosa. – Da hodaš na staklenim štiklama i danemaš ni jedne jedine rupe na sebi Ali, nisi! Jebi ga! Nisi! Ti siobična kučka! Sponzoruša! Drolja koja se sa šesnaest godinajebala za pare sa matorcem koji može otac da joj bude!I kao i uvek kada bi se dotakli ove teme Marija bi počelada plače, a Luka bi podivljao, na vratu bi mu iskočile žile, aruke bi počele da mu se tresu.– Moraš li uvek na taj način da govoriš o tome? – pisnulaje Marija, gotovo kroz vrisak.– E, izvini molim te, ali ja da shvatim to kao naivnitinejdžerski hir ne mogu! To pričaj svojoj majci i ocu, ja nisambudala da poverujem u to! I prestani da mi histerišeš tu i da segušiš, tvoje plakanje mi se ovde popelo. – Luka je pokazivao nasvoje teme. – Tu mi se popelo! Ne mogu više da te slušam kakovrištiš i sliniš kad god ti nešto nije po volji. Ako si histerična, idipa se leči!– Idi ti pa se leči! – Marija je opet skupila hrabrost da muse suprostavi. – Tebi je potrebna pomoć! Samo te gledam kakose ponašaš u društvu onih perverznjaka i ludaka, i još hoćeš daja to prihvatim kao normalno. A ovamo ne možeš da prebolišgubitak najboljeg druga! Od kako je Viktor umro ti si sepotpuno izgubio. Ja razumem da je tebi teško i da patiš, ali,
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 362čoveče, trgni se! Sve ima svoju meru! Pa ne možeš se zakopati ugrob sa njim! Ne možeš celog veka cmizdriti. To nije normalno!– Ma šta ti znaš o tome? Gde je tvoja najbolja drugarica?Sa tvojim moralnim shvatanjima i predstavama o ljubavi iprijateljstvu, ja uopšte ne očekujem da me ti razumeš – rekao jerezignirano. – Zato bi ti bilo bolje da ćutiš, da te ne bih jaućutkivao!– Neću da ćutim! Znam šta hoćeš da kažeš, da sam jakurva i kučka. – Marija je stegla usne u jednu tanku crtu. –Glupača i seljanka koja ništa ne razume. To sam ja! A šta si ti?Šta si ti? Je l hoćeš da ti kažem šta si ti?– Šta sam ja?!– Ti si… Ti si pička! – dreknula je ona šireći oči na njega.Luka se ustremio na nju preteće stežući zube i pesnice.– Šta je? Hoćeš da me udariš? – izazivala ga je onapružajući mu lice. – Hoćeš da mi zapušiš usta, zato što sam tedirala tamo gde ne treba. E, udari me, baš me briga! Ali, da znašda si ti jedna obična muška pička, Luka. Eto to si ti. Pičkica!Luka stisnu zube i dlanom svoje teške desne ruke udari unjen obraz i slepoočnicu, od čega se njena glava uz pljesak izviu stranu, a ona cela posrnu i pade na krevet u ležeći položaj naboku. Polako je sklonila kosu sa lica, malo se ispipala po nosu,ali nije zaplakala. Pridigla se na rukama i ponovo ga pogledalaispod obrva. On je teško disao, na usta mu je izlazila para, a licemu je bilo izobličeno od besa.– Je l hoćeš da ti sad priznam sve? – upita ona, prkosnogledajući u njega sa kreveta. – Je l to hoćeš? E, onda, sad medobro slušaj, Luka. – Marija opet obrisa nos, pa nastavigledajući ga u oči i teško dišući. – Ti misliš da sam ja mrzelaViktora, zar ne? – nasmejala se. – Ha, ha! Budalo! A ja sam,ustvari, od prvog trenutka bila ludo zaljubljena u njega. Jošotkad sam vas zajedno prvi put videla kod Denisa na žurci,kada se on smuvao sa Dacom, ja sam se na prvi pogled zaljubilau njega. Tebe nisam ni primetila.– Lažeš! – šištao je Luka.– Ne lažem. Bila sam luda za njim. – nastavila je Marija uzanosu. – Morala sam da se pretvaram da ga mrzim, a ovamosam sanjala o njemu noćima. Sagorevala sam u svakom
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić363njegovom pogledu. Zato nisam mogla da trpim njegovoprisustvo, zato sam bežala od njega. On je bio pravi muškarackoji je znao kako da osvoji ženu… Ti si nula za njega. Pičkica.Sa tobom sam bila samo da bih bila blizu njega… I naravno,zbog para.– Umukni! – povika on promuklim glasom i ponovo jeudari preko usta.Marija vrisnu kratko i dlanom prekri usne. Kada jesklonila ruku iz posekotine na njenoj donjoj usni curila je krv.Pored sveg bola koji je osećala i hladnoće zbog koje je drhtala,skupila je snagu da se podrugljivo nasmeje.– Ha, ha, ha. Šta je? Hoćeš još da slušaš? – Razmazala jerukom krv po bradi. – Hoćeš da ti pričam kako sam se jebala sanjim?Luka je gledao izbezumljeno, stojeći iznad nje u ukočenomraskoraku, sa rukama odvojenim od tela i raširenim prstima.Oči su mu bile krvave i iskolačene, usta poluotvorena, usnevlažne, a dah težak– Je l’ to hoćeš? Hoćeš da čuješ kako me je uzeo, čvrsto isnažno, kao nijedan muškarac do tada – nastavila je tihimnapaljenim glasom. – Kako me je mazio i ljubio svojim mekim ivrelim usnama, po licu, vratu i grudima. Kako su se našaznojava tela preplitala i grčila u orgazmu.– Prestani kučko – prošaputao je Luka zatvorivši oči.Disao je duboko i isprekidano, držeći ruke malorazmaknute od tela, stezao znojave dlanove i ponovo ispravljaoprste.– On je znao kako se vodi ljubav. Divlje kao zver isenzualno kao anđeo. On je umeo da zadovolji ženu, kako tinikada nećeš. – nastavila je Marija, kroz uzdahe. – Ma, znaš ti toi sam, bolje od mene. Zar ne, mili moj?Još jednom je Luka otkačio svoju ruku, ovaj put mnogosnažnije nego prethodni. Njena kosa se razletela na sve strane.Pala je na leđa i zaječala od bola, ali je vrlo brzo, ležeći, krozuzdahe i stenjanje nastavila da govori.– Njegove ruke, njegova ramena. Ah… Miris njegovekože. – stezala je odeću oko svog struka, a glas joj je podrhtavao
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 364od strasti. – Njegove čvrste grudi… Zategnut stomak… Ah…Viktore!Odjednom, Luka je skočio ka njoj, raširio njenu bundu,ščepao je za majicu i jednim brzim i snažnim pokretom jeiskidao. Ona je vrisnula. On joj je zatim brzo podigao suknju,pocepao čarape i legao preko nje. Raskopčao je pantalone iprodreo u nju, brzo i grubo, ispuštajući životinjske zvukove injen vrat i uvo.– Ah! Viktore… Viktore… – šaputala je ona u njegovo uvo,grizući svoj raskrvavljenu usnu i stiskajući Lukino telo čvrstouz sebe.Dok je grubo prodirao u nju, kroz Lukino vlažno i teškodahtanje i stenjanje polako se počelo uplitati neko muklocviljenje, kao tihi plač, ili jecaj.– Uzmi me, Viktore. Jebi me… Ah! – smešila se Marijazadovoljno preko njegovog ramena.A iz njegovih očiju, niz njegove obraze, na njen vrat sukapale krupne i gorke suze.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić36556.Te iste noći, pred samo svitanje, Marija je ležala na krevetui spavala uvijena u ćebad i jorgane. Njen mirni san u tomledenom stanu kao da je odražavao trenutni spokoj njene duše.Pored je ležao Luka, njoj okrenut leđima, zgrčen na svom boku.Mutnim i krvavim pogledom piljio je u prazninu ispred sebe. Utom trenutku mislio je o tome kako će besmisleno protećinjihovi životi u potrazi za nečim čega više nema – u njimasamima, u drugim ljudima, na starim mestima, u nepostojećimulicama. I sam se u tom trenutku osetio vrlo izgubljeno. Stideose sebe. Marijine reči još su čeprkale po njegovoj utrobi kaolešinari oštrim kljunovima.U šta se pretvorio? Mora nešto da učini, što pre!Ustao je iz kreveta i pogledao kroz prozor. Kolovoz naBulevaru je bio mokar. Gomile zaleđenog i utabanog sneganalazile su se još samo po trotoarima. Ulica nije bila tako pusta,kao što bi inače bila u to doba noći. Ljudi su se vraćali izNovogodišnjeg provoda. Luka je otvorio prozor i proturioglavu. Kroz ogolele krošnje mogao je sagledati kolonadusvetlećih ukrašenih stubova, koja se blago uspinjala uzbrdo.Izbrojao je automobile u saobraćaju koje je mogao videti. Uzeoje mobilni telefon i pozvao nekog.– Halo, brate. Ja sam, Luka. Ne spavaš? … Super, vidi,razmišljao sam o onome što si mi ponudio… Da… Mislio samda bi mogli i noćas to da odradimo… Da, sada. Mislim, ako tebiodgovara… Može. Da. Meni odgovara… Dogovoreno. Vidimose onda tamo.Obukao se brzo, uzeo ključeve i krenuo iz stana. Naizlasku je bacio još jedan pogled ka Mariji. Spavala je mirno.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 366Brzo se odvezao do svog stana na Dorćolu, ostavio autoispred zgrade i utrčao unutra. Kada je izašao iz zgrade poslenekoliko minuta na sebi je imao svoju crveno-crnu kožnu jaknui rukavice. Vratio se u auto i krenuo nazad ka Bulevaru.Noć je već bledela u izmaglici prvog zaleđenogjanuarskog dana. Novogodišnje jutro je jedino u godini kada se,kako vreme odmiče i dan se lenjo razleže po krovovima iulicama, grad ne budi, već sve više pada u prvi Novogodišnjisan.Posle one noći obojene šarenim svetiljkama, svetlucavimdiskobolom i mirisom alkohola, Luka se tog bezbojnog bledogjutra konačno obreo na vrhu Bulevara kod Cvetkove pijace.Okrenuo je auto na semaforu, usmerio se na dole i zaustaviopored šina. Osmotrio je ulicu koja se pravo ispred njegaspuštala u blagom padu. U tom trenutku su se pogasile uličnesvetiljke. Utihnule su najpre kao usijane tinjalice vatreno crveneboje, a posle nekoliko trenutaka su se potpuno pomračile umrtve senke. Hladno zimsko jutro progutalo je u sebe njihovusvetlost, kao da nikada nisu ni gorele.Na samom dnu Bulevara Luka više nije mogao videti ništaosim bledo sivih silueta u izmaglici. Blokovi zgrada, velike golekrošnje, stubovi… Vrane. Sve mu je izgledalo kao sablasnapublika koja ga mrtvo posmatra i čeka. Zurio je u njih umornimočima koje su ga pekle. Jedno je bilo sigurno – oni mu neće širitiruke, tamo dole na cilju. Kad drhtavim nogama izađe iz auta,malaksao i znojav, kada mu kolena pokleknu od straha koji ćese nagomilati u njegovim kostima, niko ga neće dočekati uzagrljaju. Ni na čijim grudima neće odahnuti.Crna mračna rupa, zemlja, vlaga i mrak.Brzo je izašao iz auta, zatvorio vrata za sobom i nasloniočelo na crveni krov automobila. Hladan metal i zvuk teškogtramvaja, prašnjave crvene boje, koji se ljuljajući i klaparajućisjurio pored njega niz Bulevar, trgao ga je iz razmišljanja.Protresao je glavu. Tik iza njegovog sjajnog crvenog Roudsterazaustavio se žuti Porše. Luka mu je prišao i seo na suvozačkomesto.Džezer je delovao uzbuđeno.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić367– Reci – gledao je u Luku nestrpljivo, dok su mu oči sijaleu polumraku.– Šta da kažem? – Luka je delovao zbunjeno i neodlučno.– Pa, reci, brate, šta tražiš za ovo.Luka je pogledao pravo kroz staklo.– Stan – rekao je kratko.Džezer se zapiljio u njegov profil. Nije mu toliko biločudno ono što čuje, što u prvom momentu nije ni razumeo,koliko mu je nepoznato delovao Luka u takvom raspoloženju.– Marija je u pitanju. Zbog sebe ne bih ovo radio. – rekaoje Luka, spuštajući pogled ka kontrolama u autu. – Mnogo jojnedostaje taj stan. Nisam mislio da ti ga otimam, nego eto,tako… Samo da nam dozvoliš da se vratimo u njega… Pa bih tiga ja već nekako otplatio. Možda bi mi i otac pomogao, daprodam onaj na Dorćolu, za početak. Samo dok se izvučem izkrize.Luka je govorio snebivljivo i sporo, ispipavajući otvore zaventilaciju ispred sebe. Džezer ga je slušao pažljivo,posmatrajući njegove spore i besmislene pokrete..– Ma, okej je, brate – rekao je sležući ramenima. – Možeteda se vratite kad god hoćete. Ne treba ništa da mi platiš. Ako sesećaš, ti si meni taj stan dao za neke sitne pare…– Sto soma evra, brate – ubacio je Luka, naglašavajući dato nije bio sitan novac.– Dobro, ali to je sigurno duplo manje od cene koju jetrebalo da dobiješ za taj stan – uveravao ga je Džezer. – Dao siga ispod cene, jer ti je bila frka za pare, zbog onog suđenja,brate… Sećam se ja. I treba da ga uzmeš nazad. Znaš, Tina i jasmo uvek osećali da ti dugujemo zbog toga, majke mi, kao dasmo se na neki način okoristili o tvoju nesreću.– Ma daj, nije tako bilo – Luka se sećao da mu je Džezer satom kupovinom stana došao u odsudnom trenutku i da ga jetako spasao robije.– Svejedno, brate, Tina i ja smo ionako mislili da se ovegodine preselimo, pošto se venčamo. Već smo gledali nekestanove. Ono potkrovlje ipak nije za porodicu, jebi ga. Više ličina kupleraj. – Džezer se nasmejao. – Pa, reci, brate, zar nije?
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 368– Dobro, jeste – priznao je Luka, smešeći se. – Ovaj… Neznam šta da ti kažem. Hvala ti, brate. – rekao je i pogledao ga uoči iskreno. – Ali, ipak ću ga platiti čim budem mogao.– Ma, lako ćemo za pare – rekao je Džezer i potapšao gapo ramenu. – Ja sam tebi, brate, rekao da možeš da tražiš štahoćeš za ovu vožnju, i ja ostajem pri tome. Uostalom, znam janajbolje koliko žene mogu da budu zajebane kad umisle nešto.Zatim su dogovorili detalje vožnje. Kada se uključi zelenosvetlo na prvom semaforu ispred njih, Džezer će se u svomPoršeu poravnati sa njegovim Roudsterom. Startuju na sledećojpromeni, kada se na semaforu pojavi crveno svetlo. Vreme ćemeriti svako za sebe, jer to nije bitno, bitno je ko će prvi proćikroz raskrsnicu kod Vukovog spomenika.– Je l idemo, brate? – pitao je Džezer.– Idemo! – odgovorio je Luka i brzo izašao iz auta.Prešao je u svoj Roudster i upalio ga. Stara crvenalepotica poslušno je zapevala. Znao je već svaki njen šapat,osećao ju je pod sobom kao deo svog tela. Pogledao je nasemafor koji je u tom trenutku prebacio sa crvenog i žutog nazeleno. Džezer se poravnao sa njim. Na sledećoj promeni kreću.Iza njih je neki taksista već legao na sirenu, ali su ga oniignorisali. Sada se ne sme osvrtati na to.Pogledao je levo kroz staklo i ugledao nešto zbog čega jepretrnuo od glave do pete. Kroz staklo Poršea video je nekonakazno lice za volanom, u kome nije mogao prepoznatiDžezera. To užasno lice je bilo okrenuto prema njemu, imalo jeneprirodnu žutu boju, kezilo mu se ludačkim osmehompokazujući mu svoje velike i retke zube, a zatim je palacalodugim i šiljatim jezikom na njega. Treslo je glavom, levo-desno,i cerilo se, dok se u njegovim nenormalno izbuljenim očimaogledalo zeleno svetlo sa semafora.Luka je čvrsto zatvorio oči. Kada je ponovo pogledao krozprozor Poršea, Džezer je mirno sedeo za volanom, gledaoispred sebe i čekao da se promeni svetlo na semaforu. Luki jesrce zaigralo i osetio je slabost u nogama. Pogledao je pravo usemafor ispred sebe. Zeleno svetlo je zatreptalo tri puta.Narandžasto.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić369Žuto svetlo na semaforu je, zapravo, uvek narandžasteboje. Nikada nije bilo žuto. Samo se tako zove.– Šta sada? – pomislio je Luka, a kroz glavu mu jeproletela misao da izađe iz auta i odustane.Ali, u tom trenutku se na semaforu uključilo crveno svetloi on je bez daljeg razmišljanja pustio kvačilo, stao na gas iutisnuo se u sedište. Uz škripu pneumatika dva automobila supojurila nizbrdo.„Kažu da pred licem smrti čoveku pred očima prođe ceonjegov život. To je istina. Video sam sve. I majku, i oca, decu izkomšiluka koja trče niz usku ulicu, moju osnovnu školu i staruučiteljicu za katedrom… Video sam mesec sa terase na kojoj suse zelenela limunova stabla, video sam Mariju, onako kako jesedela sa jednom izuvenom cipelom i šminkala se, a potomotrčala niz stepenište vile na Dorćolu. I video sam Viktora.Stajao je tamo dole, na dnu Bulevara, onako nasmejan i lep,mahao mi je i širio ruke u susret.“„Moj život zaista jeste bio poput nekog surfa. Samo jetrebalo uhvatiti dobar talas, balansirati na njemu i ne puštati ga.Zastaneš li, talas ti ode. Požuriš li, on ostaje iza tebe i preklapate. U svakom slučaju, kad talas prođe, ostaješ na mirnoj vodi,plivaš na površini kao i svi. Drugi talasi prolaze pored tebe, a tisamo plutaš bez ideje, dok u tebi ima daha života. Jer, jedino jeizvesno da ćeš i ti, kao i svi, jednoga dana potonuti. Pa opet,sudbina svakog talase ionako jeste da se razbije o stenu.”U trenutku kada se začuo snažan prasak sa ulice Marija jespavala dubokim snom bez ikakvog sadržaja. Buka ju je jedvamalo razbudila, a kada je pogledala pored sebe i videla praznomesto na izgužvanoj postelji, odmah je širom otvorila oči. Setilase praska koji je čula i koji ju je probudio, ali nije bila sigurna dali ga je možda sanjala.– Luka! – pridigla se na laktove i dozvala ga. – Luka, jesi litu?Ustala je i potražila ga u susednoj sobi i kupatilu. Svasvetla su bila pogašena i stan je kroz prozore osvetljavala jedinoslaba svetlost sumornog zimskog jutra. Nije bilo njegove obuće.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 370Prozor nije bio dobro zatvoren. Stresla se od hladnoće, budućida je na sebi imala samo donji veš. Prišla je i pogledala krozstaklo. Njegov auto nije bio tu. Otvorila je prozor i provuklaglavu napolje. U tom trenutku se začula još jedan manjadetonacija. Kroz gole krošnje iz tog pravca se mogao videti gustcrni dim.Noge su joj se odsekle.Brzo je htela da se obuče, ali pošto joj je majica bilapokidana ona se zbunjeno i nervozno razletela po stanuotvarajući fijoke i ormare. A onda je zastala, samo na tren,sabrala se, dočepala neki crni satenski kućni mantil sa crvenimcvetovima, obukla ga i zavezala kaišem oko struka. Brzo jenatakla neke sobne papuče na bose noge i izletela iz stana.Kada je istrčala na Bulevar, kroz izmaglicu je nejasnomogla videti samo plamen i gust crni dim koji se izvijao iznadnjega, nekoliko stotina metara niže. Ledena jeza joj se zavuklapod mantil i penjala joj se od nogu prema licu. Ponovo je steglakaiš oko svog mršavog tela, a Lice joj je bilo bledo i zaleđeno odstraha. Krenula je, najpre sporim i nesigurnim koracima, a ondasve brže i nespretnije, saplićući se o sopstvene noge oduzete odhladnoće i straha.– Samo da nije on. Samo da nije on. Molim te, bože, samoda nije on. – šaputala je u sebi.Trčala je nespretno ulicom, nošena hladnim vetrom koji jojje bacao kosu na lice i razgrtao joj crni satenski mantil. Ljudi suje posmatrali u čudu i sami već zainteresovani dešavanjem udnu ulice. Na pola puta do dole umor ju je već savladavao,noge su joj malaksavale, srce joj je lupalo kao ludo, ali ona nijeodustajala. Još samo malo, još samo malo. Samo da nije on,mislila je i tiho se molila u sebi.Kod samog mesta nesreće, na maloj udaljenosti, već senapravila kolona automobila. Sada je jasno mogla videtitramvaj, izbačen iz šina i izvrnut. I polupana stakla svuda okonjega. A sav onaj dim i plamen izgleda kao da je dolazio izjedne male gomile čađavog gvožđa, koje se kao neka velikabuba uplelo u točkove prašnjavog crvenog tramvaja, na mestugde šine presecaju Bulevar.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić371A onda je skrenula pogled malo u stranu i tu je ugledalažuti Porše. Posrnula je. Kroz plamen i dim je videla Džezera.Stajao je nedaleko od izvrnutog tramvaja, sa rukamabespomoćno odvojenim od tela. U trenutku kada je ugledaoMariju, njegovo lice lelujalo je kroz vreli vazduh koji se izdizaoiznad plamena. Gledali su se kratko, pokušavajući da govorepogledima, a onda je on zavukao prste u kosu i oborio glavu,tako da ona više nije mogla videti njegovo lice.Marija je polako krenula bliže, vukući smrznute otežalenoge i nakvašene papuče po asfaltu. Mlatarala je rukama,pipala se po licu i vratu, zavlačila prste u kosu. U gomilipogužvanog i čađavog gvožđa prepoznala je detalj crvenogRoudstera.On je.Niz Bulevar se iz njenog grla prolomio prodorni krik kojije čupao utrobu. Plamen je pekao njeno smrznuto lice. Nijemogla prići bliže, nije imala više daha. Pala je na kolena ugomilu razbijenog stakla.Gušila se. Pokušavala je da dođe do daha, da olabavi kaiš.Sklanjala je haljinu oko vrata, pipala se po licu. Sitni kristalićizabijali su joj se u kolena do krvi. Bolelo je. Počela je da plače.Kada je uspela da udahne malo zadimljenog gorkog vazduha,iskoristila je taj dah da ponovo počne da vrišti. Ječala je hrapavoi dugo, kao ulovljena zver probodene utroba. Dlanovima jetrljala stakliće o mokar asfalt i teško ridala, gutala suze u ropcu,drhtala. Prišli su joj neki ljudi i hteli da je podignu, a ona jeponovo počela da vrišti histerično, da mlatara rukama i da seotima, sve dok ih se nije oslobodila.A onda se polako odvukla u stranu, do najbližeg drveta,zagrlila ga, nasloni obraz na njegovu hrapavu i hladnu koru iplakala. Niz prljave dlanove i kolena joj se slivala krv.– Neću… Neću… – ponavljala je kroz jecaje žmureći.Preko njenog lica preletala su rotaciona svetla praćenabučnim sirenama, koja su, sasvim neprikladno, stvaralaprazničnu atmosferu, dok su na Bulevaru iza nje sagorevaliostaci crvenog Roudstera.I Luke u njemu.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 37257.Beograd. Proleće 2006.Prvi sitni zeleni listovi sve više su zaklanjali pogled naulicu sa prozora Marijinog stana. U trenutku kada je nekozakucao na njena vrata, ona je stajala kraj prozora i posmatralaBulevar. Nije se obazirala na kucanje. Samo je stajala i gledala ujednu tačku. Njeno bezbojno lice prekriveno sitnim senkamakoje je bacala krošnja sa ulice izgledalo je kao list papira pokome je nečitkim slovima ispisana priča o životu.– Majo – začuo se nesiguran muški glas iz predsoblja.Ona nije ni trepnula. Gledala je kroz prozor hipnotisano,sa tolikim interesovanjem, kao da joj je odande, sa ulice, nekogovorio nešto jako bitno, što je ona trebalo da pročita sa usana izapamti.– Majo ćeri, jesi li to ti? – upitao je taj čovek ugledavšinjenu siluetu na svetlu prozora.I zbilja, njen otac nije mogao na prvi pogled da razluči dali je ta siva bezlična senka, zapravo, bila njegova lepa devojčica.Da je imala malo kraću kosu, lako bi mogao pomisliti za nju daje njena majka, njegova supruga, koja je na potpuno isti načingledala u jednu tačku, i istim nervoznim pokretima rukustezala haljinu oko svog ispijenog tela.Prostor oko nje je bilo zagušljiv i prašnjav, a svudaunaokolo bile su nekakve kese i papiri. U spavaćoj sobi gomilastvari bila je razbacana po krevetu. Kuhinja je bila prekrivenaupotrebljenim sudovima koji su zaudarali. Marija se okrenula ipogledala u tog nepoznatog starca koji je ušao u njen skrovitistan.
  • copyrightbyAshAleksandar Đuričić373– Majo, ćeri moja mila – rekao je on na ivici plača, prilazećida je zagrli. – Šta ti se dogodilo?Ona je htela da ustukne, ali je bila previše slaba i spora, paje, uprkos svom gnušanju, na kraju završila u zagrljaju togstarca koji je plakao na njenom ramenu.– Reci nešto, Majo – nežno ju je prodrmao, ali je ona samopomerila pogled u stranu, ka svetlu koje je dolazilo kroz prozor.Tada je njen otac mogao jasno videti da to više nije bila ona istadevojčica, koja je otišla iz njegove kuće pre devet godina.– Vodim te kući, Majo. Ništa se ne brini. – govorio jeplačljivo, dok je pokušavao da spakuje neke njene stvari. –Vodim te na sigurno. Kući tvojoj, Majo. Kući! Ćeri tatina.Sat vremena kasnije Marija je sedela na zadnjem sedištustarog zarđalog Zastavinog automobila, koji je stenjao penjućise uzbrdo auto-putem ka istočnom izlazu iz grada. Okretala jepokvarenu ručicu na vratima bezuspešno pokušavajući daspusti staklo.Beograd. Proleće 1997.Novi Mercedes velikom brzinom juri auto-putem nizbrdona ulazu u grad. Napred sedi Dejan i povremeno baca pogledna retrovizor. Pored njega sedi njegova ćerka Jovana i prelistavatestove za prijemni ispit. Pozadi sedi Marija i nežno rukomgladi udobno kožno sedište. Njen pogled oduševljeno šarapanoramom velegrada.– Čika Dejane – pita ona umilno – a šta je ono tamo?– To je Istočna kapija Beograda – odgovara onsamouvereno.– Vau, baš je velika! – oduševljava se ona.– Zapadna je još veća – kaže Dejan i pogleda u njene nogena retrovizoru.Marija u glavi zamišlja jako visoku zgradu koja podsećana neku što je videla u američkim filmovima.– A, koliko stanovnika ima Beograd? – pita opet ona,gledajući čas levo čas desno kroz prozor.
  • copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 374– Oko dva miliona – odgovara Dejan.– Vau, dva miliona! – misli Marija. – Pa to je baš mnogo!A onda pritiska dugme i staklo na vratima pored nje setiho spušta. Provlači glavu napolje. Vetar zabacuje njenusvilenkastu kosu, a ona vrišti od sreće. Dva miliona! Osećamiris velegrada. Pogled joj skače sa solitera na soliter, prekomostova, crkvi… Šta li je sve lepo čeka tamo? U tolikom gradumora da nikada nije dosadno! U njemu sigurno ima sve! Unjemu svako može da pronađe svoju sreću!Jedva čeka!Devet godina kasnije, na istom mestu..Trula krntija jedva uspeva da se izvuče uzbrdo, kao da usebi nosi najveći teret. Marija na prašnjavom zadnjem sedištu idalje uporno, ujednačenim ritmom, vrti ručicu za spuštanjestakla. Okreće je i okreće, kao da više i ne očekuje da će se ikadaišta dogoditi. Lice joj je bezizrazno i sivo.Sada možete jasno da vidite da se jutros nije srećnaprobudila, da je već previše patila. Put je vodi preko brda, a zanjom ostaju Dunav i Sava, Bulevar, Dorćol i Zvezdara. Daninjene rane mladosti, sa ukusom suza, mirisima voća ilimunovog lista. U očima su joj zamrznute dve kristalne suze.Brilijanti. Padaće pred njene noge još dugo, i ona će ih gaziti.Duša je njena hladna i crna rupa – grob dvojice muškaraca,jedinih koje je volela, najbolje što je mogla.Crna zemlja, vlaga i mrak. I ona koja leži između ta dvagroba, mazeći svojim rukama hladne kamene ploče. A ljudi kojiprolaze grobljem zaobilaze je i krste se, šapćući: „Sklonite se odnje. Vidite da je luda.”