<ul><li>UREĐAJI ZA KORIŠĆENJE DIREKTNE SUNČEVE ENERGIJE </li></ul>
<ul><li>Direktna Sunčeva energija  može da se koristi u praksi njenom transformacijom u  toplotnu, električnu i hemijsku e...
Ravni solarni kolektori <ul><li>Sastoje se iz tri osnovna dela: </li></ul><ul><li>-   apsorber  – ravna ploča od materijal...
 
 
<ul><li>zmijasto izvedene cevi </li></ul><ul><li>paralelno učvršćene cevi za ploču apsorbera </li></ul>
Apsorber <ul><li>Najvažniji i najosetljiviji deo solarnog kolektora </li></ul><ul><li>Izmenjivač toplote </li></ul><ul><li...
<ul><li>U cilju efikasnije razmene toplote površine apsorbera i radnog fluida, on treba da ime što bolju provodljivost i d...
Jedan od načina izrade profila apsorbera je i tkz.  rolbond postupak
<ul><li>U poslednje vreme se u cilju efikasnije izmene toplote koristi tkz.  vodno – filmski efekat pomoću pločastog apsor...
<ul><li>Razni tipovi solarnih kolektora </li></ul>
<ul><li>Ima ulogu da obezbedi efekat staklene bašte i da štiti apsorber od uticaja spoljne sredine </li></ul><ul><li>On je...
<ul><li>Kutija ili kućište  solarnog kolektora može da bude od metala ili od plastike, pri čemu mora da obezbedi potpunu i...
<ul><li>Radni fluid je vazduh </li></ul><ul><li>Sastoje se takođe od apsorbera, izolacije i pokrivača </li></ul><ul><li>Po...
 
<ul><li>Toplotna energija  dobijena Sunčevim zračenjem koristi se za niskotemperatursko zagrevanje potrošne vode, zagrevan...
<ul><li>Zavisnost itenziteta Sunčevog zračenja koje dospeva na površinu na Zemlji i ugla koji obrazuju Sunčevi zraci sa ov...
<ul><li>Q k  – korisna snaga ravnog solarnog kolektora </li></ul><ul><li>Q s  – snaga Sunčevog zračenja </li></ul><ul><li>...
<ul><li>Q 1  – zračenje toplote prednjeg pokrivača u okolinu </li></ul><ul><li>Q 2  – konvektivno odavanje toplote pokriva...
<ul><li>-> </li></ul>
Stepen korisnosti ravnog solarnog kolektora u zavisnosti od itenziteta Sunčevog zračenja
<ul><li>t r  = 40 ْ   C,  η  = 45 % ,  </li></ul><ul><li>zagrevanje vode od  10 ْ   C do 40 ْ   C </li></ul><ul><li>b)  t ...
<ul><li>Energija dobijena pomoću solarnog kolektora za svaki od navedenih slučajeva u toku cele godine, iznosi: </li></ul>
HVALA NA PAŽNJI
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Solarni kolektori

4,757 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
4,757
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
121
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Solarni kolektori

  1. 1. <ul><li>UREĐAJI ZA KORIŠĆENJE DIREKTNE SUNČEVE ENERGIJE </li></ul>
  2. 2. <ul><li>Direktna Sunčeva energija može da se koristi u praksi njenom transformacijom u toplotnu, električnu i hemijsku energiju . </li></ul><ul><li>Uređaji kojima se transformiše Sunčeva energija u toplotnu energiju nazivaju se skupljači Sunčeve energije ili solarni kolektori. </li></ul><ul><li>Prema konstrukciji i načinu funkcionisanja solarni kolektori se dele na: </li></ul><ul><li>ravne (100 ْ C) </li></ul><ul><li>fokusirajuće (3000 ْ C) </li></ul>
  3. 3. Ravni solarni kolektori <ul><li>Sastoje se iz tri osnovna dela: </li></ul><ul><li>- apsorber – ravna ploča od materijala koji dobro apsorbuje Sunčevo zračenje, premazana matcrnom bojom kroz koju prolazi radni (transportni) fluid </li></ul><ul><li>- toplotna izolacija – sprečava gubitke toplote preko bočnih strana i dna kolektora </li></ul><ul><li>- zastakljenje (pokrivači) – obezbeđuje efekat staklene bašte i štiti kolektor (apsorber) od uticaja spoljašnje sredine </li></ul>
  4. 6. <ul><li>zmijasto izvedene cevi </li></ul><ul><li>paralelno učvršćene cevi za ploču apsorbera </li></ul>
  5. 7. Apsorber <ul><li>Najvažniji i najosetljiviji deo solarnog kolektora </li></ul><ul><li>Izmenjivač toplote </li></ul><ul><li>Izrađuje se od bakra, aluminijuma, čelika i mangana </li></ul><ul><li>Površine mu se boje matcrnom ili nekom specijalnom bojom u tankom sloju zbog čega se dele na one sa: </li></ul><ul><li>- neselektivnom </li></ul><ul><li>- selektivnom površinom </li></ul>
  6. 8. <ul><li>U cilju efikasnije razmene toplote površine apsorbera i radnog fluida, on treba da ime što bolju provodljivost i da njihov kontakt bude što je moguće intimniji </li></ul>
  7. 9. Jedan od načina izrade profila apsorbera je i tkz. rolbond postupak
  8. 10. <ul><li>U poslednje vreme se u cilju efikasnije izmene toplote koristi tkz. vodno – filmski efekat pomoću pločastog apsorbera </li></ul>
  9. 11. <ul><li>Razni tipovi solarnih kolektora </li></ul>
  10. 12. <ul><li>Ima ulogu da obezbedi efekat staklene bašte i da štiti apsorber od uticaja spoljne sredine </li></ul><ul><li>On je u vidu staklene ploče ili plastičnih </li></ul><ul><li>folija izrađenih od staklenih vlakana i raznih </li></ul><ul><li>vrsta polietilena </li></ul><ul><li>Pri izboru kolektora treba imati u vidu: </li></ul><ul><li>Kvalitet stakla (pokrivača) </li></ul><ul><li>Debljinu pokrivača </li></ul><ul><li>Broj pokrivača </li></ul><ul><li>Rastojanje pokrivača od apsorbera </li></ul>Prednji pokrivač solarnog kolektora
  11. 13. <ul><li>Kutija ili kućište solarnog kolektora može da bude od metala ili od plastike, pri čemu mora da obezbedi potpunu izolaciju i zaptivanje svih delova solarnog kolektora (bočnih strana i dna). </li></ul><ul><li>Izolacioni materijali koji se koriste su: </li></ul><ul><li>Staklena vuna (5 – 10mm) </li></ul><ul><li>Sintetički penasti materijali (poliuretan, stiropor,..) </li></ul>Izolacija i zaptivanje solarnih kolektora
  12. 14. <ul><li>Radni fluid je vazduh </li></ul><ul><li>Sastoje se takođe od apsorbera, izolacije i pokrivača </li></ul><ul><li>Pored efekta staklene bašte kod njih postoje i efekat suprotnog (povratnog) strujanja vazduha i efekat rebrastih površina apsorbera </li></ul><ul><li>Odlikuje ih jednostavnost konstrukcije, manje (nikakve) komplikacije vezane za vlaženje i koroziju </li></ul>Vazdušni solarni kolektori
  13. 16. <ul><li>Toplotna energija dobijena Sunčevim zračenjem koristi se za niskotemperatursko zagrevanje potrošne vode, zagrevanje objekata i grejanje vode u otvorenim i zatvorenim bazenima. </li></ul><ul><li>Količina dobijene toplotne energije zavisi od stepena korisnosti. </li></ul><ul><li>Stepen korisnosti solarnog kolektora je funkcija itenziteta Sunčevog zračenja i toplotnih gubitaka. </li></ul><ul><li>Itenzitet Sunčevog zračenja zavisi od geografske širine određenog mesta, godišnjeg doba, doba dana i stanja atmosfere. </li></ul><ul><li>Toplotni gubici zavise od nagiba kolektora u odnosu na horizont, koeficijenta emisije apsorbera, broja pokrivača, koef. prelaza toplote između pokrivača i spoljnjeg vazduha,.. </li></ul>Primena solarne energije
  14. 17. <ul><li>Zavisnost itenziteta Sunčevog zračenja koje dospeva na površinu na Zemlji i ugla koji obrazuju Sunčevi zraci sa ovom površinom (solarnog kolektora) </li></ul><ul><li>Dva prividna kretanja Sunca: dnevno i godišnje </li></ul>Optimalni nagibni ugao solarnog kolektora
  15. 18. <ul><li>Q k – korisna snaga ravnog solarnog kolektora </li></ul><ul><li>Q s – snaga Sunčevog zračenja </li></ul><ul><li>Q p – primljena snaga </li></ul><ul><li>Q g – toplotni gubici </li></ul>Stepen korisnosti ravnog solarnog kolektora
  16. 19. <ul><li>Q 1 – zračenje toplote prednjeg pokrivača u okolinu </li></ul><ul><li>Q 2 – konvektivno odavanje toplote pokrivača </li></ul><ul><li>Q 3 – gubitak usled toplotne provodljivosti </li></ul><ul><li>Δ t = t s – t o </li></ul><ul><li>α s – koeficijent zračenja toplote pokrivača u okolinu </li></ul><ul><li>α c – koeficijent konvektivnog odavanja toplote pokrivača </li></ul><ul><li>k – koeficijent gubitaka usled toplotne provodljivosti </li></ul><ul><li>-> </li></ul>
  17. 20. <ul><li>-> </li></ul>
  18. 21. Stepen korisnosti ravnog solarnog kolektora u zavisnosti od itenziteta Sunčevog zračenja
  19. 22. <ul><li>t r = 40 ْ C, η = 45 % , </li></ul><ul><li>zagrevanje vode od 10 ْ C do 40 ْ C </li></ul><ul><li>b) t r = 60 ْ C, η = 30 % , </li></ul><ul><li>zagrevanje vode od 10 ْ C do 60 ْ C </li></ul><ul><li>c) t r = 80 ْ C, η = 20 % , </li></ul><ul><li>zagrevanje vode od 10 ْ C do 80 ْ C </li></ul>Broj litara tople vode koja se može dobiti dnevno pomoću solarnog kolektora za svaki mesec u toku godine za mesto na 45 ْ severne geografske širine
  20. 23. <ul><li>Energija dobijena pomoću solarnog kolektora za svaki od navedenih slučajeva u toku cele godine, iznosi: </li></ul>
  21. 24. HVALA NA PAŽNJI

×