Osii10

1,360 views
1,295 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,360
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
19
Actions
Shares
0
Downloads
31
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Osii10

  1. 1. Ope r ativni sistemi i računarske mreže ( XX ) Prof. Dušan Tošić
  2. 2. 4 . IP-adrese Svaki host-računar na Internetu ima jedinstveni IP-adresu. Svaka IP adresa je sastavljena od para brojeva mrežnog ID -a (netid) i host ID -a (hostid)). U praksi ovaj par brojeva može pripadati jednoj od 5 klasa:
  3. 3. Radi lakšeg korišćenja, adrese se najčešće zapisuju kao 4 decimalna broja razdvojena tačkama. Na primer: 12 7 .10.2.30 Ovaj broj uvek ima odgovarajuću binarnu reprezentaciju. Postoji centralna ustanova koja brine o IP adresama. To je: Internet Network Information Center ( InterNIC ) – jedna od grupa zaduženih da brine o Internetu. InterNIC je odgovoran za mrežu i registraciju domena. Samo provajderi i velike korporacije direktno konkurišu kod InterNIC za dobijanje IP adrese i domena. Sajt InterNIC-a je: http://www.internic.net
  4. 6. <ul><li>4.1 . Kako se primenjuje TCP/IP ? </li></ul><ul><li>Da bi se koristio Internet bar 4 komponete moraju postojati: </li></ul><ul><li>klijent-računar </li></ul><ul><li>provajder koji obezbeđuje pristup Internetu (ISP) </li></ul><ul><li>host-računar (domaćin, tj. server-računar) na drugoj starni konekcije </li></ul><ul><li>Telekomunikaciona mreža koja povezuje prve 3 komponente. </li></ul><ul><li>Korisnik radi na klijent-računaru. Klijent-računar mora da zadovolju neke hardverske i softverske zahteve (ako već nije u mreži) ako se želi koristiti WWW (glavnu uslugu Interneta). </li></ul>
  5. 7. Sa korisnikove strane sledeći hardver i softver je neophodan: računar (PC) brauzer (čitač Web-a) modem (mrežna kartica) integrisani komunikacioni program telefonsku liniju Kada je u pitanju WWW, komunikacija z apočinje tako što brauzer upućuje zahtev komunikacionom programu da pronađe željeni sajt (računar) na mreži i pronađe željenu Web-stranu. Komunikacioni program može da radi sa modemom i omogućava brauzeru da pošalje zahtev koristeći TCP/IP. Ceo posao se obično relizuje posredno preko nekog lokalnog računara ( Internet service provider , tj. davaoca usluga Interneta, kraće, provajdera). On obezbeđuje pristup korisnika na kičmenu liniju Interneta.
  6. 8. Ako je računar u okviru nekog LAN-a, mora imati mrežnu karticu i softver za komunikaciju između mreže i kartice. Drugi način povezivanja je preko modema. I tu se koristi TCP/IP protokol, ali se ne zahteva kartica. Umesto toga mora se koristiti jedan od softverskih protokola SLIP ( Serial Line Internet Protocol ) ili PPP (Point-to-Point Protocol). Oni omogućavaju serijsku vezu sa računarom preko modema. Ne moraju se koristiti ovi protokoli (već neki drugi za posebne usluge), ali onda se ne može koristiti WWW kao najpopularnija usluga na Internetu. PPP je noviji protokol od SLIP-a i manje je podložan greškama pri konekciji . Ako postoji mogućnost izbora, bolje je koristiti ovaj protokol.
  7. 9. <ul><li>4.2. Tipovi Internet veza </li></ul><ul><li>Možemo razlikovati 2 klase veza: </li></ul><ul><li>spore veze i </li></ul><ul><li>veze sa velikom brzinom prenosa . </li></ul><ul><li>U stvari, postoji samo jedna vrsta spore veze, to je telefonska linija. </li></ul><ul><li>Postoje 4 osnovna tipa veza sa velikom brzinom prenosa. To su: </li></ul><ul><ul><li>DSL (Digital Subscriber Lines) </li></ul></ul><ul><ul><li>Kablovska mreža </li></ul></ul><ul><ul><li>Satelitska </li></ul></ul><ul><ul><li>ISDN (Integrated Services Digital Network) </li></ul></ul><ul><li>Pored ovih osnovnih tipova veza postoje i razne podvarijante, npr. </li></ul><ul><li>Asymmetric Digital Subscriber Line (ADSL) koje moraju biti podržane od ISP da bi mogle da se koriste. </li></ul>
  8. 10. 4 .3. Koja je podrazumevana arhitektura na Internetu da bi sve funkcionisalo kako treba ? Cela infrastruktura Interneta izgrađivana je godinama i sastoji se iz velikog broja komplikovanog hardvera i softvera. Da bismo videli kako to funkcioniše, razmotrićemo kako teče slanje pošte.
  9. 11. Kada uputimo neki mail na adresu (npr. neko @ morgan. edu ). Cela poruka se razbija na mnogo sitnijih delova. Svaki deo mora biti upućen na pravo mesto i, nakon prispeća, svi delovi spojeni korektno. Adresa neko @ morgan. edu mora biti prevedena u brojčanu adresu, npr. 123.22.22.112, na osnovu koje se pronalazi odredište. Ovo mora biti urađeno za svaki deo izdeljene poruke. Delovi paketa se šalju raznim putevima, preko raznih rutera, do računara na koji je poruka upućena. Ruter je kombinacija hardvera i softvera koji obezbeđuje da informacija stigne na pravo odredište (nešto poput saobraćajca u saobraćaju motornih vozila).
  10. 12. U svom radu, ruteri koriste tablice maršrute ili tablice rutiranja ( routing tables ) i na osnovu njih biraju najoptimalniji put na Internetu. Poruka mora da prođe bar preko jednog rutera. Ruter otvara svaki deo poruke, proračunava optimalan put i tek onda šalje poruku. Ako je primalac poruke u lokalnoj mreži, ruter direktno šalje poruku primaocu. Ako je izvan lokalne mreže, on upućuje poruku sledećem ruteru koji je bliži odredištu itd. dok poruka ne stigne na odredište.
  11. 13. Ruteri imaju 2 (ili više) fizička porta . Jed a n je ulazni (prihvatni), a drugi izlazni (port slanja). U stvari, svaki port je dvosmeran i može da primi ili uputi informaciju. Kada port primi informaciju, poziva se softver ( routing process ) za određivanje maršrute . Ovaj softver analizira zaglavlje (heder) poruke i na osnovu nađene adrese i tablice maršrute (koja je u njgovoj bazi podataka) nalazi izlazni port sa kojeg se poruka šalje sledećem ruteru. (Može se desiti da podaci brže stignu na izlazni port, nego što mogu da se proslede. Tada se smeštaju u red ( input queue ). Ako se red prepuni, podaci mogu biti izgubljeni i tada ruter ponavlja slanje poruke.
  12. 16. 4 .4. Klijent-server arhitektura Internet funcioniše kao klijent-server mreža. Klijent od servera zahteva određenu uslugu (isporuku Web-strane, dobijanje nekih podataka, rukovanje poštom, ...) U slučaju rada sa Web-om, klijent je brauzer na lokalnom računaru, a server je host (domaćin) računar na Internetu. Ostvarena veza između klijente i servera (preko HTTP-a ) traje samo dok se vrši transfer podataka (npr. web-strane), a potom se prekida. Na Internetu skoro sve funkcioniše po principu klijent-server. Kada je reč o pošti, klijent je softver za slanje e-pošte na korisničkom računaru, a server je e-server na koji se korisnik povezao.
  13. 17. 5 . Ko brine o Internetu danas? Glavna organizacija za brigu o Internetu je Internet Society – privatna neprotifilbilna grupa. Ova grupa ima niz podgrupa (komisija, komiteta) od kojih svaka ima određena zad u ženja. Internet Activities Board ( IAB ) – brine o raznim aktivnostima na Internetu, npr. IAB-ov Internet Engineering Task Force brine o TCP/IP van SAD. IAB-ov Internet Research Task Force brine uopšte o Internet tehnologiji. IAB brine i o IP (Internet protokolu) preko Internet Assigned Numbers Authority . Grupa InterNIC ( Network Information Centers , tj. firme Network Solutions, Inc. (NSI), AT&T i General Atomics of San Diego, California. ) osnovana od strane National Science Foundation brine o Domain Name System (DNS-u). U Evropi, to je grupa RIPE Network Coordination Centre , itd.
  14. 18. Grupa World Wide Web Consortium ( W3C ) brine o Web-u i radi pod nadzorom Laboratory for Computer Science at the Massachusetts Institute of Technology (MIT). Ipak, srce Interneta su lokalne mreže, a prethodne grupe samo služe za njihovo spajanje. Ove mreže mogu biti formirane od privatnih grupa, univerziteta, vladinih agencija, ...) Lokalne mreže su obično udružene u regionalne mreže. Lokalne i regionalne mreže su povezane mnoštvom iznajmljenih linija. Privatne kompanije, koje iznajmljuju ove linije, grade kičmene linije (Velike agencije, kao (npr. NASA) plaćaju za ove linije.)
  15. 19. 5.1 . Sajtovi nekih važnih činilaca na Internetu <ul><li>The Internet Engineering Task Force: http://www.ietf.org/ </li></ul><ul><li>The RFC Editor: http://www.rfc-editor.org/ </li></ul><ul><li>The Internet Society: http://www.isoc.org / </li></ul><ul><li>The Internet Assigned Numbers Authority: http://www.iana.org/ </li></ul><ul><li>The World Wide Web Consortium: http://www.w3.org/ </li></ul>

×