Zglavkari

12,543 views

Published on

Published in: Education, Spiritual, Technology
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
12,543
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
170
Actions
Shares
0
Downloads
274
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Zglavkari

  1. 1. Phylum: Arthropoda Zglavkari
  2. 2. <ul><li>Zglavkari predstavljaju najmnogobrojniji filum u svetu životinja. </li></ul><ul><li>Do danas je opisano negde oko 1 500 000 vrsta ovog životinjskog tipa, što čini 80% svih do sada poznatih recentnih (danas živećih) vrsta životinja. </li></ul><ul><li>Zglavkari naseljavaju sva vodena i suvozemna staništa </li></ul><ul><li>To su jedine životinje, osim još nekih kičmenjaka, koje su se u znatnom broju vrsta adaptirale na letenje. </li></ul>
  3. 3. Poreklo zglavkara <ul><li>Arthropoda i Annelida su segmentisane i imaju mnoge zajedničke ili slične karakteristike </li></ul><ul><li>Annelida i Arthropoda su najverovatnije nastali od zajedničkog pretka </li></ul>Forsil Onychophore iz Kambrijuma
  4. 4. <ul><li>heteronomn o metamer ni </li></ul><ul><li>spoljašnja metamerija ne odgovara unutrašnjoj </li></ul><ul><li>k ao posledica međusobnog srastanja segmenata kod zglavkara se javlja regionalna diferencijacija tela te razlikujemo: </li></ul><ul><ul><li>glavu ( cephalon ), </li></ul></ul><ul><ul><li>grudi ( thorax ) i </li></ul></ul><ul><ul><li>trbuh ( abdomen ). </li></ul></ul><ul><li>Izuzeci su rakovi i pauci (o tome kasnije) </li></ul>Regionalna diferencijacija tela Arthropoda
  5. 5. Regionalna diferencijacija tela Arthropoda cephalon thorax abdomen Heteronomna segmentacija
  6. 6. Cephalon Složene oči Antene
  7. 7. Lokomocija <ul><li>Pojav a lokomotornih organa, koji su obezbedili efikasne i brze pokrete, npr. pri lovu, bekstvu, odbrani i sl </li></ul><ul><li>Ekstremiteti , člankovit i , zglobno spojene , funkcionišu po principu poluga, a pokreću se sistemom poprečnoprugastih mišića </li></ul><ul><li>Krila , su parni organi i služe za letenje </li></ul>
  8. 8. Zadnji ekstremitet medonosne p č ele Sa sve zglavkare ( Arthropoda ) karakteristično je prisustvo č lankovitih ekstremiteta, pri čemu su članci pokretno zglobljeni ( athrhos = zglob ). coxa trochanter femur tibia tarsus Ekstremiteti zglavkara specijalizovani za obavljanje različitih funkcija ( kretanje, uzimanje hrane, napad, odbrana, kopulacija )
  9. 9. Telesni zid <ul><li>Telo Arthropoda je zaštićeno hitinskom kutikulom , pa izostaje trepljasti epitel </li></ul><ul><li>Hitin je prožet neorganskim solima i predstavlja moćnu zaštitu unutrašnjih delova tela </li></ul><ul><li>Služi i kao oslonac mišićima i ostalim mekim delovima tela, tako da se naziva egzoskeletom . </li></ul><ul><li>Kutikula se povremeno odbacuje i zamenjuje novom u toku tzv. presvlačenja </li></ul>
  10. 10. Mišićni sistem <ul><li>prvi put u evoluciji životinja se javljaju snopovi poprečnoprugaste muskulature, </li></ul><ul><ul><li>Funkcija mišića je u kretanju i u suštini je ista kao kod kičmenjaka, s tim što su ovde mišići pričvršćeni za unutrašnje delove egzoskeleta , a kod Vertebrata mišići se nalaze vezani na spoljašnjoj površini endoskeleta </li></ul></ul>
  11. 11. Celom <ul><li>Samo oko gonada - gonocel . </li></ul><ul><li>Ostali prostor u telu ne predstavlja pravi celom, nego je miksocel </li></ul><ul><li>Miksocel predstavlja međuprostore u tkivima i između organa i često je ispunjen telesnom tečnošću </li></ul>
  12. 12. Krvni sistem <ul><li>Otvorenog tipa, ali vodi poreklo od zatvorenog krvnog sistema Annelida </li></ul><ul><li>Srce zglavkara se sastoji od jedne ili više komora, koje su linearno raspoređene i poseduju parne bočne otvore - ostije . </li></ul><ul><ul><li>srce je smešteno u perikardijumu koji je deo miksocela, a krv u srce dospeva preko ostija iz perikardijalne duplje </li></ul></ul><ul><ul><li>iz srca krv odlazi sudovima, a zatim se razliva u lakunarni sistem, dospevajući do svih delova tela. </li></ul></ul>
  13. 13. Mozak Srce Zadnje crevo Srednje crevo Nervna vrpca Prednje crevo Usta Oko
  14. 14. Analni otvor Trahealne cevčice Nervna vrpca Mandibula Cerebralna ganglija (mozak) Digestivni sistem Dorzalna arterija Srce Malpigijeve cevčice Ovarijum
  15. 15. Respiratorni organi <ul><li>kod vodenih zglavkara su škrge (ređe traheje </li></ul><ul><li>kod suvozemnih zglavkara dominira razgranati cevasti sistem - trahejni sistem . Trahejni sistem počinje sitnim otvorima na kutikuli ( stigme ) </li></ul><ul><li>kod nekih formi (pauci i škorpije) postoje pluća. </li></ul>
  16. 16. Škrge
  17. 17. Traheje
  18. 18. Nervni sistem <ul><li>anelidskog tipa (ganglionervno-lestvičast). </li></ul><ul><li>dolazi do povećanja moždane mase što je u korelaciji sa dobro razvijenim čulnim organima, kao što su antene i oči. </li></ul><ul><li>U vezi sa visokim razvojem nervnog sistema i čula mnoge Arthropoda imaju veoma složeno ponašanje . </li></ul><ul><li>Kod zglavkara je dobro razvijen mozak koji se sastoji iz tri dela </li></ul>
  19. 19. Čulo vida <ul><li>izuzetno dobro razvijeno i služi kao glavno orijentaciono čulo. </li></ul><ul><li>Oči mogu biti pokretne, smeštene na drškama ili nepokretne locirane na prednjem delu glave. </li></ul><ul><li>Kod zglavkara postoji proste i facetovane oči. </li></ul><ul><ul><li>Facetovane oči su u zavisnosti od vrste građene od različitog broja ocela (od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada), a vid je složen, mozaičan. Na antenama su smešteni hemo i taktiloreceptori. </li></ul></ul><ul><li>Pojedine vrste zglavkara poseduju visokospecijalizovane čulne organe (timpanalni organ itd.). </li></ul>
  20. 20. Složene (facetovane oči)
  21. 22. Ekskretorni organi <ul><li>kod nižih zglavkara predstavljeni su antenalnim i maksilarnim žlezdama koje su smeštene u osnovi antena i maksila (deo viličnog aparata), </li></ul><ul><li>dok kod viših oblika ekskretornu funciju vrše Malpigijevi sudovi , koji su nešto izmenjene metanefridije . </li></ul>
  22. 23. Malpigijevi sudovi
  23. 24. Razmnožavanje <ul><li>po pravilu odvojeni polovi , čest je polni dimorfizam </li></ul><ul><li>Oplođenje je unutrašnje . </li></ul><ul><li>Kod nekih predstavnika razviće je direktno ( epibolno ), tj. iz jajeta izlazi jedinka koja liči na imago, s tim što je manjih dimenzija i polno nezrela. </li></ul><ul><li>Kod složenijih predstavnika Arthropoda razviće je sa metamorfozom i može biti nepotpuno ( hemimetabolno ) i potpuno ( holometabolno ). </li></ul>
  24. 25. Arthropoda su po pravilu odvojenih polova , pri čemu se često javlja polni dimorfizam Primer polnog dimorfizma kod štitaste vaši Dactylopius coccus
  25. 26. RAZVIĆE ARTHROPODA direktno metamorfozom hemimetabolno holometabolno larve jaja adult jaja larva lutka adult
  26. 27. Klasifikacija <ul><li>Phylum: Arthropoda </li></ul><ul><li>1. Subphylum: Trilobitomorpha </li></ul><ul><li>2. Subphylum: Chelicerata – paukoliki zglavkari </li></ul><ul><li>3. Subphylum Crustacea - rakovi </li></ul><ul><li>4. Subphylum Uniramia – insekti i stonoge </li></ul>
  27. 28. Phylum: Arthropoda 1. Subphylum: Trilobitomorpha
  28. 31. <ul><li>obuhvata izumrle fosilne Arthropoda , koje su živele u paleozoiku. Do danas je opisano oko 4000 fosilnih vrsta </li></ul><ul><li>u znatnoj meri imaju homonomnu segmentaciju tela i ekstremiteta, po čemu podsećaju na pretke zglavkara, tj. na Polichaeta . </li></ul>
  29. 32. 2. Subphylum: Chelicerata <ul><li>Classis: Arachnida </li></ul><ul><li>Ordo: Scorpiones ( škorpije ) </li></ul><ul><li>Ordo: Pseudoscorpiones (pseudoškorpije) </li></ul><ul><li>Ordo: Aranea (pauci) </li></ul><ul><li>Ordo: Opiliones (kosci) </li></ul><ul><li>Ordo: Acarina (krpelji) </li></ul>
  30. 33. Classis: Arachnida prozoma opistozoma helicere
  31. 34. <ul><li>Subphylum Chelicerata obuhvata oko 60000 recentnih vrsta </li></ul><ul><li>odsustvo antena </li></ul><ul><li>Poseduju helicere koje su u vidu klešta </li></ul><ul><li>Drugi par ekstremiteta su pedipalpi koji imaju čulnu funkciju ( modifikovane su za hvatanje i pridržavanje plena, ali kod nekih mogu imati i ulogu u reprodukciji ) </li></ul><ul><li>još četiri para ekstremiteta za hodanje i to po jedan na svakom segmentu koji slede </li></ul>
  32. 35. <ul><li>Na telu Chelicerata razlikujemo dva telesna regiona i to su: </li></ul><ul><ul><li>Prozoma (segmenti glavenog regiona, grudi i dva segmenta trbušnog regiona) i </li></ul></ul><ul><ul><li>Opistozoma (ostali segmenti abdomena). </li></ul></ul>
  33. 36. Classis Arachnida – paukoliki zglavkari <ul><li>Klasa Arachnida obuhvata blizu 30000 recentnih vrsta. </li></ul><ul><li>To su uglavnom terestrične forme sa malobrojnim vodenim predstavnicima. </li></ul><ul><li>Arachnida su po svemu sudeći prve Arthropoda koje su naselile kopno. </li></ul><ul><li>Prelaskom iz vodene sredine na kopno došlo je do transformacije listolikih škrga u listolika pluća, ali kod nekih i do razvića trahejnog sistema. </li></ul><ul><li>Razviće Arachnida je direktno osim kod nekih krpelja, gde postoji hemimetabolija. </li></ul>
  34. 38. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Scorpiones ( škorpije ) Euscorpius carpaticus Pandinus imperator Smeringurus mesaensis
  35. 39. Ordo: Scorpiones ( škorpije ) <ul><li>Najstariji suvozemni zglavkari </li></ul><ul><li>Pedipalpi snažno razvijeni, završavaju se moćnim kleštima </li></ul><ul><li>Na kraju trbušnog regiona – otrovna žlezda koja se izliva na vrhu bodlje </li></ul>
  36. 40. <ul><li>Liče na škorpije </li></ul><ul><li>Kratak, široh trbuh bez bodlje </li></ul>2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Pseudoscorpiones (pseudoškorpije) Chelifer cancroides ( može se naći po kućama )
  37. 41. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Aranea (pauci) Tarantula sp. Lycosa tarentula Evropska tarantula
  38. 42. <ul><li>Helicere se završavaju kandžom na čijem vrhu se izliva otrovna žlezda </li></ul><ul><li>U trbuhu su paučinaste žlezde čiji se sekret u dodiru sa vazduhom stvrdne </li></ul>
  39. 43. Srce Cerebralna ganglija (mozak) Analni otvor Ovarijum Listolikapluća Gonopora, izlaz za jajašca Paučinasta žlezda Češljoliki nastavci Helicere Pedipalpi Otrovna žlezda Oči Želudac
  40. 44. Latrodectus mactans Crna udovica Araneus diadematus Pauk krstaš
  41. 47. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Opiliones (kosci) Phalangium opilio
  42. 48. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Acarina (krpelji) Familia: Ixodidae Ixodes ricinus pre .... i posle jela
  43. 49. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Acarina Familia: Sarcoptidae Sarcoptes scabiei - šugarac
  44. 50. Krpelji <ul><li>Svi segmenti tela srasli </li></ul><ul><li>Red Acarina (krpelji) predstavlja raznovrsnu grupu sa velikim brojem vrsta </li></ul><ul><ul><li>Sarcoptes scabei (šugarac čoveka i raznih sisara), </li></ul></ul><ul><ul><li>Varroa destrucktor (krpelj pčela iz roda Apis ), </li></ul></ul><ul><ul><li>Ixodes ricinus , krpelj koji parazitira na domaćim i divljim sisarima, pticama i čoveku, </li></ul></ul><ul><ul><li>Argas persicus (krpelj živine). </li></ul></ul><ul><ul><li>Acarapis woodi (parazit pčela) </li></ul></ul>
  45. 51. <ul><li>krpelji učestvuju u prenošenju i održavanju uzročnika brojnih infektivnih oboljenja kod životinja i ljudi npr. </li></ul><ul><ul><li>piroplazmoze, </li></ul></ul><ul><ul><li>lajmske bolesti </li></ul></ul><ul><li>Uzročnik lajmske bolesti je spiroheta Borrelia burgdorferi , a prenosi je krpelj Ixodes ricinus. </li></ul><ul><li>Tularemiju najčešće prenose krpelji iz roda Dermacentor. </li></ul><ul><li>Krpelji Ixodes persulcatus i Ixodes ricinus su prenosioci virusa koji kod čoveka može prouzrokovati meningoencefalitis. </li></ul>
  46. 52. 3 . Subphylum: Crustacea <ul><li>Classis: Branchiopoda </li></ul><ul><ul><li>Ordo: Cladocera </li></ul></ul><ul><li>Classis: Copepoda </li></ul><ul><ul><li>Ordo: Cyclopoida </li></ul></ul><ul><li>Classis: Cirripedia </li></ul><ul><ul><li>Ordo: Thoracica </li></ul></ul><ul><li>Classis: Malacostraca </li></ul><ul><ul><li>Ordo: Decapoda </li></ul></ul>
  47. 53. 3 . Subphylum: Crustacea Sarcoptes suis Građa tela na primeru rečnog raka Astacus astacus
  48. 54. 3. Subphylum Crustacea Classis: Branchiopoda Ordo: Cladocera Daphnia pulex -vodena buva
  49. 55. 3. Subphylum Crustacea Classis: Copepoda Ordo: Cyclopoida Cyclops sp. Čine glavni deo planktona i predstavljaju važne karike u lancima ishrane.
  50. 56. 3. Subphylum Crustacea Classis: Cirripedia Ordo: Thoracica ž ivi pri č vr šć ena za stenje litorala, zatim na lju š turama meku š aca (pu ž eva, š koljki), lju š turama rakova i podvodnim predmetima Balanus improvisus
  51. 57. 3. Subphylum Crustacea Classis: Malacostraca Ordo: Decapoda Astacus astacus - re čni rak
  52. 58. <ul><li>Klasa Malacostraca obuhvata preko 22000 vrsta. </li></ul><ul><li>Tu spadaju najkrupniji rakovi, mada ima i sitnih vrsta. </li></ul><ul><li>Imaju stalan broj segmenata, osam torakalnih i šest ili sedam abdominalnih. </li></ul><ul><li>Najbrojniji red (sa oko 10000 vrsta) je Decapoda </li></ul>
  53. 59. <ul><li>Kod njih je glaveni i grudni deo spojen u jednu celinu (cefalotoraks) koja je prekrivena karapaksom , leđnim štitom </li></ul><ul><li>Ekstremiteti se dele na </li></ul><ul><ul><li>predusne, </li></ul></ul><ul><ul><li>usne i </li></ul></ul><ul><ul><li>trupne koje mogu biti </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>grudne (torakopode) i </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>trbušne (pleopode) </li></ul></ul></ul>
  54. 60. <ul><li>Predusni ekstremiteti su dva para antena </li></ul><ul><li>Usni ekstremiteti su mandibule i dva para maksila </li></ul><ul><ul><li>Prva tri para torakalnih ekstremiteta funkcionišu kao delovi usnog aparata tj. učestvuju u pridržavanju hrane i nazivaju se maksilopede. </li></ul></ul><ul><li>Ostali torakalni ekstremiteti služe za kretanje i nazivaju se pereopode </li></ul><ul><li>Trbušni ekstemiteti viših rakova ili pleopode služe za plivanje </li></ul>
  55. 61. <ul><li>Ovom redu pripadaju : </li></ul><ul><ul><li>Astacus astacus - rečni rak, </li></ul></ul><ul><ul><li>jastozi roda Homarus , </li></ul></ul><ul><ul><li>krabe rodova Maja , Cancer , Carcinides i mnoge druge vrste. </li></ul></ul>
  56. 62. 3. Subphylum: Crustacea Classis: Malacostraca Ordo: Decapoda Homarus vulgaris - jastog
  57. 63. 3. Subphylum: Crustacea Classis: Malacostraca Ordo: Decapoda Cancer antennarius kraba
  58. 64. <ul><li>Classis Myriapoda - stonoge </li></ul><ul><li>Classis Insecta - insekti </li></ul>4. Subphylum Uniramia
  59. 65. Classis Insecta
  60. 66. Classis : Insecta (Hexapoda) Građa tela na primeru skakavca CAPUT THORAX ABDOMEN timpanalni organ složeno oko ocele antene stigme
  61. 67. Građa tela <ul><li>Tri regiona </li></ul><ul><ul><li>Glava (caput) – 6 međusobno sraslih segmenata </li></ul></ul><ul><ul><li>Grudi (thorax) – tri segmenta </li></ul></ul><ul><ul><li>Trbuh (abdomen) – 11 segmenata </li></ul></ul>
  62. 68. 4. Subphylum: Uniramia Classis: INSECTA Ordo: Hymenoptera Apis mellifera - medonosna pčela
  63. 69. otrovna žlezda rectum žaoka Apis mellifera – građa tela ganglije nervne lestvice jezik ždrelo mozak pljuvačne žlezde krilni mišići aorta medni želudac srednje crevo dorzalni krvni sud respiratorni mišići tanko crevo Classis: INSECTA
  64. 70. Glaveni region <ul><li>Usni aparat i čulni organi </li></ul><ul><li>Čulo vida </li></ul><ul><ul><li>Par složenih očiju </li></ul></ul><ul><li>Par antena – čula dodira i mirisa </li></ul><ul><li>Usni aparat čine ekstremiteti: mandibula i par maksila. Modifikovani ekstremiteti za hodanje. Mogu biti za: </li></ul><ul><ul><li>grickanje (bubašvaba i skakavac) </li></ul></ul><ul><ul><li>bodenje i sisanje (komarac) </li></ul></ul><ul><ul><li>sisanje (leptir) </li></ul></ul><ul><ul><li>lizanje (muva) </li></ul></ul><ul><ul><li>srkanje (pčela) </li></ul></ul>
  65. 71. grickanje bodenje sisanje lizanje
  66. 72. ocelle antena složeno oko mandibule stipes paraglossa palpus labialis glossa proboscis Apis mellifera – spoljašnja morfologija glavenog regiona
  67. 73. USNI APARAT MEDONOSNE PČELE prilagođen je za GRICKANJE i SRKANJE
  68. 74. Grudni region <ul><li>Na svakom grudnom segmentu par nogu za hodanje </li></ul><ul><li>Prilagođene različitom načinu kretanja </li></ul><ul><ul><li>Trčanje (trčuljci) </li></ul></ul><ul><ul><li>Kopanje (rovac) </li></ul></ul><ul><ul><li>Plivanje (gnjurac) </li></ul></ul><ul><ul><li>Skakanje (buve, skakavci) </li></ul></ul><ul><li>Na drugom i trećem segmentu po jedan par krila </li></ul><ul><ul><li>Oba para opnasta </li></ul></ul><ul><ul><li>Prednja krila pretvorena u čvrste zaštitne pločice, azadnja opmnasta za letenje </li></ul></ul><ul><ul><li>Kod nekih samo prednji par </li></ul></ul><ul><ul><li>Kod nekih nema krila </li></ul></ul>
  69. 75. Telesni omotač <ul><li>Jednoslojan epidermis </li></ul><ul><li>Hitinska kutikula (oblaže spoljnu površinu tela, prednje i zadnje crevo, trahejni sistem) </li></ul><ul><li>Obložena voštanim slojem </li></ul><ul><li>Mišići poprečno prugasti </li></ul><ul><li>Najrazvijeniji na grudima i ekstremitetima </li></ul>
  70. 76. Nervni sistem <ul><li>Lestvičast </li></ul><ul><li>Mozak dobro razvijen – tri para stopljenih dobro razvijenih ganglija </li></ul><ul><li>Na trbušnoj strani lanac ganglija </li></ul>
  71. 77. MOZAK PČELE složeno oko pečurkasto telo antenalni lobusi sub-ezofagijalna ganglija optički lobus ENDOKRINE ŽLEZDE Corpora allata i Corpora cardiaca smeštene u blizini cerebralne ganglije
  72. 78. MLEČNE - HIPOFARINGEALNE ŽLEZDE VILIČNE-MANDIBULARNE ŽLEZDE PODJEZIČNE-PLJUVAČNE ŽLEZDE EGZOKRINE ŽLEZDE MEDONOSNE PČELE
  73. 79. SLOŽENO OKO insektima omogućava MOZAIČKI VID pigmentne ćelije čulne ćelije konus sočiva poprečni presek kroz pojedinačnu omatidiju optički nerv nervna vlakna vizuelnih centara rabdom (vidni štapić) okružen čulnim (retinalnim) ćelijama sočivo ČULO VIDA rožnjača omatidije ŠEMA GRAĐE SLOŽENOG OKA INSEKATA
  74. 80. TAKTILNA I HEMORECEPTORNA ČULA Scapulae Johnston-ovi organi (čulne jamice) Antena Najvažniju taktilnu i hemoreceptornu funkciju imaju Johnston-ovi organi na antenama
  75. 81. Apis mellifera – DIGESTIVNI SISTEM Voljka ždrelo ždrelo bočna faringealna žlezda glavena pljuvačna žlezda jednjak medni želudac grudna pljuvačna žlezda proventriculus ventriculus Malpigijeve cevčice rectum rektalne papile tanko crevo
  76. 82. Digestivni sistem <ul><li>Prednje crevo </li></ul><ul><li>Srednje crevo </li></ul><ul><li>Zadnje crevo </li></ul>
  77. 83. Apis mellifera – TRAHEALNI SISTEM ZA DISANJE stigme trahealne cevčice cerebralne trahejne kese torakalne trahejne kese abdominalne trahejne komisure ventralne trahejne komisure
  78. 84. Respiratorni sistem <ul><li>Trahealni sistem – razgranate cevčice koje se prema spolja otvaraju stigmama </li></ul><ul><li>Traheje obložene kutikulom sa spiralnim zadebljanjima </li></ul>
  79. 85. Apis mellifera – REPRODUKTIVNI SISTEM PENIS TRUTA TESTISI
  80. 86. Reproduktivni sistem <ul><li>Parni semenici kod mužjaka </li></ul><ul><li>Parni jajnici kod ženki </li></ul><ul><li>Kopulatorni organi mužjaka i legalica ženki najčešće potiču od izmenjenih ekstremiteta </li></ul>
  81. 87. Metamorfoza <ul><li>Nepotpuna </li></ul>
  82. 88. <ul><li>Potpuna </li></ul>jaje lutka adult
  83. 89. ŽAOČNA-OTROVNA ŽLEZDA Apis mellifera ŽAOČNI APARAT rezervoar žaočne žlezde žaoka
  84. 90. Classis : Insecta (Hexapoda) Apterygota Pterygota
  85. 91. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Ephemeroptera Ephemera vulgata
  86. 92. <ul><li>Dobri letači </li></ul><ul><li>Velike grabljivice </li></ul>4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Odonata –vilini konjici Libellula depre s sa
  87. 93. <ul><li>Noćne životinje </li></ul><ul><li>Hrane se ostacima hrane </li></ul>4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Blattodea - bubašvabe Blatta orientalis – bubašvaba
  88. 94. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Mantodea Mantis religiosa - bogomoljka
  89. 95. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Dermaptera Forficula auricularia - uholaža
  90. 96. <ul><li>Biljojedi </li></ul><ul><li>Duga, uzana, prava prednja krila </li></ul><ul><li>Proizvode zvuk </li></ul><ul><li>Zadnje noge prilagođenje za skakanje </li></ul>4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Orthoptera - pravokrilci Tetigonia viridissima
  91. 97. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Isoptera - termiti Macrotermes carbonarius
  92. 98. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Anoplura – sisarske vaši Pediculus humanus - čovečija vaš jaje Linognathus vituli - goveđa vaš
  93. 99. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Aphaniptera - buve Ctenocephalus canis
  94. 100. <ul><li>Muve, obadi, komarci </li></ul><ul><li>Najbolji letači </li></ul><ul><li>Samo jedan par krila </li></ul>Culex pipiens Aedes aegypti 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Diptera - dvokrilci
  95. 101. Anopheles maculipenis - malarični komarac 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Diptera
  96. 102. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Diptera Tabanus bovinus - gove đi obad
  97. 103. Glossina sp. - muva ce-ce – prenosi uzročnike bolesti spavanja ( Trypanosoma gambiensae; T. rhodesiensae ) 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Diptera
  98. 104. Musca domestica – kućna muva 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Diptera
  99. 105. Stomoxys calcitrans – stajska muva 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Diptera
  100. 106. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Hymenoptera - opnokrilci Vespa crabro <ul><li>Društveni insekti </li></ul><ul><li>Oprašivači </li></ul><ul><li>Dva para opnastih, tankih krila </li></ul><ul><li>Pčele, ose, stršljenovi, bumbari, mravi </li></ul>
  101. 107. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Hymenoptera Vespa vulgaris
  102. 108. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Hymenoptera Apis mellifera - medonosna pčela
  103. 109. MATICA RADILICA TRUT Apis mellifera – kaste
  104. 110. <ul><li>Raznobojna krila prekrivena ljuspicama </li></ul><ul><li>Hrane se cvetnim nektarom </li></ul><ul><li>Larve – gusenice se hrane lišćem </li></ul>4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Lepidoptera - leptiri Acherontia atropos “ mrtvačka glava”
  105. 111. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Lepidoptera Achroea grisella – adult larva mali voskov moljac
  106. 112. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Lepidoptera Papilio machaon
  107. 113. Ordo: Lepidoptera Bombyx mori - sviloprelja
  108. 114. 4 . Subphylum: Uniramia Classis: Insecta Ordo: Coleoptera - tvrdokrilci Cerambyx cerdo <ul><li>Najbrojniji </li></ul><ul><li>Grabljivice, biljojedi </li></ul><ul><li>Prednja krila tvrda, zadnja opnasta i tanka </li></ul><ul><li>Trčuljci, strižibube, bubamare, jelenak, gundelji, gnjurci, krompirova zlatica... </li></ul>
  109. 115. Coccinella septempunctata gnjurac Augosoma_centaurus

×