Sistem organa za izlucivanje

26,635 views
26,209 views

Published on

1 Comment
9 Likes
Statistics
Notes
  • Svaka čast,

    Hvala Mi
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
No Downloads
Views
Total views
26,635
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1,497
Actions
Shares
0
Downloads
479
Comments
1
Likes
9
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Sistem organa za izlucivanje

  1. 3. <ul><li>Morska zvezda – osmokonformista i volumenokonformista </li></ul><ul><li>Morski rak – regulator- nefridije izbacuju vodu koja osmozom ulazi u telo ukoliko je on blizu ušća reke u more </li></ul>
  2. 4. <ul><li>Problem- kako sačuvati soli i ograničiti prodor vode iz “razblaženije” spoljašnje sredine ? </li></ul><ul><ul><li>Rečni rak- nefridije ne dozvoljavaju gubitak soli </li></ul></ul><ul><ul><li>Ribe- sluzav omotač oko tela onemo- gućava prodor vode, a rastvorene soli izlaze difuzijom samo preko škrga, ali ih nad o knađuju hranom </li></ul></ul><ul><ul><li>Žabe – voda ulazi u telo osmozom, a soli izlaze difuzijom preko kože, ali se osmoregulacija odvija stvaranjem velike količine razblažene mokraće, a gubitak soli se nadiknađuje aktivnim transportom preko kože </li></ul></ul>
  3. 5. <ul><li>Problem- kako sačuvati vodu i osloboditi se soli koje iz koncentrovanije spoljašnje sredine ulaze u telesne tečnosti manje koncentracije ? </li></ul><ul><ul><li>Rešenje – piju vodu, a viška soli se oslobađaju aktivnim transportom preko škrga, stvaraju veoma malo koncentrovane mokraće </li></ul></ul><ul><ul><li>AJKULE – krv je koncentrovanija od morske vode, jer zadržavaju ureu u krvi </li></ul></ul><ul><ul><li>KROKODILI koji žive u morima i MORSKE PTICE suvišnih soli se oslobađaju preko sonih žlezda (sekret koncentrovani NaCl) </li></ul></ul>
  4. 6. <ul><li>Problem – sačuvati vodu u unutrašnjoj sredini </li></ul><ul><ul><li>REPTILI I PTICE – stvaraju malu količinu polučvrste mokraće </li></ul></ul><ul><ul><li>SISARI- evolutivno nova tvorevina u bubrezima- Henleova petlja koja omogućava koncentrovanje mokraće </li></ul></ul><ul><ul><li>Pustinjski glodari – imaju najduže Henleove petlje i specifično građene nosne hodnike u kojima se noću kondenzuje vodena para iz izdahnutog toplog vazduha </li></ul></ul>
  5. 7. <ul><li>Bubrezi sisara – glavni osmoregulatorni organi i organi preko kojih se izbacuju krajnji produkti metabolizma </li></ul><ul><li>To su parni organi smešteni uz kičmu teški oko 150 gr. </li></ul><ul><li>Obloženi su kapsulom </li></ul><ul><li>Ispod kapsule je kora, a u centru bubrega je srž </li></ul>
  6. 8. KORA SR Ž BUBREŽNA KARLICA BUBREŽNE ČAŠICE MOKROVOD MALPIGIJEVE PIRAMIDE
  7. 9. <ul><li>U srži bubrega je bubrežna karlica u koju se uliva do 20 bubrežnih čašica </li></ul><ul><li>Osnovna jedinica građe bubrega svih sisara je NEFRON (čovek-milion nefrona) </li></ul><ul><li>NEFRON čine MALPIGIJEVO TELAŠCE i BUBREŽNE CEVČICE </li></ul><ul><li>MALPIGIJEVO TELAŠCE čine : </li></ul><ul><li>Bubrežna čaura - početni, slepo prošireni deo bubrežnih cevčica </li></ul><ul><li>Glomerul - klupko kapilara u bubrežnoj čauri </li></ul>
  8. 10. MALPIGIJEVO TELAŠCE BUBREŽNA CEVČICA SABIRNI KANALIĆ
  9. 11. BUBREŽNA ČAURA GLOMERUL
  10. 12. <ul><li>Malpigijevo telašce je smešteno u kori bubrega </li></ul><ul><li>Bubrežne cevčice izuvijano prolaze kroz koru i spuštaju u srž u vidu ukosnice- Henleove petlje koja ima silazni i uzlazni deo </li></ul><ul><li>Na povratku u koru bubrežne cevčice se opet uvijaju i na kraju ulivaju u SABIRNE KANALIĆE </li></ul>
  11. 13. <ul><li>Sabirni kanalići se spuštaju u srž i sakupljaju u Malpigijeve piramide koje se ulivaju u bubrežne čašice , a one u bubrežnu karlicu </li></ul><ul><li>Iz bubrežne karlice mokraća se uliva u mokrovod , a odatle u bešiku </li></ul><ul><li>Kada se sakupi oko 350 ml mokraće usled rastezanja zidova bešike aktiviraju se receptori koji šalju informacije u prednji mozak, a on šalje komandu za grčenje zidova mokraće i relaksaciju sfinktera </li></ul>
  12. 14. <ul><li>Filtriranjem krvi u bubrežnoj čauri nastaje primarna mokraća ili glomerularni filtrat </li></ul><ul><li>Bubrezi se snabdevaju krvlju preko bubrežne arterije koja se grana u sve manje arterije, tako da se u svaki glomerul malpigijevog telašca krv dovodi dovodnom arteriolom , a iz njega odvodi odvodnom arteriolom koja se grana u mrežu kapilara koja obavija ceo sistem bubrežnih cevčica </li></ul>
  13. 15. <ul><li>Nastala primarna mokraća je isotog sastava kao krv, ali ne sadrži Er, Leu i proteine </li></ul><ul><li>U telu čoveka dnevno nastaje 180 l primarne mokraće, a izluči se 1,5 l finalne mokraće </li></ul>
  14. 16. <ul><li>U prvom delu bubrežnih cevčica obavezno se iz primarne mokraće vraća: voda - osmozom , glukoza, amino-kiseline, vitamini i joni Na + i Cl - aktivnim transportom i uz pomoć nosača </li></ul><ul><li>Bubrežne cevčice su različite debljine: </li></ul><ul><li>U debljem delu bubrežnih cevčica se odvija aktivni transport između primarne mokraće i krvi </li></ul><ul><li>U tanjim delovima bubrežnih cevčica se odvija pasivni transport </li></ul>
  15. 17. <ul><li>U debljem delu uzlaznog dela petlje i u završnom delu bubrežnih cevčica se odvija aktivni transport soli pomoću nosača i regulisan je hormonima u zavisnosti od potreba organizma </li></ul><ul><li>Kod dehidratacije vazopresin - hormon zadnjeg režnja hipofize deluje tako da se voda iz mokraće vraća u krv u poslednjem momentu pred njeno izlučivanje u bubrežne čašice </li></ul>
  16. 18. GLUKOZA AMINO-KISELINE VITAMINI Na, Cl H 2 O voda voda voda voda Na Cl K Na uz aldosteron Voda uz vazopresin Voda uz vazopresin Dovodna arteriola Odvodna arteriola
  17. 19. <ul><li>Smanjena količina Na u krvi dovodi do stvaranja i lučenja aldosterona - moneralokortokoidnog hormona kore nadbubrežnih žlezda koji utiče na vraćanje natrijuma iz mokraće nazad krv </li></ul><ul><li>Preko bubrega organizam se oslobađa štetnih proizvoda metabolizma: urea, amonijak, mokraćna kiselina i njene soli, kreatinin, štetne soli, lekovi i otrovi ; oni se iz primarne mokraće ne vraćaju u krv </li></ul>
  18. 20. <ul><li>izvor: </li></ul><ul><li>http://www.gimnazijazajecar.nadlanu.com/internal/2868/prezentacije-nekih-nastavnih-jedinica.html </li></ul>

×