Organele - rbozomi, ER, GA

  • 2,557 views
Uploaded on

Za prvake Šeste beogradske gimnazije

Za prvake Šeste beogradske gimnazije

More in: Education
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
2,557
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2

Actions

Shares
Downloads
110
Comments
0
Likes
1

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. Грађа ћелије Митохондри ја Перо ксиз ом Ендоплазматични ретикулум Једро Голџијев комплекс Рибозоми Плазма мембрана
  • 2. ОРГАНИЗАЦИЈА ЋЕЛИЈЕ ЕУКАРИОТА
  • 3. Генерализ ована животињска ћелија Центриоле Једрова опна Ну к леолус Х роматин Нуцлеус Грануларни ендоплазматични ретикулум Рибо зоми Перо ксиз ом Глатки ендоплазматични ретикулум Гол џијев комплекс Л изозом Митохондри ја Е лемент цитоскелета Пла з ма мембран а
  • 4. Генерализ ована биљна ћелија Једрова опна Ну к леолус Хроматин Грануларни ендоплазматични ретикулум Рибо зоми Глатки ендоплазматични ретикулум Гол џијев комплекс Ва к уол а Перо ксиз ом Митохондри ја Пла з ма мембран а Е лемент цитоскелета Ћелијски зид Хлоропласт
  • 5. ЋЕЛИЈСКЕ ОРГАНЕЛЕ-УНУТРАШЊЕ МЕМБРАНЕ
    • у унутрашњости ћелије образује читав систем мембрана које деле ћелију на одељке за обављање различитих функција.
    • Ти одељци су ћелијске органеле.
    • Ћелијске органеле могу бити обавијене једноструком или двоструком мембраном, мада има и органела и структура у ћелији које немају мембрану.
  • 6.
    • Цитоплазмине органеле се могу груписати према сродности њихових функција у ћелији на:
    • органеле које учествују у процесима синтезе; припадају им рибозоми, ендоплазматични ретикулум, Голџијев комплекс
    • органеле у којима се синтетише АТП: митохондрије и хлоропласти
    • органеле у којима се складиште хидролитички ензими; то су: лизозоми, пероксизоми и вакуоле биљне ћелије
  • 7. ЦИТОСОЛ И ЦИТОПЛАЗМА
    • Цитоплазма представља унутрашњи садржај ћелије, одвојен од једра, у коме се налазе ћелијске органеле.
    • Цитоплазму, дакле, чине
      • цитосол и
      • ћелијске органеле.
    • Цитосол је део цитоплазме ван ћелијских органела који заузима око 55% укупне ћелијске запремине.
    • У цитосолу се налазе:
      • на хиљаде ензима који учествују у ћелијском метаболизму;
      • низ различитих протеинских влакана која граде цитоскелет (ћелијски скелет);
      • грануле (зрнца) испуњене резервним материјама, као што су грануле гликогена у ћелијама јетре и мишића или велике капљице масти у масним ћелијама;
      • велики број рибозома на којима се синтетишу протеини цитосола и ензими који учествују у ћелијском метаболизму.
  • 8.
    • Рибозоми су ћелијске структуре без мембране у којима се врши синтеза протеина.
    • То су једине “ органеле ” присутне и у прокариотској и у еукариотској ћелији.
    • Осим у цитосолу, налазе се и на мембранама ендоплазматичног ретикулума, у митохондријама и хлоропластима.
    Рибозоми 100 nm
  • 9. ГРАЂА РИБОЗОМ А
    • Субјединице рибозома н астају у једарцету.
    • Рибозоми се састоје од р-РНК и протеина.
    • Прокариотски рибозоми су 70С , а њихове субјединице су 50С (велика) и 30С (мала). Рибозоми еукариота су 80С , са субјединицама 60С и 40С.
    • Изграђени су од две подјединице (субјединице) – велике и мале .
  • 10. Ф ункција рибозом а
    • Да би рибозоми обављали синтезу протеина неопходно је да се велика и мала субјединица удруже и, истовремено, повежу са и-РНК.
    • Већи број рибозома повезаних молекулом и-РНК образује полирибозоме .
    • Према упутству које је садржано у и-РНК, транспортна РНК доноси аминокиселине до рибозома где се оне повезују у полипептидни ланац.
  • 11. ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ РЕТИКУЛУМ Лумен грануларног ендоплазматичног ретикулума (цистерне) Рибозоми Слободни рибозоми у цитоплазми 200 nm
  • 12.  
  • 13.
    • Састоји се од мембрана које ограничавају унутрашње просторе ( цистерне) и пружају се готово кроз читаву ћелију (попут мреже па отуда и назив лат. reticulуm = мрежа; половину од укупних мембрана у ћелији чине мембране ендоплазматичног ретикулума).
    • Пружа се од једра, од његове спољашње мембране, па кроз ћелију до спољашње ћелијске мембране.
    • Основна улога ове органеле (даље у тексту биће означена као ЕР) је синтеза различитих материја и њихов транспорт кроз ћелију .
    • Према грађи и улози разликују се два облика ЕР-а :
      • рапави (грануларни - ГЕР) и
      • глатки (агрануларни – аГЕР) ЕР.
  • 14.
    • Рапави (грануларни) ендоплазматични ретикулум одликује присуство полирибозома на површини мембране која је окренута ка цитосолу (отуда назив рапави или грануларни, јер лат. гранулум = зрно).
    • Његове мембране образују плоче које су најчешће постављене паралелно.
    • Овај облик ЕР-а гради спољашњу мембрану једра.
    • На мембранама рапавог ЕР-а одвија се синтеза протеина у полизомима .
    • Протеини који се синтетишу у рапавом ЕР-у могу да се:
      • користе за изградњу ћелијских мембрана;
      • транспортују до других органела (Голџијевог апарата, лизозома)
      • избацују у ванћелијску средину процесом егзоцитозе (секреторни протеини).
  • 15.  
  • 16. Glatki endoplazmatični retikulum Lumen glatkog endoplazmatičnog retikulum 200 nm Figure 7-11 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc. Глатки ендоплазматични ретикулум
  • 17.
    • Глатки ендоплазматични ретикулум не садржи рибозоме и у облику је цевчица и везикула. Улоге ове органеле су многобројне:
      • синтеза липида , холестерола и фосфолипида (изграђују ћелијске мембране)
      • синтеза стероидних хормона из холестерола
      • детоксикација многих штетних супстанци (пестициди, конзерванси, лекови, канцерогене материје и др.) коју врше ћелије јетре, плућа, бубрега, црева (детоксикација је претварање отровних материја – токсина, у мање штетне и растворљиве у води тако да се могу избацити из организма путем мокраће)
      • у мишићним ћелијама има посебну улогу у магационирању јона Ca који је неопходан за мишићне контракције; у овим ћелијама се глатки ЕР назива саркоплазматични ретикулум.
    • *Лекови, као што је нпр. фенобарбитол (средство за умирење), које мајка узима током трудноће могу да оштете органе ембриона. У ћелијама јетре ембриона се налази мала количина глатког ЕР-а па ћелије ембриона немају способност да овај лек разграде. Код одраслог човека фенобарбитол утиче на повећање количине глатког ЕР-а у ћелијама јетре, чиме се повећава количина ензима који разграђује овај лек.
    • Материје које су створене у ЕР-у (липиди, протеини и др.) пакују се у мале везикуле, назване транспортне везикуле , и оне се одвајају од ЕР-а и крећу до свог циља: до других органела или ћелијске мембране, где се, или у њу уграђују или избацују у ванћелијску средину.
  • 18. ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ (КОМПЛЕКС или област)
    • Образовање протеина и липида почиње у ЕР-у, али се у њему не одиграва до краја.
    • Протеини своју коначну структуру (кватернерну) стичу у Голџијевом апарату, што важи и за липиде.
    Vezikula cis strana Gol džijevog aparat a Lumen Gol džijevog aparat a Cisterne Ve z i ku le trans strana Gol džijevog aparat a 100 nm Figure 7-10 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
  • 19.
    • Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних кесица (цистерни), које су међусобно скоро паралелно постављене (као наслагани тањири) и на крајевима су проширене.
    • Уз њих се налазе мање или веће везикуле (мехурићи) у којима се налазе производи синтезе Голџијевог апарата.
  • 20.
    • Материје синтетисане у ЕР-у допремају се транспортним везикулама до Голџијевог апарата где се врши њихово сазревање , обележавање и сортирање да би се усмерили ка тачном одредишту у ћелији.
    • Голџијев апарат, дакле, управља кретањем молекула у ћелији. Из ЕР-а у Голџијев апарат доспевају:
      • секреторни протеини (они које ће ћелија егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр. инсулин у ћелијама панкреаса); то је секреторна улога
      • протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану;
      • протеини (ензими) који ће образовати лизозоме.
    • у биљним ћелијама у Голџијевом апарату се обавља синтеза производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и плазма мембрани.
  • 21.  
  • 22.  
  • 23. literatura
    • http://www.bionet-skola.com/w/ Ć elija
    • Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
    • Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
    • Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
    • Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, *Grafopan, Beograd, 2001