Lišajevi   Lichenes
<ul><li>Glavni deo, od koga zavisi oblik i izgled lišaja i koji količinski preovlađuje, je gljiva.  </li></ul><ul><li>Hife...
<ul><li>Članovi ove simbioze se međusobno dopunjuju tako što:  </li></ul><ul><li>alga (fitobiont)  obavlja fotosintezu; pr...
Građa t alus a <ul><li>Vegetativno telo lišaja naziva se talus.  </li></ul><ul><li>U zavisnosti od vrste on može biti razl...
 
Prema izgledu se razlikuju tri vrste talusa: <ul><li>Korast   </li></ul><ul><li>Listast </li></ul><ul><li>Žbunast   </li><...
Korast   <ul><li>Celom svojom površinom čvrsto priljubljen za podlogu na kojoj raste;  </li></ul><ul><li>oko 80% lišaja im...
Listast   <ul><li>Labavo pričvršćen za podlogu i to samo delom preko pojedinačnih ili hifa grupisanih u snopiće;  </li></u...
Žbunast   <ul><li>Izgrađen je od delova koji liče na žbunić i u odnosu na podlogu je uspravan ili viseći;  </li></ul><ul><...
Prema mikroskopskoj građi razliku ju  se dva tipa talusa:  <ul><li>homeomerni </li></ul><ul><ul><li>ćelije algi raspoređen...
<ul><li>heteromerni </li></ul><ul><li>alge grade jedan tzv. gonidijalni sloj;  </li></ul><ul><li>ovakvu građu ima većina l...
Upijanje, provođenje i magacioniranje vode  <ul><li>Vodu iz spoljašnje sredine uzimaju na dva načina:  </li></ul><ul><ul><...
Rast i dužina života  <ul><li>Lišaji sporo rastu. Razlog tome je jako slab intezitet fotosinteze .  </li></ul><ul><li>Foto...
Razmnožavanje <ul><li>Razmnožavaju se isključivo bespolnim načinima:  </li></ul><ul><ul><li>regeneracijom , kada se od odl...
<ul><li>soredijama , koje su u obliku mikroskopski sićušnih loptica izgrađenih od nekoliko ćelija algi gusto obavijenih hi...
 
Stanište i način života <ul><li>Lišaji žive na:  </li></ul><ul><ul><li>stenama;  </li></ul></ul><ul><ul><li>zemljištu;  </...
<ul><li>Na stenama raste najveći broj lišajskih vrsta koje se mogu podeliti na:  </li></ul><ul><li>kalcifilne  koji rastu ...
<ul><li>Na plodnom zemljištu živi jako mali broj lišaja jer su tu bogato zastupljene više biljke koje sprečavaju razvitak ...
<ul><li>Veoma su dobro zastupljeni na zemljištu tundri kojima daju specifičan izgled.  </li></ul><ul><li>Na oranicama i pl...
<ul><li>Na kori drveta i listovima (u tropskim predelima) žive epifitni lišaji, svih oblika talusa.  </li></ul><ul><li>Kad...
Rasprostranjenost <ul><li>Rasprostranjenost lišaja se može posmatrati sa dva gledišta, gde su najraznovrsniji i gde ih ima...
Značaj i upotreba  <ul><li>Odlični su indikatori zagađenosti vazduha jer nemaju sposobnost izlučivanja apsorbovanih materi...
<ul><li>pionirske su vrste u naseljavanju golih stena i zemljišta, koje menjaju, obogaćuju ih humusom čime stvaraju podlog...
Klasifikacija  <ul><li>Tip lišaji (phylum Lichenes) pripada prema jednoj klasifikaciji carstvu mikobiota (regnum Mycobiota...
Literatura <ul><li>Jančić, R: Botanika farmaceutika, SL SCG, Beograd, 2004.  </li></ul><ul><li>Kojić, M: Botanika, Naučna ...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Lisajevi

12,672

Published on

za ucenike seste

Published in: Technology, Health & Medicine
1 Comment
10 Likes
Statistics
Notes
No Downloads
Views
Total Views
12,672
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
11
Actions
Shares
0
Downloads
404
Comments
1
Likes
10
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Lisajevi

  1. 1. Lišajevi Lichenes
  2. 2. <ul><li>Glavni deo, od koga zavisi oblik i izgled lišaja i koji količinski preovlađuje, je gljiva. </li></ul><ul><li>Hife gljiva su tako gusto isprepletane da grade lažno tkivo, plektenhim. </li></ul><ul><li>Lišaj , mn. lišaji ili lišajevi , (lat. Lichenes ) su složeni biljni organizmi koji pripadaju carstvu gljiva (lat. Fungi ) </li></ul><ul><li>Izgrađeni su od dva člana, alge i gljive, združenih u mutualističku simbiotsku zajednicu. </li></ul>
  3. 3. <ul><li>Članovi ove simbioze se međusobno dopunjuju tako što: </li></ul><ul><li>alga (fitobiont) obavlja fotosintezu; pripada modrozelenim ili zelenim algama; </li></ul><ul><li>gljiva (mikobiont) iz grupe askomiceta (Ascomycotina) ili bazidiomiceta (Basidiomycotina) svojim hifama upija iz podloge vodu sa mineralnim solima. </li></ul><ul><li>Simbiozom algi i gljiva nastaje organizam sa osobinama koje inače nemaju ni jedna ni druga vrsta udruženih organizama </li></ul>
  4. 4. Građa t alus a <ul><li>Vegetativno telo lišaja naziva se talus. </li></ul><ul><li>U zavisnosti od vrste on može biti različito obojen: mrko, zeleno, na r andžasto, žuto pa do skoro potpuno crno. </li></ul><ul><li>Boja zavisi od prisustva specifičnih pigmenata, soli (naročito soli gvožđa), mnogobrojnih kiselina kojih u lišajima ima oko 230. </li></ul>
  5. 6. Prema izgledu se razlikuju tri vrste talusa: <ul><li>Korast </li></ul><ul><li>Listast </li></ul><ul><li>Žbunast </li></ul>
  6. 7. Korast <ul><li>Celom svojom površinom čvrsto priljubljen za podlogu na kojoj raste; </li></ul><ul><li>oko 80% lišaja ima korast talus; </li></ul><ul><li>imaju najprostiju građu </li></ul>
  7. 8. Listast <ul><li>Labavo pričvršćen za podlogu i to samo delom preko pojedinačnih ili hifa grupisanih u snopiće; </li></ul><ul><li>ima oblik reženjevite lisne ploče na kojoj se razlikuju dve strane: gornja i donja; </li></ul><ul><li>morfološki je složeniji od korastog talusa; </li></ul>
  8. 9. Žbunast <ul><li>Izgrađen je od delova koji liče na žbunić i u odnosu na podlogu je uspravan ili viseći; </li></ul><ul><li>za podlogu je labavo pričvršćen; </li></ul><ul><li>morfološki je najsloženiji tip talusa. </li></ul>
  9. 10. Prema mikroskopskoj građi razliku ju se dva tipa talusa: <ul><li>homeomerni </li></ul><ul><ul><li>ćelije algi raspoređene ravnomerno, razbacane bez nekog naročitog reda </li></ul></ul><ul><ul><li>filogenetski je stariji i primitivniji </li></ul></ul><ul><ul><li>obično su sluzne konzistencije i lako bubre u vodi uvećavajući zapreminu po čemu se lako mogu prepoznati </li></ul></ul>
  10. 11. <ul><li>heteromerni </li></ul><ul><li>alge grade jedan tzv. gonidijalni sloj; </li></ul><ul><li>ovakvu građu ima većina listastih i žbunastih lišaja; </li></ul><ul><li>Postoji i prelazni oblik kod koga je nemoguće odrediti da li je homeomerne ili heteromerne građe. </li></ul>
  11. 12. Upijanje, provođenje i magacioniranje vode <ul><li>Vodu iz spoljašnje sredine uzimaju na dva načina: </li></ul><ul><ul><li>upijaju je iz podloge celom površinom tela; </li></ul></ul><ul><ul><li>primaju je u obliku vodene pare iz atmosfere. </li></ul></ul><ul><li>Provođenje vode kroz talus vrši se kapilarno, prostorima između hifa ili bubrenjem njihovih zidova u kojima se voda istovremeno i magacionira. </li></ul><ul><li>Pošto se voda ne skladišti u vakuolama već u zidovima hifa, ona se lako i gubi. </li></ul><ul><li>Kada lišaj izgubi puno vode on prelazi u stanje anabioze , odnosno, prividne obamrlosti. </li></ul><ul><li>Talus je tada suv, krt i lako lomljiv, ali je dovoljna je slaba kiša da se životne funkcije normalizuju. </li></ul>
  12. 13. Rast i dužina života <ul><li>Lišaji sporo rastu. Razlog tome je jako slab intezitet fotosinteze . </li></ul><ul><li>Fotosinteza je u vezi sa količinom vode u talusu što je kod njih u direktnoj zavisnosti od uslova spoljašnje sredine. </li></ul><ul><li>Oni vrlo brzo iz stanja zasićenosti vodom prelaze u suvo stanje i obrnuto, što za posledicu ima smenjivanja perioda u kojima se fotosinteza vrši i onih u kojima je ona stopirana ili jako slaba. </li></ul><ul><li>Lišaji žive jako dugo pa se tako za neke arktičke jedinke smatra da su stare i preko hiljadu godina. </li></ul>
  13. 14. Razmnožavanje <ul><li>Razmnožavaju se isključivo bespolnim načinima: </li></ul><ul><ul><li>regeneracijom , kada se od odlomljenog dela tela (lako je lomljivo kada su u stanju anabioze) koji dospe na odgovarajuću podlogu stvori nov organizam; </li></ul></ul>
  14. 15. <ul><li>soredijama , koje su u obliku mikroskopski sićušnih loptica izgrađenih od nekoliko ćelija algi gusto obavijenih hifama; kada se obrazuju u velikoj masi, kora lišaja puca i izumire, a soredije pokrivaju čitavu površinu tela i raznose se pomoću kiše ili vetra; veoma su specifične za vrstu i raznovrsne tako da se prema njima vrši determinacija vrta lišaja; često se dešava da se lišaj prilikom izumiranja pretvara u masu soredija; </li></ul><ul><li>izidijama koje su u obliku izraštaja pokrivenih korom i tamnije obojenih od ostatka talusa, a izgrađenih od hifa i algi; to što imaju koru jasno ih razlikuje od soredija; otkidaju se od talusa i raznose vetrom i kišom. </li></ul>
  15. 17. Stanište i način života <ul><li>Lišaji žive na: </li></ul><ul><ul><li>stenama; </li></ul></ul><ul><ul><li>zemljištu; </li></ul></ul><ul><ul><li>kori drveća, </li></ul></ul><ul><ul><li>u tropskim predelima i na listovima. </li></ul></ul><ul><li>Osim ovih uobičajenih podloga mogu se u ređim slučajevima naći i na porcelanu, prozorskom staklu starih kuća, hartiji, platnu, vunenim tkaninama, gvožđu starih pušaka, smoli, drvenom uglju, kostima i dr. </li></ul><ul><li>Za sve ove vrste podloga potrebno je da dugo vremena ostanu nepromenjene da bi se na njima razvili lišaji. </li></ul>
  16. 18. <ul><li>Na stenama raste najveći broj lišajskih vrsta koje se mogu podeliti na: </li></ul><ul><li>kalcifilne koji rastu na krečnjačkim stenama; </li></ul><ul><li>kalcifobne , rastu na podlogama bez kalcijuma; </li></ul><ul><li>lišaji silikatnih stena </li></ul><ul><li>indiferentni naseljavaju kako krečnjačke tako i silikatne stene </li></ul>
  17. 19. <ul><li>Na plodnom zemljištu živi jako mali broj lišaja jer su tu bogato zastupljene više biljke koje sprečavaju razvitak lišajeva, ali zato zemljište siromašno hranljivim materijama predstavlja pogodnu podlogu za njihovo razviće. </li></ul>
  18. 20. <ul><li>Veoma su dobro zastupljeni na zemljištu tundri kojima daju specifičan izgled. </li></ul><ul><li>Na oranicama i plodnim livadama lišaja uopšte nema. </li></ul>
  19. 21. <ul><li>Na kori drveta i listovima (u tropskim predelima) žive epifitni lišaji, svih oblika talusa. </li></ul><ul><li>Kada su pogodni uslovi za njihov razvoj mogu da obrastu veliki deo drveta </li></ul>
  20. 22. Rasprostranjenost <ul><li>Rasprostranjenost lišaja se može posmatrati sa dva gledišta, gde su najraznovrsniji i gde ih ima najviše. </li></ul><ul><li>Raznovrsnost je najveća u umerenim oblastima, a u hladnim oblastima su brojni toliko da zauzimaju čitava prostranstva i predstavljaju njihovu osobenost. </li></ul><ul><li>Osim toga, na krajnjem severu, osim životinja, predstavljaju glavne višećelijske organizme. </li></ul><ul><li>Na visokim planinama, gde više biljke ne mogu da se održe, predstavljaju glavne pokrivače tla. </li></ul>
  21. 23. Značaj i upotreba <ul><li>Odlični su indikatori zagađenosti vazduha jer nemaju sposobnost izlučivanja apsorbovanih materija već ih nagomilavaju u telu; </li></ul><ul><li>kada količina štetnih materija postane toksična, oni odumiru; </li></ul><ul><li>tako prisustvo lišaja u nekom predelu govori o čistoći njegovog vazduha; </li></ul><ul><li>među malobrojnim vrstama koje mogu živeti u blizini ljudskih naselja izdvaja se Xantoria parietina sa listastim talusom; </li></ul>
  22. 24. <ul><li>pionirske su vrste u naseljavanju golih stena i zemljišta, koje menjaju, obogaćuju ih humusom čime stvaraju podlogu za naseljavanje biljaka; </li></ul><ul><li>razvijaju se na zemljištima siromašnim mineralnim materijama (tundre na severu) na kojima biljke ne mogu da rastu pa tako predstavljaju hranu životinjama tih predela; </li></ul><ul><li>na Islandu se neke vrste, kao npr. Cetraria islandica ili Lecantora esculenta (mana), bogate skrobom koriste za pravljenje hleba i drugih jela, odnosno, za ishranu ljudi; </li></ul><ul><li>iz više vrsta lišaja izolovani su antibiotici pa se mogu koristiti i u humanoj medicini; </li></ul><ul><li>u cvećarstvu se za pravljenje venaca koristi vrsta Cladonia alpestris koja živi u severnoj Evropi; </li></ul><ul><li>neke vrste kakva je Evernia prunastri sadrže aromatične materije pa su se ranije koristile za pravljenje parfema; </li></ul><ul><li>Roccella fucoides i Roccella tinctoria , mediteranske vrste lišaja, koristile su se ranije za dobijanje lakmus i orsej boja; </li></ul>
  23. 25. Klasifikacija <ul><li>Tip lišaji (phylum Lichenes) pripada prema jednoj klasifikaciji carstvu mikobiota (regnum Mycobiota), a prema drugoj carstvu gljiva (Fungi). </li></ul><ul><li>Deli se na: </li></ul><ul><li>1. klasa Ascolichenes </li></ul><ul><li>potklasa Pyrenocarpae: </li></ul><ul><li>redovi: </li></ul><ul><li>Verrucuriales </li></ul><ul><li>Pyrenulales </li></ul><ul><li>Pyrenidales </li></ul><ul><li>2. klasa Basidiolichenes </li></ul><ul><li>red Corales </li></ul><ul><li>3. klasa Deuterolichenes </li></ul><ul><li>potklasa Gymnocarpeae </li></ul><ul><li>redovi: </li></ul><ul><li>Caliciales </li></ul><ul><li>Graphidales </li></ul><ul><li>Roccellales </li></ul><ul><li>Cyanophilales </li></ul><ul><li>Lecideales </li></ul><ul><li>Lecanorales </li></ul><ul><li>Caloplacales </li></ul>
  24. 26. Literatura <ul><li>Jančić, R: Botanika farmaceutika, SL SCG, Beograd, 2004. </li></ul><ul><li>Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989. </li></ul><ul><li>Marinović,Ž,R: Osnovi mikologije i lihenologije, BIGZ, Beograd, 1973. </li></ul><ul><li>Radović, I, Brigita Petrov: Raznovrsnost života 1, Biološki fakultet, Stylos - N. Sad; Beograd, 2001. </li></ul><ul><li>Ćulafić, Ljubinka, tatić, B: Specijalna botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1979 </li></ul>
  1. A particular slide catching your eye?

    Clipping is a handy way to collect important slides you want to go back to later.

×