Culni organi kicmenjaka

7,760 views
7,589 views

Published on

Published in: Sports, Business
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
7,760
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
998
Actions
Shares
0
Downloads
223
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Culni organi kicmenjaka

  1. 1. ČULNI ORGANI
  2. 2. <ul><li>U sastav čula kičmenjaka ulaze tri tipa čulnih elemenata: </li></ul><ul><li>primarne čulne ćelije – nastaju prve u evoluciji na površini tela; imaju sposobnost primanja i prenošenja nadražaja; zadržale su se u čulu vida i mirisa kod kičmenjaka; </li></ul><ul><li>slobodni nervni završeci – ćelije koje leže dublje ispod površine tela i sa njom su u vezi preko nastavaka; </li></ul><ul><li>sekundarne čulne ćelije – imaju samo sposobnost primanja, a ne i prenošenja nadražaja; prisutne su u većini čula kičmenjaka. </li></ul>
  3. 3. <ul><li>Prema vrsti draži koju primaju čula se dele na: </li></ul><ul><li>mehanička – primaju draži dodira, pritiska a takođe i zvučne i druge talase; </li></ul><ul><li>hemijska – primaju draži različitih hemijskih materija u gasovitom i tečnom stanju; </li></ul><ul><li>optička – primaju svetlosne draži, čulo vida </li></ul>
  4. 4. Mehanička čula <ul><li>taktilni organi (čulo dodira) – najrasprostranjenije i evolutivno najstarije čulo; </li></ul><ul><li>primaju draži iz spoljašnje sredine i unutrašnjih organa; </li></ul><ul><li>predstavljeni su ili slobodnim nervnim završecima ili sekundarnim čulnim ćelijama; </li></ul><ul><li>kod kičmenjaka postoje taktilna telašca koja reaguju na pritisak, temperaturu, bol; </li></ul>
  5. 7. <ul><li>bočni organi – kod vodenih kičmenjaka; nalaze se na glavi i duž bočnih linija tela; primaju nadražaje pokreta i strujanja vode, pomoću njih se orjentišu u kretanju kroz vodu (zaobilaženje predmeta); </li></ul>
  6. 8. <ul><li>infundibularni organ – postoji kod amfioksusa i riba; nalazi se na donjoj strani međumozga; služi za orjentaciju riba u pogledu dubine vode; </li></ul><ul><li>statički (ravnotežni) i slušni organi – objedinjeni su u zajednički stato-akustički aparat </li></ul>
  7. 9. Organi čula sluha i ravnoteže <ul><li>Smešteni su u unutrašnjem uhu. </li></ul><ul><li>čulo sluha </li></ul><ul><ul><li>U pužu je smešten Kortijev organ čije čulne ćelije primaju treperenja perilimfe. </li></ul></ul>
  8. 11. <ul><li>čulo ravnoteže </li></ul><ul><ul><li>Polukružni kanalići i puž su utopljeni u tečnosti (perilimfa) i ispunjeni su tečnošću (endolimfa). </li></ul></ul><ul><ul><li>U endolimfi polukružnih kanalića su kristali kalcijum-karbonata koji nadražuju čulne ćelije. </li></ul></ul>
  9. 13. <ul><li>Kod gmizavaca, ptica i sisara su se razvili i pomoćni delovi koji primaju i prenose zvučna treperenja – spoljašnje i srednje uho. </li></ul><ul><li>Spoljašnje uho se sastoji od ušne školjke i spoljašnjeg slušnog kanala koji se završava bubnom opnom. </li></ul><ul><li>Srednje uho obuhvata bubnu duplju sa bubnom opnom i tri slušne koščice. Čekić (malleus) je pričvršćen za bubnu opnu, a za njega je pokretno vezan nakovanj (incus). Između srednjeg i unutrašnjeg uha je ovalno okno na koje naleže uzengija (stapes). </li></ul><ul><li>Zvučna treperenja izazivaju treperenja bubne opne, pa se preko slušnih koščica i ovalnog okna prenose na perilimfu. </li></ul>
  10. 16. Čulo vida <ul><li>Oči kičmenjaka pripadaju mehurastom tipu i mogu biti: </li></ul><ul><li>neparne oči – ima ih mali broj kičmenjaka i to kao temeno (kolouste, neke ribe i gušteri) i pinealno oko (kod kolousta, a kod ostalih kičmenjaka je pretvoreno u epifizu); </li></ul><ul><li>parne oči </li></ul>
  11. 17. Parne oči <ul><li>Izgrađene su po tipu zatvorenog očnog mehura (očna jabučica). Očna jabučica obavijena je sa tri opne: </li></ul><ul><li>beonjačom – spoljašnja opna,koja na prednjem kraju obrazuje providnu rožnjaču; </li></ul><ul><li>sudovnjačom – bogata krvnim sudovima; na prednjem kraju obrazuje dužicu (različito obojena) koja na sredini ima otvor – zenicu; iza dužice leži očno sočivo; </li></ul>
  12. 18. <ul><li>mrežnjačom (retina) –unutrašnja opna; ona je najsloženiji deo oka; u njoj se nalaze čulne ćelije: </li></ul><ul><ul><li>štapići – odgovorni za razlikovanje svetlosti i tame; kod sisara su brojniji od čepića; </li></ul></ul><ul><ul><li>čepići – odgovorni za uočavanje boja i detalja predmeta; najviše ih ima u sredini mrežnjače (na liniji koja prolazi kroz centar oka) na mestu koje se zove žuta mrlja – mesto najoštrijeg vida. </li></ul></ul><ul><li>Na mestu gde očni nerv izlazi iz oka nema čulnih elemenata pa se to mesto naziva slepa mrlja . </li></ul>
  13. 22. Hemijska čula <ul><li>Pripadaju im čulo mirisa i ukusa. </li></ul>
  14. 23. Čulo mirisa (olfaktivni organi) <ul><li>Smešteno je u parnim nosnim (mirisnim) jamama. </li></ul><ul><li>Kod kopnenih kičmenjaka mirisne jame dobijaju i funkciju sprovođenja vazduha do pluća, pa se obrazuje nosno-ždrelni kanal koji povezuje mirisne organe sa usnom dupljom. </li></ul>
  15. 25. Čulo ukusa <ul><li>Predstavljeno je grupama sekundarnih čulnih ćelija koje zajedno sa potpornim ćelijama obrazuju tzv. gustativne kvržice. </li></ul><ul><ul><li>Kod riba su ove kvržice raspoređene po usnoj duplji, ždrelu pa čak i u koži na površini tela. </li></ul></ul><ul><ul><li>Kod suvozemnih kičmenjaka nalaze se samo na jeziku i nepcima, a kod sisara samo na jeziku. </li></ul></ul>
  16. 28. <ul><li>Postoje 4 osnovna osećaja ukusa: slanog, slatkog, gorkog i kiselog. </li></ul><ul><li>Najveća osetljivost za pojedine nadražaje vezana je za određene zone jezika – vrhom jezika se oseća slatko, a zadnjim krajem gorko itd. </li></ul>
  17. 29. <ul><li>Literatura </li></ul><ul><li>http://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culni_organi_ki%C4%8Dmenjaka </li></ul><ul><li>Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990. </li></ul><ul><li>Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd </li></ul><ul><li>Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001 </li></ul><ul><li>Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986 </li></ul><ul><li>Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997. </li></ul><ul><li>Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997. </li></ul><ul><li>Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989. </li></ul><ul><li>Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990. </li></ul><ul><li>Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001. </li></ul><ul><li>Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995 </li></ul>

×