Ćelija -uvod- -hemijski sastav-
Savremena podela živog sveta PET CARSTAVA <ul><li>C . MONERA </li></ul><ul><li>E. PROTISTA </li></ul><ul><li>A. GLJIVE (FU...
ЕВОЛУЦИЈА ЋЕЛИЈЕ ПРОКАРИОТЕ И ЕУКАРИОТЕ
<ul><li>Сунчев систем  настао пре око  4,6 милијарди  година .   </li></ul><ul><li>Појави живота на Земљи претходио дуг пе...
ПРОКАРИОТСКА И ЕУКАРИОТСКА ЋЕЛИЈА <ul><li>Све живе системе,  према сложености грађе , можемо поделити на :   </li></ul><ul...
<ul><li>Према сложености грађе ћелије сви целуларни организми се деле на : </li></ul><ul><ul><li>прокариоте </li></ul></ul...
Живи свет Према сложености грађе ацелуларни целуларни прокариоти бактерије еукариоти цијанобактерије гљиве биљке животиње ...
Definicija   <ul><li>Ćelija je osnovna gradivna i funkcionalana jedinica svakog živog bića, osim virusa. </li></ul>
Šematski prikaz životinjske ćelije
Šematski prikaz biljne ćelije
Šematski prikaz prokariotske ćelije
Zajedničke   osobine  ć elij a  svih tkiva <ul><li>rastenje  do veličine koja je karakteristična za datu vrstu ćelije; </l...
ĆELIJSKA TEORIJA <ul><li>svi organizmi su građeni od ćelija;  </li></ul><ul><li>ćelije su osnovne jedinice života na plane...
HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE
НЕОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ <ul><li>ВОДА </li></ul><ul><li>МАКРОЕЛЕМЕНТИ </li></ul><ul><ul><li>кисеоник, водоник, угљеник, азот, ф...
<ul><li>Mineralne materije organizam ne stvara sam, već ih unosi hranom. Radi razumevanja značaja ovih materija biće naved...
 
Molekulska formula: Strukturna formula: Modeli molekula: Voda
мала молекулска тежина  – течно стање захваљујући посебној структури молекула   ФИЗИЧКО – ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА ЈЕДИНСТВЕНА У ...
FIZIČKO  –  HEMIJSKA   SVOJSTVA   VODE Voda ima osobinu da se jonizuje – na H   i OH   jone.  U čistoj vodi broj H +  jo...
Uloge i značaj vode   <ul><li>univerzalni rastvarač  </li></ul><ul><li>idealan metabolički medijum   </li></ul><ul><li>ima...
Uloge i značaj vode Ona je univerzalni rastvarač  U vodi se rastvara najveći broj materija. Materije rastvorljive u vodi n...
ORGANSKA JEDINJENJA <ul><li>UGLJENI HIDRATI </li></ul><ul><ul><li>strukturni, energetski </li></ul></ul><ul><li>MASTI (LIP...
ЧЕТИРИ ГЛАВНА ТИПА МАКРОМОЛЕКУЛА КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ У ЋЕЛИЈИ БИО - МАКРО МОЛЕКУЛ ЕЛЕМЕНТИ МОНОМЕРИ (Градивни блокови) ПОЛИМЕР ...
UGLJENI HIDRATI <ul><li>MONOSAHARIDI </li></ul><ul><li>TRIOZE </li></ul><ul><li>PENTOZE </li></ul><ul><ul><li>riboza </li>...
 
 
 
 
 
 
 
 
 
HITIN
 
 
 
MASTI (LIPIDI) TRIGLICERIDI STEROIDI FOSFOLIPIDI
MASNE KISELINE
PROTEINI <ul><li>STRUKTURNI </li></ul><ul><ul><li>KERATIN </li></ul></ul><ul><li>ENZIMI (biokatalizatori) </li></ul><ul><u...
Opšta struktura amino kiselina A mino grupa  (-NH 2 )  Karboksilna grupa  (-COOH) -R  ostatak  ima različitu strukturu i o...
Пептидна веза N-  терминус С -  терминус
 
PRIMARNA STRUKTURA SEKUNDARNA STRUKTURA TERCIJARNA STRUKTURA Dva ili više polipeptidna lanca KVATERNERNA STRUKTURA Uvijeni...
 
 
Vodonične veze -  α   heliks β  paralelne ploče koordinatne veze metalnih jona hidrofobne veze elektrostatičke veze
<ul><li>PRIMARNA STRUKTURA   </li></ul><ul><ul><li>sekvenca AK ( broj,  redosled i  sadr žaj !!!) </li></ul></ul><ul><li>S...
 
Amino kiseline potrebne ljudskom telu esencijalne neesencijalne
Amino kiseline sa alifatičnim ostatkom
Amino kiseline sa aromatičnim ostatkom
Amino kiseline sa ostatkom  koji sadrži sumpor
Amino kiseline sa alifatičnim ostatkom koji sadrži hidroksilnu grupu
Amino kiseline sa kiselinskim ostatkom i njihovi derivati
Amino kiseline sa baznim ostatkom
NUKLEINSKE KISELINE
Građa DNK <ul><li>Molekul DNK se sastoji iz dva komplementarna lanca nukleotida, odnosno od dva polinukleotidna lanca koji...
NUKLEOTID Dezoksiribonukleotid fosfat timin dezoksiriboza
Komplementarno sparivanje baznih parova A adenin C citozin T  timin G guanin
Vodonične veze Fosfodiestarske veze
 
Građa RNK <ul><li>RNK gradi 1 polinukleotidni lanac  </li></ul><ul><li>Nukleotid RNK se sastoji od: </li></ul><ul><ul><li>...
Postoje 3 tipa RNK: <ul><li>informaciona RNK (iRNK, mRNK - messenger) </li></ul><ul><li>ribozomalna RNK (rRNK) </li></ul><...
Razlike molekula RNK i DNK <ul><li>RNK </li></ul><ul><li>molekul je  jednolančan ,  </li></ul><ul><li>sadrži šećer  ribozu...
literatura <ul><li>http://www.bionet-skola.com/w/ Ć elija </li></ul><ul><li>http://www.bionet-skola.com/w/Hemijski_sastav_...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Citologija uvod, hemijski sastav, sept 2011

10,620
-1

Published on

Prezentacija za učenike Šeste, I i III razred

Published in: Education
0 Comments
8 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
10,620
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
4
Actions
Shares
0
Downloads
250
Comments
0
Likes
8
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Citologija uvod, hemijski sastav, sept 2011

  1. 1. Ćelija -uvod- -hemijski sastav-
  2. 2. Savremena podela živog sveta PET CARSTAVA <ul><li>C . MONERA </li></ul><ul><li>E. PROTISTA </li></ul><ul><li>A. GLJIVE (FUNGI) </li></ul><ul><li>B. BILJKE (PLANTAE) </li></ul><ul><li>D. ŽIVOTINJE (ANIMALIJA) </li></ul>
  3. 3. ЕВОЛУЦИЈА ЋЕЛИЈЕ ПРОКАРИОТЕ И ЕУКАРИОТЕ
  4. 4. <ul><li>Сунчев систем настао пре око 4,6 милијарди година . </li></ul><ul><li>Појави живота на Земљи претходио дуг период хемијске еволуције . </li></ul><ul><li>Прва ћелија настала је пре, отприлике, 3.5 или 4 милијарде година . </li></ul><ul><li>Пре око 1,6 милијарди година дошло до преласка прокариота у еукариотск е ћелије. </li></ul><ul><li>Данас је најприхватљивија симбиотска теорија која објашњава настанак еукариотских ћелија. </li></ul><ul><li>Еволуција ћелија је трајала од 3-4 милијарде година </li></ul>
  5. 5. ПРОКАРИОТСКА И ЕУКАРИОТСКА ЋЕЛИЈА <ul><li>Све живе системе, према сложености грађе , можемо поделити на : </li></ul><ul><ul><li>ацелуларне (нећелијске; јер је лат. а= не, без; celulla = ћелија) </li></ul></ul><ul><ul><li>целуларне (ћелијске). </li></ul></ul><ul><li>Под ацелуларним се подразумевају они организми који нису достигли ниво ћелијске грађе ( вируси ). </li></ul>
  6. 6. <ul><li>Према сложености грађе ћелије сви целуларни организми се деле на : </li></ul><ul><ul><li>прокариоте </li></ul></ul><ul><ul><li>еукариоте </li></ul></ul><ul><li>Прокариотама припадају бактерије и цијанобактерије (модрозелелне алге), </li></ul><ul><li>Еукариоте су сви остали једноћелијски и вишећелијски организми. </li></ul>
  7. 7. Живи свет Према сложености грађе ацелуларни целуларни прокариоти бактерије еукариоти цијанобактерије гљиве биљке животиње вируси
  8. 8. Definicija <ul><li>Ćelija je osnovna gradivna i funkcionalana jedinica svakog živog bića, osim virusa. </li></ul>
  9. 9. Šematski prikaz životinjske ćelije
  10. 10. Šematski prikaz biljne ćelije
  11. 11. Šematski prikaz prokariotske ćelije
  12. 12. Zajedničke osobine ć elij a svih tkiva <ul><li>rastenje do veličine koja je karakteristična za datu vrstu ćelije; </li></ul><ul><li>obavljanje određenih zadataka ( funkcija , uloga ); </li></ul><ul><li>primanje signala iz spoljašnje sredine na koje ćelija na određeni način odgovara; </li></ul><ul><li>život ćelije odvija se kroz cikluse koji se završavaju ili deobom ili ćelijskom smrću; pri deobi ćelija daje nove ćelije; </li></ul><ul><li>jedinstven hemijski sastav </li></ul><ul><li>jedinstvena građa (plazmamembrana, nasledni materijal, organele) </li></ul>
  13. 13. ĆELIJSKA TEORIJA <ul><li>svi organizmi su građeni od ćelija; </li></ul><ul><li>ćelije su osnovne jedinice života na planeti Zemlji. </li></ul><ul><li>svaka ćelija iz ćelije (lat. Omnis cellula e cellula ) - svaka ćelija nastala deobom prethodne ćelije, izuzev samog porekla života. </li></ul><ul><li>ćelija je osnovna jedinica građe živih bića </li></ul><ul><li>ćelija je funkcionalna jedinica jer je funkcija organizma rezultat aktivnosti samih ćelija; </li></ul><ul><li>ćelija može da obavi određenu ulogu, ali češće grupa ćelija (populacija ćelija) vrši određenu funkciju </li></ul><ul><li>svaka ćelija nastaje deobom prethodne postojeće ćelije; </li></ul><ul><li>nasledne informacije se prilikom deobe prenose sa ćelije na ćeliju; </li></ul><ul><li>ćelija je jedinica razmnožavanja, rastenja i razvića; život svakog organizma počinje od ćelije, čijim deobama, rastom i razvićem se razvija i celokupan organizam </li></ul><ul><li>ćelija ima sopstveni metabolizam </li></ul>
  14. 14. HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE
  15. 15. НЕОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ <ul><li>ВОДА </li></ul><ul><li>МАКРОЕЛЕМЕНТИ </li></ul><ul><ul><li>кисеоник, водоник, угљеник, азот, фосфор, натријум, калијум, калцијум, магнезијум, гвожђе </li></ul></ul><ul><li>МИКРОЕЛЕМЕНТИ </li></ul><ul><ul><li>јод, бакар, манган, кобалт, цинк </li></ul></ul><ul><li>КАТЈОНИ </li></ul><ul><ul><li>Na + , K + , Mg + + , Ca ++ </li></ul></ul><ul><li>АНЈОНИ </li></ul><ul><ul><li>Cl - , SO4 -- , PO4 3- </li></ul></ul>
  16. 16. <ul><li>Mineralne materije organizam ne stvara sam, već ih unosi hranom. Radi razumevanja značaja ovih materija biće navedene uloge nekih najbitnijih: </li></ul><ul><li>Fe (gvožđe) je veoma važan sastojak hemoglobina; nedostatak gvožđa u organizmu ometa normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što prouzrokuje malokrvnost – anemiju (mada za ovu bolest postoje i drugi uzroci) </li></ul><ul><li>Ca i P grade kalcijum-fosfate koji su glavni sastojci kostiju </li></ul><ul><li>S ulazi u sastav nekih aminokiselina </li></ul><ul><li>Na, K i Cl učestvuju u osmoregulaciji </li></ul><ul><li>F sprečava karijes zuba; </li></ul><ul><li>Co je sastavni deo vitamina B, K, A itd. </li></ul>
  17. 18. Molekulska formula: Strukturna formula: Modeli molekula: Voda
  18. 19. мала молекулска тежина – течно стање захваљујући посебној структури молекула ФИЗИЧКО – ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА ЈЕДИНСТВЕНА У ПРИРОДИ поларност молекула – ковалентна веза са асиметричном дистрибуцијом електрона максимална густина на 4°С висока специфична топлота - прима огромну количину топлоте уз мало повећање температуре висок топлотни капацитет - топлотни изолатор висок површински напон - кохезија и адхезија; капиларност кристална структура чврстог агрегатног стања - лед лакши од воде због велике запремине
  19. 20. FIZIČKO – HEMIJSKA SVOJSTVA VODE Voda ima osobinu da se jonizuje – na H  i OH  jone. U čistoj vodi broj H + jona je jednak broju jona OH - . Rastvor koji ima više jona H + je kiseo, dok je rastvor sa više jona OH - bazan. Kiseli rastvor ima pH manji od 7, bazni iznad 7, dok je neutralan sa pH=7. Molekul vode je polaran – grade se vodonične veze Molekul vode se sastoji od dva atoma vodonika, koji donose po jedan elektron atomu kiseonikaka sa šest elektrona, čineći kovalentnu vezu. Međutim, elektroni se kreću bliže atomu kiseonikaka, pa taj deo molekula poseduje nagativni naboj (dipolni momenat), a onaj deo s atomima vodonika je pozitivan Voda poseduje veliki kapacitet primanja toplote (specifična toplota) Radi savladavanja vodonikovih veza mora se utrošiti mnogo veća količina toplote pri promeni agregatnog stanja. Voda se greje i hladi pet puta sporije od kopna, što znatno utiče na klimu. Voda je najgušća na +4°C; pri smrzavanju dolazi do širenja, a ne skupljanja vode Led je lakši od vode i hvata se samo na površini. To omogućava organizmima koji žive ispod da prežive hladnu zimu. Ako bi se voda skupljala, led bi bio teži i tonuo bi. Postepeno bi se sva voda pretvorila u led i Zemlja bi se na kraju potpuno zamrzla. Visok površinski napon Zbog niza vodoničnih veza, molekuli vode su čvrsto privučeni jedni drugima, pa je teško probiti površinu tečne vode (leti se mogu videti mnogi insekti kako hodaju preko površine raznih vodnih površina). Velika površinski napon vode je razlog da se voda zatvorena u cevčicama malog prečnika penje nagore (kapilarnost). Prodiranje vode u biljne sudove, kao i zadržavanje vode u malim pukotinama između čestica tla moguće je upravo zbog velikog površinskog napona.
  20. 21. Uloge i značaj vode <ul><li>univerzalni rastvarač </li></ul><ul><li>idealan metabolički medijum </li></ul><ul><li>ima osobinu da se jonizuje – na H  i O H  jone. </li></ul><ul><li>t ransportna uloga </li></ul><ul><li>termoregulacij a </li></ul><ul><li>osmoregulacij a </li></ul>
  21. 22. Uloge i značaj vode Ona je univerzalni rastvarač U vodi se rastvara najveći broj materija. Materije rastvorljive u vodi nazivaju se hidrofilne ( vole vodu ), a one koje se ne rastvaraju su hidrofobne ( boje se vode ). Idealni metabolički medijum Metabolizam je ukupan promet materije i energije . Sve hemijske reakcije u organizmu se odvijaju u uskom rasponu pH, između 6 i 8 (izuzetak je varenje u želucu čoveka i životinja, koje se odvija pri pH oko 2). Čista voda ima pH=7 (neutralna je). Transportna uloga vode Lako prenošenje materija koje se u njoj rastvaraju (aminokiseline, šećeri, proteini) kroz samu ćeliju i iz jedne ćelije u drugu. Voda ima ulogu i u termoregulaciji (održavanju stalne telesne temperature kod ptica i sisara). Znojenjem se snižava telesna temperatura. Oko 1,5 l vode za 24 časa čovek izgubi preko znoja. Kao bezbojna tečnost, voda propušta vidljivi deo Sunčevog spektra, a apsorbuje deo infracrvenog zračenja, pa je stoga dobar toplotni izolator. Voda učestvuje u osmoregulaciji (održavanje stalnog osmotskog pritiska) Kada u ćelijama čoveka, a pre svega u krvi, dođe do gubitka vode povećava se osmotski pritisak (pritisak soli rastvorenih u vodi), jer se povećala koncentracija soli. Krv zgusnuta za 1%, koja kroz kapilare pritiče u mozak, izvodi iz ravnoteže nervne ćelije centra u hipotalamusu. Sledi nekoliko nervnih reakcija i onda osetimo žeđ
  22. 23. ORGANSKA JEDINJENJA <ul><li>UGLJENI HIDRATI </li></ul><ul><ul><li>strukturni, energetski </li></ul></ul><ul><li>MASTI (LIPIDI)- </li></ul><ul><ul><li>energetski </li></ul></ul><ul><li>PROTEINI </li></ul><ul><ul><li>struktura, biokatalizatori </li></ul></ul><ul><li>NUKLEINSKE KISELINE </li></ul><ul><ul><li>nasledna informacija </li></ul></ul>
  23. 24. ЧЕТИРИ ГЛАВНА ТИПА МАКРОМОЛЕКУЛА КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ У ЋЕЛИЈИ БИО - МАКРО МОЛЕКУЛ ЕЛЕМЕНТИ МОНОМЕРИ (Градивни блокови) ПОЛИМЕР ПРИМЕР УЛОГА Угљени хидрати C, H, O М оносахариди Прости шећери (10) п оли сахарид с кроб, гликоген, целулоза, хитин Депои енергије, структурна (ћелијски зидови, егзоскелет) Липиди C, H, O , Р Масне киселине (10) и глицерол / м асти, уља, стероиди, фосфо липиди Депои енергије, структурна (ћелијска мембрана) Протеини C, H, O, N, S Амино киселине (20) поли пептид Кератин, пепсин, инсулин Структурна Ензими Хормони Антитела Нуклеинске киселине C, H, O, P , N Нуклеотиди (5) полинуклеотид DNA, RNA Информациона
  24. 25. UGLJENI HIDRATI <ul><li>MONOSAHARIDI </li></ul><ul><li>TRIOZE </li></ul><ul><li>PENTOZE </li></ul><ul><ul><li>riboza </li></ul></ul><ul><ul><li>dezoksiriboza </li></ul></ul><ul><li>HEKSOZE </li></ul><ul><ul><li>GLUKOZA </li></ul></ul><ul><ul><li>FRUKTOZA </li></ul></ul><ul><ul><li>galaktoza </li></ul></ul><ul><li>DISAHARIDI </li></ul><ul><li>MALTOZA </li></ul><ul><li>SAHAROZA </li></ul><ul><li>laktoza </li></ul><ul><li>POLISAHARIDI </li></ul><ul><li>STRUKTURNI </li></ul><ul><ul><li>CELULOZA - biljke </li></ul></ul><ul><ul><li>HITIN - životinje </li></ul></ul><ul><li>REZERVNI </li></ul><ul><ul><li>SKROB - biljke </li></ul></ul><ul><ul><li>GLIKOGEN - životinje </li></ul></ul>
  25. 35. HITIN
  26. 39. MASTI (LIPIDI) TRIGLICERIDI STEROIDI FOSFOLIPIDI
  27. 40. MASNE KISELINE
  28. 41. PROTEINI <ul><li>STRUKTURNI </li></ul><ul><ul><li>KERATIN </li></ul></ul><ul><li>ENZIMI (biokatalizatori) </li></ul><ul><ul><li>AMILAZA </li></ul></ul><ul><li>HORMONI </li></ul><ul><ul><li>INSULIN </li></ul></ul><ul><li>ANTITELA </li></ul><ul><ul><li>IMUNOGLOBULINI </li></ul></ul>
  29. 42. Opšta struktura amino kiselina A mino grupa (-NH 2 ) Karboksilna grupa (-COOH) -R ostatak ima različitu strukturu i osobine (rastvorljivost, naelektrisanje, elementarni sastav)
  30. 43. Пептидна веза N- терминус С - терминус
  31. 45. PRIMARNA STRUKTURA SEKUNDARNA STRUKTURA TERCIJARNA STRUKTURA Dva ili više polipeptidna lanca KVATERNERNA STRUKTURA Uvijeni lanac - β paralelne ploče - α heliks - nepravilno klupče linearna sekvenca amino kiselina
  32. 48. Vodonične veze - α heliks β paralelne ploče koordinatne veze metalnih jona hidrofobne veze elektrostatičke veze
  33. 49. <ul><li>PRIMARNA STRUKTURA </li></ul><ul><ul><li>sekvenca AK ( broj, redosled i sadr žaj !!!) </li></ul></ul><ul><li>SEKUNDARNA STRUKTURA </li></ul><ul><ul><li>α heliks, β paralelne ploče , nasumično klupče </li></ul></ul><ul><li>TERCIJARNA STRUKTURA </li></ul><ul><ul><li>linearni ili globularni </li></ul></ul><ul><ul><li>N ativna konformacija – funkcionalni oblik </li></ul></ul><ul><ul><li>N arušava se DENATURACIJOM </li></ul></ul><ul><li>KVERTENERNA STRUKTURA </li></ul><ul><ul><li>više subjedinica </li></ul></ul>
  34. 51. Amino kiseline potrebne ljudskom telu esencijalne neesencijalne
  35. 52. Amino kiseline sa alifatičnim ostatkom
  36. 53. Amino kiseline sa aromatičnim ostatkom
  37. 54. Amino kiseline sa ostatkom koji sadrži sumpor
  38. 55. Amino kiseline sa alifatičnim ostatkom koji sadrži hidroksilnu grupu
  39. 56. Amino kiseline sa kiselinskim ostatkom i njihovi derivati
  40. 57. Amino kiseline sa baznim ostatkom
  41. 58. NUKLEINSKE KISELINE
  42. 59. Građa DNK <ul><li>Molekul DNK se sastoji iz dva komplementarna lanca nukleotida, odnosno od dva polinukleotidna lanca koji se spiralno uvijaju i povezani su vodoničnim vezama. </li></ul><ul><li>Svaki nukleotid sastoji se iz tri molekula </li></ul><ul><ul><li>pentoza desoksiriboza </li></ul></ul><ul><ul><li>azotna baza (purinske: adenin i guanin i pirimidinske: citozin i timin) </li></ul></ul><ul><ul><li>fosforna kiselina ili fosfatna grupa </li></ul></ul>
  43. 60. NUKLEOTID Dezoksiribonukleotid fosfat timin dezoksiriboza
  44. 61. Komplementarno sparivanje baznih parova A adenin C citozin T timin G guanin
  45. 62. Vodonične veze Fosfodiestarske veze
  46. 64. Građa RNK <ul><li>RNK gradi 1 polinukleotidni lanac </li></ul><ul><li>Nukleotid RNK se sastoji od: </li></ul><ul><ul><li>pentoze riboze </li></ul></ul><ul><ul><li>azotne baze (purinske: adenin i guanin; pirimidinske: citozin i uracil) </li></ul></ul><ul><ul><li>fosfatne grupe. </li></ul></ul>
  47. 65. Postoje 3 tipa RNK: <ul><li>informaciona RNK (iRNK, mRNK - messenger) </li></ul><ul><li>ribozomalna RNK (rRNK) </li></ul><ul><li>transportna RNK (tRNK) </li></ul>
  48. 66. Razlike molekula RNK i DNK <ul><li>RNK </li></ul><ul><li>molekul je jednolančan , </li></ul><ul><li>sadrži šećer ribozu u nukleotidima </li></ul><ul><li>umesto timina, sadrži uracil. </li></ul><ul><li>DNK </li></ul><ul><li>molekul je dvolančan , </li></ul><ul><li>sadrži šećer dezoksiribozu u nukleotidima </li></ul>
  49. 67. literatura <ul><li>http://www.bionet-skola.com/w/ Ć elija </li></ul><ul><li>http://www.bionet-skola.com/w/Hemijski_sastav_ ć elije </li></ul><ul><li>Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001 </li></ul><ul><li>Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000 </li></ul><ul><li>Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997 </li></ul><ul><li>Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, *Grafopan, Beograd, 2001 </li></ul><ul><li>Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998. </li></ul>
  1. Gostou de algum slide específico?

    Recortar slides é uma maneira fácil de colecionar informações para acessar mais tarde.

×