Your SlideShare is downloading. ×
0
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Centralni nervni sistem

6,039

Published on

Published in: Education
1 Comment
2 Likes
Statistics
Notes
No Downloads
Views
Total Views
6,039
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
208
Comments
1
Likes
2
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  1. CNS
  2. <ul><li>Anatomski, nervni sistem se deli na </li></ul><ul><ul><li>centralni i </li></ul></ul><ul><ul><li>periferni. </li></ul></ul><ul><li>Centralni nervni sistem (CNS) čine </li></ul><ul><ul><li>mozak i kičmena moždina, a </li></ul></ul><ul><li>Periferni nervni sistem čine </li></ul><ul><ul><li>periferni senzorni receptori, </li></ul></ul><ul><ul><li>nervi i </li></ul></ul><ul><ul><li>periferne ganglije. </li></ul></ul>
  3. <ul><li>Funkcionalno se nervni sistem deli na </li></ul><ul><ul><li>somatski i </li></ul></ul><ul><ul><li>autonomni. </li></ul></ul><ul><li>Somatski nervni sistem je odgovoran za izvođenje voljnih pokreta i somatskih refleksa, za somatski senzibilitet i višu nervnu delatnost. </li></ul><ul><li>Autonomni nervni sistem reguliše rad unutrašnjih organa. </li></ul>
  4. CENTRALNI NERVNI SISTEM <ul><li>KIČMENA MOŽDINA ( medulla spinalis ) </li></ul><ul><li>MOZAK ( encephalon ) </li></ul><ul><ul><li>PRODUŽENA MOŽDINA ( medulla oblongata ili myelencephalon ) </li></ul></ul><ul><ul><li>ZADNJI MOZAK ( metencephalon ) sa MALIM MOZGOM ( cerebellum ) </li></ul></ul><ul><ul><li>SREDNJI MOZAK ( mesencephalon ) </li></ul></ul><ul><ul><li>MEĐUMOZAK ( diencephalon ) </li></ul></ul><ul><ul><li>VELIKI MOZAK ( telencephalon ili cerebrum ) </li></ul></ul>
  5. Centralni nervni sistem: mozak kičmena moždina Periferni nervni sistem: periferni nervi
  6.  
  7. diencephalon medulla spinalis mesencephalon encephalon telencephalon cerebellum medulla oblongata
  8. NERVNI CENTAR <ul><li>Grupe nervnih ćelija u sastavu CNS-a anatomski organizovane u JEDRA (nema veze sa ćelijskim jedrom) </li></ul><ul><li>Regulišu pojedine funkcije organizma: </li></ul><ul><ul><li>Nervni centri refleksa u kičmenoj moždini </li></ul></ul><ul><ul><li>Apneustički centar u produženoj mioždini </li></ul></ul>
  9.  
  10. Centralna sinapsa <ul><li>Glavni tip sinapsi u nervnom sistemu. </li></ul><ul><li>Komunikacija između dve ćelije, koje mogu biti jako udaljene, obavlja se posredstvom hemijske supstance neurotransmitera . </li></ul><ul><ul><li>Nervna ćelija koja produkuje i oslobađa neurotransmiter je presinaptička ćelija. </li></ul></ul><ul><ul><li>Ćelija koja preko specifičnih receptora vezuje oslobođeni transmiter je postsinaptička ćelija. </li></ul></ul>
  11.  
  12. Nikotinski receptor ACh Na + K +
  13. <ul><li>Kao efekat vezivanja neurotransmitera nastaje promena propustljivosti postsinaptičke membrane za određene jone i lokalna promena membranskog potencijala . </li></ul><ul><li>Generišu se ekscitatorni (EPSP) ili inhibitorni (IPSP) postsinaptički potencijal. </li></ul>
  14. EPSP ekscitatorni postsinaptički potencijal <ul><li>nastaje kao posledica otvaranja kanala za male katjone </li></ul><ul><li>ulazak natrijumovih jona veći od izlaska kalijumovih jona iz ćelije </li></ul><ul><li>Psledica </li></ul><ul><ul><li>depolarizacija postsinaptičke membrane . </li></ul></ul><ul><ul><li>povećanje ekscitabilnosti postsinaptičke ćelije. </li></ul></ul>
  15. EPSP
  16. IPSP inhibitorni postsinaptički potencijal <ul><li>Nastaje kao posledica povećanja permeabiliteta membrane za kalijumove i hloridne jone , </li></ul><ul><li>Posledica: </li></ul><ul><ul><li>hiperpolarizacija membrane </li></ul></ul><ul><ul><li>smanjenje ekscitabilnosti postsinaptičke ćelije. </li></ul></ul>
  17. IPSP
  18. Razlike između EPSP i akcionog potencijala: <ul><li>EPSP je samo smanjenje membranskog potencijala, a ne inverzija naelektrisanja kao pri akcionom potencijalu </li></ul><ul><li>Amplituda EPSP je srazmerna intenzitetu nadražaja i predstavlja gradirani odgovor, dok je akcioni potencijal odgovor po tipu “sve ili ništa” </li></ul><ul><li>EPSP nema refraktarne periode i zato se mogu sumirati </li></ul><ul><li>EPSP se membranom neurona prostire pasivno, elektrotonično </li></ul>
  19. SUMIRANJE POSTSINAPTIČKIH POTENCIJALA <ul><li>Soma i dendriti sadrže veliki broj receptora za različite neurotransmitere i mogu istovremeno da primaju i ekscitatorne i inhibitorne uticaje. </li></ul><ul><li>Odluka o tome da li će se generisati akcioni potencijal donosi se na membrani aksonskog brežuljka algebarskim sabiranjem svih postsinaptičkih potencijala . </li></ul><ul><li>Ako je rezultat depolarizacije membrane doveo do nivoa praga, akcioni potencijal će se generisati. </li></ul>
  20.  
  21.  
  22.  
  23. <ul><li>Sabiranje postsinaptičkih potencijala vrši se: </li></ul><ul><li>Vremenskom sumacijom </li></ul><ul><li>Prostornom sumacijom </li></ul><ul><ul><li>Vremenska sumacija podrazumeva sabiranje postsinaptičkih potencijala koji nastaju kao posledica frekventne stimulacije jednog sinaptičkog ulaza. </li></ul></ul><ul><ul><li>Prostorna sumacija se odigrava kada se istovremeno aktivira više sinaptičkih ulaza. </li></ul></ul>
  24. Vremenska sumacija Prostorna sumacija
  25. NEUROTRANSMITERI <ul><li>Neurotransmiter je supstanca koju jedan neuron oslobađa u sinaptičku pukotinu i koja na specifičan način utiče na aktivnost druge ćelije. </li></ul><ul><li>Neurotransmiteri se svrstavaju u tri grupe: </li></ul><ul><li>Klasični transmiteri ili transmiteri male molekulske težine </li></ul><ul><li>Neuroaktivni peptidi </li></ul><ul><li>Purini </li></ul>
  26. <ul><li>Klasični transmiteri ili transmiteri male molekulske težine </li></ul><ul><li>acetilholin, </li></ul><ul><li>biogeni amini </li></ul><ul><li>aminokiseline transmiteri </li></ul>
  27.  
  28. Acetilholin <ul><li>široko zastupljen u nervnom sistemu </li></ul><ul><li>transmiter je i nervno-mišićne sinapse u somatskom nervnom sistemu </li></ul><ul><li>Od receptora na postsinaptičkoj ćeliji zavisiće efekat ACh </li></ul><ul><li>ACh deluje preko dva tipa receptora : </li></ul><ul><ul><li>Nikotinskih receptora (efekat aktivacije nikotinskih receptora je uvek ekscitacija ) </li></ul></ul><ul><ul><li>Muskarinskih receptora (u zavisnosti od podtipa muskarinskog receptora ACh može da izazove sporu depolarizaciju ili hiperpolarizaciju) </li></ul></ul>
  29. Holinergični nikotinski receptori ili nACh receptori se nalaze na motornoj ploči skeletnih mišića. Ovde je ACh EKSCITATORAN ekscitatorni, vezuju i nikotin ekscitatorni, vezuju i muskarin inhibitorni, vezuju i muskarin Holinergični muskarinski receptori ili mACh receptori se nalaze u CNS-u i na efektornim organima parasimpatikusa. Ovde je ACh EKSCITATORAN Drugi tip holinergičnih muskarinskih receptora ili mACh receptora se nalaze u CNS-u i u srcu. Ovde je ACh INHIBITORAN Nikotinski receptor za ACh Muskarinski receptor za ACh Muskarinski receptor za ACh
  30. Biogeni amini <ul><li>Transmiteri koji imaju amino grupu u molekulu. </li></ul><ul><li>U biogene amine spadaju </li></ul><ul><li>kateholamini </li></ul><ul><li>serotonin </li></ul><ul><li>histamin </li></ul>
  31. Kateholamini <ul><li>Kateholamini su: </li></ul><ul><li>Dopamin </li></ul><ul><li>Noradrenalin (norepinefrin) </li></ul><ul><li>Adrenalin (epinefrin) </li></ul><ul><li>Osnovu molekula čini kateholski prsten (3,4-dihidroksibenzenski prsten) </li></ul>
  32. <ul><li>Noradrenalin (NE) i adrenalin se vezuju za dva tipa receptora: </li></ul><ul><ul><li>Alfa adrenergične receptore </li></ul></ul><ul><ul><li>Beta adrenergične receptore </li></ul></ul><ul><li>Oba tipa adrenergičnih receptora imaju po dva podtipa: to su alfa-1 i alfa-2 i beta-1 i beta-2 receptori. </li></ul>
  33. NE deluje na α 1 receptore izazivajući sporu EKSCITACIJU i kontrkciju glatke muskulature. α 1 receptori se nalaze na krvnim sudovima kože sluzokože i unutrašnjih organa. NE deluje na β 1 receptore srca izazivajući sporu EKSCITACIJU . Povećavaju se frekvenca srčanog rada i snaga kontrakcija. NE deluje na β 2 receptore srca izazivajući sporu INHIBICIJU . Glatka muskulatura se opušta. β 2 receptori se nalaze u disajnim putevima, krvnim sudovima mišića i srca i efektorima simpatikusa. Adrenergični receptori
  34. Aminokiseline transmiteri <ul><li>Glicin </li></ul><ul><li>Gama-amino buterna kiselina (GABA) </li></ul><ul><li>L-Glutaminska kiselina </li></ul><ul><li>L-Asparaginska kiselina </li></ul><ul><li>Glicin i GABA su inhibitorni neurotransmiteri </li></ul><ul><li>Asparaginska i glutaminska kiselina su ekscitatorni transmiteri. </li></ul>
  35. <ul><li>Neuroaktivni peptidi </li></ul><ul><li>Oni se vrlo često nalaze kao kotransmiteri u istim aksonskim završecima sa klasičnim i pri oslobađanju verovatno modulišu sinaptičku aktivnost izazvanu klasičnim transmiterom. </li></ul><ul><li>Poznatiji neuropeptidi su supstancija P i enkefalin zatim peptidi neurohipofize , somatostatini itd </li></ul>
  36. <ul><li>Purinski transmiteri </li></ul><ul><li>U ovu grupu spadaju </li></ul><ul><ul><li>ATP i </li></ul></ul><ul><ul><li>produkti njegove hidrolize: </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>adenozindifosfat (ADP), </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>adenozinmonofosfat i </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>adenozin </li></ul></ul></ul>
  37. Funkcionalna organizacija CNS-a
  38. MEĐUSOBNI ODNOSI NEURONA <ul><li>Odnos između neurona može biti: </li></ul><ul><ul><li>Divergentan </li></ul></ul><ul><ul><li>Konvergentan </li></ul></ul><ul><ul><li>Lančani </li></ul></ul>
  39. Divergencija <ul><li>Podrazumeva prenošenje nervnog impulsa sa jednog presinaptičkog na veći broj postsinaptčkih neurona. </li></ul><ul><li>Ovakvim vezama se postiže prostorna amplifikacija signala i istovremeno prenošenje informacije u različite delove CNS. </li></ul><ul><li>Divergencija je široko zastupljena i u senzornom i u motornom sistemu. </li></ul>
  40. Divergencija
  41. Konvergencija <ul><li>je takav odnos između neurona u kome jedan neuron prima informacije sa većeg broja drugih neurona. </li></ul><ul><li>Tipičan primer konvergencije susreće se na nivou some motornog neurona kičmene moždine na kojoj se sustiču informacije sa nekoliko hiljada aksonskih završetaka. </li></ul>
  42. Konvergencija
  43. Lančane veze <ul><li>su najsloženiji tip neuronskih veza. One se ostvaruju preko interneurona i zavise od građe i rasporeda interneurona. </li></ul><ul><li>Mogu da budu: </li></ul><ul><ul><li>paralelne i </li></ul></ul><ul><ul><li>oscilatorne. </li></ul></ul>
  44. <ul><li>Paralelne </li></ul><ul><li>U paralelnim vezama su između senzornog i motornog neurona umetnuti paralelni lanci interneurona različitih dužina. </li></ul><ul><li>Ovakvim vezama se postiže produžavanje ekscitacije motornog neurona, tj. vremenska amplifikacija signala. </li></ul>
  45. <ul><li>Oscilatorne veze ili reverberacijski krugovi </li></ul><ul><li>Ostvaruju se preko povratnih kolaterala aksona koje direktno, ili preko interneurona, stupaju u sinapsu sa somom sopstvenog ili nekog prethodnog neurona u lanac. </li></ul><ul><li>Ovakve veze omogućavaju kruženje signala u trajanju od nekoliko minuta pa do nekoliko časova. </li></ul>
  46. Oscilatorne veze ili reverberacijski krugovi + + + +
  47. TIPOVI INHIBICIJE U NERVNOM SISTEMU <ul><li>Inhibicija je fenomen bez koga se ne m о že zamisliti funkcionisanje nervong sistema. </li></ul><ul><li>Postoje tri osnovna tipa inhibicije u nervnom sistemu: </li></ul><ul><li>Postsinaptička inhibicija, </li></ul><ul><li>Presinaptička inhibicija, </li></ul><ul><li>Inhibicija povratnom spregom </li></ul>
  48. <ul><li>Postsinaptička inhibicija se ostvaruje direktnim inhibitornim delovanjem presinaptičkog neurona na postsinaptički, preko inhibitornog neurotransmitera, na primer, G A BA ili glicina , koji na postsinaptičkoj membrani izazivaju generisanje IPSP. </li></ul><ul><li>U presinapti čkoj inhibiciji se smanjuje količina transmitera koji se oslobađa u sinapti č ku pukotinu, dok se svojstva postsinaptičke membrane ne menjaju. </li></ul>
  49. <ul><li>Inhibicija povratnom spregom ili Renšo (Renshaw) inhibicija </li></ul><ul><li>najjasnije je izražena kod motornih neurona </li></ul><ul><li>Od aksona motornog neurona odvaja se kolaterala koja aktivira jedan inhibitorni interneuron (Renšo ćelija). </li></ul><ul><li>Akson ovog interneurona stupa u sinapsu sa somom istog motornog neurona i inhibira njegovu aktivnost. </li></ul><ul><li>Takav neuronski aranžman obazbeđuje prenošenje slabe i umerene aktivnosti motornog neurona na mišić, a sprečava preteranu aktivnost motornog neurona koja bi mogla da dovede do hiperaktivnosti ili konvulzija mišića. </li></ul>
  50. Inhibicija povratnom spregom + + + -

×