Centralni nervni sistem

25,017 views

Published on

Published in: Education
3 Comments
11 Likes
Statistics
Notes
No Downloads
Views
Total views
25,017
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
39
Actions
Shares
0
Downloads
418
Comments
3
Likes
11
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Centralni nervni sistem

  1. 1. CNS
  2. 2. CENTRALNI NERVNI SISTEM <ul><li>KIČMENA MOŽDINA ( medulla spinalis ) </li></ul><ul><li>MOZAK ( encephalon ) </li></ul><ul><ul><li>PRODUŽENA MOŽDINA ( medulla oblongata ili myelencephalon ) </li></ul></ul><ul><ul><li>ZADNJI MOZAK ( metencephalon ) sa MALIM MOZGOM ( cerebellum ) </li></ul></ul><ul><ul><li>SREDNJI MOZAK ( mesencephalon ) </li></ul></ul><ul><ul><li>MEĐUMOZAK ( diencephalon ) </li></ul></ul><ul><ul><li>VELIKI MOZAK ( telencephalon ili cerebrum ) </li></ul></ul>
  3. 3. Centralni nervni sistem: mozak kičmena moždina Periferni nervni sistem: periferni nervi
  4. 5. diencephalon medulla spinalis mesencephalon encephalon telencephalon cerebellum medulla oblongata
  5. 6. NERVNI CENTAR <ul><li>Grupe nervnih ćelija u sastavu CNS-a anatomski organizovane u JEDRA (nema veze sa ćelijskim jedrom) </li></ul><ul><li>Regulišu pojedine funkcije organizma: </li></ul><ul><ul><li>Nervni centri refleksa u kičmenoj moždini </li></ul></ul><ul><ul><li>Apneustički centar u produženoj mioždini </li></ul></ul>
  6. 7. Centralna sinapsa <ul><li>Sinapsa je funkcionalna veza između jedne nervne ćelije i druge ćelije. </li></ul><ul><li>U CNS druga ćelija je, takođe, neuron, dok u perifernom nervnom sistemu to je mišićna ili žlezdana ćelija. </li></ul><ul><li>Postoje dva tipa sinapsi: </li></ul><ul><ul><li>Električne sinapse </li></ul></ul><ul><ul><li>Hemijske sinapse </li></ul></ul>
  7. 9. Električne sinapse <ul><li>su manje zastupljene u nervnom sistemu. One se ostvaruju između dva neurona u neposrednoj blizini. </li></ul><ul><li>Membrane tih ćelija su u direktnom kontaktu preko proteinskog mostića koneksona u čijem se centru nalazi kanal. </li></ul><ul><li>Ove sinapse lako prenose akcione potencijale, ali i male molekule. </li></ul>
  8. 12. Hemijske sinapse <ul><li>Glavni tip sinapsi u nervnom sistemu. </li></ul><ul><li>Komunikacija između dve ćelije, koje mogu biti jako udaljene, obavlja se posredstvom hemijske supstance neurotransmitera . </li></ul><ul><ul><li>Nervna ćelija koja produkuje i oslobađa neurotransmiter je presinaptička ćelija. </li></ul></ul><ul><ul><li>Ćelija koja preko specifičnih receptora vezuje oslobođeni transmiter je postsinaptička ćelija. </li></ul></ul>
  9. 14. <ul><li>Neurotransmiter se u presinaptičkoj ćeliji uvek nalazi deponovan u aksonskom završetku. </li></ul><ul><li>Pod uticajem akcionog potencijala pristiglog u aksonski završetak dolazi do procesa egzocitoze kojim se sadržaj vezikule oslobađa u usku sinaptičku pukotinu . </li></ul><ul><li>Za proces egzocitoze je neophodan jonski kalcijum i energija . </li></ul>
  10. 15. Nikotinski receptor ACh Na + K +
  11. 16. <ul><li>Transmiter se zatim vezuje za svoje receptore na postsinaptičkoj membrani. </li></ul><ul><li>Kao efekat vezivanja neurotransmitera nastaje promena propustljivosti postsinaptičke membrane za određene jone i lokalna promena membranskog potencijala . </li></ul><ul><li>Generišu se ekscitatorni (EPSP) ili inhibitorni (IPSP) postsinaptički potencijal. </li></ul>
  12. 17. EPSP ekscitatorni postsinaptički potencijal <ul><li>nastaje kao posledica otvaranja kanala za male katjone </li></ul><ul><li>ulazak natrijumovih jona veći od izlaska kalijumovih jona iz ćelije </li></ul><ul><li>Psledica </li></ul><ul><ul><li>depolarizacija postsinaptičke membrane . </li></ul></ul><ul><ul><li>povećanje ekscitabilnosti postsinaptičke ćelije. </li></ul></ul>
  13. 18. EPSP
  14. 19. IPSP inhibitorni postsinaptički potencijal <ul><li>Nastaje kao posledica povećanja permeabiliteta membrane za kalijumove i hloridne jone , </li></ul><ul><li>Posledica: </li></ul><ul><ul><li>hiperpolarizacija membrane </li></ul></ul><ul><ul><li>smanjenje ekscitabilnosti postsinaptičke ćelije. </li></ul></ul>
  15. 20. IPSP
  16. 21. Razlike između EPSP i akcionog potencijala: <ul><li>EPSP je samo smanjenje membranskog potencijala, a ne inverzija naelektrisanja kao pri akcionom potencijalu </li></ul><ul><li>Amplituda EPSP je srazmerna intenzitetu nadražaja i predstavlja gradirani odgovor, dok je akcioni potencijal odgovor po tipu “sve ili ništa” </li></ul><ul><li>EPSP nema refraktarne periode i zato se mogu sumirati </li></ul><ul><li>EPSP se membranom neurona prostire pasivno, elektrotonično </li></ul>
  17. 22. SUMIRANJE POSTSINAPTIČKIH POTENCIJALA <ul><li>Soma i dendriti sadrže veliki broj receptora za različite neurotransmitere i mogu istovremeno da primaju i ekscitatorne i inhibitorne uticaje. </li></ul><ul><li>Odluka o tome da li će se generisati akcioni potencijal donosi se na membrani aksonskog brežuljka algebarskim sabiranjem svih postsinaptičkih potencijala . </li></ul><ul><li>Ako je rezultat depolarizacije membrane doveo do nivoa praga, akcioni potencijal će se generisati. </li></ul>
  18. 26. <ul><li>Sabiranje postsinaptičkih potencijala vrši se: </li></ul><ul><li>Vremenskom sumacijom </li></ul><ul><li>Prostornom sumacijom </li></ul><ul><ul><li>Vremenska sumacija podrazumeva sabiranje postsinaptičkih potencijala koji nastaju kao posledica frekventne stimulacije jednog sinaptičkog ulaza. </li></ul></ul><ul><ul><li>Prostorna sumacija se odigrava kada se istovremeno aktivira više sinaptičkih ulaza. </li></ul></ul>
  19. 27. Vremenska sumacija Prostorna sumacija
  20. 28. NEUROTRANSMITERI <ul><li>Neurotransmiter je supstanca koju jedan neuron oslobađa u sinaptičku pukotinu i koja na specifičan način utiče na aktivnost druge ćelije. </li></ul><ul><li>Neurotransmiteri se svrstavaju u tri grupe: </li></ul><ul><li>Klasični transmiteri ili transmiteri male molekulske težine </li></ul><ul><li>Neuroaktivni peptidi </li></ul><ul><li>Purini </li></ul>
  21. 29. <ul><li>Klasični transmiteri ili transmiteri male molekulske težine </li></ul><ul><li>acetilholin, </li></ul><ul><li>biogeni amini </li></ul><ul><li>aminokiseline transmiteri </li></ul>
  22. 31. Acetilholin <ul><li>široko zastupljen u nervnom sistemu </li></ul><ul><li>transmiter je i nervno-mišićne sinapse u somatskom nervnom sistemu </li></ul><ul><li>Od receptora na postsinaptičkoj ćeliji zavisiće efekat ACh </li></ul><ul><li>ACh deluje preko dva tipa receptora : </li></ul><ul><ul><li>Nikotinskih receptora (efekat aktivacije nikotinskih receptora je uvek ekscitacija ) </li></ul></ul><ul><ul><li>Muskarinskih receptora (u zavisnosti od podtipa muskarinskog receptora ACh može da izazove sporu depolarizaciju ili hiperpolarizaciju) </li></ul></ul>
  23. 32. Holinergični nikotinski receptori ili nACh receptori se nalaze na motornoj ploči skeletnih mišića. Ovde je ACh EKSCITATORAN ekscitatorni, vezuju i nikotin ekscitatorni, vezuju i muskarin inhibitorni, vezuju i muskarin Holinergični muskarinski receptori ili mACh receptori se nalaze u CNS-u i na efektornim organima parasimpatikusa. Ovde je ACh EKSCITATORAN Drugi tip holinergičnih muskarinskih receptora ili mACh receptora se nalaze u CNS-u i u srcu. Ovde je ACh INHIBITORAN Nikotinski receptor za ACh Muskarinski receptor za ACh Muskarinski receptor za ACh
  24. 33. Biogeni amini <ul><li>Transmiteri koji imaju amino grupu u molekulu. </li></ul><ul><li>U biogene amine spadaju </li></ul><ul><li>kateholamini </li></ul><ul><li>serotonin </li></ul><ul><li>histamin </li></ul>
  25. 34. Kateholamini <ul><li>Kateholamini su: </li></ul><ul><li>Dopamin </li></ul><ul><li>Noradrenalin (norepinefrin) </li></ul><ul><li>Adrenalin (epinefrin) </li></ul><ul><li>Osnovu molekula čini kateholski prsten (3,4-dihidroksibenzenski prsten) </li></ul>
  26. 35. <ul><li>Noradrenalin (NE) i adrenalin se vezuju za dva tipa receptora: </li></ul><ul><ul><li>Alfa adrenergične receptore </li></ul></ul><ul><ul><li>Beta adrenergične receptore </li></ul></ul><ul><li>Oba tipa adrenergičnih receptora imaju po dva podtipa: to su alfa-1 i alfa-2 i beta-1 i beta-2 receptori. </li></ul>
  27. 36. NE deluje na α 1 receptore izazivajući sporu EKSCITACIJU i kontrkciju glatke muskulature. α 1 receptori se nalaze na krvnim sudovima kože sluzokože i unutrašnjih organa. NE deluje na β 1 receptore srca izazivajući sporu EKSCITACIJU . Povećavaju se frekvenca srčanog rada i snaga kontrakcija. NE deluje na β 2 receptore srca izazivajući sporu INHIBICIJU . Glatka muskulatura se opušta. β 2 receptori se nalaze u disajnim putevima, krvnim sudovima mišića i srca i efektorima simpatikusa. Adrenergični receptori
  28. 37. Aminokiseline transmiteri <ul><li>Glicin </li></ul><ul><li>Gama-amino buterna kiselina (GABA) </li></ul><ul><li>L-Glutaminska kiselina </li></ul><ul><li>L-Asparaginska kiselina </li></ul><ul><li>Glicin i GABA su inhibitorni neurotransmiteri </li></ul><ul><li>Asparaginska i glutaminska kiselina su ekscitatorni transmiteri. </li></ul>
  29. 38. <ul><li>Neuroaktivni peptidi </li></ul><ul><li>Oni se vrlo često nalaze kao kotransmiteri u istim aksonskim završecima sa klasičnim i pri oslobađanju verovatno modulišu sinaptičku aktivnost izazvanu klasičnim transmiterom. </li></ul><ul><li>Poznatiji neuropeptidi su supstancija P i enkefalin zatim peptidi neurohipofize , somatostatini itd </li></ul>
  30. 39. <ul><li>Purinski transmiteri </li></ul><ul><li>U ovu grupu spadaju </li></ul><ul><ul><li>ATP i </li></ul></ul><ul><ul><li>produkti njegove hidrolize: </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>adenozindifosfat (ADP), </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>adenozinmonofosfat i </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>adenozin </li></ul></ul></ul>
  31. 40. Funkcionalna organizacija CNS-a
  32. 41. MEĐUSOBNI ODNOSI NEURONA <ul><li>Odnos između neurona može biti: </li></ul><ul><ul><li>Divergentan </li></ul></ul><ul><ul><li>Konvergentan </li></ul></ul><ul><ul><li>Lančani </li></ul></ul>
  33. 42. Divergencija <ul><li>Podrazumeva prenošenje nervnog impulsa sa jednog presinaptičkog na veći broj postsinaptčkih neurona. </li></ul><ul><li>Ovakvim vezama se postiže prostorna amplifikacija signala i istovremeno prenošenje informacije u različite delove CNS. </li></ul><ul><li>Divergencija je široko zastupljena i u senzornom i u motornom sistemu. </li></ul>
  34. 43. Divergencija
  35. 44. Konvergencija <ul><li>je takav odnos između neurona u kome jedan neuron prima informacije sa većeg broja drugih neurona. </li></ul><ul><li>Tipičan primer konvergencije susreće se na nivou some motornog neurona kičmene moždine na kojoj se sustiču informacije sa nekoliko hiljada aksonskih završetaka. </li></ul>
  36. 45. Konvergencija
  37. 46. Lančane veze <ul><li>su najsloženiji tip neuronskih veza. One se ostvaruju preko interneurona i zavise od građe i rasporeda interneurona. </li></ul><ul><li>Mogu da budu: </li></ul><ul><ul><li>paralelne i </li></ul></ul><ul><ul><li>oscilatorne. </li></ul></ul>
  38. 47. <ul><li>Paralelne </li></ul><ul><li>U paralelnim vezama su između senzornog i motornog neurona umetnuti paralelni lanci interneurona različitih dužina. </li></ul><ul><li>Ovakvim vezama se postiže produžavanje ekscitacije motornog neurona, tj. vremenska amplifikacija signala. </li></ul>
  39. 48. <ul><li>Oscilatorne veze ili reverberacijski krugovi </li></ul><ul><li>Ostvaruju se preko povratnih kolaterala aksona koje direktno, ili preko interneurona, stupaju u sinapsu sa somom sopstvenog ili nekog prethodnog neurona u lanac. </li></ul><ul><li>Ovakve veze omogućavaju kruženje signala u trajanju od nekoliko minuta pa do nekoliko časova. </li></ul>
  40. 49. Oscilatorne veze ili reverberacijski krugovi + + + +
  41. 50. TIPOVI INHIBICIJE U NERVNOM SISTEMU <ul><li>Inhibicija je fenomen bez koga se ne m о že zamisliti funkcionisanje nervong sistema. </li></ul><ul><li>Postoje tri osnovna tipa inhibicije u nervnom sistemu: </li></ul><ul><li>Postsinaptička inhibicija, </li></ul><ul><li>Presinaptička inhibicija, </li></ul><ul><li>Inhibicija povratnom spregom </li></ul>
  42. 51. <ul><li>Postsinaptička inhibicija se ostvaruje direktnim inhibitornim delovanjem presinaptičkog neurona na postsinaptički, preko inhibitornog neurotransmitera, na primer, G A BA ili glicina , koji na postsinaptičkoj membrani izazivaju generisanje IPSP. </li></ul><ul><li>U presinapti čkoj inhibiciji se smanjuje količina transmitera koji se oslobađa u sinapti č ku pukotinu, dok se svojstva postsinaptičke membrane ne menjaju. </li></ul>
  43. 52. <ul><li>Inhibicija povratnom spregom ili Renšo (Renshaw) inhibicija </li></ul><ul><li>najjasnije je izražena kod motornih neurona </li></ul><ul><li>Od aksona motornog neurona odvaja se kolaterala koja aktivira jedan inhibitorni interneuron (Renšo ćelija). </li></ul><ul><li>Akson ovog interneurona stupa u sinapsu sa somom istog motornog neurona i inhibira njegovu aktivnost. </li></ul><ul><li>Takav neuronski aranžman obazbeđuje prenošenje slabe i umerene aktivnosti motornog neurona na mišić, a sprečava preteranu aktivnost motornog neurona koja bi mogla da dovede do hiperaktivnosti ili konvulzija mišića. </li></ul>
  44. 53. Inhibicija povratnom spregom + + + -

×