Biljni Organi
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Like this? Share it with your network

Share

Biljni Organi

on

  • 53,448 views

 

Statistics

Views

Total Views
53,448
Views on SlideShare
52,683
Embed Views
765

Actions

Likes
13
Downloads
900
Comments
5

11 Embeds 765

http://biologijakp.webs.com 579
http://www.slideshare.net 108
http://members.webs.com 42
http://biologijakp.weebly.com 16
http://www.weebly.com 9
http://bioogle.rs 3
https://www.facebook.com 2
http://webcache.googleusercontent.com 2
http://translate.googleusercontent.com 2
http://www.bioogle.rs 1
http://www.mojabiologija.in.rs 1
More...

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
  • Još kada bi moja draga koleginica napisala izvor teksta Bionet školu, bilo bi kako treba
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
  • ovo za koren je tačno ,ali koren može da bude osim osovinskog može biti :vretenast,repast,žiličast,
    osovinski koren je kod drevenastih biljaka
    vretenast je kod biljaka kao što su šangarepa i repa
    žiličast kao kao kod nekih trava
    repast kod biljaka kao rotkvica
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
  • Sajt je odlican. Ako imate nesto o lekovitoj biljci koja se zove Precica voleo bih da procitam. Pozz Damjan.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
  • hvala brate puno mi e pomoglo :D
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
  • Odlicno uradjeno!!Mnogo mi je pomoglo!
    Ako imate nesto o razmnozavanju biljaka postavite! Hvala!Pozdrav
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Biljni Organi Presentation Transcript

  • 1. Biljni organi
  • 2. Podela biljnih organa
    • Vegetativnih, koji održavaju biljku u životu:
    • koren,
    • stablo
    • list
    • reproduktivnih (generativnih) organa koji omogućavaju razmnožavanje jedinki i biološki opstanak vrste:
    • cvet - cvasti,
    • plod i
    • seme.
  • 3. Koren
    • Koren je osovinski vegetativni biljni organ
      • kojim se biljka pričvršćuje za podlogu i
      • upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. .
    • Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa čijom aktivnošću koren raste neprekidno tokom života.
      • Vegetaciona kupa je zaštićena korenskom kapom (kaliptrom) da se ne bi oštetila pri probijanju kroz podlogu
  • 4. Građa korena
    • Na korenu se morfološki razlikuje više delova (zona):
      • zona korenske kape
      • zona rastenja
      • zona izduživanja
      • zona apsorpcije
      • zona provođenja.
  • 5.
    • zona korenske kape
    • površinski sloj grade mrtve, osluznjavele ćelije koje se ljušte i tako smanjuju trenje pri rastu korena.
    • Ćelije korenske kape se stalno obnavljaju deobama ćelija vegetacione kupe
    • zona rastenja
    • deo vegetacione kupe
    • Koren deobama ovih ćelija raste.
    • zona korenskih dlaka
    • površinske ćelije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljišta.
    • zonu izduživanja
    • ćelije koje se izdužuju (rastu u dužinu) i čine
    Građa korena
  • 6. Zona korenske kape Zona rasta
  • 7. Anatomska građa korena
    • Ako se u zoni korenskih dlaka napravi poprečan presek korena, uočiće se njegova primarna građa:
      • na periferiji korena je rizodermis (epiblem),
      • višeslojna zona primarne kore i
      • u centru je centralni cilindar .
  • 8. PRIMARNA GRA Đ A KORENA Popre č ni presek korena iznad zone korenskih dlaka rizodermis (epiblem) centralni cilindar zona primarne kore
  • 9.
    • Rizodermis je površinski sloj mladih, vršnih delova korena. Ćelije ovog tkiva obrazuju korenske dlake kojima se upija voda i u njoj rastvorene mineralne materije.
    • Primarna kora je građena od više slojeva parenhimskih ćelija. Poslednji sloj kore, koji je naslonjen na centralni cilindar, sadrži ćelije propusnice. One propuštaju vodu sa mineralnim materijama, koju su upile ćelije rizodermisa, u centralni cilindar.
  • 10. Popre č ni presek radijalnog provodnog snopi ć a
    • Centralni cilindar se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema.
    • Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde između čijih zrakova su umetnuti elementi floema.
  • 11. Detalj radijalnog sprovodnog snopi ć a: 1. parenhim kore 2. endodermis 2a. ć elija propusnica 3. pericikl 4. ksilem 5. floem 2a
  • 12. Sekundarna građa korena I kora sa peridermom II kambijum III sekundarno drvo
  • 13. simplast apoplast Ćelijski zid Uzdu ž ni presek korena u zoni korenskih dlaka
  • 14. Korenov sistem
    • Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke.
    A. Osovinski korenov sistem Koren koji nastaje od korenka klice naziva se glavni koren (pravi koren). Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje bočne korenove, koji su obično slabije razvijeni od glavnog korena. Svi bočni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem . Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod golosemenica i dikotila. B. Žiličast korenov sistem Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski korenovi). Žiličast korenov sistem izgrađen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.
  • 15. Metamorfoze korena
    • Osim glavnih uloga, koren može da dobije i neku drugu funkciju. Tada se oblik i građa korena menjaju i on je metamorfoziran.
    • Najčešća dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija:
      • ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on zadebljava i preobražava se u repu (npr. šargarepa).
      • kada se hranljive materije negomilavaju u bočnim korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine).
      • kod nekih tropskih biljaka koje žive na muljevitoj podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad površine i snabdevaju podzemne organe vazduhom.
  • 16. Metarmofoze korena - repast (glavni) koren Beta cicla cvekla
  • 17. Metarmofoze korena - repast (glavni) koren Daucus carota subsp. sativus
  • 18. Metarmofoze korena - repast (glavni) koren
  • 19. Ficaria verna , koren S krobn a zrna u p arenhimsk im ćelijama
  • 20. Daskasti korenovi tr o pskog drve ća
  • 21. Stablo - izdanak
    • Stablo je osovinski deo izdanka koji raste neprekidno tokom života biljke. Stablo sa listovima naziva se izdanak .
    • Osnovne uloge stabla su:
      • provođenje vode sa mineralnim materijama od korena ka listovima, a u obrnutom pravcu rastvorenih organskih materija;
      • stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve svetlosti.
  • 22. I Z DANAK (stablo sa listovima i pupoljcima) TEMENI PUPOLJAK BOČNI PUPOLJAK NODUS INTERNODIJA LIST
  • 23. cvet Temeni pupoljak Nodus ili cvor internodija Bocni pupoljak Temeni pupoljak Lisna drska Lisna ploca List Osovinski koren Bocni korenovi Sistem Izdanaka Korenov sistem Stablo
  • 24. Vegetaciona kupa stabla se sastoji od: Protoderma (epidermis); Osnovnog meristema (parenhim); Prokambijum (provodna I mehani č ka tkiva) Apikalni meristem stabla (Vegetaciona kupa izdanka)
  • 25. Vrste izdanaka
    • Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa. Pri osnovi vegetacione kupe obrazuju se začeci listova. U njihovom pazuhu obrazuju se bočni izdanci.Deo stabla sa koga polaze listovi naziva se čvor (nodus), a deo stabla između dva čvora je članak (internodia).
    • U zavisnosti od dužine članaka izdanci mogu biti:
      • kratki, kod kojih su listovi približeni i
      • dugi, kod kojih se listovi nalaze na odgovarajućoj udaljenosti.
    • Kod nekih biljaka, npr. kod maslačka , listovi su zbijeni pa grade rozetu. Kod voćaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri čemu dugi nose listove, a kratki cvetove (tzv.rodne grane).
  • 26. DUGI I KRATKI IZDANCI KRATAK IZDANAK DUGI ZDANAK DUGI I KRATKI IZDANCI ARIŠA
  • 27. Grananje izdanka
    • Izdanak se razvija od pupoljčića klice, tako da onaj izdanak čiji rast vodi klicin pupoljčić se naziva osnovni izdanak.
    • Bočni izdanci su oni koji nastaju od bočnih pupoljaka.
    • Pupoljak je, u stvari, mlad, još nerazvijen izdanak, čiji je najvažniji deo vegetaciona kupa. Deobom ćelija vegetacione kupe nastaju svi delovi izdanka.
    • Odmah ispod vrha vegetacione kupe začinju se listovi, a u njihovom pazuhu obrazuju se bočni (pazušni) pupoljci iz kojih postaju bočni izdanci.
    • Tako nastaje grananje, odnosno obrazuje se sistem izdanaka, kojim se postiže povećanje površine biljnog tela.
  • 28. PUPOLJAK
    • TEMENI PUPOLJAK
    • BOČNI ILI PAZUŠNI PUPOLJAK
    ADVENTIVNI PUPOLJCI
  • 29. GRANANJE 2 . 3 .
    • Razlikuju se tri osnovna tipa grananja:
    • dihotomo
    • monopodijalno i
    • simpodijalno.
  • 30.
    • Monopodijalno grananje (monos= jedan; podien= nožica, osovina) se odlikuje time što je jedna osovina glavna (naziva se monopodijum) i ona stalno vuče rast, dok bočne grane polaze sa nje i zaostaju u rastu. Primer monopodijalnog grananja su četinari, jasen, hrast, javor, dren i dr.
    • Simpodijalno grananje se odlikuje time što glavna osovina ne raste stalno vrhom, već prekida rastenje, a jedna od bočnih grana preuzima pravac rastenja glavne osovine. To se stalno ponavlja tokom rasta biljke.
  • 31. Mono podijalno grananje Simpodijalno grananje Picea omorica , Pančićeva omorika Quercus sp., hrast
  • 32. Metamorfoze
    • Nadzemni izdanak , takođe, može da metamorfozira obavljajući neku drugu funkciju:
      • trn ima zaštitnu ulogu,
      • rašljike služe za prihvatanje za neku čvrstu podlogu,
      • stolone u vidu dugačkih izdanaka služe za vegetativno razmnožavanje,
      • filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija listić i u njegovom pazuhu cvet i plod.
  • 33. METAMORFO Z E NADZEMNOG IZDANKA F ILOKLADIJE Ruscus hypoglosum L.
  • 34. K LADODIJE predstavnici fam. Cactaceae, kaktusi
  • 35. REPASTO ZADEBLJALO STABLO Brassica oleraceae var. gongyloides, keleraba
  • 36. STOLONI kod jagode , Fragaria vesca
  • 37. IZDANCI PREOBRA Ć ENI U TRNOVE Gleditschia sp., gledi č ija
  • 38. IZDANCI PREOBRA Ć ENI U RA ŠLJIKE
  • 39.
    • Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod površine podloge pa se nazivaju podzemni izdanci .
    • Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su zadebljali usled magacioniranja hrane.
    • Razlikuju se od korena po tome što koren nikada ne nosi listove.
    • Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi.
    • Takvi izdanci su metamorfozirani i mogu biti u obliku:
      • rizoma,
      • krtole i
      • lukovice.
  • 40. METAMORFO Z E PODZEMNIH IZDANKA R IZOM Zingiber officinale Rosc., đ umbir
  • 41. Solanum tuberosum L., krompir KRTOLA K rtola krompira poreklom od izdanka i krtola georgine poreklom od korena su ANALOGNI organi . ( imaju istu građu i funkciju ali su različitog porekla ) . HOMOLOGI organi imaju isto poreklo ali razli č ite funkcije (fotosinteti č ki listovi, kruni č ni listi ć i i č a š i č ni listi ć i)
  • 42. LUKOVICA Allium cepa L., crni luk Gagea sp., balo ć e
  • 43. Urginea maritima, primorski luk sa najve ć om lukovicom u Evropi
  • 44. Primarna i sekundarna građa stabla
    • U početnim fazama razvića izdanka stvara se njegova primarna građa.
    • Kod monokotila ta građa ostaje tokom čitavog života, dok se kod dikotila i golosemenica primarna građa zamenjuje sekundarnom.
  • 45. Apikalni meristem Protoderm Osnovni meristem Prokambijum Primarni meristemi epidermis p rim arna kora srž Provodni snopić Lisni trag floem kambijum Primarni ksilem Stablo primarne gra đ e ANATOMIJA STABLA
  • 46.
    • Primarnu građu stabla , kao i kod korena, čine tri zone :
      • epidermis , koji se najčešće sastoji od jednog sloja ćelija;
      • primarna kora koju čini nekoliko slojeva živih parenhimskih ćelija i mehaničke ćelije (najčešće kolenhim).
      • centralni cilindar , koga izgrađuju provodna tkiva (floem i ksilem) i tkivo srži.
        • Provodni snopići su kod monokotila razbacani, dok kod dikotila obrazuju prsten.
        • Između floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se primarni kambijum.
  • 47. I EPIDERMIS II PRIMARNA KORA III CENTRALNI CILINDAR PERICIKL Aristolochia sp.
  • 48.
    • Primarna građa stabla dikotila i golosemenica se već krajem prvog vegetacionog perioda gubi i počinje sekundarno debljanje.
    • Između susednih provodnih snopića začinje se sekundarni kambijum koji se spaja sa primarnim i obrazuje kambijalni prsten.
    • Kambijalni prsten odvaja elemente drveta ka centru stabla, a elemente kore ka periferiji.
  • 49. epidermis floem kambijum ksilem sr ž kora KAKO STABLO DEBLJA ILI SEKUNDARNI RAST STABLA KOD GOLOSEMENICA I DRVENASTIH DIKOTILA Formiranjem kambijalnog prstena i periderma
  • 50. Tip stabla sa provodnim snopi ć ima 1 2
    • Kod biljaka klase Liliopsida ( Monocotyledones )
    • Kod biljaka klase Magnoliopsida ( Dicotyledones )
  • 51. SEKUNDARNA GRA Đ A STABLA
    • KORA
    • SEKUNDARNO DRVO
    • SR Ž
  • 52. List
    • List je deo izdanka koji obavlja tri veoma važne funkcije :
      • fotosintezu,
      • transpiraciju i
      • razmenu gasova.
  • 53. Građa lista
    • List nastaje od istog tvornog tkiva kao i stablo – vegetacione kupe stabla. Potpuno razvijen list se sastoji od:
    • lisne osnove,
    • lisne drške i
    • lisne ploče (liske)
  • 54. DELOVI LISTA Lisna plo č a, liska, lamina Lisna dr š ka petiola Lisni zalisci stipule Lisna osnova L isn a osnov a se mo že razviti u lisni rukavac ili lisne zalis tk e
  • 55.
    • Lisna osnova je deo kojim je list pričvršćen za stablo.
    • Iz lisne osnove se razvijaju zalisci i lisni rukavac .
    • Zalisci mogu biti različito razvijeni kod različitih biljaka – u obliku trna, skoro neprimetni ili razrasli toliko da zamenjuju listove, koji obavljaju neku drugu funkciju (npr. kod graška listovi su preobraženi u rašljiku, a zalisci obavljaju fotosintezu).
    • Lisna ploča (liska) je deo koji obavlja sve osnovne funkcije lista i najčešće je spljoštena.
    • Na njoj se razlikuju dve površine – lice (tamnije) i naličje (svetlije).
    • Liska može biti različita po veličini, obliku i izgledu oboda.
    • Lisna drška je uski deo lista kojim je liska pričvršćena za stablo.
    • postavlja lisku u najpovoljniji položaj prema svetlosti i, s obzirom da je veoma savitljiva, štiti lisku od udara vetra i kiše.
    • List koji nema lisnu dršku naziva se sedeći.
  • 56. LICE LISTA NALI Č JE LISTA BIFACIJALAN LIST
  • 57. bifacijalni ekvifacijalni unifacijalni listovi
  • 58. Vrste listova
    • U zavisnosti od toga koliko liski polazi sa jedne lisne drške razlikuju se:
    • prosti i
    • složeni listovi.
    • Listovi sa čijih lisnih drški polazi veći broj liski su složeni.
    • Složeni listovi mogu biti prststo složeni i perasto složeni. Perasto složeni listovi mogu biti parno ili neparno perasto složeni.
    • Prosti listovi su oni kod kojih se na jednoj lisnoj drški nalazi jedna liska.
  • 59. LIST PO OBLIKU LISKE MO ŽE BITI igličast, lancelast, linearan, jajast, elipsoidan, okruglast, bubrežast, srcast, kopljast, strelast, trouglast
  • 60. OBOD LISTA
    • Obod liske može biti ceo ili na različite načine urezan.
    • odnosu na osobine oboda, listovi mogu biti: nazubljeni, perasto ili prstasto usečeni, testerasto usečeni, režnjeviti itd.
  • 61. VRH LISTA OSNOVA LISTA
  • 62.
    • Prema funkciji i položaju na izdanku, razlikuju se sledeće vrste :
      • kotiledoni,
      • donji listovi,
      • srednji (pravi) listovi i
      • gornji listovi.
    • Donji listovi se nalaze na podzemnim izdancima i u donjem delu nadzemnih izdanaka zeljastih biljaka. Oni su mrki, ljuspasti i štite pupoljak u svom pazuhu.
    • Srednji obavljaju sve funkcije lista i najbrojniji su pa se zato nazivaju pravi listovi.
    • Gornji se nalaze zajedno sa cvetovima i cvastima i štite ih. U gornje listove spadaju priperci (brakteje), involukrum i spata. Priperci su listići iz čijeg se pazuha razvija cvet. Involukrum je omotač cvasti (npr. kod glavočika i štitonoša), a spata je list koji obavija cvast (npr. kod kozlaca i anturijuma).
  • 63. Nervatura lista
    • Sistem provodnih snopića u liski predstavlja nervaturu lista.
    • Ona se jasno uočava na naličju liske.
    • Obično se razlikuje jače istaknuti glavni nerv i slabije razvijeni bočni nervi (mrežasta nervatura).
    • Svi oni čine nervaturu lista.
    Većina monokotila ima paralelenu nervaturu (svi su nervi podjednako razvijeni) Dikotile imaju mrežastu nervaturu. U zavisnosti od oblika liske mrežasta nervatura može biti prstasta ili perasta.
  • 64. PERASTA NERVATURA PRSTASTA NERVATURA
  • 65. Raspored listova
    • Listovi su na stablu tako raspoređeni da ne zaklanjaju jedan drugom svetlost i da ravnomerno opterete stablo svojom težinom.
    • Sa istog čvora stabla može polaziti jedan, dva ili veći broj listova pa prema tome njihov raspored može biti :
      • naizmeničan,
      • naspraman i
      • pršljenast.
    • Kada sa istog čvora polazi samo jedan list, tada je naizmeničan raspored. Ako sa jednog čvora polaze dva lista, onda je to naspraman, a ako polazi veći broj listova onda je pršljenast raspored
  • 66. RASPORED LISTOVA NA STABLU NAIZMENI Č AN (SPIRALAN) PR Š LJENAST (CIKLI Č AN) NASPRAMAN
  • 67. Građa lista mezofita
    • Na licu i naličju lista nalazi se jednoslojni epidermis, a između njih leže dve vrste tkiva, koje čine mezofil.
    • Epidermis je pokriven kutikulom i u njemu se nalaze stome (češće su na naličju lista).
    • Mezofil je građen od palisadnog i sunđerastog tkiva, a u njemu se nalaze i provodni snopići.
    • Palisadno tkivo čine izdužene ćelije koje sadrže veliku količinu hloroplasta pa se u tom tkivu najintezivnije odvija fotosinteza.
    • Ćelije sunđerastog tkiva su razdvojene krupnim intercelularima, tako da je ovo tkivo rastresito, šupljikavo kao sunđer. Kroz intercelulare se vrši razmena gasova u tkivima lista.
    • Provodni snopići se sastoje od ksilema (okrenut ka licu lista) i floema (okrenut ka naličju lista).
      • Uz provodne snopiće zastupljena su mehanička tkiva (likina vlakna, kolenhim).
      • Provodni sistem lista povezan je sa provodnim sistemom stabla.
  • 68. GRA Đ A LISTA Epidermis lica Epidermis nali č ja Kutikula lica Kutikula nali č ja Ksilem Floem Palisadni parenhim Sun đ erasti parenhim
  • 69. O 2 , H 2 O CO 2 Ksilem i floem F unkcija lista