Informatika teorija

6,021 views
5,740 views

Published on

TEORIJA ZA I RAZRED SREDNJE SKOLE IZ RACUNARSTVA I INFORMATIKE.

Published in: Education
0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
6,021
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
4
Actions
Shares
0
Downloads
113
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Informatika teorija

  1. 1. Predmet izučavanja informatikePrvi elektronski računari pojavili su se krajem četrdesetih godina prošlog veka i korišćeni su u vojnoj industriji.Početkom pedesetih počela je njihova primena i u civilne svrhe, prvo za naučne i tehničke proračune na institutima ifakultetima, a kasnije i u poslovnom svetu. Računari su veoma brzo našli svoju primenu u svim oblastima društva zbogsvoje osobine da za kratko vreme mogu da obrade velike količine podataka. Ljudi imaju prednost nad računarom kodposlova koji zahtevaju kreativnost i maštu, dok računari mnogo bolje, brže i efikasnije obavljaju poslove gde imapuno matematičkih izračunavanja, koji se ponavljaju veliki broj puta, koji zahtevaju brzinu i velikupreciznost.Sa razvojem računara razvile su se i nove naučne discipline:  računarsko inženjerstvo (computer engineering) - proizvodnja i povezivanje delova računara;  računarske nauke (computer sciences) - teorijski aspekt arhitekture računara, njegove primene i računarskog softvera;  računarske tehnologije (computer technology) – praktična primena računara. o Reč informatika (informatique) nastala je od francuskih reči information i automatique kao sinonim za automatsku obradu podataka. o Podaci su registrovane činjenice, oznake ili zapažanja nastala tokom nekog procesa. Oni se mogu beležiti, čuvati, prenositi i obraĎivati. o Informacija je skup obraĎenih i organizovanih činjenica tako da one predstavljaju neko obaveštenje (korisnu činjenicu). Obrada podataka može se posmatrati kao skup aktivnosti kojima se podaci transformišu u informacije. Predmet izučavanja informatike kao multidisciplinarne nauke je razvoj i primena informacionih tehnologija, razvoj informacionih delatnosti i angažovanje ljudi u obavljanju informacionih delatnosti. o Termin IT (Information Tehnology) informacione tehnologije se odnosi na korišćenje hardvera, softvera i komunikacionih tehnologija.
  2. 2. Istorija elektronskih digitalnih računaraIstoriju elektronskih digitalnih računara možemo podeliti na šest generacija u zavisnosti od faza razvoja i to:  Prvu generaciju (1951-1958) karakterišu korišćenje elektronskih (vakumskih) cevi kao aktivnih elemenata i kablovskih veza izmeĎu elemenata. Ovi elementi su bili veliki, trošili su mnogo struje i oslobaĎali veliku količinu toplote. Računari su bili veliki npr. ENIAC je bio težak 30 tona i trošio je oko 174 KWh. Za skladištenje programa i podataka koristile su se različite memorije (magnetne trake i doboši). Za pisanje programa koristio se mašinski jezik. sl. 2.1. Elektronska cev 2.2. ENIAC
  3. 3.  Drugu generaciju (1959-1963) karakterišu tranzistori koji su se ugraĎivali umesto elektronskih cevi. Bili su jeftiniji, brži, manji, trošili manje električne energije i razvijali manje toplote. Najpoznatiji računari ove generacije bili su Philco Transac S-2000 i IBM 1401. Pored hardverskih unapreĎenja pojavili su se i novi programski jezici : Flow-Matic, iz kog su kasnije nastali COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP. sl. 2.3. Tranzistor sl.2.4. IBM 1401
  4. 4.  Treću generaciju (1964-1970) karakteriše primena integrisanih kola (Integrafed Circuit). UvoĎenje integralnih i LSI (Large Scale Integration) integralnih kola sa visokim stepenom integracije omogućilo je proizvodnju čipova sa hiljadama tranzistora. Niska cena, visoka pouzdanost, male dimenzije, mala potrošnja električne energije i brzina izvoĎenja operacija začajno su unapredili razvoj mini računara. Za skladištenje podataka i programa koristile su se magnetne trake. Ovu generaciju karakterišu i poboljšane periferne jedinice koje su omogićile povezivanje više perifernih ureĎaja i povezivanje više računara pomoću telefonske linije. Za upravljanjem i kontrolu računara razvili su se operativni sistemi, a za pisanje programa koriste se viši programski jezici COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP. Najkarekterističniji računari za ovu generaciju su IBM 360 i PDP-1. sl. 2.5. Integrisano kolo sl.2.6. IBM 360
  5. 5.  Četvrtu generaciju (1971-1987) karakterišu komponente izraĎene na bazi poluprovodničkih sklopova korišćenjem LSI (Large Scale Integrated) i VLSI (Verrz Large Scale Integration) visoko integrisanih sklopova koja omogućava stvaranje mikroprocesora koji predstavlja osnovu današnjih računara. Poboljšane hardverskih karakteristika dovodi do smanjenja dimenzija računara, povećanja kapaciteta glavne i periferijske memorije, znatno brže obrade podataka. Operativni sistemi su jednostavniji za upotrebu većem broju korisnika. Novi programski jezici su omogućili lakše pisanje aplikativnog softvera koji se koristi u svim sverama društva. sl. 2.7. Mikroprocesor sl.2.8. Savremeni računar
  6. 6.  Peta generacija (od 1990 ) zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koji omogućavaju istovremeni rad više kompjutera (procesora) na rešavanju odreĎenog zadatka. Šestu generaciju kompjutera (neurokopjuteri) karakteriše razvoj neuronskih mreža koje bi trebalo da istovremeno obraĎuju veliki broj informacija korišćenjem više hiljada porocesora što liči na rad ljudskog mozga.
  7. 7. Računarski sistemiRačunarski sistemi (računari) su elektronske mašine koje obraĎuju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iznjih proizvode izlazne informacije (rezultate). Računari su preuzeli mesto ljudima kod poslova koje je potrebnoobaviti velikom brzinom, koji se stalno ponavljaju, koji zahtevaju veliku preciznost, ali su ljudi još uvekdominantni kod poslova gde je potrebna kreativnost i poslova koji su uvek različiti.Sa stanovišta primene računari se dele na:  računare opšte namene (koji mogu koristiti različite programe za rešavanje različitih problema);  računare za specijalne namene (igranje šaha, automatski piloti, upravljanje nekom mašinom…)Sa stanovišta broja korisnika koji istovremeno mogu da koriste isti računar postoje:  višekorisnički (mainframe based) koji obavlja složena i zahtevna izračunavanja i koristi se u velikim korporacijskim sistemima;  jednokorisnički (PC based). Sa stanovišta broja naredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku, računari se dele na:  serijske SISD (Single Instruction Single Data) u trenutku vremena mogu da izvrše samo jednu naredbu i  paralelne SIMD (Single Instruction Multiple Data) mogu u jednom trenutku da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u memoriji.Svaki računarski system se sasroji od dve komponente: same mašine – računarskog hardvera i programapo kojima računar radi – računarskog softvera. Izraz hardver označava fizičke ureĎaje računarskog sistema(monitor, tastatura, miš, štampač, procesor,...). Izraz softver predstavlja skup programa koji omogućavaju radračunara ( operativni sistemi, aplikativni programi,...)
  8. 8. Struktura hardvera računarskog sistemaTipičan računarski sistem sastoji se od sledećih komponenati:  centralne (unutrašnje) memorije,  aritmetičko-logičke jedinice,  kontrolne jedinice,  jedinice spoljne memorije,  ulaznih jedinica i  izlaznih jedinica.
  9. 9. Komponente hardware-a PC-aPersonalni računar sa stanovišta hardware-a čine sledeće celine:  Centralna jedinica - računar u užem smislu(kućište, napajanje, osnovna ploča, procesor, memorija, jedinice spoljašnje memorije …)  Ulazni ureĎaji (tastatura, miš…)  Izlazni ureĎaji (monitor, štampač…)
  10. 10. Centralna jedinica
  11. 11. Kućište Postoje dva osnovna tipa kućišta:  desktop  tower
  12. 12. Izvor napajanja  ObezbeĎuje električnu energiju za napajanje svih komponenata unutar kućišta  Na njemu se nalazi ventilator koji omogućuje hlaĎenje komponenata u kućištu o UPS je neprekidan izvor napajanja koji omogućava da računar u slučaju nestanka struje radi još neko vreme
  13. 13. Osnovna (matična) ploča - mother boardMatična ploča je deo računara koji veže sve komponente na njoj i timeomogućava komunikaciju izmeĎu raznih delova u računaru.Na osnovnoj poloči se nalaze:  processor;  memorija, keš memorija;  magistrale (komunikacioni put pomoću kojeg se razmenjuju informacije meĎu komponentama);  skup čipova koji kontrolišu rad računara;  priključci (slotovi) za dodatne kartice;  kontroleri za spoljašnje memorije ;  portovi za povezivanje računara sa drugim ureĎajima.
  14. 14. Centralna memorijaZa rad PC računara neophodna je memorija pošto se u njoj tokom rada smeštaju programi koji se izvršavaju, kao ipodaci koji se tim programima obraĎuju. Centralna memorija se deli na tri tipa memorije: RAM, ROM i keš (cache).Kapacitet memorije izražavamo u bajtovima (sastoje se od 8 bita) , odnosno većim jedinicama: kilobajtima (Kb),megabajtima (Mb), gigabajtima (Gb).RAM ( Random Access Memory ) predstavlja najveći deo memorije.  Osobina RAM memorije je da se svakom njenom bajtu može slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write) i očitavati (read) iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadržaj se automatski gubi.  Druga važna osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadržava (čuva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. Čim nestane napona napajanja, kompletan sadržaj memorije se gubi i prilikom ponovnog dolaska napona napajanja (pri sledećem uključenju računara) ona je potuno prazna.
  15. 15. Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za izvršavanje programa i obradu podataka. Zato se programii podaci učitavaju u RAM memoriju (obično sa hard diska) i tu ih koristi mikroprocesor izvršavajući učitane programe injima obraĎuje dobijene podatke. On to može da radi samo u ovoj memoriji pa se zato RAM memorija obično naziva iradna memorija. Brzina rada računara je direktno proporcionalna s količinom RAM memorije. Povećanjem RAMmemorije znatno će mo ubrzati rad računara.ROM ( Read Only Memory) koristi se za čuvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje računara priuključivanju. Najvažnije osobine su:·sadržaj ove memorije možemo samo čitati i·ona ne gubi sadržaj po isključivanju računara.
  16. 16. Centralna procesorska jedinica - procesor(Central Processing Unit – CPU)Osnovna jedinica svakog računara je procesor ili centralna procesorka jedinica.Procesor je integrisano kolo i u njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavajuinstrukcije koje su zadate programom tokom rada računara.sl. Izgled procesora
  17. 17. Procesor se postavlja u odgovarajuće podnožje za priključenje procesora na matičnoj ploči, a peko procesora se stavljahladnjak koji ga hladi.sl. Pozicija procesora na matičnoj pločiKarakteristike procesora su odreĎene njegovom arhitekturom. To su:  brzina procesora koja se izražava u milionima operacija koje on obavlja u jednoj sekundi MIPS-ovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPS-ima (Milion Floating Point Operations Per Second);  dužina procesorske reči je broj bitova koji se istovremeno prenose i obraĎuju unutar procesora. Danas se upotrebljavaju tridesetdvobitni i šezdesetčetvorobitni procesori;  radni takt je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Veći radni takt omogućava veću brzinu procesora pa se sve češće GHz upotrebljava kao merna jedinica za brzinu procesora.
  18. 18. Kontrolna jedinicaKontrolna jedinica kontroliše i koordinira rad računarskog sistema. Ona se sastoji od više čipova koji se nalaze namatičnoj ploči i kontroliše izvršavanje programa i rad svih ureĎaja računarskog sistema.
  19. 19. Jedinice spoljne memorijeJedinice spoljne memorije se koriste za čuvanje programa i podataka kad računar nije uključen ili kada se oni trenutnone koriste. Značajni parametri za izbor jedinica spoljne memorije su:  srednje vreme pristupa podacima ( merna jedinica mili sekunda-ms)  brzina prenosa podataka (merna jedinica Gbit/s)  kapacitet (merna jedinica GB-giga bajt ).Jedinice spoljne memorije su:-flopi disk-hard disk-cd-dvd-USB fleš memorije-memorijske kartice sl. Flopi sl. Hard disk sl. CD DVD sl. USB fleš memorije sl. Memorijske kartice
  20. 20. DisketaDisketa spada u spoljašnju memoriju. Na njoj se skladište (snimaju) programi i podaci. Danas se retko koriste zbogmalog kapaciteta ( 1.44 Mb ) i male brzine prenosa podataka. Za korišćenje disketa u kućištu su ugraĎene disketnejedinice koje imaju otvor sa prednje strane u koji se stavlja disketa. U računaru za disketne jedinice rezervisana suslova A: i B: Ove ureĎaje možemo naći samo na starim računarima. sl. Diskete sl. Disketna jedinicaPored klasičnih disketa danas se koriste i diskete od 100 i 250 Mb. UreĎaj za ove diskete se naziva ZIP drajv ( ZIPdrive ).
  21. 21. Disk ( Hard Disk Drive HDD )sl. Hard diskDisk je jedinica spoljne memorije. Na njemu su uskladišteni svi progeami i podaci koje koristimo u svakodnevnomradu. Kod diska se za uskladištenje podataka koriste metalne ploče koje su presvučene magnetnim slojem. Todozvoljava veću gustinu izmeĎu staza. Povećana gustina i veći broj ploča povećava njihov kapacitet. Prvi diskovi imalisu kapacitet 5 i 10 MB i vreme pristupa oko 35 ms, da bi se do danas kapacitet povećao do 700 GB, a vreme pristupasmanjilo na 7 ms. Upisno čitajuće glave lebde iznad ploča na vazdušnom jastuku dok se ploče okreću brzinom od 7200obrtaja u minuti (rpm) i tako upisuju i čitaju podatke. Zbog svoje osetljivosti na spoljašnje uslove disk je zatvoren umetalno kućište.Osim diskova koji sw nalaze u kućištu računara postoje i eksterni diskovi koji se priključuju na USB port.
  22. 22. sl. Disk sl. Eksterni diskCD (Compac Disc) DVD (Digital Video Disk)CD i DVD diskovi su spoljašnje memorije. Za razliku oddisketa i hard diska koji su magnetni medijumi CD i DVD suoptički medijumi. Kod ovih diskova se primenom lasersketehnologije nanose zapisi na tanku metalnu površinu diskakoja je naneta na plastični disk. Standardni kapacitet CD-aje 700 MB, a DVD-a 4.7 GB. sl. CD-DVD sl. Eksterni DVD
  23. 23. Ulazne jediniceUreĎaji koji se koriste za unos informacija u računar nazivaju se ulazne jedinice. Najčešće se za unos programa ipodataka koristi tastatura. Osim tastature kao ulazne jedinice koriste se i miš, skener, digitalni foto aparat, digitalnakamera, mikrofon, digitajzer (grafička tabla), čitač bar koda.sl. Tastatura sl. Miš sl. Skener sl. Digitalni fotoaparat sl. Digitalna kamera sl. Mikrofonsl. Čitač bar koda sl Optički čitač sl. Magnetni čitač sl. Džojstik sl. Trekbol sl. Tačped sl. TV FM karta sl. Digitajzer
  24. 24. TastaturaTasatura je ulazni ureĎaj i koristi se za unos teksta, brojeva i naredbi. Pored tastera sa znakovima, postoje ifunkcionalni tasteri, koji imaju odreĎene funkcije u nekim programima. Tasteri na tastaturi su uglavnom podeljeni na 5grupa:  tekstuelni deo (u kome se nalaze tasteri za kucanje znakova),  funkcijsi deo (u kome se nalaze tasteri F1-F12),  deo za navigaciju ( u kome se nalaze tasteri sa strelicama, Home, End, Page UP, Page Down,...),  numerički deo ( u kome se nalaze tasteri sa brojevima i računskim operacijama i  deo sa tasterima za multimediju.
  25. 25. MišMiš je ulazni ureĎaj i koristi se za izbor objekata na ekranu. Postoje dve vrste miševa: optički i mehanički.Mehanički miš ima kuglicu koja se rotira pri pomeranju miša. Dva senzora registruju rotaciju kuglice i kodiraju to uelektrični signal koji se prenosi do računara.Kod optičkog miša postoji laser koji evidentira pomeranje miša u odnosu na podlogu i to pomeranje miša kodira uelektrične signale kji se prenose do računara.Miš se priključuje na PS/2 ili USB port.Veza sa računarom stvaruje se pomoću kabla ili bežičnim putem.sl.Mehanički miš s kablom sl. Optički miš s kablom sl. Optički bežični miš
  26. 26. SkenerSkeneri su ulazni ureĎaji. Oni prenose sliku sa papira u digitalni oblik.Kvalitet skeniranja se izražava u DPI ( dot per inch) - broju skeniranih tačaka po kvadratnom inču.sl. SkenerPovezuje se na USB ili paralelni port.MikrofonMikrofon je ulazni ureĎaj i koristi se za snimanje zvuka ( glasa ) u digitalni oblik.Čitač bar kodaČitač bar koda je ulazni ureĎaj i koristi se za automatskounošenje podataka. Koristi se u prodavnicama, apotekama,velikim skladištima… sl. Bar kod sl. Čitač bar koda
  27. 27. Optički čitačiOptički čitač je ulazni uređaj i koristi se za automatsko unošenjevelikog broja podataka. Koristi se u bankama za čekove, pripopisu stanovništva... . sl. Optički čitačMagnetni čitačiMagnetni čitač je ulazni ureĎaj. Na nosilac informacija(najčešće u obliku kartice), pored štampanih podataka,nanesena je i magnetna traka na koju se unose podaci kaomagnetni zapis. Koriste se u preduzećima za evidentiranjeradnog vremena, u prodavnicama za plaćanje platnimkarticama. sl. Magnetni čitačDžojstik (Joystick)Džojstik ima pokretni palicu čijim se pomeranjem pomerapokazivač na ekranu (kursor). Pritiskom na tastere zadajuse komande. Najčešće se koristi za igranje igrica.Povezuje se na USB ili game port. sl. Džojstik
  28. 28. Trekbol (Trackball)Ovaj ureĎaj je zamena za miša. Sastoji se od kuglice kojaje postavljena u ležište i okreće se rukom. Okretanjemkuglice pomeramo pokazivač po ekranu.Povezuje se na USB ili game port. sl. TrekbolTačped (touchpad)Tačped najcešce se koristi kod prenosnih racunara(notebook). Sastoji se od pločice koja je osetljiva na dodirvelicine 5x6 cm2 i dva tastera koja se nalaze pored pločice.Pomeranjem prsta po pločici pomera se pokazivač naekranu. Komande se zadaju pomoću tastera, koji imaju istufunkciju kao kod miša, ili kratkim udarcem na pločicu.
  29. 29. TV i FM karticaTV kartica omogućava prijem TV programa pomoću računara, a neke kvalitetnije omogućavaju i neke druge videoopcije. TV kartica najčešće sadrži i FM radio prijemnik koji omogućava prijem radio programa. Postoje interne (u oblikukartice ) koje se priključuju u PCI slot na matičnoj ploči i eksterne koje se priključuju na jedan od portova.sl. TV i FM kartica sl. Eksterni TV i FM prijemnik
  30. 30. Izlazne jediniceIzlazne jedinice se koriste za prikaz informacija kroje se nalaze u računaru. Najčešće se koristi monitor,a osim njega koriste se i štampač, ploter, zvučnik, slušalice. sl. Monitor sl. Štampač sl. ploter sl. zvučnici sl. slušalice
  31. 31. Monitor (VDU-Visual Display Unit)Monitor je važan deo PC koji nam ogogućava komunikaciju sa računarom. On nam omogućava vizuelni prikazprograma, podataka i poruka. Kvalitet monitora zavisi od:  palete boja koju može da prikaže (Color Quality) koja može biti 8,16, 32-bit-na,  rezolucije (Screen Resolution) broj tačaka-piksela po površini ekrana (800x600, 1024x768,...)  veličine 17", 19", 20",22" i veći.Prema tehnologiji izrade mogu biti:  CRT (Cathode Ray Tube)-monitori sa katodnom cevi  LCD (Liquid Cristal Display)Dana su u upotrebi LCD monitori dok su se CRT monitori zadžali samo kod starih računara. LCD monitori su potpunoravni, imaju bolji kvalitet slike, manju potrošnju električne energije, i imaju manje zračenje (Low Radiation) .TFT ( ThinFilm Transistor ) monitori su podvrsta LCD monitora. Priključuju se na grafičku karticu preko VGA ili DVI konektora.Mnogo kvalitetnija slika se postiže povezivanjem preko DVI konektora u odnosu na VGA konektor.Veličina monitora se izražava u inčima (1"=2.54cm) i meri se dijagonala monitora. Standardne veličine monitora su17", 19", 22" . sl. CRT monitor sl. TFT monitora
  32. 32. ŠtampačŠtampač je izlazni ureĎaj koji se koristi za štampanje. Na osnovu tehnologije štampe štampači se dele na:  matrične,  laserske i  štampače sa mlaznicama (ink-jet). Matrični štampači su mehanički. Kod njih glava za štampanje udara iglicama (pin) preko trake (ribbon) koja ostavlja otisak na papiru. Glava za štampanje se sastoji od 9,18 i 24 iglice. Brzina štampe kod ovih štampača izražava se u broju odštampanih znakova u sekundi (cps - characters per second) izavisi od štampača i od kvaliteta štampe koji se izražava u DPI (dots per inch - broj tačaka po inču) i najčešće je 75 dpi. Otisak je crno beli. Prednostsl. Matrični štampač ovih štampača je: robusnost, niska cena štampe i potrošnog materijala. Nedostaci ovakvih štampača su: mala brzina štampe, bučnost, loš kvalitet otiska.Laserski štampač ima izvor laserskog zraka koji menjaintezitet u zavisnosti od dobijenog signala. Laserski zrakosvetljava foto osetljivi valjak koji je pokriven jednakimnabojem. Kad je valjak izložen laserskom zraku, naboj navaljku se menja, što deluje na toner (prah koji se koristi zaštampanje) koji se prenosi na papir i tako nastaje slika.Prednost ovih štampača je kvalitet otiska (rezolucija 1200dpi) i brzina štampe (najčešće 20-30 ppm). Nedostaci ovihštampača su: visoka cena štampača i visoka cenapotrošnog materijala (papira i tonera). sl. Laserski štampač
  33. 33. Štampači sa mlaznicama (ink-jet) imaju glavu za štampanje u kojoj se nalaze kertridži (posude sa mastilom) koji pod pritoskom izbacuju zagrejano mastilo i prskaju ga po papiru. Prilikom dodira sa papirom mastilo se hladi i stvrdnjava. Prednost ovakvih štempača je visoka rezolucija, brzina štampe, niska cena štampača. Nedostaci ovakvih štampača su: visoka cena potrošnog materijala ( visokasl. Ink - jet štampač cena po otisku).PloterPloteri su izlazni ureĎaji i koriste se za štampanje crteža i fotografija koje su veće od formata A3. Trenutno se najviše upotrebljavaju ink-jet ploteri.
  34. 34. ZvučnikZvučnik je izlazni ureĎaj koji nam omogućava reprodukcijuzvuka. Povezuje se na računarski sistem preko zvučnekartice.
  35. 35. Računarski softver (Software)Skup svih programa u računarskom sistemu naziva se softver (software) i može se podeliti na:  operativne sisteme,  sistemski softver i  aplikacione programe.Operativni sistemU računarstvu, operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji kontroliše i upravlja ureĎajima iračunarskim komponentama i obavljanje osnovne sistemske radnje. Operativni sistem objedinjuje u jedinstvenufunkcionalnu celinu hardver (delove računara) i softver ( programe na računaru).Osnovne funkcije OS su:1) upravljanje perifernim jedinicama,2) upravljanje memorijom,3) upravljanje procesorom kompjuterskog sistema,4) upravljanje podacima i programima,5) kontrola funkcije (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka).Operativni sistemi mogu se podeliti na osnovu: 1. broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji, 2. broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar, 3. načina zadavanja komandi i 4. prenosivosti na različite arhitekture.
  36. 36. 1. Na osnovu broja programa koji mogu biti istovremeno u memoriji operativni sistemi se dele na :  monoprogramske - monoprocesne (jednoprocesne)  multiprogramske - multiprocesne (višeprocesne) Monoprogramski operativni sistemi omogućavaju da računar u memoriji drži i izvršava samo jedan program. Primer monoprogramskog operativnog sistema je MS DOS. Multiprogramski operativni sistemi onogućavaju da se u sentralnoj memoriji računara nalazi više programa istovremeno, od gojih se samo jedan izvršava u jednom trenutku. Vreme i redosled izvršavanja programa odreĎuje operativni sistem.2. Na osnovu broja korisnika koji istovremeno koriste računar operativni sistemi se dele na:  jednokorisničke (singleuser)  višekorisničke (multiuser) Jednokorisnički operativni sistem se naziva i desktop operativni sistem budući da je namenjen za rad jednog korisnika (na 1 PC-u) i optimizaciju rada korisničkih aplikacija u takvom jednokorisničkom okruženju. Primer monoprogramskog operativnog sistema je MS DOS.
  37. 37. Višekorisnički operativni sistemi - mrežni operativni sistemi se često nazivaju i serverski OS, budući da se instaliraju na server mašinama u klijent – server arhitekturi, omogućavajući korisnicima i njihovim aplikacijama pristup svim resursima povezanim u mrežu. Primeri višekorisničkih operativnih sistema su: Novell Net Ware, Windows NT (Now Technology), Windows 2000, Linux .3. Na osnovu zadavanja komandi operativni sistemi se dele na:  operativne sisteme komandnog tipa i  operativne sisteme sa grafičkim okruženjem.Kod perativnih sistema komandnog tipa komandese zadaju ukucavanjem naredbi sa svojimparametrima.Najpoznatiji operativni sistemi komandnog tipa suUnix i MS DOS.
  38. 38. Kod grafičkih operativnih sistema komande senajčešće zadaju pokazivanjem na nju. Komande suu obliku sličica koje predstavljaju odreĎenekomande. Najpoznatiji operativni sistemi sagrafičkim okruženjem su Windows i Linux.4. Na osnovu prenosivosti na različite tehnologije operativni sistemi se dele na:  prenosive (portable) i  neprenosive (proprietary)
  39. 39. Sistemski softverOvoj kategoriji pripadaju: o programi prevodioci, o veznici (drajveri) i o različiti uslužni programi.Prevodioci su programi koji vrše prevođenje programa pisanih na nekom od programskih jezika na mašinski jezik.Veznici (drajveri) su programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uređaja.Uslužni programi olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju (npr. dupliranje CD – ova, kompresijapodataka, ...).
  40. 40. Aplikativni programisu programi za rešavanje različitih problema:  programi za obradu teksta (MS Word)  programi za rad sa tabelama (MS Excel)  programi za rad sa bazama podataka (MS Access)  programi za obradu crteža (Corel Draw)  programi za obradu slika (Corel Photo Paint, Photo Shop)…
  41. 41. Informacione tehnologije i društvene normeNa osnovu autorskih prava programe možemo podeliti u tri kategorije:-vlasništvo proizvoĎača (proprietary software),-deljeni (shareware) i-javni (public domian software). Kod programa koji su u vlasništvu proizvoĎsča (proprietary software) korisnici kupuju korisničku licencu (EndUser Licence Agreement) za korišćenje programa, a ne i sam program. PrizvoĎač programa i nakon prodaje licencezadržava autorsko pravo nad programom. Uz licencu korisnici dobijaju program na nekom medijumu (najčešće cd-u),uputstvo za upotrebu, tehničku dokumentaciju i mogućnost da se registruju kod proizvoĎača kako bi dobili kasnijeispravke (updates) i mogućnost podrške proizvoĎača. Software Copyright je ekskluzivno pravo prizvoĎača da kopira idistribuira svoj program i proizvoĎač njime štiti svoja autorska prava. Korisnicima je zabranjeno da svojelicencencne programe prodaju, kopiraju i instaliraju na većem broju računara od broja koji je predviĎenlicencom. Ovakva dela se tretiraju kao kraĎa intelektualne svojine i sankcionisana su zakonom. Deljeni (shareware) programi su najčešće reklamne verzije komercijalnog softvera. Oni se distribuiraju prekointerneta, novina, kopiranjem od drugih korisnika i daju se na slobodnu upotrebu odreĎeni vremenski period (najčešće30-60 dana). Posle tog perioda korisnik bi trebao da kupi program ili da ga ukloni sa računara. Javni (public domian software) programi se mogu slobodno kopirati i razmenjivati. Njihova distribucija jepotpuno besplatna.
  42. 42. VirusiVirusi su mali štetni (destruktivni) programi koji se nalaze na nekom medijumu (disketi, CD-u, DVD-u, internetu). Onimogu biti samostalni ili u okviru nekog drugog programa (trojanski konj). Zbog osobine da se sami kopiraju i inficirajudruge fajlove dobili su i ime virusi. Kada se jednom računar inficira virusom on se kopira i inficira više datoteka. Uzavisnosti od ideje kreatora virusa :-virus može odmah da pravi probleme,-može da čeka specifičan dogaĎaj,-može da očitava datum na računaru i aktivira se odreĎenog datuma,-može da se reprodukuje i onda napravi štetu.Virusi najčešće brišu odreĎene, ili sve podatke koji se nalaze na disku. Postoje virusi koji samo ometaju rad računara,ali ne brišu fajlove. Za sprečavanje širanja, otkrivanje i uklanjanje (dezinfekciju fajlova) virusa koriste se programikoji se nazivaju ANTIVIRUSI. Veoma je važno kod korišćenja antivirusnih programa da imamo najnovije definicijevirusa kojima se dopunjuje naš antivirusni program (updates).
  43. 43. Da bi se zaštitili od virusa treba poštovati sledeća pravila:-instalirati antivirus program na računar,-redovno dopunjavati antivirus program,- proveravati datoteke prilikom razmene s drugim korisnicima,-aktivirati antivirus program pre kopiranja (download) fajlova sa interneta,- izbegavati preuzimanje datoteka sa nepoznatih mesta na mreži,-izbegavati razmenu datoteka sa nepoznatim korisnicima,-izbegavati otvaranje elektronske pošte s prilogom od nepoznatih korisnika bez prethodne antivirus provere,-kupovati programe od autorizovanih prodavaca.Najrasprostanjeniji virusi su tipa crva (worm).
  44. 44. Zdravlje i bezbednostNauka koja se bavi vezom izmeĎu predmeta i ureĎaja (stolova, stolica, automobila, računara, telefona ...) i čovekovogzdravlja zove se ergonomija Najvažnija pravila su:-pravilno sedenje za stolom,-monitor mora da bude 45-60 cm od očiju,-nakon svakog sata rada na računaru treba praviti pauze od 10-15 minuta,-zaštita monitora od refleksije i bljeska svetla.

×