Stephen Hawking – Ni bespomoćnijeg čoveka, ni blistavijeg mislioca

Stephen Hawking Ni bespomoćnijeg čoveka, ni blistavijeg mislioca. Bojana Zajić Gimnazija - Kruševac

- Stiven Vilijam Hoking - rođen 8.Januara 1942 godine - Diplomirao je prirodne nauke na Oksford univerzitetu - Odlazi na Kembridž radi istrazivanja iz Kosmologije - Postaje prvi saradnik, zatim predavač na Gonvilu i Caius koledžu. - Napušta institut za astronomiju 1973. godine i odlazi u odsek za primenjenu matematiku i teoretsku fiziku. - Od 1979. godine drzi katedru profesora matematike. - Stiven Hoking je radio na osnovnim zakonima koji vladaju univerzumom. - Dokazao je da Ajnštajnova teorija relativnosti počinje u velikom prasku i završava se u crnim rupama.

- Još u najranijem detinjstvu nije prihvatio da bude kao ostali, sto će ga - i u spoljašnjem izgledu i u misaonom pogledu – vidljivo izdvajati. Prvog dana u obdaništu dvoipogodišnji mališan neprestano je plakao, pa su roditelji morali da ga ispišu. - Vršnjaci u školi nazivali su ga bubašvabom, iako se po uspehu u odeljenju nalazio u sredini. - “Moji školski zadaci bili su neuredni, a rukopis je nastavike bacao

Pustoš u životu Otac je mnogo držao do toga da se sin upiše na Oksford ili Kembridž, što je Stiven ispunio u sedamnaestoj godini, našavši se na prvoj godini među studentima od kojih je većina odslužila vojsku. Poslednje godine studija zapazio je da mu pokreti postaju nespretni, a ubrzo je ustanovljeno da boluje od motoričke nervne bolesti ili Lu Gerigove bolesti. Lekari su predskazali da će živeti još samo dve godine! “Saznanje da bolujem od neizlečive boljke koja će me usmrtiti za nekoliko godina, zaprepastilo me je”, priseća se Hoking. Zapao je u očaj, iz kojeg ga je izvukla davnašnja prijateljica Dzejn Vajld, s kojom je stupio u

Sve teže je ispisivao složene matematičke jednačine, stoga se usredsredio na dočaravanje kosmosa u svojoj glavi. Na jednom skupu u Kraljevskom naučnom društvu dobacio je naglas Fredu Hojlu (u to vreme najčuvenijem britanskom astrofizičaru) da je načinio grešku u sredini veoma dugačkog proračuna. “Kako to znas?”, upitao ga je iznervirani predavač. “Tako što sam to izračunao.u svojoj glavi”, uzvratio je Hoking

Sedamdesetih, iako prikovan za kolica, stigao je do najkrupnijeg otkrića, Hokingovog zračenja, kojim «crne rupe», u stvari, isparavaju i isčezavaju. Godine 1979. zaseo je u stolicu Isaka Njutna, jer su ga izabrali za profesora matematike na Kembridžu. To postavljenje izbacilo ga je u žižu javnosti, svaka njegova izjava, dočekivana je s velikom pažnjom. Nekoliko godina kasnije je napisao “Kratku istoriju vremena”, knjigu koja je prodata u 25 miliona primeraka. Posle toga se razveo, ostavivši suprugu i troje dece (dva sina i Sintisajzer koji mu je kćerku), zbog druge medicinske sestre i životne negovateljice, Ilejn odmenio zauvek Mejson. izgubljene glasne žice izradio je bivši Ilejnin muz.

Oduvek je gajio neobičan smisao za humor. Jednom prilikom američki turisti su razgledali Kembridž, kada je jedan od njih upro prstom i uzviknuo: “To je Stiven Hoking!” - Kembrički profesor smesta je ukljucio govornu mapu koja je izrecitovala: “Uvek me brkaju s tim covekom.” Uprkos mnoštvu hvalospeva kojima ga zasipaju na svakom koraku, najviše se ponosi pojavljivanjem u jednoj epizodi “Simsonovih”, u kojoj kaže: “Tvoja teorija o kosmosu koji nalikuje na krofnu veoma je zanimljiva, Homere. Mozda cu ti je ukrasti.” U međuvremenu je napisao novo štivo, “Kosmos u orahovoj ljusci”, koje je među najtražeinjima na svim meridijanima. Mnogi ga porede ca Albertom Ajnštajnom.

Teorija Stivena Hokinga Sedamdesetih godina on se proslavio upravo odgonetanjem "crnih rupa". U najkraćem, "crna rupa" je područje prostor-vremena. Po klasičnom gledištu, crne rupe predstavljaju regione svemira u kojima vlada toliko jaka gravitacija da iz njih nista, pa čak ni svetlost, ne moze da pobegne. U crnoj rupi ne postoje prostorne dimenzije gore ili dole, desno ili levo - vreme i prostor se pretaču jedno u drugo. Koncept crne rupe prvi je zamislio Pjer Simon Laplas 1795. godine. U knjizi "Kosmos u orahovoj ljusci", opisuje se da se masivne zvezde, kada istrože nuklearno gorivo, sabiju do nulte razmere i beskonačne gustine. Zakrivljenost prostorvremena savija ostalu svetlost unutra, i to se zove „crna rupa".

Svaka čestica, oblak gasa, nebesko telo ili zvezda koji se približe granici područja, ivici "crne rupe", smesta budu usisani u taj nevidljivi bezdan. "Crna rupa" nastavlja da privlači tela blizu iste. Kad bi, kojim slučajem, to postalo naže Sunce, planete bi i dalje oko njega kružile. Godinama je Stiven Hoking propovedao svoju teoriju, opkladivži se 1997. sa fizičarima Dzonom Preskilom i Kitom Tornom, iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju (SAD), da nikakva, ama baš nikakva informacija nije u stanju da se otrgne iz večitog zagrljaja "crne rupe", ostajući zauvek zarobljena. Pokaže li se da su ova dvojica s drugačjim viđenjem u pravu gubitnik mora da im kupi enciklopediju koju sami izaberu.

Stiven Hoking je pokušavao da objedini dve teorije – opšte relativnosti i kvantnu, u jednu – kvantnu gravitaciju. Dakle, kad čestica (ili ma šta krupnije) uleti u "crnu rupu" nije zauvek isčezao podatak o tome. “Razmišljao sam 30 godina, sada znam rešenje”. Crne rupe se, najpre obrazuju, a kasnije, malčice, otvore i otpuštaju informacije u vezi sa onim što je upalo. Kako bi nešto, ipak, moglo da se otrgne strahovitom privlačenju? Odgovor se, opet, krije u tumačenju Stivena Hokinga da "crne rupe" postepeno isparavaju, istina veoma sporo – to traje milijardama godina. Gubeći čestice, skupljaju se u majušno jezgro; zračenje počinje iznutra da curi iznoseći informacije napolje.

Na 17. međunarodnom kongresu o opštoj relativnosti i gravitaciji u Dablinu - Irska, Stiven Hoking je predstavio radikalno novu teoriju po kojoj crne rupe ne uništavaju sve što u njih upadne, već izbacuju materiju i energiju nazad u svemir, ali u neprepoznatljivom obliku. Ovom izjavom čuveni astrofizičar je izgubio opkladu koju je još 1997. godine sklopio sa američkim kolegom Dzonom Preskilom. - Mnogi smatraju da je Hoking razumevanju gravitacije doprineo više i od samog Ajnstajna.

Prezentaciju pripremili: Bojana Zajić i Nemanja Nikolić Zajić Nikolić Literatura: - “Kratka povest vremena” – Stephen Hawking vremena” - “Crne rupe i bebe vaseljene” – Stephen Hawking Zahvaljujemo se: - Stephen Hawkingu; Hawkingu; - Google-u; Google-u - Wikipediji; Wikipediji; - Finoj muzici koja nas je inspirisala da napravimo ovako… finu prezentaciju; ovako… finu - I ostalim kako bitnim, tako i nebitnim faktorima koji su uticali na ovu prezentaciju. prezentaciju.

http://www.svetnauke.org	412
http://www.mmilan.com	55
http://webcache.googleusercontent.com	2
http://www.slideshare.net	1

Stephen Hawking – Ni bespomoćnijeg čoveka, ni blistavijeg mislioca

by Gimnazija Krusevac on Jul 04, 2009

Accessibility

Categories

Tags

Upload Details

Usage Rights

4 Embeds 470

Statistics

Stephen Hawking – Ni bespomoćnijeg čoveka, ni blistavijeg mislioca — Presentation Transcript