KLASTER KREATIVNIH INDUSTRIJA VOJVODINE
Strategija razvoja
2010-2015.
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
2
STRATEGIJA RAZVOJA
KLASTERA KREATIVNIH INDUSTRIJ...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
3
Uvod
Razvoj tehnologije, globalizacija i konkure...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
4
Kreativnost i ekonomija
Pojam kreativnosti se ne...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
5
predstavila Svetska organizacija za zaštitu inte...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
6
 Kreativni gradovi
Ideja kreativne ekonomije je...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
7
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
8
Osnovni pokretaĉi kreativnih industrija
Digitaln...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
9
 Javni sektor (javne kulturne institucije, muze...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
10
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
11
Razvojni trend i potencijali kreativnih industr...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
12
Izveštaj o uvoĊenju inovativnih procesa u poslo...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
13
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
14
Struktura upravljanja
Prema Statutu Udruženja, ...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
15
OSNIVAĈI – ĈLANOVI KLASTERA KREATIVNIH INDUSTRI...
Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
16
Autor:
Tatjana Kalezić
Izvori:
Branislav Savić,...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Стратегија развоја Кластера креативних индустрија Војводине

381

Published on

Татјана Калезић, 2010
Кластер креативних индустрија Војводине

Published in: Business
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
381
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
7
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Стратегија развоја Кластера креативних индустрија Војводине

  1. 1. KLASTER KREATIVNIH INDUSTRIJA VOJVODINE Strategija razvoja 2010-2015.
  2. 2. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 2 STRATEGIJA RAZVOJA KLASTERA KREATIVNIH INDUSTRIJA VOJVODINE 2010-2015. “Kreativnost može da reši skoro svaki problem, u pokušaju da originalnošću pobedi navike, kreativnost prevazilazi sve prepreke.” George Lois
  3. 3. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 3 Uvod Razvoj tehnologije, globalizacija i konkurencija utiĉu na društveno-ekonomske prilike i dovode do ubrzanih promena u okruženju. U našem regionu, privreda se brzo prilagoĊava ovim promenama, prepoznaje višedimenzionalni potencijal kreativnih ljudi i intenzivno prati i podržava trendove definisanja i razvoja kreativne ekonomije. Shodno tome, društvo ima zadatak da stvori uslove koji će objediniti kreativnost i tehnologiju i kroz nove poslovne mogućnosti doneti prednost regiona. Klaster kreativnih industrija Vojvodine je kljuĉni deo kreativne ekonomije kao tipiĉan primer poslovnog modela zasnovanog na savremenim principima kreativne ekonomije koja je definisana kao "industrija koja u procesu stvaranja novih vrednosti u svom poreklu nosi individualnu kreativnost, veštine i talenat, sa potencijalom za otvaranje novih radnih mesta, kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine.” Sadrţaj 2 3 3 4 4 4 4 4 4 4 5 5 6 6 6 6 6 6 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 9 9 9 11 11 11 12 12 12 14 14 14 14 14 14 15 16 Strategija razvoja Klastera kreativnih industrija Vojvodine Uvod Sadrţaj Kreativnost i ekonomija Umetnička, naučna i ekonomska kreativnost Novi pojmovi i koncepti Kreativni proizvodi i usluge Kulturna industrija Kulturna ekonomija Kreativna industrija Kreativna ekonomija Kreativni stalež i kreativni preduzetnici Kreativni gradovi Kreativni klasteri, povezivanje i regioni Iskustvena ekonomija Kreativna ekologija Eko moda Kreativni mediji Osnovni pokretaĉi kreativne industije Tehnologija, potražnja i turizam Multidimenzionalnost kreativne ekonomije Ekonomski aspekt Socijalni aspekt Kulturni aspekt Održivi razvoj Institucionalni aspekt Politička odgovornost Interakcija departmana i ministarstava Dijalozi i javne debate Institucijalni mehanizmi Sistematska analiza Razvojni trend i potencijali kreativnih industrija Autorska prava i kreativna ekonomija Kreativna ekonomija u Republici Srbiji Klaster kreativnih industrija Vojvodine Vizija Misija Struktura upravljanja Ključne inicijative i oblasti delovanja klastera Strateški ciljevi klastera 2010-2015. Jačanje klastera Pozicioniranje klastera u društveno-ekonomskom okruženju Generisanje novih poslovnih mogućnosti Osnivači Klastera kreativnih industrija Vojvodine Autor i izvori
  4. 4. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 4 Kreativnost i ekonomija Pojam kreativnosti se ne može iskazati jednostavnom definicijom s obzirom na multidimenzionalni karakter ovog fenomena. Ĉak i nakon opsežnih psiholoških istraživanja nije postignuta saglasnost u pogledu definisanja kreativnosti kao ljudske osobine ili kao procesa stvaranja originalne ideje. MeĊutim, karakteristike kreativnosti koje se ispoljavaju kroz razliĉite oblasti ljudskog delovanja mogu se razlikovati kao:  umetnička kreativnost zasnovana na imaginiciji koja ima sposobnost da proizvede origalne ideje i nove naĉine interpretacije upotrebom reĉi, tekstualnih izraza, zvuka i slike;  naučna kreativnost koja podrazumeva znatiželjnost i spremnost na ekperimentisanje u pronalaženju novih rešenja i  ekonomska kreativnost kao dinamiĉan spoj inovacija, tehnologije, poslovanja, marketinga i dr. spoj koji stvara ekonomsku konkurentnu prednost. S ekonomskog aspekta, veza izmeĊu kreativnosti i društveno-ekonomskog razvoja je neraskidiva, ne samo u smislu akumulacije ekonomskih rezultata, već i u stvaranju kreativnog kapitala u ciklusu sadejstvujućih kreativnih aktivnosti - ljudskog kapitala, tehnologije, institucionalnog okruženja, društvenog okruženja, otvorenosti i razliĉitosti. Novi pojmovi i koncepti  Kreativni proizvodi i usluge Kreativnost se može definisati i kao proces u kojem se ideje stvaraju, povezuju i transformišu u stvari koje imaju vrednost. Drugim reĉima, kreativnost polazi od ideje, do stvaranja nove ideje, odnosno, originalnosti u kreiranju neĉega od niĉega ili povezivanja onoga što već postoji.  Kulturne industrije UNESCO definiše kulturne industrije kao industrije koja kombinuju kreativnost, proizvodnju i komercijalizaciju sadržaja koji je u svojoj prirodi kulturan i nematerijalan i koji je obiĉno zaštićen autorskim pravima a može imati oblik robe ili usluge. Ujedno, kao znaĉajan aspekt kulturnih industrija je njihova centralna uloga u promovisanju i oĉuvanju kulturne raznolikosti i negovanju demokratskog pristupa kulturi.  Kulturna ekonomija Kulturna ekonomija primenjuje ekonomske analize na sve stvaralaĉke i izvoĊaĉke umetnosti, nasleĊe i kulturne industrije u javnom i privatnom vlasništvu i kroz ekonomsku organizaciju kulturnog sektora prati ponašanje proizvoĊaĉa i potrošaĉa u uslovima vladajuće politike. Iako kulturna ekonomija koristi disciplinarne ekonomske principe, osnovna svrha primene je bolje razumevanje dinamike kreativnosti i uĉešća u svetskoj ekonomiji i težnja ka usklaĊivanju kulturne politike sa tehnološkom i trgovinskom politikom.  Kreativne industrije Kreativne industrije su osnovni koncept kulturnih industirja proširile izvan granica umetnosti i napravile znaĉajan pomak u pristupu komercijalno-tržišnim aktivnostima. Od ranih 90-tih godina, kada se termin “kreativne industrije” pojavio u australijskom izveštaju Kreativna nacija, formirano je nekoliko modela klasifikacije kreativnih industrija. Model britanskog Ministarstva kulture, medija i sporta, nastao je prilikom restrukturiranja britanske ekonomije i postao najšire prepoznatljiv usled brzine sprovoĊenja mera za razvoj kreativnih industrija. Pod snažnim uticajem kreativnosti i inovacija i potrebe da se “kreativni” sektor definiše i ekonomski iskaže, Britajnija je zauzela vodeću poziciju u implementaciji ekonomskog koncepta kreativnih industrija. Pri tome, britanska vlada svaki sektor smatra “kulturnim” ali radije koristi termin “kreativni” kako bi se izbegla nadmena konotacija samog izraza “kulturni”. Ovom klasifikacijom je obuhvaćeno 13 industrija: oglašavanje, arhitektura, umetnost i antikviteti, zanatstvo, dizajn, moda, film i video, muzika, scenske umetnosti, izdavaštvo, softver, televizija i radio, video i kompjuterske igre, dok je drugi znaĉajan model klasifikacije kreativnih industrija, nešto kasnije (2003),
  5. 5. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 5 predstavila Svetska organizacija za zaštitu intelektualne svojine, zasnovan na podeli industrija koje direktno ili indirektno stvaraju, proizvode, prenose ili distribuiraju proizvode koji podležu zaštiti autorskih prava. Klasifikacija kreativnih industirja koja je najšire prihvaćena predstavljena je 2004. godine na Konferenciji UNCTAD, po kojoj su kljuĉne industrije podeljene u ĉetiri osnovne grupe: nasleĊe, umetnost, mediji i primenjeni dizajn.  Kreativna ekonomija Bez obzira na razliĉite stavove u pogledu definisanja i klasifikacije kreativnih industrija, sasvim je sigurno da su kreativne industrije srce kreativne ekonomije koju definišemo kao: o Koncept koji stvaranjem kreativnih dobara doprinosi ekonomskom rastu i razvoju; o Stvaranje prihoda i otvaranje novih radnih mesta kroz promociju socijalne inkluzije, kulturne razliĉitosti i razvoja ljudskih potencijala; o Jaĉanje interakcije ekonomskih, kulturnih i socijalnih aspekata i tehnologije, intelektualne svojine i ciljeva u turizmu; o Skup ekonomskih aktivnosti koji se bazira na razvoju i povezivanju makro i mikro nivoa sa ukupnom ekonomijom; o Mogućnost za paralelno delovanje multidisciplinarnih resora u kreiranju inovativnih politiĉkih uslova i odgovora.  Kreativni stalež i kreativni preduzetnici Kao kreativni stalež u društvu prepoznati su ljudi profesionalci, umetnici i nauĉni radnici koji stvaraju ekonomske, društvene i kulturne aktivnosti, naroĉito u urbanim okruženjima. Taĉnije, kreativni stalež ĉine ljudi koji se bave naukom, tehnologijama, arhtekturom i dizajnom, edukacijom, umetnostima, muzikom i zabavom, koji proizvode nove ideje, tehnologije ili nove kreativne sadržaje. U svom delovanju, kreativni stalež saraĊuje sa grupama kreativnih profesionalaca iz drugih oblasti biznisa, finansija i prava pri ĉemu zajedniĉki vrednuju kreativnost, individualnost, otvorenost, razliĉitost i dostignuća. Istaknuti predstavnici kreativnog staleža su kreativni preduzetnici, uspešni i talentovani ljudi koji razvijaju nove naĉine razmišljanja i ponašanja, koji tragaju za novim mogućnostima u okruženju i nalaze put da ideje transformišu u kreativne proizvode i usluge. Klasifikacija kreativnih industrija NasleĊe Umetnost Mediji Primenjeni dizajn Kulturna mesta Tradicija Vizuelna umetnost Scenska umetnost Izdavaštvo i štampani mediji Audio vizuelna umetnost Dizajn Novi mediji Kreativne usluge Arheološka nalazišta, muzeji, biblioteke, izloţbe i dr. Umetniĉki proizvodi, stari zanati, festivali, proslave i dr. Slikarstvo, vajarstvo, fotografija i antikviteti Muzika, teatar, ples, cirkus i dr. Knjige, novine, publikacije i dr. Film, televizija, radio i druga radiodifuzija Enterijer, grafika, moda, nakit, igraĉke i dr. Softver, video igre, digitalni sadrţaji i dr. Arhitektura, oglašavanje, istraţivanje i razvoj, kultura i rekreacija
  6. 6. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 6  Kreativni gradovi Ideja kreativne ekonomije je našla najjaĉe uporište u ekonomiji gradova te je nastao koncept “kreatini grad” kao termin koji opisuje urbanu celinu u kojoj se prožimaju razliĉite vrste kulturnih aktivnosti kao sastavni deo gradske ekonomske i društvene organizacije. Potencijalni “kreativni grad” treba da ima izgraĊenu jaku društvenu i kulturnu infrastrukturu, da ima potencijal zapošljavanja kreativnih stvaralaca i da bude atraktivan za finansiranje i kulturnu afirmaciju. Mreža kreativnih gradova: o UNESCO gradovi literature: Edinburg UK, Ajova US, Melburn Australija; o UNESCO gradovi muzike: Bolonja Italija, Gent Belgija, Glazgov UK, Sevilja Španija o UNESCO gradovi dizajna: Berlin Nemaĉka, Buenos Aires Argentina, Kob Japan, Montreal Kanada, Nagoja Japan, Šenzen Kina, Šangaj Kina; o UNESCO gradovi folklora i tradicije: Asvan Egipat, Kanazava Japan, Santa Fe US; o UNESCO gradovi gastronomije: Ĉengdu Kina, Popajan Kolumbija; o UNESCO grad medija: Lion Francuska i o UNESCO grad filma: Bredford UK.  Kreativni klasteri, povezivanje i regioni Za porast produkcije kreativnih proizvoda i usluga velikim delom zaslužno je pozitivno prelivanje koje ostvaruju preduzeća koja meĊusobno saraĊuju. Kao što organizacije i pojedinci ostvaruju saradnju na nivou grada ili regiona tako ne postoje ograniĉenja za saradnju izmeĊu grupacija kreativnih preduzeća sa bilo kojih lokacija. Udruživanje preduzeća i umetnika iz oblasti filma, muzike, vizuelnih umetnosti, mode, dizajna i arhitekture podstiĉe ekonomsku, društvenu i kulturnu interakciju koja zauzima sve znaĉajniju ulogu u njihovom daljem rastu.  Iskustvena ekonomija Koncept iskustvene ekonomije se zasniva na ideji da će ljudi u veoma bliskoj budućnosti odvajati odreĊeni deo svojih prihoda kako bi iskusili ili stekli neobiĉna životna iskustva. Ovakve želje i težnje se neminovno ostvaruju preko potrošnje i upotrebe kreativnih proizvoda i usluga koji se bitno razlikuju od jednostavnih proizvoda i usluga u svakodnevnoj upotrebi. Ovaj koncept se sve više širi i potvrĊuje i postavlja nove kriterijume i zadatke pred kreativne idustrije za organizaciju dogaĊaja koji će posetiocima izazivati nezaboravne iskustvene impresije.  Kreativna ekologija Koncept kreativne ekologije ogleda se u kreativnom razmišljanju i istraživanju okruženja, podizanju svesti o važnosti umetnosti u društvu i doprinosu razvoju ekološki odgovornih zajednica.  Eko moda Eko modna industrija usvaja trendove upotrebe tekstila proizvedenog od organskih, prirodnih ili recikliranih vlakana kao što su organski pamuk, svila, konoplja, juta ili bambus. Proizvodnja ovih sirovina ne zagaĊuje ili znantno manje zagaĊuje okolinu, koristi manje energije a više ljudskog angažovanja, stvaralaštva, talenata i veština, bio- razgradive su i lako se recikliraju. Zeleni akcioni plan do 2030. godine predviĊa niz mera za formiranje organskog tržišta, uzgoj sirovina, proizvodnju vlakana i smanjenje zagaĊenja koje proizvode tekstilne industirje za 30%. Pored toga, eko modna industrija podstiĉe afirmaciju lokalnih identiteta i kultura u etniĉkom i etiĉkom pogledu.  Kreativni mediji Nagli porast odgovornog ponašanja u proteklih 10 godina razvio se pod uticajem medija, društvenih mreža i interneta. Poruke o nasilnom ponašanju, ugrožavanju prava i uništavanju prirodne sredine prenose se preko novina, magazina, blogova, knjiga, You Tube-a i izazivaju razliĉita reagovanja. Potrošaĉi postaju edukovani i informisani i tragaju za odgovornim ponašanjem, ekološkim rešenjima i proizvodima i ujedinjuju se u peticijama globalnih razmera.
  7. 7. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 7
  8. 8. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 8 Osnovni pokretaĉi kreativnih industrija Digitalna revolucija i komunikacije dovele su do izuzetnog razvoja i rasta kreativnih industrija te su u ekonomskom smislu glavni pokretaĉi naglog napretka poseno kada je u pitanju:  Tehnologija - koja je visoko nauĉna i tehnološka otkrića prilagodila u tržišne proizvode i usluge. Ovi procesi kreativne ekonomije i inovativnosti su toliko snažni i uĉestali da utiĉu na pozitivne promene u državnim sistemima koji se prilagoĊavaju i kreiraju platforme koje podržavaju saradnju nauke i kreativnosti;  Potražnja - povećanje zahteva i potražnje za novom generacijom kreativnih proizvoda leži u realnom porastu prihoda i širenju globalnog tržišta koje masovnom proizvodnjom i snižavanjem cena lako nalazi put do potrošaĉa i  Turizam - kao specifiĉno tržište u stalnom rastu i promenama koje koristi kreativne proizvode i kulturne usluge kao osnovne motive i pokretaĉe. Multidimenzionalnost kreativne ekonomije  Ekonomski aspekt - osim znaĉajnog udela u nacionalnoj ekonomiji preko zapošljavanja i kreativnih roba i usluga, kreativna ekonomija promoviše razliĉitost, tržišnost i inovativnost, pomaže oživljavanje napuštenih urbanih celina, razvija ruralne sredine dok u isto vreme neguje tradiciju i zaštitu kulturnog nasleĊa.  Društveni aspekt – o Doprinos otvaranju novih radnih mesta je najznaĉajniji društveni uticaj kreativnih industrija koje ujedno podstiĉu sticanje novih znanja, veština i kvalifikacija. o Drugi znaĉajan društveni doprinos kreativnih industrija je njihova uloga u jaĉanju društvene inkluzije koja usmeravanjem kulturnih aktivnosti prema odreĊenim društvenim grupama i zajednicama dovodi do socijalne kohezije. o TakoĊe, ukljuĉivanjem žena u proizvodne procese, modnu industriju i zanate i organizaciju kulturnih aktivnosti kreativne industrije vrše promociju i uticaj na rodnu ravnopravnost. o Tesna povezanost kreativne ekonomije i obrazovnog sistema kroz uticaj na rano formiranje društvenog ponašanja a kasnije na razvijanje individualnosti je od kljuĉnog znaĉaja za razvoj kulturno orijentisane populacije.  Kulturni aspekt - koliki je uticaj kreativne ekonomije može se sagledati kroz porast ekonomskih i kulturnih vrednosti preko kreativnih proizvoda i usluga koji doprinose razvoju kulture pojedinca i društva i polazišta da je kulturni izraz svojstvena ljudska težnja te u tom smislu kulturna raznolikost ima kljuĉnu ulogu u promovisanju ekonomskog, društvenog i kulturnog razvoja.  Održivi razvoj - kreativne industrije direktno doprinose održivom razvoju s obzirom da je ovaj pojam u velikoj meri prevazišao okvire zaštite životne sredine, te kulturna održivost podrazumeva procese koji se odnose na održivost kulturnih dobara, manjinskih jezika i tradicija, umetniĉkih dela, predmeta i nasleĊa, graĊevina i lokaliteta. Uloga koncepta kreativnih industrija i kreativne ekonomije je da skrene pažnju kulturnim i politiĉkim institucijama o potrebi strategija i investicija koje će obezbediti održivi pravac razvoja.  Institucionalni aspekt - s politiĉkog stanovišta, stvaranje kulturnih vrednosti udruženih sa ekonomskim potencijalom koji stvaraju kreativne industrije, dovodi do postizanja opštih društvenih ciljeva koji su istovremeno i ciljevi vlade koja kreira institucionalno okruženje i uslove za razvoj kulture i identiteta nacije, regiona, gradova i zajednica. o Politiĉka odgovornost  Interakcija departmana i ministarstava Najveći uticaj kreativne ekonomije u pogledu politiĉke odgovornosti i vladajuće administracije i ministarstava s kojima je u interakciji ispoljava se u obalsti ekonomije, trgovine, regionalnog razvoja, tržišta rada, domaćih i stranih investicija, tehnologija i komunikacija, kulture, turizma, socijalne zaštite i obrazovanja.  Dijalozi i javne debate Pojedinci i organizacije kreativnih industrija se u svom delovanju tesno povezuju sa drugim ekonomskim sektorima i otvaraju brojna pitanja, zakljuĉke i perspektive i generišu potrebu za meĊusobnim dijalogom na svim nivoima koji ukljuĉuju:
  9. 9. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 9  Javni sektor (javne kulturne institucije, muzeji, galerije...)  Privatni sektor (profesionalne i komercijalne firme iz svih oblasti kulture i kreativnih produkcija i distribucije)  Neprofitni sektor (festivali, dogaĊaji, kulturna udruženja...)  Civilni sektor (NVO, fondacije, akademije, profesionalna udruženja...) o Institucijalni mehanizmi Multidimenzionalna priroda kreativne ekonomije i industrije zahteva integrisan pristup efikasnih institucionalnih mehanizama koji će koordinirati usklaĊivanje sektorskih politika kako bi se izbeglo fragmentirano donošenje mera te usporavanje rasta i razvoja punog potencijala kreativne ekonomije. o Sistematska analiza SprovoĊenje efikasnih mera koje će dovesti do razvoja kreativne ekonomije na lokalnom, nacionalnom i meĊunarodnom nivou podrazumeva i uporedno prikupljanje informacija i sprovoĊenje analiza kroz definisanje tri kljuĉne oblasti:  Definisanje i razumevanje strukture kreativne ekonomije, svih uĉesnika, njihovih meĊusobnih povezanosti i povezanosti kreativnog sektora sa drugim ekonomskim sektorima,  UtvrĊivanje metoda za analizu delovanja kreativne ekonomije i i doprinosa koji ostvaruje u ukupnom ekonomskom i društvenom životu i  Sveobuhvatne statistiĉke i analitiĉke preglede koji će obezbediti ocenjivanje i ekonomski, trgovinski i radni doprinos kreativnog sektora. UNESCO 2009 Statistiĉka matrica sektora kulturnih industrija Sektori kulturnih industrija Srodni sektori Kulturno i prirodno nasleĊe IzvoĊenje i manifestac ije Vizuelna umetnost Knjige i štampa Audio- vizuelni i interaktivni mediji Dizajn i kreativne usluge Turizam Sport i rekreacija Muzeji -i virtuelni Arheološka i istorijska mesta Kulturna i prirodna mesta Scenska umetnost Muzika Festivali i Sajmovi Likovna umetnost Fotografija Zanatska umetnost Knjige Novine Štampa Biblioteke i virtuelne Sajmovi knjiga Film i video TV i radio -i internet Video igre -i online Modni dizajn Grafiĉki dizajn Enterijer Eksterijer Arhitektura Marketing Ĉarter putovanja i turistiĉke usluge Prenoćište i smeštaj Fitnes Zabava Zabavni parkovi Duhovna kulturna baština Duhovna baština Edukacija i veštine Edukacija i veštine Arhiviranje i oĉuvanje Arhiviranje i oĉuvanje Oprema i prateći materijali Oprema i prateći materijali
  10. 10. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 10
  11. 11. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 11 Razvojni trend i potencijali kreativnih industrija MeĊunarodna politika koja predviĊa implementaciju nacionalnih strategija za unapreĊenje kreativne ekonomije u zemljama u razvoju utemeljena je Milenijumskom deklaracijom u kojoj je postignuta meĊunarodna saglasnost u pogledu osam milenijumskih razvojnih ciljeva koje treba postići do 2015. godine: 1. Borba protiv siromaštva i gladi, 2. Univerzalno osnovno obrazovanje, 3. Promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena, 4. Smanjenje smrtnosti dece, 5. UnapreĊenje zdravlja majki, 6. Borba protiv HIV-a i AIDS-a, malarije i drugih bolesti, 7. Oĉuvanje prirodne sredine, 8. Razvoj globalne razvojne saradnje. 2008. godine svetska finansijska i ekonomska kriza smanjile su obim internacionalnog trgovanja za 12%, meĊutim, rast izvoza kreatvinih roba i usluga se nastavio i dostigao 592 biliona dolara, što je dvostruko više u odnosu na 2002. godine odnosno rast od 14% godišnje. Ovaj podatak ujedno je i potvrda da kreativne industrije ima veliki potencijal za zemlje u razvoju koje imaju šansu da zauzmu svoje mesto u jednom od najdinamiĉnijih sektora svetske ekonomije. Autorska prava i kreativna ekonomija Autorska prava u sferi zakona o intelektualnoj svojini obezbeĊuju zaštitu originalnog rada i autorstva u slikarstvu, vajarstvu, muzici, romanistici, poeziji, drami, plesu, arhitekturi, uputstvima za upotrebu, tehniĉkoj dokumentaciji i softveru. Pravnom zaštitom stvaraocu se daje ekonomsko i moralno pravo nad njegovom kreacijom kao i pravo javnosti i pristupu delu. SprovoĊenjem institucionalnih mera u ovoj oblasti doprinosi se ekonomskom i društvenom razvoju. Opravdanost poštovanja prava o autorstvu je dvojaka:  Ekonomska opravdanost kroz podsticanje i nagraĊivanje pojedinaca ili grupa iz kreativnih industrija koji su uložili vreme, veštine i novac da bi stvorili nove kreacije i dela i  Moralna opravdanost kroz poštovanje rada i doprinosa kulturnoj razliĉitosti. Kreativna ekonomija u Republici Srbiji Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije u sektoru za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije ureĊuje politiku i stvara okruženje za razvoj kulturne i kreativne industrije, kulturne odnose i analize u oblasti književnosti i izdavaštva, savremene vizuelne umetnosti i multimedija, muziĉke umetnosti i diskografije, scenske i muziĉko-scenske umetnosti i kinematografije, dok Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine deluje preko ĉetiri sektora: sektora za kulturno nasleĊe i javne nabavke, sektora za savremenu umetniĉku produkciju i meĊuregionalnu saradnju, sektora za kulturu manjinskih zajednica i amaterizam i sektora za pravne i materijano-finansijske poslove. Prema podacima, u 2004. godini bilo je 5909 registrovanih kompanija iz sektora kreativnih industrija da bi se ovaj broj uvećao za 41% u 2007. godini, kada su najveću stopu profita zabeležila filmska (13,6%) i muziĉka (12.7%) industrija a zatim i arhitektura (8,5%), oglašavanje i propaganda (8,2%), video i kompjuterski mediji (8,2%), štamparska (6,3%) i izdavaĉka (5,6%) industrija. Po strukturi, 96% ovih kompanija spada u mikro-biznis sa 1 do 10 zaposlenih radnika, visoko obrazovnog profila, sa znanjem stranizh jezika, IT znanjem i kreatinim veštinama. Sa srednjim struĉnim obrazovanjem u sektoru je zaposleno 5700 ljudi a sa visokim preko 9800 koji ostvaruju izvoz od 73 miliona USD, od ĉega je 33% iz sektora dizajna enterijera i 13% iz oblasti grafiĉkog dizajna.
  12. 12. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 12 Izveštaj o uvoĊenju inovativnih procesa u poslovanje pokazuje da je 30,53% preduzeća uvelo inovacije a 18,99% sve oblike dizajna. Ova preduzeća izdvojila su sredstva za inovativne aktivnosti i to 31,49% za obrazovanje i obuke, 0,67% za sve oblike dizajna i 13,62% za troškove marketinga. Uvedene inovacije iz oblasti kreativnih industrija zabeležene su u oblasti:  inovacije u marketingu: o Promena dizajna ili pakovanja proizvoda 17,84% o Novi mediji za promociju proizvoda 21,83% o Nove distributivne metode 12,21% o Nove metode formiranja cena proizvoda 26,06%  Zaštita prava intelektualne svojine: o Prijava patenata 2,11% o Prijava malih patenata 1,29% o Zaštita industrijskog dizajna 3,17% o Zaštita žiga 9,27% o Zaštita autorskog prava 3,64% o Registracija dizajna 5,99% o Robne marke 10,33% o Vremenska prednost u odnosu na konkurenciju 18,43% Izveštajima Republiĉkog Zavoda za statistiku u oblasti kulture obuhvaćeni su bioskopi, pozorišta, radio-stanice, TV centri, filharmonije i profesionalni orkestri, biblioteke, muzeji i umetniĉke galerije i arhivi, izdavaĉke delatnosti i štampa. Postoji potreba za definisanjem i usklaĊivanjem izveštaja u oblasti kreativnih industrija kako bi se pojedine grane koje beleže ekspanziju i ostvaruju znaĉajne ekonomske rezultate poput oglašivaĉa i marketing agencija uvrstile u proces analize i istraživanja. Klaster kreativnih industrija Vojvodine Klaster kreativnih industrija Vojvodine (Creative Industries Cluster of Vojvodina) je osnovan 2010. godine kao poslovni model koncipiran na temeljima savremene kreativne ekonomije. Struktura ĉlanstva koju ĉine institucije kulture, obrazovne institucije i privrednici iz svih oblasti kreativnih industrija uz podršku republiĉkih i pokrajinskih institucija ĉine interakciju koja dovodi do višedimenzionalnih rezultata i razvoja. Ovako pozicioniran Klaster ima sve preduslove da se razvija i deluje kao relevantan predstavnik kreativnih industrija, povezuje i udružuje nacionalne kreativne kompanije, proširuje regionalnu i meĊunarodnu saranju i širi svest o ekonomskom potencijalu i mogućnostima sinergije sa drugim industrijskim granama. Vizija Vizija Klastera kreativnih industrija Vojvodine je da se pozicionira kao regionalno i meĊunarodno prepoznatljiv kreativni Klaster koji snažno doprinosi razvoju kulturnih i kreativnih industirja i stvara uslove u okruženju za njeno dalje širenje i jaĉanje. Misija Misija je stvaranje uslova da Klaster kreativnih industrija Vojvodine postane pouzdan partner u razvoju i primeni novih proizvoda i usluga sa visokim potencijalom za stvaranje profita, važan partner u razvoju pojedinaca, preduzeća i regionalnog biznisa i koordinator uticaja na društveno i poslovno okruženje.
  13. 13. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 13
  14. 14. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 14 Struktura upravljanja Prema Statutu Udruženja, odluĉivanje i upravljanje u Klasteru kreativnih industrija Vojvodine vrši:  Skupština, koju ĉine svi ĉlanovi kao najviši organ upravljanja, ĉijim radom rukovodi Predsednik.  Upravni odbor od 7 ĉlanova upravlja aktivnostima Udruženja izmeĊu sednica Skupštine, ĉijim radom rukovodi Predsednik UO.  Izvršni direktor odgovoran za poslovanje udruženja u skladu sa odlukama Skupštine i Upravnog odbora.  Stalne i privremene radne grupe i struĉni savetnici koji se bave zadacima i pitanjima od interesa za ĉlanove i Udruženje. Kljuĉne inicijative i oblasti delovanja klastera Za ostvarenje svoje vizije Klaster kreativnih industrija Vojvodine je fokusiran na:  Podršku, povezivanje i meĊusobnu saradnju tri kljuĉna segmenta kreativnih industrija: kulture i umetnosti, dizajna i medija;  Proširenje saradnje kreativnih industrija sa drugim industrijskim granama kroz podizanje svesti o mogućnostima sinergije u stvaranju novih vrednosti, proizvoda i usluga;  MeĊunarodna saradnja sa klasterima i partnerima u zajedniĉkim projektima radi postizanja obostranih ciljeva, razmene znanja i iskustva i daljeg jaĉanja i razvoja. Strateški ciljevi klastera 2010 – 2015. JAĈANJE UDRUŢENJA  Razvijanje interne komunikacije, pravila i procedura,  Izgradnja kapaciteta za zapošljavanje i menadžment Klastera,  Razvijanje i usavršavanje portfolia usluga Klastera,  Izgradnja održivog finansijskog plana, ukljuĉujući istraživanja i korišćenje fondova EU i  Povećanje broja ĉlanova. POZICIONIRANJE UDRUŢENJA U DRUŠTVENO-EKONOMSKOM OKRUŢENJU  Povećanje vidljivosti i pozicioniranje Klastera na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i meĊunarodnom nivou,  Saradnja sa republiĉkim i pokrajinskim institucijama i zavodima,  Saradnja sa institucijama za obrazovanje i istraživanje,  Saradnja sa neprofitnim organizacijama u zajedniĉkom uticaju na društveno okruženje,  Proširenje saradnje sa domaćim i inostranim partnerima. GENERISANJE NOVIH POSLOVNIH MOGUĆNOSTI  Podizanje svesti o mogućnostima unapreĊenja konkurentnosti srpskih malih i srednjih preduzeća kroz povećanje domaće tražnje za kreativnim proizvodima i uslugama,  Osmišljavanje i izrada vizuelne i poslovne strategije malih i srednjih preduzeća za nastup na meĊunarodnim sajmovima,  Primena savremenih znanja u podizanju kvaliteta poslovanja,  Stvaranje poslovnih prilika na regionalnom i meĊunarodnom tržištu,  Razmenjivanje znanja i iskustava izmeĊu ĉlanova Klastera.
  15. 15. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 15 OSNIVAĈI – ĈLANOVI KLASTERA KREATIVNIH INDUSTRIJA VOJVODINE 2010 INSTITUCIONALNA PODRŠKA
  16. 16. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015. 16 Autor: Tatjana Kalezić Izvori: Branislav Savić, Hristina Mikić i Ana Ćurĉin, “Kreativne industrije u Srbiji - direktorijum kreativno profesionalnih usluga", Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije-SIEPA i UNDP, Srbija, 2008. godina. Statistika inovativne aktivnosti 2006-2008. Saopštenje 336, Republiĉki zavod za statistiku, 2009. Creative industries development strategy, A report by the ERC Service Industries Subcommittee Workgroup on Creative Industries, Septembar 2002. UN Creative economy Report 2008.Creating Global Statistics for Culture: Expert Scoping Study, Final Report. Montreal, UNESCO Institute for Statistics. 2006. The UNESCO Framework for Cultural Statistics (FCS) 2009. UN Summary of High-level Panel on Creative Industries document TD/L.379. 2004. UNIDO Creative Industries and Micro & Small Scale Enterprise Development: A Contribution to Poverty Alleviation. Vienna 2002. UNESCO sekretarijat, Jun 2010 Fotografije: UK Ministarstvo kulture, medija i sporta

×