Projektna nastava

  • 1,248 views
Uploaded on

 

More in: Education
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
1,248
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
29
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. ПРОЈЕКТНА НАСТАВА Многи сматрају да је увођење пројектне наставе у образовни систем скорашњегдатума и да је повезано са новим технологијама. Међутим, већ 30-тих година прошлогвека два педагога, Девеј и Килпатрик, уводе у литературу и образовну праксу изразпројектна настава коју алтернативно називају и образовање искуством. Њихова жеља јебила да се у традиционалну наставу уведу истраживачке методе и да се повећа активностученика. Данас постоје земље које у својим документима дефинишу у ком проценту наставутреба реализовати употребом пројектне наставе јер је сматрају врло корисном заостваривање већег броја вредних и важних образовних и васпитних циљева. И нашобразовни систем препознаје пројектну наставу. У многим програмима за различитенаставне предмете, у делу који се односи на начин остваривања програма, наставницимасе препоручује да неке садржаје реализују употребом овог начина рада. Програмиизборног предмета грађанско васпитање за пети и шести разред основне школепредвиђају да се циљеви и задаци предмета у потпуности остваре пројектном наставомтоком целе школске године. Правилником о оцењивању за основну школу предвиђено јеоцењивање активности ученика у оквиру пројектне наставе. У литератури се могу наћи различите, мада суштински сличне, дефиницијепројектне наставе. Најједноставније речено, то је метода решавања проблема која одученика тражи самосталну активност као и писани траг о томе. Њена вредност се налази учињеници да ученици током реализације пројекта спонтано уче неке садржаје иовладавају когнитивним и социјалним вештинама. У пројектној настави долази доповезивања познатог и непознатог, учења помоћу примера (егземпларно учење), учењапримењивањем знања, као и комбиновања конвергентног (логичког) и дивергентног(стваралачког) мишљења. Пројектна настава се некад третира као облик рада који је примерен само старијимученицима. Међутим, она има своје место на свим нивоима школовања. Чак и најмлађиученици основне школе могу успешно да учествују у пројектима који су прилагођенињиховом предзнању и способностима, који су мањег обима и који краће трају. Наравно, намлађем узрасту неопходан је већи ангажман наставника који преузима на себе неке деловепројектних активности, али оставља довољно простора и за ученике. Пројектна настава јесте захтевнији облик рада, и то пре свега, у погледу временакоје је потребно за њену реализацију. Зато је важна добра организација, односнофункционално уклапање активности које се одвијају на часовима у школи и самосталнихактивности појединих ученика ван школе.
  • 2. По томе колико је учесника укључено у пројекат, они могу бити лични пројектиили мали пројекти који ангажују неколико ученика. Могу бити разредни, где су укљученисви ученици једног разреда, као и пројекти целе школе. У зависности од теме пројекта разликују се два типа пројектне наставе. Један себави животним, реалним питањима из непосредног окружења ученика и тежи да има зарезултат неку промену. Други тип пројектне наставе представља симулацију у оквиру којесе ученици могу бавити најудаљенијим проблемима и у суштини представља добар начинда се ученици вежбају у решавању проблема, али без ефекта у стварном животу. Што се тиче избора теме пројекта, методологије рада и материјала који ће секористити, постоје различите варијанте, и то пре свега одређује наставник у складу сациљевима и задацима, узрастом ученика и њиховим искуством у оваквом начину рада. Например, наставник може да бира да ли ће за неки пројекат ученицима у целини, илиједним делом, обезбедити материјал за рад, или им ништа неће припремити зато што желида их упути на различите изворе и оснажи за самостално проналажење података. Без обзира на ове варијације, сваки пројекат требало би да има следећи ток илифазе:  одређивање теме пројекта, односно избор проблема којим ће се пројекат бавити;  дефинисање циља који се пројектом жели постићи;  планирање активности које одговарају теми пројекта, односно циљу пројекта, подела активности, избор материјала и метода рада, дефинисање места и динамике рада;  реализација планираних активности;  приказ добијених резултата и продуката пројекта;  вредновање пројекта (процена остварености дефинисаних циљева, указивање на успехе и тешкоће у току реализације пројекта). Уколико тема није унапред задата, онда је прва фаза изузетно важна, јер се у њојтражи не само уочавање проблема, већ и одбрана зашто се треба њиме бавити, штоподразумева разумевање ширег контекста, социјалну рецепцију, критичко мишљење ивештину аргументовања. Пројектна настава је драгоцени облик рада јер од ученика захтева бројнеактивности, међу којима су:  самостално проналажење информација;  способност решавања проблема;  самостално савлађивање градива, самостално учење;  рад у групи, сарадњу;
  • 3.  критички однос према властитом и туђем раду;  доношење одлука;  аргументовање;  усвајање другачијих, нових начина рада;  планирање;  поштовање рокова. Пројектна настава пружа могућност ученицима да се усавршавају у новиммедијима, да користе нове технологије, посебно у прикупљању неопходних информација. Продукти пројекта могу бити представа, изложба, кратки филм, текст у новинама,наступ на локалној телевизији, предавање за родитеље. Уколико је мисија п ројекта у томеда се нешто промени у окружењу, изузетно је важно да резултати пројекта не „остану уучионици“ разреда који га је реализовао. Иако је ово облик наставе, у којој је већа активност ученика него у традиционалнојнастави, она захтева и од наставника додатни ангажман као и нове улоге. За успехпројектне наставе важан је партнерски однос ученика и наставника, односнофункционално комуницирање између свих учесника пројекта. Наставник пружа подршкусвим ученичким активностима у току пројекта, а по потреби и помоћ. Он управљапројектом на начин који оставља довољно простора самоорганизацији ученика. Активнијије у обезбеђивању услова и материјала за реализацију пројекта, као и при решавањупроблема који превазилазе ученичке способности. Конфликти су саставни део рада у групи и сами по себи нису проблем, али уколикосе не решавају, могу то постати. Они могу бити и корисни, јер се њиховим решавањемможе унапредити рад групе. Главни разлози зашто долази до конфликата у пројектнојнастави су: недовољно прецизно дефинисани циљеви, неодговарајућа подела послова,проток информација не функционише, прекратки рокови, планиране активности нисуизводљиве, нема пратећих материјала и опреме, појава такмичарског уместо сарадничкогодноса, незадовољство неких чланова групе, неприхватање различитости између члановагрупе итд. У решавању конфликтних ситуација, ако се догоде, у току реализацијепројектне наставе најважнију улогу има наставник. Међутим, наставник треба да управљапројектом на такав начин да се могући узроци конфликта минимизирају, а својимпонашањем треба стално да даје лични пример како се ради у групи на конструктиванначин. Како је већ наведено, нови Правилник о оцењивању ученика у основној школи, уделу који се односи на начин и поступак оцењивања, између осталог наводи да се учешћеученика у пројекту такође оцењује. То захтева од наставника да осмисли шта ће и на којиначин оцењивати, а ученике о томе треба благовремено обавестити. Процењивање,односно оцењивање ученичких активности у пројектној настави, није лако, јер постоји
  • 4. много тога што се може посматрати (степен сарадње, мотивисаност, самосталност,постигнути резултати...). Осим тога, као и код других облика групног рада није увек лакопроценити допринос појединаца. Зато је у овом случају добро комбиновати процененаставника са проценама ученика и њиховим самовредновањем. Вредност пројектне наставе постоји и када нису остварени дефинисани циљеви иликада непланиране тешкоће ометају реализацију пројекта. Много важније од самог циљапројекта јесте мотивисање ученика на активности, унапређење сарадње, оспособљавањеученика да преговарају и доносе одлуке, као и овладавање процесом праћења сопственоги туђег рада које има за последицу предвиђање и планирање. Из неуспелог пројекта можесе много тога научити и унапредити даљи рад. Као и при употреби других метода, треба имати у виду да пројектна настава има исвоје слабости, посебно ако превлада у настави. Она форматира одређен начин стицањазнања који свакако не може бити једини. Напомињемо да је, конкурсом Креативне школе за 2012/13, предвиђено да радбуде приказан највише кроз три часа. То значи да ауторски тимови могу осмислитипројектну наставу на начин и у трајању како они желе, а на конкурс ће послати описпројекта и приказ од три изабрана часа, који га на најбољи начин илуструју.