Projektna nastava

1,690
-1

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
1,690
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
34
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Projektna nastava

  1. 1. ПРОЈЕКТНА НАСТАВА Многи сматрају да је увођење пројектне наставе у образовни систем скорашњегдатума и да је повезано са новим технологијама. Међутим, већ 30-тих година прошлогвека два педагога, Девеј и Килпатрик, уводе у литературу и образовну праксу изразпројектна настава коју алтернативно називају и образовање искуством. Њихова жеља јебила да се у традиционалну наставу уведу истраживачке методе и да се повећа активностученика. Данас постоје земље које у својим документима дефинишу у ком проценту наставутреба реализовати употребом пројектне наставе јер је сматрају врло корисном заостваривање већег броја вредних и важних образовних и васпитних циљева. И нашобразовни систем препознаје пројектну наставу. У многим програмима за различитенаставне предмете, у делу који се односи на начин остваривања програма, наставницимасе препоручује да неке садржаје реализују употребом овог начина рада. Програмиизборног предмета грађанско васпитање за пети и шести разред основне школепредвиђају да се циљеви и задаци предмета у потпуности остваре пројектном наставомтоком целе школске године. Правилником о оцењивању за основну школу предвиђено јеоцењивање активности ученика у оквиру пројектне наставе. У литератури се могу наћи различите, мада суштински сличне, дефиницијепројектне наставе. Најједноставније речено, то је метода решавања проблема која одученика тражи самосталну активност као и писани траг о томе. Њена вредност се налази учињеници да ученици током реализације пројекта спонтано уче неке садржаје иовладавају когнитивним и социјалним вештинама. У пројектној настави долази доповезивања познатог и непознатог, учења помоћу примера (егземпларно учење), учењапримењивањем знања, као и комбиновања конвергентног (логичког) и дивергентног(стваралачког) мишљења. Пројектна настава се некад третира као облик рада који је примерен само старијимученицима. Међутим, она има своје место на свим нивоима школовања. Чак и најмлађиученици основне школе могу успешно да учествују у пројектима који су прилагођенињиховом предзнању и способностима, који су мањег обима и који краће трају. Наравно, намлађем узрасту неопходан је већи ангажман наставника који преузима на себе неке деловепројектних активности, али оставља довољно простора и за ученике. Пројектна настава јесте захтевнији облик рада, и то пре свега, у погледу временакоје је потребно за њену реализацију. Зато је важна добра организација, односнофункционално уклапање активности које се одвијају на часовима у школи и самосталнихактивности појединих ученика ван школе.
  2. 2. По томе колико је учесника укључено у пројекат, они могу бити лични пројектиили мали пројекти који ангажују неколико ученика. Могу бити разредни, где су укљученисви ученици једног разреда, као и пројекти целе школе. У зависности од теме пројекта разликују се два типа пројектне наставе. Један себави животним, реалним питањима из непосредног окружења ученика и тежи да има зарезултат неку промену. Други тип пројектне наставе представља симулацију у оквиру којесе ученици могу бавити најудаљенијим проблемима и у суштини представља добар начинда се ученици вежбају у решавању проблема, али без ефекта у стварном животу. Што се тиче избора теме пројекта, методологије рада и материјала који ће секористити, постоје различите варијанте, и то пре свега одређује наставник у складу сациљевима и задацима, узрастом ученика и њиховим искуством у оваквом начину рада. Например, наставник може да бира да ли ће за неки пројекат ученицима у целини, илиједним делом, обезбедити материјал за рад, или им ништа неће припремити зато што желида их упути на различите изворе и оснажи за самостално проналажење података. Без обзира на ове варијације, сваки пројекат требало би да има следећи ток илифазе:  одређивање теме пројекта, односно избор проблема којим ће се пројекат бавити;  дефинисање циља који се пројектом жели постићи;  планирање активности које одговарају теми пројекта, односно циљу пројекта, подела активности, избор материјала и метода рада, дефинисање места и динамике рада;  реализација планираних активности;  приказ добијених резултата и продуката пројекта;  вредновање пројекта (процена остварености дефинисаних циљева, указивање на успехе и тешкоће у току реализације пројекта). Уколико тема није унапред задата, онда је прва фаза изузетно важна, јер се у њојтражи не само уочавање проблема, већ и одбрана зашто се треба њиме бавити, штоподразумева разумевање ширег контекста, социјалну рецепцију, критичко мишљење ивештину аргументовања. Пројектна настава је драгоцени облик рада јер од ученика захтева бројнеактивности, међу којима су:  самостално проналажење информација;  способност решавања проблема;  самостално савлађивање градива, самостално учење;  рад у групи, сарадњу;
  3. 3.  критички однос према властитом и туђем раду;  доношење одлука;  аргументовање;  усвајање другачијих, нових начина рада;  планирање;  поштовање рокова. Пројектна настава пружа могућност ученицима да се усавршавају у новиммедијима, да користе нове технологије, посебно у прикупљању неопходних информација. Продукти пројекта могу бити представа, изложба, кратки филм, текст у новинама,наступ на локалној телевизији, предавање за родитеље. Уколико је мисија п ројекта у томеда се нешто промени у окружењу, изузетно је важно да резултати пројекта не „остану уучионици“ разреда који га је реализовао. Иако је ово облик наставе, у којој је већа активност ученика него у традиционалнојнастави, она захтева и од наставника додатни ангажман као и нове улоге. За успехпројектне наставе важан је партнерски однос ученика и наставника, односнофункционално комуницирање између свих учесника пројекта. Наставник пружа подршкусвим ученичким активностима у току пројекта, а по потреби и помоћ. Он управљапројектом на начин који оставља довољно простора самоорганизацији ученика. Активнијије у обезбеђивању услова и материјала за реализацију пројекта, као и при решавањупроблема који превазилазе ученичке способности. Конфликти су саставни део рада у групи и сами по себи нису проблем, али уколикосе не решавају, могу то постати. Они могу бити и корисни, јер се њиховим решавањемможе унапредити рад групе. Главни разлози зашто долази до конфликата у пројектнојнастави су: недовољно прецизно дефинисани циљеви, неодговарајућа подела послова,проток информација не функционише, прекратки рокови, планиране активности нисуизводљиве, нема пратећих материјала и опреме, појава такмичарског уместо сарадничкогодноса, незадовољство неких чланова групе, неприхватање различитости између члановагрупе итд. У решавању конфликтних ситуација, ако се догоде, у току реализацијепројектне наставе најважнију улогу има наставник. Међутим, наставник треба да управљапројектом на такав начин да се могући узроци конфликта минимизирају, а својимпонашањем треба стално да даје лични пример како се ради у групи на конструктиванначин. Како је већ наведено, нови Правилник о оцењивању ученика у основној школи, уделу који се односи на начин и поступак оцењивања, између осталог наводи да се учешћеученика у пројекту такође оцењује. То захтева од наставника да осмисли шта ће и на којиначин оцењивати, а ученике о томе треба благовремено обавестити. Процењивање,односно оцењивање ученичких активности у пројектној настави, није лако, јер постоји
  4. 4. много тога што се може посматрати (степен сарадње, мотивисаност, самосталност,постигнути резултати...). Осим тога, као и код других облика групног рада није увек лакопроценити допринос појединаца. Зато је у овом случају добро комбиновати процененаставника са проценама ученика и њиховим самовредновањем. Вредност пројектне наставе постоји и када нису остварени дефинисани циљеви иликада непланиране тешкоће ометају реализацију пројекта. Много важније од самог циљапројекта јесте мотивисање ученика на активности, унапређење сарадње, оспособљавањеученика да преговарају и доносе одлуке, као и овладавање процесом праћења сопственоги туђег рада које има за последицу предвиђање и планирање. Из неуспелог пројекта можесе много тога научити и унапредити даљи рад. Као и при употреби других метода, треба имати у виду да пројектна настава има исвоје слабости, посебно ако превлада у настави. Она форматира одређен начин стицањазнања који свакако не може бити једини. Напомињемо да је, конкурсом Креативне школе за 2012/13, предвиђено да радбуде приказан највише кроз три часа. То значи да ауторски тимови могу осмислитипројектну наставу на начин и у трајању како они желе, а на конкурс ће послати описпројекта и приказ од три изабрана часа, који га на најбољи начин илуструју.

×