Your SlideShare is downloading. ×
Kako Prepoznati Lose Slusanje
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Kako Prepoznati Lose Slusanje

599

Published on

Published in: Education, Technology
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
599
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
3
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. Kako prepoznati loše slušanje: • Pseudo slušanje: situacija u kojoj osećamo da bi trebalo da slušamo, ali nas ono što druga osoba govori uopšte ne zanima i u stvari je ne slušamo. Tada se pravimo da nas zanima, ali pokretima tela i prenaglašenim kretanjem (i gestikulacijom i mimikom) otkrivamo da nas sadržaj (ali često i sagovornik/ca) uopšte ne interesuju. • Pasivno slušanje: Nije nam do govorenja pa se prepuštamo slušanju. Zavalimo se u stolicu, pokrivamo usta da bismo sakrili povremeno zevanje, pogled nam luta i retko gledamo sagovornika/cu u oči. • Otimanje reči: Dok druga osoba govori - nestrpljivi smo, lupkamo prstima ili se igramo nekim predmetom - želimo da preuzmemo reč. Zato slušamo tek toliko dok ne ugrabimo priliku za sopstveni nastup. • Doslovno slušanje: Ukoliko ne primamo neverbalne poruke sagovornika/ce, i/ili shvatamo potpuno bukvalno sve što je izrečeno, podrazumeva se da slušamo samo doslovno, ali ne i istinski. • Slušanje iz zasede: Reč je o slušanju koje ima za cilj napad na drugu osobu. Slušamo, ali samo kako bismo uočili greške u izlaganju i napali drugu osobu. Prepreke koje stvara slušalac/teljka, tj. šta ne trebalo govoriti i šta ometa proces slušanja: • Usmeravanje: Preuzimanje kontrole nad onim o čemu bi sagovornik/ca mogao/la da govori. • Procenjivanje i vrednovanje: Sagovornik/ca ne sme da oseti da ga/je procenjujemo. • Optuživanje: Možete reći kako ste se osećali, ali nemojte za to da optužujete drugu osobu. • Agresivnost: Izbegavajte da izgovarate rečenice s ciljem da drugoj osobi nanesete bol ili je ponizite. • Moraliziranje: Nepoželjne su pokroviteljske izjave o tome kako treba živeti, šta činiti... • Savetovanje i podučavanje: Ne dati sagovorniku/ci dovoljno prostora i vremena da sam/a dođe do rešenja svog problema. Skloni smo da se ponašamo kao da jedino mi znamo što je najbolje. • Neuvažavanje tuđih osećanja: Neprepoznavanje i vrednovanje tuđih osećanja, kroz poređenja sa svojim. • Pričanje o sebi: Izbegnite govorenje o sebi, makar ono (prividno) imalo za cilj da problem (samo) rasvetli. • Etiketiranje i postavljanje dijagnoze: Saslušajte sagovornika/cu i shvatite njegov/njen način gledanja na problem. • Preterano interpretiranje: Vaše viđenje ponašanja sagovornika/ce ne mora da ima nikakve veze s onim što ta osoba sama misli. • Premošćavanje i skretanje pažnje: Znači skretanje razgovora s jedne teme na drugu. Najčešće to činimo kada ne slušamo sagovornika/cu zaista ili kada nam je tema dosadna i neprivlačna i/ili sam/a sagovornik/ca nebitan/a.

×