Eu I Mladi

2,893 views
2,850 views

Published on

Published in: News & Politics, Technology
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
2,893
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
72
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Eu I Mladi

  1. 1. Kratka istorija EU l Ciljevi EU l Finansiranje EU l Ko je ko u Evropi l Kako žive mladi Evropljani l Evropska povelja o učešću mladih l Odnos EU prema mladima l Dijalog sa mladima l programi za mlade l Program mladi u akciji l Opšti ciljevi programa l Prioriteti programa l Struktura programa l Ko su korisnici l U kojim akcijama mogu učestvovati mladi iz Srbije l Evropski volonterski servis l Mladi u svetu l Informacije o programu l Informisanje mladih u Evropi Kratka istorija EU Evropska unija je rezultat dugogodišnjeg procesa saradnje i integracija koje je 1958. godine započelo šest zemalja (Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Luksemburg i Holandija). Vremenom su se zajednici pridružile i Danska, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Grčka, Portugal, Španija, Austrija, Finska, Švedska, Kipar, Češka Republika, Estonija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija, Mađarska i u skorije vreme Rumunija i Bugarska. Evropsku uniju danas čini 27 zemalja. Međutim, ona nije zacrtala svoje trenutne granice kao trajne, te je njeno proširenje sasvim izvesno. Pregovori o priključenju se vode sa Hrvatskom i Turskom, dok se kroz intenzivnu saradnju EU približavaju i Srbija, Bosna i Hercegovina i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Info: Proširenje Evropske unije prate stalne debate i suprotstavljena mišljenja. Jedni misle da je Evropa dobro rešenje po pitanju konkurentnosti na svetskom tržištu propisa koji štite životnu sredinu i dokumenata koji štite ljudska prava. Isti se slažu i da su praktične stvari kao što su mobilnost roba, ljudi i usluga, kao i jedinstvena evropska valuta, dobre strane integracija. Nasuprot njima su oni koji smatraju da zemlje članice gube na samostalnosti, da je Evropska unija previše birokratizovana i da se o odlukama sve manje demokratski raspravlja.
  2. 2. Šta su ciljevi Evropske unije Evropska unija teži ka izgradnji i očuvanju evropskog mira i prosperiteta kroz saradnju u oblasti poljoprivrede, istraživanja, ekonomije, socijalne politike i životne sredine, kao i ka unapređenju saradnje u oblasti trgovine i biznisa. Četiri temeljna principa Evropske unije se odnose na slobodno kretanje roba, usluga, ljudi i kapitala. Zemlje kandidati koje se približavaju EU ubrzano usvajaju zajedničke politike koje se odnose na finansije, odbranu i spoljnu politiku. Danas, zemlje članice sve češće nastupaju jedinstveno, kao jedna nacija, u pregovorima sa drugim delovima sveta ili ekonomskim blokovima. Kako se finansira EU? Evropska unija dobija novac od svojih članica tako što svaka zemlja doprinosi srazmerno vlastitom budžetu, ali se zajednički novac troši u skladu sa zajedničkim ciljevima, a ne prema tome koliko ko novca ubaci u zajedničku kasicu. S obzirom da je Evropska unija zbog svoje veličine jedan jako kompleksan aparat, postoji više načina za usvajanje zvaničnih politika. Zamisli kako je teško usaglasiti stavove i pomiriti interese svih članica koje ravnopravno odlučuju! Ko je ko u Evropi? Ukratko, predstavićemo najznačajnije institucije EU i njihove nadležnosti: Savet ministara Evropske unije je jedno od najznačajnijih tela u čijem radu učestvuju ministri zemalja članica. Zavisno o toga da li se na sednici ovog tela govori o poljoprivredi, mladima, energiji i sl., sastav ministara je uvek drugačiji. Evropska komisija je izvršno telo Evropske unije. Reč je o instituciji koja je politički nezavisna i koja predstavlja i zastupa interese Evropske unije kao celine. Komisija predlaže zakone, programe i akcione mere. Odgovorna je za sprovođenje odluka Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU. Evropski parlament je predstavničko telo Evropske unije čiji se članovi biraju direktnim putem na izborima koji se organizuju svake pete godine. Najznačajniji zadatak Parlamenta je da uz Savet ministara i Evropsku komisiju predlaže evropske zakone. Parlament i Savet zajedno usvajaju godišnji budžet EU. Parlament ima nadležnost da raspusti Evropsku komisiju.
  3. 3. Kako žive mladi Evropljani? Kao prvo, mladi Evropljani, u bilo kojoj zemlji Evropske unije da žive, unutar EU granica putuju slobodno, bez viza, graničnih prelaza i ograničenja boravka. U slučaju da imaju neke zdravstvene probleme, sve lekarske usluge koriste kao da su u vlastitoj zemlji. Drugo, oslobođeni su plaćanja carina za stvari koje kupe van svoje zemlje, a koje su tamo jeftinije. Treće, imaju pravo da žive i rade gde god to požele, pa čak i da dobiju neku pomoć dok se ne snađu. Četvrto, diplome stečene u bilo kojoj zemlji EU važe i u svim drugim članicama, što uveliko olakšava život onima koji menjaju zemlju boravka i posao. Peto, mladim Evropljanima je omogućeno da aktivno učestvuju u političkim procesima i što je najvažnije kroz brojne programe koje Evropska unija kreira za mlade, Evropa kontinuirano radi na njihovoj edukaciji, usavršavanju i pripremi za život. Evropska povelja o učešću mladih Jedan od najznačajnijih dokumenata koji promoviše punopravno učešće mladih u odlukama koje utiču na njihov život je Evropska povelja o učešću mladih u životu na lokalnom i regionalnom nivou. Reč je o dokumentu koji su kreirali evropski stručnjaci u saradnji sa mladima. Ovaj dokument daje preporuke i lokalnim i regionalnim vlastima predlaže načine kako da podrže mlade i da im omoguće da budu aktivni građani. Osim povelje o učešću mladih, značajno je još pomenuti i Evropsku povelju o informisanju mladih. Info: Savet Evrope nije institucija Evropske unije. To je organizacija koja štiti ljudska prava, promoviše evropsku kulturnu raznolikost i bori se protiv društvenih problema kao što su ksenofobija ili netolerancija. Savet Evrope ima 47 zemalja članica. Sedište ove organizacije je u Strazburu. Savet Evrope podržava brojne međunarodne programe za mlade, uključujući treninge i seminare koji se organizuju u evropskim centrima za mlade u Strazburu i Budimpešti.
  4. 4. Odnos EU prema mladima Omladinska politika je u Evropskoj uniji u nadležnosti zemalja članica, što znači da ne postoji evropski zajednički zakoni ili propisi u oblasti politike prema mladima. Međutim, to nije sprečilo institucije i zemlje Evropske unije da i po tom pitanju ostvare saradnju kako bi se neki srodni, opšti problemi mladih Evropljana zajednički rešavali. Osnov za saradnju zemalja članica po pitanju mladih bila je Bela knjiga o mladima iz 2001. godine. Radi se o dokumentu kojim su identifikovane prioritetne oblasti delovanja: participacija, informisanje, volontiranje i kao posebna oblast, razumevanje i znanje o mladima. Definisano je i to da je mladima, pre svega, potrebno više informacija o mogućnostima koje im se nude i participaciji. Nakon identifikacije problema i zajedničkih ciljeva, nastali su novi programi, mere, dokumenti, resursi, mreže za podršku mladima u EU. Dijalog sa mladima Da bi razvijali aktivno građanstvo kod mladih ljudi, predstavnici institucija Evropske unije su ustanovili redovne susrete sa mladima. Cilj im je bio da mlade ljude uključe u debate i rasprave koje prate kreiranje javnih politika, pa su odlučili da obe strane obavežu kontinuranim dijalozima, jer je sasvim izvesno da ad hoc sastancima ne bi mnogo promijenili situaciju. E sad zamisli, kako bi bilo cool da se ustaljena praksa održavanja redovnih sastanka sa mladima počne primenjivati i u našoj zemlji, pa da nas, kao aktivnog omladinca, ministri, premijeri i predsednici počnu pozivati na sastanke! Programi za mlade Da brine o mladima Evropska unija je dokazala uspostavljanjem različitih instrumenata čiji rad doprinosi boljem razumevanju omladinske problematike. Rade se redovne studije i istraživanja o položaju mladih, finansiraju se istraživački projekti o mladima, te se kreiraju različite mreže i instituti za podršku omladinskih radnika, mladih, nevladinih organizacija, kreatora omladinskih politika. Osim navedenog, kreirani su i brojni programi namenjeni studentima i učenicima, a najznačajniji program namenjen mladima širom Evropeje program “Mladi u akciji“.
  5. 5. Mladi u akciji (Youth in Action) “Mladi u akciji“ je program koji su Evropska komisija, Evropski parlament i zemlje članice kreirale za mlade od 13 do 30 godina u cilju promocije aktivnog građanstva, solidarnosti i tolerancije među mladima u Evropi, kao i njihovog uključivanja u oblikovanje budućnosti Evropske unije. Program “Mladi u akciji“ je namenjen svima! On promoviše mobilnost unutar granica EU, neformalno obrazovanje i međukulturalni dijalog, te uključivanje svih mladih ljudi bez obzira na njihovo obrazovanje, socijalni položaj ili kulturu iz koje dolaze. Program “Mladi u akciji“ je kreiran na osnovu iskustava i evaluacije prethodnih programa “Mladi za Evropu“ (1989 – 1999), “Mladi“ (2000 – 2006) i Evropskog volonterskog servisa. Sa ukupnim budžetom od 885.000.000 €, Program podržava širok spektar aktivnosti mladih ljudi kroz pet svojih programskih akcija. “Mladi u akciji” u brojkama Trajanje: 2007– 2013 godine Budžet: 885 miliona EUR Geografski opseg: zemlje članice EU, Island, Lihtenštajn, Norveška, Turska, partnerske zemlje (Istočna Evropa i Kavkaz, Mediteranski region, Jugoistočna Evropa) i druge partnerske zemlje u svetu Ciljna grupa: mladi od 15 do 28 (u nekim slučajevima od 13 do 30) Šta su opšti ciljevi Programa? Opšti ciljevi programa “Mladi u akciji“ su: Promovisati aktivno učešće mladih i njihovo evropsko građanstvo, razvijati solidarnosti i tolerancije među mladima u cilju jačanja socijalne kohezije u Evropskoj uniji, ojačati obostrano razumevanje među mladima u različitim zemljama, omogućiti razvoj kvalitetnog sistema podrške omladinskim aktivnostima i organizacijama, promovisati saradnju u području omladinskog rada na nivou Evrope. Šta su pripriteti Programa? Osim opštih ciljeva, program “Mladi u akciji“ ima i svoje prioritete, a to su: • Evropsko državljanstvo – Cilj Programa je da mlade osvesti da su evropski državljani, te da razmišljaju o evropskim temama i vrednostima, kao i o budućnosti Evropske unije.
  6. 6. • Participacija mladih – Glavni zadatak Programa je da omogući učešće mladih u demokratskom životu i to kroz tri smera delovanja na području participacije i informisanja: povećati učešće mladih u životu njihovih zajednica, povećati učešće mladih u sistemu predstavničkih demokratija i pružiti veću podršku različitim oblicima učenja o tome kako učestvovati i biti aktivan. • Kulturna raznolikost – Program putem zajedničkih aktivnosti mladih iz različitih kultura, etničkih i verskih zajednica razvija njihovo međukulturalno učenje, te se na taj način bori protiv rasizma i ksenofobije. • Uključivanje mladih sa umanjenim mogućnostima – Kroz Program je razvijena posebna strategija koja omogućava uključivanje mladih sa umanjenim mogućnostima, posebno onih iz nerazvijenih socijalno- ekonomskih, kulturnih ili geografskih sredina, ili mladih sa posebnim potrebama. Struktura programa “Mladi u akciji“ Program je podeljen u nekoliko delova, odnosno programskih akcija koje se tako i nazivaju, dakle, Akcija 1, Akcija 2 itd. • Akcija 1 – Mladi za Evropu podržava aktivno građanstvo mladih ljudi, participaciju mladih i kreativnost kroz razmene mladih, omladinske inicijative i projekte za učešće mladih u demokratiji. • Akcija 2 - Evropski volonterski servis omogućava mladim ljudima da individualno ili grupno provedu izvesno vreme volontirajući unutar i van Evropske unije. • Akcija 3 – Mladi u svetu je programska akcija koja promoviše razmene među mladima i omladinskim organizacijama širom svieta. • Akcija 4 – Sistem podrške mladima obuhvata različite mere podrške omladinskim radnicima i organizacijama, s ciljem poboljšanja kvaliteta njihovih aktivnosti. • Akcija 5 – Podrška evropskoj saradnji u oblasti omladinskog delovanja podržava organizovanje strukturalnog dijaloga između različitih aktera u oblasti mladih. Ko su korisnici Programa? Korisnici Programa su mladi iz zemalja članica Evropske unije, zemalja sa kojima EU ima uspostavljene određene odnose i partnerske zemlje
  7. 7. evropskog kontinenta i sveta. Upravo iz razloga što sve programske akcije nisu namenjene svim korisnicima, treba razlikovati akcije koje su za mlade programskih zemalja i za mlade partnerskih zemalja. Srbija je u grupi partnerskih zemalja Jugoistočne Evrope, dok još postoje partnerske zemlje Istočne Evrope i Kavkaza i partnerske zemlje Mediterana. Info: Jugoistočna Evropa: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Srbija, Hrvatska i Crna Gora. Istočna Evropa: Armenija, Azerbejdžan, Bjelorusija, Gruzija, Moldavija, Ruska Federacija i Ukrajina. Partnerske zemlje Mediterana: Alžir, Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Maroko, palestinske vlasti Zapadne obale i pojasa Gaze, Sirija i Tunis. U kojim Akcijama mogu učestvovati mladi iz Srbije? Mladi iz Srbije mogu učestvovati u Akciji 2 – Evropski volonterski servis i Akciji 3 – Mladi u svetu. S obzirom da srbija nema državnu agenciju za programe EU, omladinske ogranizacije koje apliciraju za podršku programa “Mladi u akciji“ projekat šalju direktno Izvršnoj agenciji, odnosno Evropskoj komisiji. Info: Za one koji apliciraju kod Izvršne agencije ustanovljena su tri roka za prijavu u toku godine: Projekti koji počinju između Rok za aplikaciju 1. avgusta i 31. decembra 1. februar 1. decembra i 30. aprila 1. jun 1. marta i 31. jula 1. septembar Evropski volonterski servis (European Voluntary Service - EVS) Evropski volonterski servis je akcija koja pruža priliku mladim ljudima da provedu od 2 do 12 meseci u nekoj drugoj zemlji, učestvujući u neprofitnim, volonterskim aktivnostima. Za uzvrat korisnici ovog programa, dakle volonteri, usvajaju znanje i stiču iskustva koja su značajna za njihov budući lični i profesionalni razvoj. Donja starosna granica za korisnike je 18 (izuzeci su 16-17), a gornja 30 godina. Ako zadovoljavaš starosne uslove, a želiš provesti par meseci volontirajući u nekoj organizaciji koja se bavi vidom omladinskog rada koji te zanima, javi se nekoj od lokalnih organizacija ili
  8. 8. lokalnom volonterskom servisu, ako postoji, da ti pomognu u apliciranju i odabiru akreditovane organizacije koja će te “ugostiti“. U okviru ovog aranžmana putna karta, hrana i smeštaj su ti plaćeni, tvoje je samo da se spakuješ i iskoristiš priliku koju si ugrabio/la! Prijateljski savet: Postoji još jedna opcija koju možeš iskoristiti u okviru evropskog volonterskog programa. Ako imaš organizaciju kojoj trebaju volonteri i iskustva sa strane, kod Evropskog volonterskog servisa možeš aplicirati za akreditovanje organizacije. Proces akreditovanja je obavezan za sve organizacije koje se prijavljuju za ovaj program, kako bi Servis proverio da li organizacija zadovoljava osnovne vrednosti i standarde kvaliteta koji su definisani Poveljom Evropskog volonterskog servisa. Proces akreditovanja započinješ slanjem “pisma namere“, nakon čega sledi provera, odobrenje i potpisivanje Povelje. A onda i tvoja organizacija može biti domaćin mladim volonterima iz EU! Mladi u svetu Akcija “Mladi u svetu“ daje podršku projektima koji se realizuju u saradnji sa partnerskim zemljama kroz razmenu mladih i onih koji su aktivni u omaldinskom radu, ili omladinskim organizacijama, kao i podršku za razvoj partnerstava i mreža omladinskih organizacija. U okviru ove programske akcije moguće je dobiti podršku i za projekte koji se realizuju kroz saradnju sa organizacijama iz drugih delova sveta. Korisnici su mladi od 13 do 25 godina (26-30 su izuzeci) i omladinski lideri. Susreti mladih i omladinske razmene koje se organizuju kroz podršku Programa traju od 6 do 21 dan i uključuju od 16 do 60 mladih po događaju. Kroz podršku Programa organizator dobija sredstva za 70% putnih troškova, fiksne troškove za pripremu učesnika, programske troškove, smeštaj i ishranu. Akcija još podržava projekte praktičnog učenja (Job-Shadowing), aktivnosti izgradnje partnerstava, seminare, studijske posete.
  9. 9. Iskustva drugih... Pre dve godine sam u okviru jedne studijske posete zajedno sa kolegama iz Slovenije boravio u Belgiji. Omladinskim radom se bavim godinama tako da znam jako puno o pojedinim oblastima rada sa mladima. Međutim, čovek ne može znati sve, a ovo je bila izvrsna prilika da od kolega iz Evropske unije naučim nešto novo. Osim toga, dopala mi se i njihova kultura, način življenja, kuhinja i ljudi su bili jako prijatni.Mladen Mitrić, učesnik studijske razmene podržane kroz Akciju “Mladi u svetu“ Kako se informisati o Programu? Potpune i ažurirane informacije o pravilima učestvovanja, finansiranja i prijavne obrasce za program“Mladi u akciji“ možemo pronaći na internet stranici Evropske komisije http://europa.eu.int/comm/youth/. Mladima iz zemalja članica EU omogućeno je da se o Programu dodatno informišu ili traže podršku kod nacionalnih agencija kod kojih ujedno apliciraju za podršku projektima. S obzirom da su korisnici Programa i mladi koji žive izvan Evropske unije, dakle,u zemljama u kojima ne postoje državne agencije za program “Mladi u akciji“, kreiran je sistem podrške i za mlade iz partnerskih zemalja. Reč je o SALTO (Support and Advanced Learning and Training Opportunities) regionalnim resursnim centrima koji nude treninge i informacije omladinskim organizacijama. Ovi centri ujedno promovišu program “Mladi u akciji“ u zemljama izvan EU i povećavaju mogućnosti pristupa Programu. U cilju što veće promocije programa “Mladi u akciji“, Resursni centri su ovlastili pojedine omladinske organizacije da preuzmu funkciju kontakt tačke Programa. Info: SALTO resursni centar za Jugoistočnu Evropu se nalazi u Ljubljani. U slučaju potrebe pomoći u pronalaženju partnerskih organizacija, bilo u EU ili izvan granica EU, ili potrebe za savetom u osmišljavanju projektnih aktivnosti, možeš im se obratiti za pomoć. To im je posao, pomogli su mnogima, zašto ne bi i nama! Informisanje mladih u Evropi Za mlade koji žive u zemljama članicama EU uspostavljen je Eurodesk, evropska mreža za informisanje mladih i onih koji rade sa mladima o svim mogućnostima koje im se nude kroz evropski sistem obrazovanja, rad sa mladima i uključivanje u evropske procese. Osim toga,
  10. 10. za mlade postoje još brojniji servisi, info centri, info tačke unutar lokalnih zajednica, škola, omladinskih klubova koji nude mladima lak pristup informacijama, a da ne spominjemo brojne internet stranice, magazine, tv i radio emisije, pa čak i omladinske tv stanice koje se trude da mladima ponude kvalitetne i korisne informacije o studentskim razmenama, putovanjima, stipendijama i sl. S obzirom da je Evropa informisanost mladih definisala kao jedan od problema koji direktno utiče na njihovu pasivnost, uspostavljen je celi sistem kako bi mladi ljudi bili informisani o svim mogućnostima koje postoje. Na nivou Evrope postoji i krovna organizacija, Evropska agencija za informisanje i savetovanje mladih (European Youth Information and Counselling Agency – ERYICA), koja, između ostalog, obezbeđuje standarde kvaliteta informisanja mladih. Sve ti ovo govorimo da bi te podstakli da pokreneš slične stvari za mlade u našoj zemlji ili da za početak zajedno sa nama zagovaraš uspostavljanje jedne jednako kvalitetne mreže za informisanje mladih u Republici Srbiji.

×