Zastupanje i usluge RPK Niš - Saša Matejić

ZASTUPANJE ČLANICA
I
NOVE USLUGE RPK NIŠ

Dokument pripremio: Saša Matejić, Udruženje za IKT RPK Niš, maj 2012.

Regionalna privredna komora Niš, Zastupanje članica i nove usluge RPK Niš

Ovaj dokument je nastao kao odgovor na primenu novog Zakona o komorama koji stupa na
snagu 01.01.2013., s’jedne strane i istinske namere Regionalne privredne komore Niš da se još više
približi svojim članicama spektrom svojih novih usluga, s’druge. Sam dokument je osmišljen tako da
pokaže na koji način bi RPK Niš ostvarila dva svoja najbitnija zadatka za svoje članice, a to su zastupanje
njihovih interesa prema nosiocima zakonodavne i izvršne vlasti kako bi se ostvario što povoljniji ambijent
za njihovo privređivanje i pružanje usluga članstvu, čime bi komora svoje funkcionisanje učinila
izvesnijim. Potencijalni gubitak nekih svojih članica od 01.01.2013., a sa tim i deo budžeta koji zavisi od
njihovih uplata članarina, komora bi nadoknadila preko svojih usluga koje bi pružala svojim članicama,
ali i onim privrednim subjektima i organizacijama koje to nisu.
Sam dokument je podeljen u dva dela. Prvi se odnosi na zastupanje članica, a drugi na usluge.
Najbolji do sada dokument koji se tiče procene potreba članstva RPK Niš je uradila ekspertska grupa DI iz
Danske. To je najpreciznije snimanje stanja potreba članstva RPK Niš, koje je uradila stručna i nezavisna
kuća, a koje je meni dalo jako dobru polaznu građu za ovaj dokument.
Takođe, strateška poseta samom DI, gde su utvrđeni pravci jačanja kapaciteta RPK Niš, kao i
rešenost sadašnjeg rukovodstva da RPK Niš učini profesionalnom organizacijom koja će govoriti u ime
biznisa Niškog regiona, me je motivisala da osmislim dokument koji bi bio dobra polazna osnova za
novine kojima bi se u narednom periodu bavila naša komora. Sam dokument ne prejudicira način na koji
bi se nove usluge uvele, jer za tako nešto su potrebne odluke organa i tela RPK Niš. Nakon toga bi se
pristupilo izradi zakonski potrebnih akata i dokumenata koji bi predvideli način realizacije, kao i akcioni
plan uvođenja usluga. Mišljenja sam da bi se kvalitetnom preraspodelom kadrova zaposlenih u RPK Niš
pokrio najveći broj novih usluga, a gde za to nema uslova, moglo bi se pristupiti klasičnom outsourcing-u.
Te, outsource usluge bi se prvenstveno ustupile našim aktivnim članicama koje bi se na taj način osnažile.
Cene usluga su u domenu Upravnog odbora RPK Niš koji bi trebalo, za sve naše aktivne članice koje
nastave sa plaćanjem članarine, da obezbedi značajne popuste.


2


Zastupanje članica
Procene potrebe članstva
Uvod
Kao deo ambicije za unapređenje Regionalne Privredne Komore Niš, bilo je od vitalne važnosti obaviti
procenu potreba članstva i to su uradili eksperti DI (Danska industrijska konfederacija-Komora) 2009. i
2010. godine, uz finansijsku podršku LEDIB programa. Procena je obavljena u dva koraka. Prvi korak je
bio obavljanje intervjua sa ciljnim grupama u periodu od nedelju dana. Cilj intervjua je bio da identifikuje
probleme koji su posebno zabrinjavali članice. Drugi deo procene je slanje upitnika na e- mail adrese.
Cilj upitnika je bio da se delom potvrde informacije, a delom da se pokaže članstvu da su započete nove
aktivosti.
Intervjui sa ciljnim grupama su izvršeni tokom oktobra meseca 2009., a odmah nakon toga, početkom
decembra, je započelo slanje upitnika na e- mail adrese, koje se završilo krajem januara. Rezultati
upitnika se nalaze u zasebnom dokumentu.
Intervjui sa ciljnim grupama
Intervjui sa osam ciljnih grupa iz preko 50 kompanija članica su obavljeni sa ciljem razjašnjavanja
potreba članstva Regionalne Privredne Komore Niš. Intervjui su se fokusirali na probleme sa kojima se
suočavaju kompanije, kao i na to kako politika zalaganja, umrežavanje i pružanje usluga od strane
Komore može poboljšati uslove rada u kompanijama.
Iz razgovora sa kompanijama članicama koje su učestvovale u intervjuima sa ciljnim grupama, navedeno
je nekoliko problema, a intervjui su ostavili nedvosmislen utisak da kompanije imaju kritične probleme.
Neke kompanije su izrazile oštru kritiku na način organizacije Regionalne Privredne Komore Niš.
Međutim, iz intervjua je takođe bilo jasno da će Komora u Nišu igrati veoma važnu ulogu u budućnosti.
Uprkos pozitivnoj stopi rasta koja je tada bila iznad evropskog proseka, srpske kompanije se se suočavale
sa ozbiljnim strukturalno političkim i ekonomskim problemima, kao što su zastareli proizvodni pogoni,
radna snaga koja se ne obnavlja, mito i korupcija, niska kupovna moć nacije, kao i ogromne poteškoće u
privlačenju stranih investitora ili stranih klijenata. Samo na osnovu ovih podataka bilo je teško reći kako
Regionalna Privredna Komora Niš može nešto promeniti u korist kompanija članica. Međutim, intervjui
su ukazali na nekoliko oblasti u kojima Regionalna Privredna Komora Niš može da donese promene. Tako
su identifikovane tri glavne oblasti:



Lokalna organizacija za lobiranje. Većina učesnika intervjua delila je mišljenje da Niški region ne
dobija dovoljno javnih resursa ni tendera, zato što političko i ekonomsko rukovodstvo iz Beograda
sve to dodeljuje prvo sebi.


3




Olakšavanje formiranja klastera. Industrijsku strukturu Niškog regiona čine mala i srednja preduzeća
koja se moraju organizovati u industrijski klaster ukoliko žele da budu konkurentni stranim
kompanijama ili da privuku strane investitore.
Razmena informacija. Mnoge kompanije u okviru jedne industrije bi imale veliku korist od
umrežavanja kada žele da pronađu dobavljače ili klijente. Takođe, postoji potreba za internet bazom
podataka članica gde kompanije mogu da prokontrolišu svoje klijente i vide da li su vredni poverenja
(na primer: da li su članice, koliko dugo ili da li imaju zvanično odobrenje za rad, itd. ).

Takođe se javila potreba za tradicionalnijim aktivnostima Komore, kao što je organizovanje putovanja na
sajmove i izložbe, kao i pomoć kompanijama u promociji izvoza ili ugovaranje daljeg umrežavanja.
Intervjui su dali osnovu za dalje i obimnije ispitivanje kompanija članica na temu njihove potrebe za
politikom zalaganja i problema sa kojima se kompanije suočavaju.
Tokom intervjua, učesnici su pitani o vrsti usluga koje bi želeli da Komora izvrši. U većini slučajeva,
učesnicima je data lista primera usluga, kao što je pohađanje kursa za najbolju praksu po međunarodnim
standardima za računovodstvo, pomoć u planiranju ljudskih resursa ili pružanje pravnih saveta (primeri
su uzeti iz Privredne Komore Britanije). Međutim, učesnici su pokazali slabo interesovanje za ovaj deo
aktivnosti Komore. Jedan ili dva učesnika su napomenuli da je Komora nudila neke vrste usluga, ali je
celokupna slika pokazala nedostatak svesti o potrebama i interesima.
Na osnovu toga, preporučljivo je da Komora ispita zašto su usluge koje već pruža članicama na niskom
nivou, pre nego da pita članice koju vrstu usluga bi želele.
Elektronski upitnik
Elektronski upitnik je poslat na 363 adrese koje je odabrala RPK Niš. Od ukupnog broja poslatih upitnika,
23 preduzeća je u potpunosti popunilo upitnik. Iako je, u odnosu na broj poslatih upitnika, odaziv bio
relativno slab, odgovori koje su preduzeća dala idu u prilog slici koja je stvorena nakon intervjua sa
ciljnim grupama.
Rezultati elektronskog upitnika su:







Kompanije se suočavaju sa velikim izazovima. Intervju i upitnik ukazuju na određeni broj zajedničkih
problema sa kojima se kompanije suočavaju. Među izazovima koje su kompanije navele kao
problematične su : 1) naplata potraživanja, 2) birokratija, 3) pristup kapitalu.
Postoji potreba za lokalnom organizacijom za lobiranje. Široko je rasprostranjeno mišljenje, kako
među učesnicima intervjua, tako i među preduzećima koja su popunjavala upitnik da je potreban
neko ko će predstavljati glas poslovne zajednice u Niškom regionu. Jedan od razloga je nedostatak
javnih resursa i tendera, što je posledica političkog i ekonomskog monopola rukovodstva u
Beogradu.
Olakšavanje formiranja klastera. Industrijsku strukturu Niškog regiona i samog okruga čine mala i
srednja preduzeća koja se moraju organizovati u industrijski klaster ukoliko žele da budu
konkurentni stranim kompanijama ili da privuku strane investitore.
Umrežavanje i razmena informacija. Kompanije u okviru jedne industrije bi imale veliku korist od
umrežavanja kada žele da pronađu dobavljače ili klijente. Takođe, postoji potreba za internet bazom


4

podataka članica gde kompanije mogu da prokontrolišu svoje klijente i vide da li su vredni
poverenja.

Rezime diskusija različitih grupa
Grupa A
Diskusija u ovoj grupi je bila usmerena ka pristupu kapitalu, problemu fantomskih kompanija i/ili
problemu prijema uplata, i konačno- problemu raspodele resursa između Beograda i Niša, kao i ka
političkim problemima koji se javljaju u ovom kontekstu. Učesnici ove grupe su naveli nekoliko tema za
diskusiju koje su navedene u daljem tekstu.
Neke od kompanija su se požalile na politiku banaka prilikom davanja zajmova (nekoliko predstavnika
banaka su bili prisutni na sastanku), što preduzećima dodatno otežava pristup kapitalu, kako za protok
kapitala, tako i za dalje investicije. Sa druge strane, predstavnici banaka su napomenuli da imaju veliki
problem sa fantomskim kompanijama, koje koriste kriminalci kako bi od banke na legalan način uzeli
novac, koji nakon toga nikada ne bi vratili. Svi učesnici su se složili da fantomske kompanije predstavljaju
veliki problem, kao i da bi Komora mogla da pomogne preduzećima na taj način što bi im obezbedila
podatke o drugim preduzećima, na primer- ažuriranjem baze podataka o svim članicama, uključujući i
zvaničan status tih preduzeća (ovo je usluga koja se zasniva na javnoj naknadi). Diskusija je takođe
otkrila da postoji potreba za posedovanjem kapitala koji će biti usmeren ka investiranju u rizične
poduhvate.
Učesnici su upitani da li su naišli na probleme u Nišavskom regionu koji se ne pojavljuju u ostatku Srbije.
Svi učesnici su se jednoglasno složili da je najveći problem komunikacija sa Beogradom, koji ima
centralizovanu političku i ekonomsku moć. Postoji potreba za regionalnim planom razvoja koji će
promovisati Niš kao veliku mogućnost za investicije. Međutim, opšti je utisak da Beograd ne pokazuje
apsolutno nikakvo interesovanje za ovakav korak.
Glavni problemi koje su kompanije iz grupe A navele su:











Problemi sa protokom kapitala. Ovo je dodatni problem, imajući u vidu pristup kapitalu i
blagovremeni prijem uplata.
Finansiranje i isplata
Nemogućnost pristupa kapitalu
Često se dešava da se neke kompanije otvore samo da bi mogle da dobiju kredite od banaka
Stara, neodgovarajuća oprema koja nije u skladu sa modernim standardima i koja kao rezultat ima
neadekvatan proizvod
Plaćanje poreza unapred je jako loša praksa, jer se može desiti da nikada ne budete plaćeni za
izvršene usluge, što u EU ne može da se dogodi
Veliki broj banaka i regulativa NBS
Stariji zaposleni čije obrazovanje nije u skladu sa modernim pristupom poslovanju, te je potrebno
mlado i adekvatno obučeno osoblje. Zapošljavanje će takođe pomoći rešavanju problema
nezaposlenosti mladih
Nedosttak kapitala za angažovanje kvalitetnog osoblja


5






Ponude na tenderima se ne analiziraju detaljno, jer su neke kompanije privilegovane i diktiraju
pravila kojih se ostali moraju pridržavati. Kompanije iz Beograda pobeđuju na većini tendera
Jak lobi za uvoz je skoncentrisan u Beogradu, pa mala preduzeća ne mogu da se nose sa njihovim
načinom poslovanja
Postoji veoma mali broj poznatih brendova, jer je za brendiranje potrebna ogromna investicija, kao i
podizanje svesti naroda
Sudovi ne funkcionišu pravilno, prisutne su fantomske kompanije, a sistem ne štiti preduzeća koja se
ponašaju fer na tržištu

Jedan učesnik je napomenuo da bi RPK Niš trebalo da ima aktivnu ulogu u promociji regionalnih
investicija.
Grupa B
Diskutovano je o nekoliko različitih tema koje su navedene u daljem tekstu. Diskusija je dotakla temu
uloge Komore, a neki od učesnika su želeli da se Komora pozabavi tradicionalnijim zadacima, kao što su
saradnja sa drugim Komorama vezano za promociju uvoza/ izvoza, kao i proučavanje i analiza stranog
tržišta. Ideja o internet bazi podataka gde bi članice mogle da pronađu lokalne dobavljače/ klijente je
takođe proizašla iz diskusije. Takođe je razgovarano o problemu koji je prouzrokovao nedostatak
podrške Beograda. Posebno je napomenuta situacija obnavljanja aerodroma u Nišu kao međunarodnog
aerodroma, jedan od primera je bio da JAT Airways nije otvorio međunarodne rute iz samog grada, što
je bio osnovni preduslov kako bi aerodrom mogao da započne sa radom i na taj način privuče druge
kompanije.
Učesnici su brendiranje grada Niša videli kao zadatak Komore.
Glavni problemi koje je Grupa B navela su bili:












Predstavljanje robe na inostranom tržištu, gde bi RPK trebalo da sarađuje sa drugim Komorama na
promociji izvoza, a trebalo bi da ima i zavidno poznavanje stanja i poslovanja na inostranom tržištu.
Monopol je široko rasprostranjen, posebno među kompanijama iz Beograda
Loše sprovođenje pravnih regulativa
Loša potražnja usled nedostatka posla i neredovnog plaćanja
Nemogućnsti plaćanja velikog broja preduzeća otežava preduzećima da održe protok kapitala na
nivou
Problemi u regulisanju razvoja turizma u Nišavskom okrugu su uglavnom izazvani nedostatkom
novca
Slab uticaj RPK na pravne regulative
Pristup kapitalu za kupovinu opreme
Saradnja među Komorama u regionu
RPK Niš bi trebalo da napravi odgovarajuću bazu podataka na svom veb sajtu kako bi obezbedila
lakši pristup podacima koji potencijalni partneri treba da imaju


6

Grupa C
Ova grupa, koja je bila sastavljena od nekoliko softverskih kompanija, je diskutovala o problemima koji
su vezani za zaključivanje podugovora i mogućnostima na tržištu. U globalu je problem privući investicije
i potencijalne klijente u Srbiju, a još teže u Niški region. Problem softverskih kompanija je taj što je jedini
važan kupac ili potencijalni kupac softvera Vlada, ali ne postoji koherentna politika Vlade vezana za
softvere, pa je s toga ograničena količina softvera koje kompanije mogu da prodaju. Vidljiv je nedostatak
razumevanja među kompanijama da je softver nešto što treba platiti. Proizvođači softvera koji su uspeli
da potpišu međunarodne ugovore su su izloženi sve većoj međunarodnoj konkurenciji iz Indije, Kine i
Vijetnama, a jedna kompanija koja je učestvovala u intervjuu je napomenula da bi radije radila sa
domaćim klijentima, jer su cene u Srbiji više nego na međunarodnom nivou. Ovo samo pokazuje visk
nivo konkurentnosti sa ekonomijom Azije, koja pokušava da sledi primer Indije u IT industriji. Pošto je
većina ovih preduzeća mala, javlja se potreba za formiranjem klastera koji će organizovati kompanije
kako bi se privukla važna klijentela. Softverske kompanije su izrazile interesovanje za osnivanje IT
foruma, čija bi organizacija bila zadatak Komore, kao i pomaganje kompanijama u drugim oblastima.
U cilju privlačenja stranih kompanija, i kao investitora i kao klijentele, napomenuto je da je jako teško
dovesti strane menadžere u Niš, jer grad nema dovoljno kulturnih dešavanja, a infrastruktura je na jako
nezavidnom nivou. Takođe veliki problem predstavlja nedostatak međunarodnih letova do samog grada.
Pošto menadžment kompanija u tranziciji nije voljan da dođe u Niš, teško je privući investicije velikih
inostranih kompanija.
Iako jsu zemlje EU i ostale države ukinule ekonomsku blokadu Srbiji, činjenica je da je neka vrsta
blokkade ostala, jer vrlo mali broj zemalja trguje sa Srbijom. Zahtevi za vizu su problemi koji će se
verovatno rešiti u potpunosti od januara 2010.
Druge kompanije su izrazile potrebu za kreiranjem baze podataka među članicama koja bi poboljšala
regionalno povezivanje. Naglašeno je da bi baza podataka trebalo da bude na engleskom jeziku, što bi
trebalo da predstavlja prozor u spoljašnji svet.
Glavni problemi koje su kompanije iz Grupe C navele su:












Poteškoće u zapošljavanju viskoškolaca, nedostatak radnih mesta, praksa uglavnom nije dostupna
Vlada je jedini kupac softvera koji se proizvodi u Srbiji, a ne postoji adekvatna politika; jedan učesnik
je predložio da Komora osnuje IT forum
Kako povećati obrt kapitala
Bolje cene za softver
Bolje razumevanje potreba partnera, Komora bi trebalo da pozove kompanije na umrežavanje,
poslovne aktivnosti su jako važne
Nedostatak ozbiljnih igrača na tržištu, u današnje vreme nema većih kompanija u Srbiji, osim par
inostranih kompanija; potrebno je stvoriti poslovne mogućnosti za MSP
Vebsajtovi nisu funkcionalni
Školovani kadar napušta Niš, jer ima mnogo boje uslove za život u Beogradu
Domaći menadžment je loše povezan sa inostranim kompanijama iz iste oblasti
Nejasan sistem zakonodavstva


7

Grupa D
Ova grupa je diskutovala o problemima birokratije u Srbiji, i došla do zajedničkog zaključka da na nivou
grupe postoje poteškoće u pristupu javnom servisu, uključujući registraciju i dobijanje dozvola, kao i
problem u kontaktu sa poreskim institucijama. Postoji nedostatak u transparentnosti rada javne
administracije. Još jedan ozbiljan problem je nedostatak koordinacije između javnih institucija, koje su
jako naporne, pa je rezultat dobijanje pogrešne informacije i donošenje pogrešnih odluka od strane
vlasti. Na kraju, izražene su zamerke na mešanje ekonomskih i političkih intersa; neki političari koriste
svoju političku moć i uticaj da bi doneli korist svojim sopstvenim preduzećima. Korupcija je takođe bila
navedena u ovom kontekstu.
Još jedan ozbiljan problem koji se tiče fantomskih kompanija je taj što sistem sudstva funkcioniše veoma
loše, te se pokušaj povraćaja ogromnih dugova sudskim putem smatra potpuno iluzornim. Takođe,
postoji ogroman problem korupcije u samom sistemu sudstva.
Diskutovano je i o problemima na tržištu rada; suštinski, postoje ogromni problemi u Srbiji koji su
oslikani opštim ekonomskim poteškoćama. Radna snaga je stara i nije sistematski obnavljana jos od
sredine 1990- ih godina usled oružanih sukoba, ratova i ekonomskih kolapsa. Stara radna snaga nema
dovoljno kvalifikacija da usvoji novu tehnologiju, a mladi visokoškolci imaju ozbiljne rupe u svojim
biografijama u odnosu na njihove kolege iz drugih evropsih zemalja. Bolja saradnja između obrazovnog
establišmenta i preduzeća bi bila od velike pomoći. Takođe, cene rada su jako neujednačene, i variraju
od grada do grada.
Jedan učesnik je naglasio da Komora nema dovoljan autoritet da okupi kompanije za sastanke ili
trgovinske sajmove. Za ovog učesnika, to je bila primarna uloga Komore. Komore su ohrabrene da
osnuju klastere u okviru različitih industrija.
Glavni problemi koje su kompanije iz Grupe D navele su:













Nestabilna situacija, nemogućnost planiranja prodaje usled konstantne nesigurnosti
Radnici, kao ni vlasnici, nisu zainteresovani za trajno obrazovanje i usavršavanje
Problemi vezani za nabavljanje svih neophodnih dozvola za proizvodne hale, institucije koje se bave
ovom problematikom nisu dovoljno ažurne
Sistem plaćanja poreza u Srbiji
Nepostojanje instrumenata koji bi omogućili otplatu dugova firmi koje više nisu likvidne
Previše papira i dokumenata vezanih za administraciju
Nabavka sirovina
Pristup inostranom tržištu, ponekad nije potpuno jasno koja dokumentacija je neophodna kako bi
se roba izvezla
Loš zakonodavni sistem koji štiti prevarante a ne časne i poštene preduzetnike
Veoma loš obrazovni sistem
Mali broj klastera; bilo bi mnogo lakše poslovati, a posebno baviti se izvozom ukoliko ste član
klastera


8

Grupa E
Prva stavka o kojoj je diskutovan u ovoj grupi se ticala sirovina; učesnici su na različite načine sagledavali
ovaj problem, jer neke od kompanija učesnica nisu doživljavale pristup sirovinama kao problem.
Diskusija je na kratko dotakla temu mogućnosti pokretanja organske proizvodnje, pošto bi ona imala
neverovatan potencijal za izvoz u zemlje EU; međutim, bilo je jasno da ova procedura zahteva dalje
učešće institucija (npr. za dobijanje potvrde ili dokaza o organskom kvalitetu) ukoliko se planira
materijalizacija ove ideje. Grupa je diskutovala o problemima fantomskih kompanija i načinu na koji one
mogu da se izbegnu, pa je kao jedna mogućnost predloženo stvaranje baze podataka u Komori. Takođe
je napomenuto da bi Komora trebalo da pomaže članicama u proveri inostranih kompanija.
U diskusiji je takođe napomenuta uloga Komore, pa su neki od učesnika izrazili kritiku na način na koji
danas Komora funkcioniše. Kritika je bila usmerena na dve stavke. Prva je bila da Komora ne pruža
dovoljno podrške i ne obraća dovoljno pažnje na probleme članica. Jedan učesnik se nije složio sa ovom
konstatacijom. Druga zamerka je bila na račun osposobljenosti u okviru Komore, jer nema dovoljno
kapaciteta i veština da iskoristi novac za projekte koji daju razni donatori. Kao primer je navedena
pomoć za razvoj turističke industrije.
Kompanije su izrazile interesovanje za umrežavanje, jer bi im to bilo od velike pomoći za rešavanje
zajedničkih problema. Grupa je takođe razgovarala o problemima vezanim za korupciju i zloupotrebu
političke moći. Neki učesnici su napomenuli da kompanije, koje su povezane sa određenim političkim
partijama, imaju veliku prednost u odnosu na druge.
Glavni problemi po mišljenju Grupe E su:














Loša politika države prema preduzetnicima
Neobrazovana i stara radna snaga; znanje stečeno na fakultetima pre trideset godina nije bilo
unapređeno, te su posledice užasavajuće
Nabavka neophodnih sirovina radi povećanja obima proizvodnje je ponekad nemoguća jer se
sirovine ne proizvode u Srbiji, a uvoz je jako komplikovan
Loša ekonomska situacija
Loše organizovano tržište nekretnina, sa puno prevara usled nejasnih regulativa i slabe kontrole
(neki spratovi u novim zgradama su prodavani po nekoliko puta)
Sivo tržište
Jednako tretiranje kompanija i pojedinaca što se tiče plaćanja poreza
Kadar koji je previše star, kao i tradicionalni problem pristupa koji ima RPK Niš
Institucije ne obezbeđuju neophodne informacije kompanijama, posebno ne informacije o izvozu
RPK Niš privileguje određene članice
RPK Niš ponekad ne razume potrebe preduzetnika
Lokalna vlast ne sarađuje sa RPK i preduzetnicima


9

Grupa F
Osnovni problemi o kojima je ova grupa diskutovala ticali su se neredovnog plaćanja i fantomskih
kompanija. Učesnici su se složili da je problem neredovnog plaćanja pojedinaca manje ili više bez većih
posledica. Problem je u tome da čak i Vlada ne plaća na vreme. Pojedinci pokušavaju da izbegnu
plaćanja, upravo iz razloga što se zakon ne sprovodi na pravi način. Kompanije imaju mogućnost da
provere da li je račun druge kompanije u blokadi od strane narodne banke (računi 60.000 kompanija su
trenutno u blokadi), ali ovo nije dovoljno. Kašnjenje sa plaćanjem se dešava čak i sa kompanijama koje
potiču iz zemalja EU. Povrh svega, napomenut je i problem sa sivim i crnim tržištem.
Još jedna stavka o kojoj se diskutovalo ticala se reginalnog razvoja. Učesnici su se složili da postoji
potreba za regionanim razvojem, ali da je samo 2- 3 procenta fondova dodeljeno za regionalni razvoj
Nišavskog okruga, dok Beograd dobija najveći deo fondova.
Grupa je, kroz diskusiju, dotakla i probleme sa random snagom, a jedan učesnik je napomenuo da je taj
problem toliko veliki da sam dijalog između univerziteta i Komore nije dovoljan. Otvorena je i debata o
ulozi Komore, a neki učesnici su naglasili da se potencijal u okviru Komore ne koristi na pravi način, npr.
pomoć oko papirologije vezane za izvoz, kao i činjenica da neke kompanije ne mogu da očekuju pomoć
ukoliko nisu aktivne u nekom od komiteta. Drugi učesnici su naglasili da mnoge kompanije ne traže
pomoć od Komore, jer je i ne očekuju.
Glavni problemi koje su kompanije iz Grupe F naglasili su:















Kupci nisu spremni da odmah plate
Preskupe sirovine
Neophodni su ugovori sa stranim kompanijama kako bi se povećala proizvodnja
Postavljanje proizvoda na šire tržište
Konkurencija obično koristi neke nelegalne metode prilikom uvoza i izvoza, a sve je to vezano za
političke veze koje konkurencija ima
Dostupnost fondova
Kašnjenje u plaćanju, koje je vezano i za strana i domaća preduzeća
Nedovoljna ažurnost osiguravajućih kompanija
Kompanijama je očajnički potrebna finansijska pomoć, ali fondovi nisu dostupni malim preduzećima
Monopol u skoro svakoj oblasti privrede
Nesposobnost lokalnih političara da izdejstvuju dostupne fondove za Niš kao drugi grad po veličini u
Srbiji, pa je Nišavski region jedan od najsiromašnijih
Nije održan nijedan sastanak između gradonačelnika, rukovodstva RPK Niš i preduzetnika, a to je
osnovni uslov za poboljšanje situacije u regionu
Postoje lobii u RPK Niš koji nisu zainteresovani za bilo kakve promene

Grupa G
Grupa je započela debate na temu cena i potražnje. Jasno je da postoji nedostatak kupovne moći u
Srbiji; cene su, za samo nekoliko godina, pale za oko 30 procenata. Problem je u tome što cene sirovina i


10

polu proizvedene robe koja potiče iz inostranstva ne prate isti silazni trend, pa je gubitak prihoda
značajan. Takođe, prodavci robe na malo konstantno insistiraju i vrše pritisak na proizvođače da
povećaju cene. U globalu, proizvođači imaju velike poteškoće sa profitabilnošću.
Grupa se složila da postoji potreba za saradnjom između kompanija, kao i za kreiranjem baze podataka
koja značajno može da olakša proces. Takođe je napomenuto da su Nišavskom okrugu potrebne veće
kompanije koje će biti vodeće u procesu proizvodnje, koje će služiti za kupovinu sredstava od drugih
industrija i kompanija u regionu, i služiti kao partneri drugim stranim kompanijama. Privlačenje velikih
stranih kompanija kao partnera predstavlja veliki problem za lokalne kompanije. Činjenica je da su
uvoznicima iz zemalja članica EU potrebne velike kompanije sa kojima će sarađivati, te je s toga
potrebno osnovati jak klaster malih i srednjih preduzeća u Nišavskom regionu. Komora bi trebalo da
deluje kao institucija koja će olakšati osnivanje ovih klastera, a jedna kompanija je izrazila stav da je
Komora kontraproduktivna u ovom procesu.
Jedna kompanija je pokrenula pitanje zaštite životne sredine i reciklaže. Jasan je nedostatak političkog
interesa u Srbiji da se uradi nešto po pitanju zaštite životne sredine, kao i nedostatak Vladine politike u
ovoj oblasti. Diskusija je takođe imala važnost iz industrijske perspektive, posebno zbog pitanja pristupa
sirovinama (npr. plastike koja se pravi od različitih poli materijala). Štaviše, roba koja je prijateljski
nastrojena ka životnoj sredini postaje parameter konkurentnosti, i na taj način može da da prednost
Srbiji u odnosu na konkurenciju iz Azije. Međutim, ovaka ideja zahteva koherentnu nacionalnu politiku,
uključujući podsticaje, smernice i sertifikate.
Učesnici diskusije su se složili da je uloga Komore da pomaže kompanijama da prikažu svoje proizvode
na sajmovima i pomaže im u procesu prodaje.
Glavni problemi koje su kompanije iz Grupe G navele su:












Nedostatak mogućnosti za pristup stranim kompanijama; neki od problema su prouzrokovani lošim
informativnim sistemom.
Nedostatak posla i izuzetno niske cene usled ekonomske krize
Ne postoji zakon o pakovanju otpadnog materijala, a Vlada je neaktivna na tom polju
Nabavka sirovina odgovarajućeg kvaliteta
Težak pristup fondovima, veliki broj problema sa finansiranjem usled strogih kriterijuma za
dobijanje bankovnih kredita
Neefikasnost RPK Niš
Mali broj mašina za obradu voća i povrća
Vrlo loš ili čak nepostojeći zakon o recikliranju
Neki ljudi iz RPK Niš ne žele da sarađuju
RPK Niš bi trebala da pomogne malim preduzećima da ujedine snage u vidu klastera kako bi imali
bolji pristup stranom tržištu


11

Grupa H
Prvi problem o kom se diskutovalo u ovoj grupi ticao se finansijskih fondova i načina pomaganja
kompanijama sa protokom kapitala. Situacija je sledeća- banke preduzećima pozajmljuju novac, posebno
MSP, ali je rezultat taj da je preduzećima jako teško da proizvode jer nemaju dovoljni kapital za sirovine i
plate. Dodatni problem je taj što mnoge kompanije kasne sa plaćanjima, pa se ovaj problem ciklično
ponavlja, a negativni trend se nastavlja.
Zajednički problem kompanija je nedostatak posla usled izuzetno niske kupovne moći u Srbiji. Proces
izvoza ide jako teško jer je oprema sa kojom se radi zastarela i preduzeća jako zaostaju za svojom
konkurencijom. Ovaj problem može biti rešen pronalaženjem inostranih partnera koji će investirati u
znanje i resurse. Uloga Komore bi mogla da bude olakšavanje procesa saradnje domaćih i inostanih
kompanija. Problem je u tome što nema dovoljno kontakta između kompanija i Komore, a Komora ne
preuzima inicijativu.
Veliki broj kompanija se požalio na nepoštenu konkurenciju, pošto nema dovoljno kontrole na uvoz robe
iz Kine ili Turske. Ovakvi proizvodi se prodaju na sivom tržištu po cenama sa kojima se sprske kompanije
vrlo teško mogu takmičiti, a takva roba je veoma diskutabilnog kvaliteta. Sa druge strane je srpski izvoz
tekstila u zemlje EU otežan visokim taksama i striktnim Pravilnikom o poreklu. Takođe, nedostatak
standarda značajno otežava izvoz u Srbiji.
Široko je rasprostranjeno mišljenje da Beograd ima sve što mu je potrebno. Primera radi, Ministarstvo za
Ekonomiju ne zna skoro ništa o problemima kompanija u Nišu. Takođe, svi resursi idu direktno u
Beograd. Proces privatizacije u Srbiji je bio okarakterisan kao proces saradnje.
Jedno malo preduzeće je objasnilo svoju borbu sa Gradskim Većem Niša oko dobijanja zemljišta za
fabriku. Proizvodnja je bila spremna da investira dalje u novu proizvodnju zajedno sa stranim partnerom,
što bi otvorilo dodatnih 15-20 radnih mesta, ali to tada nije bilo moguće. Komora bi trebalo da pruži
pomoć preduzećima u ovakvim slučajevima.
Glavni problemi koje su kompanije iz Grupe H navele su:









Nedostatak fondova je generalni problem koji je izazvan ekonomskom krizom
Nelegalna i nepoštena konkurencija, nizak kvalitet proizvoda iz Kine i Turske koji se uvoze bez
adekvatnih poreza i kontrole kvaliteta
Veoma visoke cene sirovina
Izvoz smrznutih polu-pečenih proizvoda koji sadrže sir je nemoguć usled tehničkih problema sa
takozvanim izvoznim brojem sira
Tržište je jako siromašno i kupci jedva sebi mogu priuštiti kupovinu osnovnih proizvoda
Preduzetnici su suočeni sa lošim zakonodavnim sistemom i nedovoljnom podrškom Vlade, kako
lokalne, tako i na državnom nivou; neki lokalni političari uopšte ne brinu o lokalnim preduzetnicima
Sivo tržište-odeća, kozmetika i ostali proizvodi se proizvode nelegalno i prodaju po kućama ili
neadekvatnim prostorijama bez plaćanja poreza


12



Nemoguće je dobiti željeni radni prostor na atraktivnim lokacijama u gradu, čak i ako imate dovoljno
novca i želite da zaposlite novu radnu snagu, jer se stiče utisak da su te prostorije rezervisane za
važne članove političkih partija ili za ljude koji su u bliskoj vezi sa njima.

Koncept unapređivanja kapaciteta Privredne Komore Niš
Uvod
Program lokalnog ekonomskog razvoja na Balkanu (LEDIB) je petogodišnji program koji ima za cilj
podršku lokalnom ekonomskom razvoju, sa specijalnim akcentom na razvoj malih i srednjih preduzeća
(MSP). Glavni cilj projekta je bio da kreira bolje poslovno okruženje za MSP u Nišavskom okrugu. Vitalni
element je jačanje Privredne Komore (RPK) u Nišu, direktni cilj je izgradnja kapaciteta za lobiranje
lokalne javne administracije i ostalih interesnih grupa kako bi se obezbedilo bolje poslovanje lokalne
poslovne zajednice.
U cilju jačanja kapaciteta RPK da analizira potrebe svojih članica i transformiše svoje znanje u usluge i
zalaganje, Konfederacija danskih industrija (DI), RKP i LEDIB su izvršili analizu organizacije i procenu
potreba članica kako bi utvrdili osnovu za projekat pospešivanja kapaciteta.
Osim toga, tri partnera su imala stratešku sednicu u Kopenhagenu januara 2010. sa ciljem uspostavljanja
sveobuhvanih strateških smernica za unapređenje RPK.
Uz postavljanje osnova za aktivnosti pospešivanja kapaciteta u okviru različitih funkcionalnih oblasti,
sveukupna strategija će biti od velike pomoći rukovođenju i postavljanju prioriteta u radu Udruženja RPK
Niš za period od naredne 2-3 godine.
Pozadina
Koristeći različite analize, koje su izvršene tokom 2009. godine, cilj strateške sednice u Kopenhagenu je
bio razvijanje sveobuhvatne strategije za unapređenje RPK. Poseban akcenat je stavljen na različite
funkcionalne oblasti, koje čine kamen temeljac svake profesionalne Privredne Komore, a to suzalaganje, usluge poslovnog razvoja i komunikacija.
Učesnici strateške sednice su se prvo fokusirali na razjašnjenje spoljašnjih izazova i konkurentno
okruženje u okviru kog se RPK nalazi. Na osnovu toga je bilo moguće definisati novu ambiciju za RPK i
razviti specifične ciljeve i aktivnosti za svaku od gore navedenih funkcionalnih oblasti.
Spoljašnji izazovi
Identifikovan je određen broj spoljašnjih izazova (koji su navedeni u tabeli). Najvažnije stavke, koje se do
neke mere i preklapaju, su: 1) jako teška ekonomska situacija u kojoj se nalazi zemlja, a posebno okrug i
region, 2) loše mišljenje koje spoljašnje okruženje ima o RPK, i 3) potpuni nedostatak političkog uticaja
(zalaganje) koji RPK ima u kontaktu sa lokalnom administracijom.


13

Svi izazovi
Zakonodavstvo
-

-

Zakonodavne prepreke (u odnosu na udruženja). Zakon o
organizacijama/udruženjima je veoma rigorozan, pa postoji
mali prostor za kreativnost individualnih organizacija.
Nastupajuće promene zakona, sa posebnim osvrtom na uticaj
koji ti zakoni mogu imati na članstvo RPK.

Konkurenti
-

-

Nova i buduća udruženja i klasteri. Kao rezultat toga što RPK
nije na vreme isporučivala usluge, pojavile su se nove
organizacije koje su potencijalni ili realni konkurenti.
Otvaranje Vladinih kancelarija. Zvaničnici koji donose odluke u
Nišu nisu imali strpljenja sa RPK, pa su s toga osnovali
kancelarije koje obavljaju isti posao kao i RPK. Ove kancelarije
su postale posrednici između investitora i preduzeća.

Imidž
-

Loše mišljenje o RPK i o poslovnim organizacijama u globalu.
Članice vide RPK kao neozbiljnu.
Članice smatraju da je rad RPK niskog kvaliteta.

Ekonomska situacija
-

Nestabilna regionalna i nacionalna ekonomija, koja ne motiviše
preduzeća; Ekonomska osnova je sve slabija.
Nezaposlenost u regionu.
Centralizacija. Niš je nedovoljno razvijen region.

(Politički) uticaj
-

Jednosmerni uticaj: Vlada donosi odluke i ima veliki uticaj na
preduzeća, ali preduzeća nemaju uticaj na Vladu.


14

Pregled konkurencije
Identifikovana su četiri glavna konkurenta:
1. Regionalne agencije za razvoj MSP, koje finansira EU, a vodi Ministarstvo za Ekonomiju.

 Vlada daje prioritet takvim i sličnim agencijama.
 Ove agencije razvijaju strategije za razvoj kompanija.
2. Udruženje Zanatlija.
3. KLER kancelarija (osnovana od strane Grada Niša i uz pomoć LEDIB programa).
 Kancelarija za ekonomski razvoj.
 Potencijalna opasnost ili partner.
4. Nove lokalne organizacije koje osnivaju opštine.
 One su veoma male, ali predstavljaju potencijalnu konkurenciju ukoliko se udruže u jednu
organizaciju.
Zaključak Analize konkurencije je bio da bi trebalo poboljšati usluge kako bi se zadržale postojeće članice
i proširila baza članstva, sa specijalnim akcentom na uvođenje usluga koje će privući postojeća sektorska
poslovna udruženja.
Status kvo RPK u 2010.
Kako bi se razumela trenutna situacija u RPK sa gledišta novog rukovodstva, izvršena je status kvo
analiza. Ona je pokazala sledeće:














Niš je ozbiljno pogođen finansijskom krizom.
Članicama RPK je bila preko potrebna pomoć u kriznim vremenima, ali im je RPK nije pružala, usled
starog i neefkasnog rukovodećeg tima (2009.).
Proces donošenja odluka RKP na osnovu interesa.
Nedostatak jasno definisanih oblasti odgovornosti za rukovodstvo u RPK koje donosi odluke.
Nedostatak rokova (u globalu).
Akcioni plan postoji, ali se ne sprovodi. Nedostatak odgovornosti za neuspeh u njegovom
sprovođenju.
RPK je pasivna organizacija, usled ranijeg neefikasnog rukovodećeg tima.
15 zaposlenih koji imaju potrebne kvalifikacije, ali nemaju odgovarajuće rukovodstvo (2009. godzatečeno stanje) kako bi izvršavali svoje zadatke.
7 zaposlenih obavlja posao 15 ljudi, vrše analize, organizuje prezentacije, itd.
Veoma mali broj zaposlenih je osposobljen da radi u oblasti zalaganja.
Postoji potreba za usavršavanjem znanja i sposobnosti zaposlenih.
Potrebno je postaviti jasne strukture i oblasti odgovornosti za ove zaposlene, kako bi bili u stanju da
izvršavaju svoje zadatke.


15

Ambicije RPK za 2015. godinu
Na osnovu status kvo analize, definisane su nove ambicije RPK još 2010. Tadašnje rukovodsvo je svoju
organizaciju 2015. godine videlo kao:
- Poštovanu poslovnu komoru koja će biti uticajna i na regionalnom i na nacionalnom nivou, i koja će
biti privlačna, kako članicama, tako i zaposlenima, i
- Poslovno okruženje u Nišu će biti najbolje (ili na drugom mestu) u Srbiji
Opis projekta
Celokupna ambicija projekta pospešivanja kapaciteta RPK je:
Unaprediti okvirne uslove za poslovanje u Nišu i Srbiji na taj način što će se čuti glas privatnog
sektora i to kroz RPK u Nišu.
Ključni ishod projekta će biti mogućnost RPK da se uključi u aktivan politički dijalog koji je zasnovan na
dokazima, kako sa regionalnim, tako i sa nacionalnom Vladom na temu jačanja uslova poslovanja u
Republici Srbiji. U isto vreme, kapacitet RPK da aktivno pruža usluge svojim članicama i odgovara na
njihove potrebe će biti velika prednost. Na kraju, opšta slika organizacije će u znatnoj meri biti
poboljšana.
Nakon što se gore navedene stavke sprovedu, projekat će imati četiri ciljne oblasti:
1.
2.
3.
4.

Organizacija: Izgradnja čvrstih organizacionih struktura
Zalaganje: Usluge predstavljanja i pružanja usluga
Poslovne usluge: Olakšavanje sklapanja poslovnih partnerstava
Komunikacija: Poboljšanje imidža industrije

Organizacija
Sa izazovima sa kojima se suočavaju kompanije u regionu koji pokriva RPK se može izboriti samo ukoliko
Komora ima kapacitete kao organizacija. U ovom trenutku, organizacija ima rukovodeću strukturu koja
dobro funkcioniše, ali unutrašnja struktura i kapaciteti zaposlenih ometaju efikasnost koja je neophodna
kako bi organizacija služila svojim članicama.

Ova komponenta će se fokusirati na sveobuhvatnu ambiciju da RPK postane poštovana poslovna Komora
koja će biti uticajna, kako na regionalnom, tako i na nacionalnom nivou, i koja će privući i članice i svoje
zaposlene

Ciljevi
- Poboljšan kapacitet zaposlenih
- Poboljšana organizaciona struktura
Vodeći kriterijumi za uspeh


16

-

Povećati članstvo za 10 % do 2015. godine
Povećano zadovoljstvo članica
Povećati zadovoljstvo zaposlenih

Aktivnosti
-

Obnavljanje statuta
Pravilno usmeravanje komponente
Razvoj upitnika o zadovoljstvu članica koje će služiti kao osnova i reper za naredna proučavanja
Razvoj upitnika o zadovoljstvu zaposlenih koje će služiti kao osnova i reper za naredna proučavanja
Razvoj Koda ponašanja organizacije
Razvoj ključnih indikatora za merenje organizacionog razvoja i napretka
Prenošenje informacija članicama o novim strategijama i pristupu

Zalaganje
RPK pokazuje dozu frustracije usled nedostatka političkog uticaja. Članice su identifikovale određen broj
spoljašnjih izazova (koji su navedeni u delu pod nazivom- spoljašnji izazovi). Upravo zbog toga postoji
urgentna potreba za izgradnjom kapaciteta u ovoj oblasti i obezbeđivanja RPK da postane partner u
dijalogu koji će lokalnoj vlasti pružiti sve informacije vezane za poslovno okruženje u Nišu i Srbiji.

Ciljevi
-

Strukturisanje u cilju obavljanja aktivnog zalaganja koje je zasnovano na dokazima
Osposobljeno osoblje koje je prošlo kroz treninge

-

RPK čije će stavove na temu poslovnog okruženja u Nišu čuti lokalna vlast
Određeni broj razvijenih i ostvarenih pozicija zalaganja

Aktivnosti
-

Osnivanje političkog saveta
Razvoj političkih pozicija i strategija za ključna pitanja
Organizacija aktivnosti zalaganja, na primer- organizovanje okruglih stolova na visokom nivou


17

Poslovne usluge
Poziciju RPK konstatno ugrožavaju nove polu-javne agencije koje pružaju usluge poslovnog razvoja po
nominalnim honorarima. Imajući u vidu činjenicu da se mala i srednja preduzeća obično pridružuju
Poslovno-članskim organizacijama, kako bi dobili pristup ovakvim uslugama, jasno je da ovo predstavlja
veliku opasnost po RPK. Jedini odgovor na ovo je postati profesionalni pružaoc usluga koji će zadovoljiti
potrebe članica za određenom vrstom usluga.

Ciljevi
-

Uvesti nove usluge
Omogućiti većem broju članica da koriste usluge (postojeće i nove)
Poboljšati kapacitet osoblja da izvrše usluge koje će imati uticaj

-

Broj novouvedenih usluga
Broj članica koje koriste usluge

Aktivnosti
-

Osnaživanje odseka za projekte
Preuzimanje usluga Privredne Komore Srbije i dodeljivanje tih usluga RPK Niš
Srpski fond za razvoj u Nišu (u RPK). Najpovoljniji krediti za razvoj u Nišu.
Pospešivanje kapaciteta zaposlenih u Nišu

Komunikacija
Komunikacija je funkcija koja se preklapa sa drugim funkcijama koje utiču na sposobnost RPK da obavi
efikasno zalaganje i regrutuje i zadrži članice. U ovom trenutku je organizaciona struktura u
nemogućnosti da efikasno zadovolji potrebe koje bi svaka profesionalna Komora trebalo da može u
odnosu na komunikaciju. Iz tog razloga će se projekat naročito fokusirati na pospešivanje
komunikacionih sposobnosti RKP kako bi Komora profesionalno komunicirala, kako sa Vladom, tako i sa
članicama.

Ciljevi
-

Povećanje vidljivosti u regionalnim i nacionalnim medijima
RPK tim za komunikaciju koji će dobro funkcionisati


18

Vodeći kriterijumi uspeha
-

Broj nedeljnih objavljivanja u medijima
Broj pojavljivanja na televiziji u važnim emisijama

Aktivnosti
-

Izjave za medije
Strategija za pristup medijima
Osnivanje tima za odnose sa javnošću u RPK

Plan projekta
Projekat je osmišljen kao proces u kom se učestvuje i iz koga se uči. To znači da će kapaciteti RPK u
okviru organizacije, kao što su zalaganje, poslovne usluge i komunikacija biti unapređeni kroz praktične
aktivnosti u okviru tri glavne oblasti na koje se projekat fokusira.
Ovaj proces podrazumeva preduzimanje svih neophodnih koraka, počevši od procene specifičnih
izazova, strategije razvoja koja bi se skoncentrisala na odgovaranje prioritetnim izazovima, kao i
sprovođenje svih planiranih aktivnosti.

Primena i načini zagovaranja
Zagovaranje treba da bude vidljivo u dva sloja. Interni sloj zagovaranja prisutan je u odnosu Komore
prema kompanijama članicama. Spoljni sloj usmeren je prema opštoj populaciji i zainteresovanim
stranama ili donosiocima odluka u novom okruženju, organizacije moraju da posvete dosta pažnje
internoj komunikaciji i razgovaranju u cilju postizanja uspešnosti i održivosti.
Neke od mogućih tačaka zagovaranja bi uključile:
1. Izgradnju kapaciteta članica Komore kroz obezbeđivanje obuka za: organizacioni razvoj, strukturne
promene, upravljanje ljudskim resursima, lične kapacitete itd.
2. Rebrendiranje i vraćanje organizacije članicama, uticajnim ličnostima, političkim liderima i opštoj
populaciji. Ova aktivnost treba da predstavlja više od promotivne kampanje s novim sloganom i logoom i
objasniće nove vrednosti Privredne komore i način na koji ove vrednosti mogu da doprinesu boljitku
članica Komore i opšte populacije u ekonomskom smislu.
Povraćaj investicije
Regionalna privredna komora Niš za svrhu ima da kreira pozitivno poslovno okruženje za svoje članove.
Investicija koju članice Komore ulažu kroz plaćanje članstva opravdano je većinom različitih privlačnih


19

ponuda koje Komora pruža. Pošto radi na unapređenju ekonomskog kvaliteta života, Komora ima
sledeće ciljeve i radi na tome da:
• Pomogne prosperitetu poslova i jača umrežavanje, kao i da razvija kapacitet organizacija članica
• Povećava poslovne mogućnosti
• Pomaže i podržava razvoj svakog dela i segmenta zajednice
• Doprinosi sveukupnoj ekonomskoj stabilnosti društva
• Promoviše sistem privatnog preduzetništva u konkurentnom tržištu, radi na izgradnji održive poslovne
klime za velike proizvođače, kao i mala i srednja preduzeća.
Vrste aktivnosti kroz koje Komora može da osigura povraćaj investicije su:
• Kreiranje edukativnih aktivnosti u cilju razvijanja kapaciteta i pomoći izgradnji kapaciteta koja je
članovima neophodna. Ovo se može ostvariti kroz mogućnosti za trening radnika, pristup forumima,
pregovaranjem o smanjenju nadoknade kod agencija koje pružaju direktne konsultantske usluge
članicama, kao i angažovanje u programima stažiranja među mladim ljudima koji bi kompanijama svojim
prisustvom omogućile nižu cenu rada, dok bi uticale na građenje radne snage u regionu. Sve ove
preporuke uklapaju se s nacionalnim sistemom za zapošljavanje; efikasna koordinacija regionalnih i
državnih službenika u smislu praćenja programa koji se preklapaju; kao i određivanje veština koje su
potrebne zaposlenima u okviru kompanija.
• Zaštita intelektualne svojine inicirana od strane Srpskih kompanija ključna je za
prosperitet i vođstvo u ringu globalne ekonomije.
A. Piraterija u Srbiji ima ogromne ekonomske implikacije i odgovorna je za gubitak velikih količina novca i
mnogih poslova. Kao dodatak ekonomskom nazatku, kupci su dodatno izloženi opasnim i defektnim
proizvodima.
B. Potrebno je obezbediti uslove za preduzimače i pronalazače kako bi bili sigurni da će njihove ideje biti
zaštićene zakonom.
• Omogućivanje konkurentnog prisustva članica Komore na tržištu omogućujući niže cene kupljenih
proizvoda.
• Trgovinski sajmovi, seminari ili konferencije treba planirati na polugodišnjoj bazi i treba da služe tome
da se članice povežu jedna s drugom, razmene ideje o poslu, mogućnostima napretka i potencijalnim
zajedničkim aktivnostima
• Kreiranje veza između različitih grana poslova i ohrabrivanje članova da posluju jedni s drugima kako bi
se osigurao rast i uspeh kompanija članica
• Komora treba da ponudi javnosti „Pečat kvaliteta“, što znači da ulazeći u poslovne aktivnosti s
članicama Komore, ona garantuje da će se posao obavljati uz najviši kvalitet, korektne cene, dobru
uslugu i da organizacija kao što je Komora stoji iza asortimana proizvoda članica.
Marketing i komunikacija
Kao organizacija koja obuhvata članstvo, Komora će imati velike koristi od korišćenja moderne,
objedinjene strategije marketinga, one koja cilja opštu populaciju i ne bavi se samo pojedinačnom
ciljanom populacijom. Takva strategija zahteva korišćenje direktne komunikacije, a ne toliko masovnih
medija. Takođe zahteva da strateški plan komunikacije bude inkorporiran u sveobuhvatni strateški plan
organizacije. Na posletku, marketing i komunikacija u modernom poslovanju predstavljaju upravljačku
aktivnost koja služi ostvarenju ciljeva organizacije, a ne samo učestvovanje u pojedinim aktivnostima.


20

Kao dodatak korišćenju strateške komunikacije koja treba da pomogne organizaciji kroz razvojni put
članova i finansijskih resursa, komunikacija će garantovati transparentnost faza zagovaranja.
Marketing predstavlja važno sredstvo zagovaranja. Stoga, Komora će želeti da iskoristi svoju
profesionalnu funkciju i stečeno iskustvo za internu i eksternu komunikaciju, kao i da promoviše poslove
od važnosti i praktične politike. Ovakva komunikacija nije ograničena na potrebu da se kreira više zakona
koji su u pozitivnoj sprezi s poslovanjem, nego i da se informiše i uključi javnost. Potreba javnosti za
poslom, finansijskom sigurnošću i ličnim mogućnostima čini je jednako važnim agentom promena na
novom tržištu Srbije.
Uspeh komunikacije zavisi od znanja i korišćenja svih raspoloživih sredstava koje možete naći u sledećoj
tabeli:
Cilj
Informisati

Sredstvo
Obaveštenja za javnost, provera informacija, proglasi, leci, konferencije
za novinare, brošure, radio, televizija, Internet
Kampanje, promocije, reklamiranje, posteri, govori
Prezentacija praktičnih politika, nacrt budžeta, fokus grupe, istraživanja i
analize
Okrugli stolovi, intervjui, javne diskusije, sastanci, otvorene telefonske
linije
Partnerstva, timovi, saveti građana, građanske komisije, zajednički
koncepti, zajedničke aktivnosti, timovi za istraživanja, pokroviteljstva,
nagrade, proslave.

Ubediti
Sakupiti podatke
Konsultovati se
Ujediniti

Monitoring, evaluacija i održivost
Uspeh u mnogim kampanjama ili zagovaranju zahteva stabilnost i kontinuitet svih planiranih aktivnosti.
Ovo uključuje: planiranje, potvrđivanje dugoročnih ciljeva, praćenje svake faze kampanje, kao i
korektivne radnje u promenjenom društvenom kontekstu. Važno je spomenuti da je kreiranje
adekvatnog seta indikatora koji treba da prate rezultate proces u kojem su promene i prilagođavanje
deo uspeha, naročito u ranim fazama implementacije programa, kad dostupnost osnovnih podataka
raste.
Treba napomenuti da indikatori treba da budu praktični i povezani. Pregled stavki koje treba uzeti u
obzir pri kreiranju baze indikatora:

Finansijski menadžment
Razvitak politike nabavki od suštinskog je značaja za svaku kompaniju i biće od velikog uticaja na
produktivnost Komore, u smislu jedinstvenog programa. Dalje, investicije u finansijski operativnom
sistemu takođe se smatraju veoma važnim.
Rast članstva i novi članovi
Praćenje članstva i kreiranje baze članova esencijalno je za budućnost udruživanja kompanija. Ukoliko
shvatimo da je baza podataka velika pomoć pri umrežavanju kompanija i stvaranju uspešnih zajedničkih
aktivnosti jasno je da članovi predstavljaju kamen oslonac budućeg uspeha Komore. Predlaže se
kreiranje jedinstvene baze koja će se popunjavati interaktivnim pristupom svake članice Komore.


21


Kako aktivnosti Komore mogu pomoći članovima da počnu i budu uspešni u svom poslu:
Važno je da upravna zgrada Komore ima veoma dobru interakciju sa članovima Komore. Produktivan
primer i pristup je da se definišu određeni problemi u otpočinjanju novih poslova koristeći kapacitete
Komore. Po dobijanju svih podataka operativni zadatak Komore trebalo bi da bude:
1. Savetovanje članova određenim medijskim pristupom (radni materijal, brošure, Internet, fokus grupe,
seminari ili zatvorene fokus grupe)
2. Razvoj kapaciteta na polju zagovaranja, lobiranja, verbalne i neverbalne komunikacije (razvoj treninga
za zaposlene)
3. Medijacija u sponi s lokalnim, regionalnim i nacionalnim donosiocima odluka.

Nove usluge RPK Niš
Raspon Usluga
•

Informisanje i umrežavanje

•

Pružanje saveta i konsultacija

•

Razvoj trgovine i tržišta

•

Delegiranje vladinih funkcija

•

Trening i edukacija

•

Kancelarijski prostor i usluge infrastrukture

Donošenje odluka o uslugama razvoja
•

Status kvo analiza

•

Definisanje ciljne grupe
•
•

•

Sve članice
Članice po okruzima

Analiza potražnje


22

•
•

Upitnik za članice

•

Upitnik za nove članice prilikom registracije

•
•

Poseta preduzećima

Povratne informacije od korisnika usluga

Analiza konkurencije
•

•

Analiza cena konkurencije

•
•

Postojanje drugih lica koja pružaju iste poslovne usluge (privatni pružaoci usluga,
Vladine agencije, druge Poslovno članske organizacije)

Procena veličine tržišta

Procena sopstvenih kapaciteta
•
•

Da li je neophodno zapošljavati dodatno osoblje?

•
•

Da li su neiskorišćeni kapaciteti organizacije dostupni?

Da li su kvalifikacije koje su neophodne kako bi se uvele nove usluge dostupne?

Određivanje prioriteta

Odabir Novih Usluga
•

Važno je biti fokusiran i ne uvoditi više od 2-3 usluge istovremeno

•

Odluke donositi na osnovu sledećih kriterijuma:
•

potencijal za donošenje prihoda

•

potražnja članstva

•

neophodni resursi

•

stepen konkurentnosti

•

poštovanje koncepta poslovno članskih organizacija, godišnjeg plana i zvaničnih ciljeva
rukovodstva


23

Poslovno-informacione usluge
Na osnovu Statuta Regionalne privredne komore Niš, Upravni odbor RPK Niš, utvrđuje visinu naknade za
poslovne usluge Komore.
RPK Niš pruža usluge obezbjeđenja poslovnih informacija o privrednim društvima (osnovni podaci o
privrednim subjektima, pregled privrednih subjekata, izvoz, uvoz i dr.), organizacije promocija i
prezentacija, oglašavanja na internet stranici i u časopisu ‘’Regija’’, pružanja savetodavnih usluga,
prevođenja i izdavanja sale i opreme.
Promocija i prezentacija







Organizovanje nastupa preduzeća na domaćim i inostranim sajmovima
Promocija proizvodnih programa i usluga privrednih društava (izložbeni prostor u Komori, web
portal Komore www.rpknis.rs , CD Komore, časopis RPK Niš "Regija" itd.)
Poslovno povezivanje (organizovanje bilateralnih susreta i privrednih misija)
Edukacija-aktuelne teme
Poslovno savetovanje
Priprema projekata

Konsalting







Istraživanje tržišta
Razvijanje i implementacija standarda kvaliteta
Poslovno savetovanje
Priprema projekata
Podrška privredi regiona pri pripremi za ulazak Srbije u evropske integracije
Informacije o međunarodnim fondovima za finansiranje projekata u Srbiji

Poslovno-informacioni servisi


Ponuda i potražnja roba i usluga




Informacije o osnivanju preduzeća i strana ulaganja
Informacije o spoljnotrgovinskoj razmjeni



Obrada ekonomskih podataka

Pravna pomoć



Poslovi arbitraže – Spoljnotrgovinska arbitraža pri PKS i Arbitraža RPK Niš
Sud časti pri RPK Niš


24



Stručna pravna pomoć.

Ostale usluge


Usluge prevođenja
Iznajmljivanje sala i opreme.



Regionalni centar za MSPP
Centar ima sledeće organizacione oblike i radi na sledećim poslovima:
Služba za ekonomsku politiku i razvoj








Izrada projekata iz IPA fondova
Praćenje efekata, na nivou privrede i preduzeća i iniciranje donošenja mera ekonomske politike,
posebno kreditne, fiskalne, razvojne i sl.
Izrada informacija, analiza, studija o rezultatima poslovanja privrede, pojedinih sektora, grana i
preduzeća.
Izrada biznis-planova
Izrada investicionih programa
Konsultantske usluge
Izrada Feasibility studija

Služba za restrukturiranje i razvoj velikih sistema






Organizovanje i vođenje edukacija
Praćenje stanja i sprovođenje strukturne transformacije privrede, posebno preduzeća nosioca
razvoja u sektoru i u privredi Niškog regiona.
Izrada analiza vezanih za restrukturiranje i povećanje konkurentske sposobnosti privrede,
preduzeća i proizvoda od istraživanja tržišta do realizacije programa.
Indentifikacija i pomoć na realizaciji novih razvojnih - investicionih programa, od definisanja do
ispunjenja ekonomsko tehničko tehnoloških i kreditnih zahteva
Izrada investicionih programa

Centar za makroekonomiju, unapređenje poslovanja i bonitete
Centar za makroekonomiju, unapredjenje poslovanja i bonitete deluje u okviru koordinacionog odbora
za bankarstvo.
Poslovi Centra :
 Analiza makroekonomskih pokazatelja u cilju praćenja privrednih kretanja, analiza uticaja mera
tekuće ekonomske politike na kretanja, predlaganje izmena mera i pripremanje informacija o
privrednim kretanjima i bonitetu.


25





Praćenje procesa evropskih i regionalnih integracija u cilju pripreme privrede Niškog regiona za
nastup na unutrašnjem tržištu Evropske unije. Aktivnosti se odnose na zastupanje interesa
privrede u procesu evropskih i regionalnih integracija i oblikovanje privredno-pravnog ambijenta,
ukazivanje na moguće probleme i analizu efekata primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
i CEFTA, učešće u radu na harmonizaciji privrednog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU,
uključivanje privrede u programe i fondove evropske unije, edukacija, pružanje savetodavnih
usluga i obaveštavanje o pravilima poslovanja na tržištu EU.
Organizacija poslovnog i stručnog osposobljavanja u cilju povećanja nivoa profesionalnih
kompetencija i unapređenja poslovanja privrede. Centar kontinuirano radi na poboljšanju kvaliteta
programa obuke u smislu ponude aktuelnih sadržaja, primenjivih znanja i veština, kao i
angažovanja renomiranih predavača.

Centar za edukaciju Regionalne privredne komore Niš
Centar za edukaciju Regionalne privredne komore Niš postoji sa ciljem da privrednicima, svojim
članicama i onima koji to nisu, a koji će to postati, omogući da unaprede svoja znanja i veštine.
Prateći savremene tendencije razvoja kroz organizovanje seminara i predavanja privrednicima i
preduzetnicima Komora pomaže u poslovnom obrazovanju, usavršavanju i unapređenju upravljačkih
veština u cilju prevazilaženju problema u poslovanju. Cilj nam je da razvijemo svest menadžmenta o
značaju obuke zaposlenih i osposobljavanju privrednika da daju pun doprinos povećanju konkurentnosti
i podizanju produktivnosti.
Ukoliko želite da veći broj zaposlenih pohađa istu obuku ili imate specifične zahteve i želite da seminare
prilagodite svojim potrebama, seminare možemo da organizujemo i u našim prostorijama samo za Vašu
kompaniju i samo za Vaše zaposlene. Vaše mišljenje i povratna informacija o tome koje su obuke i
seminari potrebni Vama i Vašim zaposlenima su nam dragoceni i možete nam ih dostaviti
popunjavanjem upitnika.
Sve zainteresovane za pohađanje seminara i obuka u RPK Niš pozivamo da nam se obrate.


26

UPITNIK O OBUKAMA U ORGANIZACIJI RPK NIŠ
Da bi se naša buduća komunikacija lakše odvijala, molim navedite ime i kontakt osobe zadužene za
ljudske resurse i edukaciju u Vašoj firmi.

Naziv firme_______________________________________________________________

Kontakt osoba, telefon i mejl adresa:
_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

Molim Vas da potrebu za određenim vrstama obuka iskažete obeležavanjem predloženih tema
jednim od ponuđenih brojeva od 1 (potpuno nepotrebno) do 5 (izuzetno potrebno) i da nam
saopštite Vaše predloge i potrebe Vaše firme za određenim obukama.
1.

1

2

3

4

5

2. EU fondovi, Pisanje projekta za EU fondove

1

2

3

4

5

3. Tokovi elektronske trgovine, Internet bezbednost

1

2

3

4

5

Savremeni poslovni sekretar, Odnosi sa javnošću,
4. Javni nastup, Veštine pregovaranja, Liderske
veštine

1

2

3

4

5

5.

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

Standardi- uvođenje, primena i razvoj (HASSP i sl.)

Poslovni engleski jezik/ nemački/ italijanski

6. Obuka službenika za javne nabavke


27

Vaši predlozi i sugestije:

Centar za ekologiju i održivi razvoj
Ovaj centar će tokom svog rada akcenat svojih aktivnosti staviti na praćenje donošenja sistemskih
zakona u oblasti zaštite životne sredine, učešće u projektima od regionalnog značaja i podizanje nivoa
poslovnog obrazovanja menadžmenta u privredi.

Opredeljenjem za pridruživanje Evropskoj Uniji, Republika Srbija je preuzela obavezu usklađivanja svoje
zakonske regulative sa zakonskom regulativom EU. Ovaj proces je započet donošenjem Zakona o zaštiti
životne sredine i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, kao sistemskih zakona, a potom
i drugih zakona iz oblasti Zaštite životne sredine i održivog razvoja.
Negativan uticaj industrije na kvalitet životne sredine je mnogostruk i ogleda se u zastareloj tehnologiji,
niskoj energetskoj efikasnosti, neracionalnom korišćenju sirovina, visokom nivou stvaranja otpada. Opšti
problem je nedostatak postrojenja i opreme za smanjenje zagađenja i tertman otpada (posebno
postrojenja za tretman otpadnih voda, elektrofiltera i aerofiltera i postrojenja za odsumporavanje
dimnih gasova). Prisutan je nedostatak strategije i podsticajnih mera za uvođenje čistije proizvodnje i
nepostojanje efikasne stimulativne politike za smanjenje industrijskog zagađenja. Veliki problem za
životnu sredinu je niska energetska efikasnost privrede, niska energetska efikasnost u proizvodnji i
distribuciji energije i niska energetska efikasnost u procesima eksploatacije, proizvodnje i prerade nafte i
naftnih derivata.

Centar će prikupljati podatke o privrednim subjektima sa područja Regiona, koji u izvesnoj meri
predstavljaju ili mogu predstavljati opasnost po životnu sredinu (potencijalni zagađivači). Privredni
subjekti su razvrstavani u kategorije i nivoe na osnovu kriterijuma koji definišu u kojoj meri se ulazni
parametri kao što su: sirovine, međuproizvodi, proizvodi ili druge nusproduktne štetne materije,
smatraju značajnim po uticaj na zdravu životnu sredinu.
U okviru Centra, organizuju se aktivnosti na planu poslovnog obrazovanja (seminari, savetovanja, tribine,
okrugli stolovi i drugi oblici edukacije) od interesa za privredu.


28


10 RAZLOGA ZAŠTO BITI ČLAN REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE NIŠ
1. Izvor informacija
RPK Niš svojim aktivnim članicama daje aktuelne poslovne informacije, pruža stručnu pomoć i
konsalting usluge. RPK Niš za Vas prati privredna kretanja i razvoj u Regionu, zemlji i
inostranstvu i sarađuje sa državnim organima i drugim organizacijama lokalnog, regionalnog i
republičkog značaja.
2. Poslovne veze
RPK Niš predstavlja preko 5.500 preduzeća i preko 10.000 preduzetnika, dok Region spada u
najveće i najperspektivnije područje u Srbiji. RPK Niš je mesto poslovnih susreta privrednika,
koje Vam omogućava da ojačate odnose sa postojećim klijentima, uočite nove prilike, da
povećate prisutnost kao i potražnju za Vašim proizvodima i uslugama na domaćem i
međunarodnom tržištu i uvećate profit.
3. Zastupanje Vaših interesa
RPK Niš govori u ime biznisa pred nadležnim državnim, regionalnim i lokalnim organima. Vaš
glas će se čuti o važnim regulatornim i zakonodavnim pitanjima koja direktno utiču na vaše
poslovanje.
4. Sinergija
RPK Niš za Vaše preduzeće obezbeđuje inovativnu i modernu platformu sa sinergijskim
efektom. Zajedničkim nastupom, sa ostalim našim aktivnim članicama, Vaše preduzeće, ima
priliku da poveća prodaju i profit, odnosno da Vaši proizvodi i usluge profitiraju kao deo
raznovrsne, ali kompaktne celine.
5. Promocija
Budite viđeni 24 časa dnevno. RPK Niš Vam omogućava da Vaša ponuda na tržištu i kontakt sa
poslovnim partnerima, traje neprekidno 24 časa dnevno, preko svog Internet portala.


29

6. Sajmovi
RPK Niš za Vas nudi mogućnost zajedničkog nastupa na sajmovima u zemlji i inostranstvu, kao i
organizovane posete drugim manifestacijama od privrednog značaja i na taj način promoviše
Vas i celokupnu privredu Regiona.
7. Aktivno učešće
Vaša šansa je da svoje poslovne ambicije, želje i ciljeve ostvarite kroz organizaciju, odnosno 10
udruženja, 5 koordinacionih odbora i 7 centara RPK Niš. Takođe, brojno članstvo i organizacija
RPK Niš, predstavljaju osnovu uticaja na kreiranje ekonomske politike i zakonskih okvira
privređivanja u zemlji.
8. Usavršavanje
Budite u toku. Seminari i radionice koje organizuje RPK Niš nude stručne savete kako da
poslujete u aktuelnoj ekonomiji. Radionice su takođe predviđene za Vaše zaposlene, kako bi
unapredili svoje sposobnosti i efikasnost vašeg poslovanja.
9. Kredibilitet

RPK Niš je prva institucija kojoj se poslovni partneri iz zemlje i sveta obraćaju za osnovne
informacije o privrednom subjektu sa našeg Regiona i njegovom kredibilitetu, a sve u želji da
ostvare novi poslovni kontakt. Prosečno u toku godine, takvih zahteva je preko 500. Upravo
zato, Komora u skladu sa zahtevima izdaje preko PKS uverenja o bonitetu svojih članova kao i
druge potvrde.
10. Popusti
Za aktivne članove RPK Niš predviđeni su značajni popusti pri korišćenju usluga koje
Regionalna privredna komora ima u svojoj ponudi.


30

Literatura:
1. DI Report, Membership Needs Analysis, 2009.
2. DI, Capacity building of COE, 2010.
3. Reports from Rasmus, DI, 2009.
4. Advocacy Agenda-Cromer Group, 2009.
5. Ledib Report from Strategic Meeting, 2010.
6. DI Presentation from SM Kopenhagen, 2010.
7. Web-based survey report, 2010.
8. Centri komorskog sistema Srbije
9. Centri i usluge HGH i PKRS


31

Zastupanje i usluge RPK Niš - Saša Matejić

Recommended

Recommended

More Related Content

Viewers also liked

Viewers also liked (20)

Similar to Zastupanje i usluge RPK Niš - Saša Matejić

Similar to Zastupanje i usluge RPK Niš - Saša Matejić (20)

More from komorabl

More from komorabl (20)

Recently uploaded

Recently uploaded (6)

Zastupanje i usluge RPK Niš - Saša Matejić