Јачање туристичке конкурентности источне Србије                          АКЦИОНИ ПЛАН ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА                   ...
САДРЖАЈСАДРЖАЈ...............................................................................................................
УВОДAкциони план за развој туризма израђен је у оквиру пројекта “Јачање туристичкеконкурентности источне Србије” који је р...
1. ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦПодручје општине Књажевац обухвата86 насеља са 37.172 становника. Уфизичко-географском         ...
2. СТАНОВНИШТВОПовршина општине Књажевац је 1202 км², са 37172 становника, просечне насељености 30,9становника по км².Од 1...
што указује на постојање значајног контигента радно способног становништва.Забрињавајући податак је, међутим, скоро дупло ...
3. ПРИВРЕДНИ/ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈПо    степену    економске   развијености,Књажевац        припада      неразвијенимопштинама ...
Угоститељство и туризам                                                       3Занатство и личне услуге                   ...
деловања глобалне финансијске кризе, кључни проблем је и веома ниско учешће техничкогпрогреса као кључног фактора развоја,...
Табела 7: Запослени у 2008. години (годишњи просек)                                                                       ...
3.2 Потенцијали економског развојаПоред потенцијала високообразованог кадра (3,21%), високостручног кадра и осталихљудских...
привреда општине Књажевац постане привлачна за домаћи приватни сектор и странедиректне инвестиције. Тако би започело ствар...
пољоприврених производа, пласман производа, развој воћарства и виноградарства,         сточарства и млекарства, повећањем ...
Укупни смештајни капацитети су врло скромни и резултат су стагнације туристичкихактивности и недовољних инвестиција у моде...
интегришу неколико других видова туризма као што су излетнички, еколошки, водни,културолошки, сеоски, ловни, спортски и др...
интерпретацију и коришћење туристичких потенцијала, као и интеграцију постојеће и      планиране туристичко-рекреативне по...
понуди Старе планине, Ргошке бањице, културно историјских знаменитости села,          ловишта и др., којима ће уједно бити...
активности осталих зимских спортова, и у летњем периоду бројни видови спортско-рекреативног туризма на планинским локалите...
5. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ                      5.1. Постојећи смештајни капацитетиУ општини су присутни смештајни капаците...
Планинарски дом на Бабином зубу је објекат површине 870 м² и располаже са 72 лежајева.Изграђен је још 1952. године као обј...
5.3. Културно-историјски садржаји и вредностиТрагови живота на територији општине Књажевац су присутни још из периода праи...
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac

1,989 views
1,921 views

Published on

Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac

Published in: News & Politics
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,989
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
28
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac

  1. 1. Јачање туристичке конкурентности источне Србије АКЦИОНИ ПЛАН ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА За период 2011-2016 Књажевац, јул 2011СКУПШТИНА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦул. Милоша Обилића 1 1Тел: (019) Централа: 731 623, 731 601, 731 633;Председништво: 019/733 119; Факс: 732 730E-mail: soknjazevac@ptt.rs
  2. 2. САДРЖАЈСАДРЖАЈ........................................................................................................................................ 2УВОД............................................................................................................................................... 31. ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ..........................................................................................42. СТАНОВНИШТВО....................................................................................................................... 53. ПРИВРЕДНИ/ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ........................................................................................74. ТУРИЗАМ.................................................................................................................................. 135. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ................................................................................................196. ПОЛИТИКА РАЗВОЈА ТУРИЗМА У ОПШТИНИ КЊАЖЕВАЦ И ЊЕН ОРГАНИЗАЦИОНИАСПЕКТ ........................................................................................................................................ 247. ПРИОРИТЕТНИ ТИПОВИ ТУРИЗМА......................................................................................288. ПОЗИЦИОНИРАЊЕ КЊАЖЕВЦА КАО ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ................................299. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА.................................................................3010. ПЛАН КОНКУРЕНТНОСТИ.....................................................................................................3611. МАРКЕТИНГ ПЛАН................................................................................................................. 6112. ПРАЋЕЊЕ АКТИВНОСТИ......................................................................................................762
  3. 3. УВОДAкциони план за развој туризма израђен је у оквиру пројекта “Јачање туристичкеконкурентности источне Србије” који је реализован у оквиру програма “Exchange 3” a којифинансира Европска унија.Израду Акционог плана водила је Агенција за развој општине Књажевац. Стручну помоћ уизради акционог плана пружили су РАРИС – Регионална агенција за развој источне Србијекао партнер на пројекту и Туристичка организација општине Књажевац.У изради Акционог плана учествовали су: • Драган Милутиновић, дипломирани економиста, Агенција за развој општине Књажевац, као вођа тима • Милан Јеленковић, дипломирани економиста, Агенција за развој општине Књажевац, као члан тима • Марија Јеленковић, дипломирани економиста, Општина Књажевац, као члан тима • Зоран Миловановић, дипломирани економиста, РАРИС – Регионална агенција за развој источне Србије, као члан тима • Слађана Манчић, дипломирани економиста, као екстерни консултант • Иван Светозаревић, дипломирани туризмолог, као екстерни консултант • Данијела Арсић, дипломирани туризмолог, као екстерни консултант3
  4. 4. 1. ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦПодручје општине Књажевац обухвата86 насеља са 37.172 становника. Уфизичко-географском погледутериторија општине Књажевацпростире се у ширем простору пресека22º 15 меридијана источно од Гриничаи 43º 30 северног упоредника саповршином од 1.202 км² што је чиничетвртом општином по величини уРепублици Србији. ОпштинаКњажевац се налази у источном делуРепублике Србије уз границу саРепубликом Бугарском као најјужнијиград Тимочке Крајине. ОпштинаКњажевац је брдско-планинска санадморском висином од 176 до 2.169м и израженом равницом у долиниреке Тимок, која излази на Дунавскунизију. Планинским венциматериторија је изолована од суседнихопштина. Брдско-планински карактеропштине Књажевац пре свега јесадржан у чињеници да се 75% њенетериторије налази на преко 400 мнадморске висине.Подручје општине Књажевацприпада неразвијеним, економски идемографски депресивнимопштинама са следећимспецифичним наменама:пољопривредно-сточарско и шумскоподручје; природне и туристичкевредности (са изразитимпотенцијалима за развој туризма на Старој планини и Бањици); изворишта вода, резервеминералних сировина и грађевинског материјала и планираним граничним прелазом.Табела 1: Основни подаци о општини Књажевац Просечна % Број Процењени Густина Основни Површин величина Пољопривредн насељ број насељености 1 подаци а, км2 насеља, е површине а становника км2 км2Општина 1202 57,6 86 13,97 33051 27КњажевацИзвор: РЗС општине у Србији 2009. године4
  5. 5. 2. СТАНОВНИШТВОПовршина општине Књажевац је 1202 км², са 37172 становника, просечне насељености 30,9становника по км².Од 1948. до 2002. године број становника у општини Књажевац је опао за 38.2%. А измеђупописа од 1991. до 2002. године за 14.6% , што је највише у окружењу.Табела 2: Кретање броја становника у периоду 1981-2002. године Подручје Плана/општина/тип 1991. 2002. 1981. 1991. 2002. насеља нова мет. нова мет.Општина Књажевац 48789 44036 38044 43551 37172Градска 16665 19705 19941 19523 19351Остала 32124 24331 18103 24028 17821Извор: РЗС - Попис 1981,1991,2002. годинеНа основу података Пописа 2002. године, од укупног броја становника већи је удео градскогстановништва (52,1%). Од 85 сеоских насеља у периоду 1981-1991. године, само јеТрговиште повећало број становника , док су сва остала смањила, а 9 њих чак за половину.У периоду од 1991-2002. године, село Репушница остало је без становништва.Проблем „биолошке депопулације“ сеоских насеља је алармантан јер је негативан природниприраштај највећи у Републици. Миграциони салдо је за град Књажевац у последњемпописном периоду, 1991-2002. године био позитиван, али апсолутни пораст становништванегативан, због негативног прираштаја.У периоду између два пописа, 1991-2002. године, број становника се смањио за 6.847становника, односно 14,4%, што је једна од највећих негативних стопа у РС. Смањењеброја становника у општини је довело и до смањења густине насељености са 33,02 на30,92 становника/км².Табела 3: Кретање броја становника у периоду 1991 - 2002 Просечно Пораст- Становништ Становништ Становништ годишње на пад Просечно годишње во во 1991 во 2002 1000 укупно становника Општина 44019 37172 -6847 622 17 КњажевацИзвор : РЗС – Попис 2002. годинеНеминовна последица привредног развоја земље у периоду 70-80 тих је и променадемографске и социо - економске структуре сеоског становништва. Као последица тога уИсточној Србији нарочито у општини Књажевац смањен је број укупног и активногпољопривредног становништва. Такве тенденције изазвале су промене структурепородичних газдинства у општини Књажевац, што је утицало и на локални рурални развој.Депопулација простора је најизраженија у сеоским срединама. Око 90% укупних миграцијачине миграције сеоског становништва. Основни узрок миграција су запошљавање у другимсрединама, школовање, одлазак на рад у иностранство... Значајан број становника сеналази на привременом раду у иностранству, а нарочито у САД.Тренутно је у Књажевцу регистровано око 13.382 домаћинства.У старосној структури становништва преовладава радно способно становништво са 60,79%,5
  6. 6. што указује на постојање значајног контигента радно способног становништва.Забрињавајући податак је, међутим, скоро дупло већи удео старог становништва (28,35%) уодносу на младе (15,79%) у старосној структури становништва. Старосна структурастановништва је посебно лоша у сеоским срединама у којима је изразито изражен процесстарења села. Поједина, удаљена, планинска села су на путу изумирања, а Репушница је од2006. године село у коме више нема становника.Табела 4: Старосна структура становништва Становн По Укупн 10- 15- 20- 25- 30- 35- 40-иштво по 0-4 5-9 45-49 л о 14 19 24 29 34 39 44годинамаОпштина с 37172 1185 1368 1485 1831 1943 2001 1876 1764 2272 2937Књажева м 18033 590 732 788 943 1067 1076 929 886 1155 1473ц ж 19139 595 636 697 888 876 925 947 878 1117 1464Становни По 50- 55- 60- 65- 70- 75- 80- 85- 95 и Непознат штво по 90-94 л 54 59 64 69 74 79 84 89 више огодинама с 3244 2201 2528 2930 3094 2479 1215 336 166 28 289Општина м 1649 1066 1173 1324 1377 983 486 141 65 9 121Књажевац ж 1595 1137 1355 1606 1717 1496 729 195 101 19 168Извор : РЗС – Попис 2002. године 12000 10000 8000 do 20 20­40 6000 40­60 60 и више 4000 2000 0Графикон 1: Старосна структура становништваСтопа природног прираштаја има негативан предзнак, и међу највећима је у РС. У 2001.години је нпр. стопа наталитета износила 6,4%, а морталитета 19,0%. Постојећисоцијални показатељи су, такође, негативни и указују да је највећи број домаћинставаса два (29,56%) члана или једним (23,30%) чланом, а да је највећи број породица бездеце (46,72%) или са једним дететом (31,12%). Наведени социјални параметри су ускладу са просеком Зајечарског округа, али су значајно лошији у односу на просекРепублике Србије.6
  7. 7. 3. ПРИВРЕДНИ/ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈПо степену економске развијености,Књажевац припада неразвијенимопштинама (међу 40 најнеразвијенијихопштина у РС), а 2004. године општина јепроглашена девастираним подручјем(Одлука о одређивању девастиранихподручја РС – “Сл Гласник РС“, бр. 63/2004,20/2006 и 91/2006). Просечна зарада уопштини Књажевац је у јануару 2011.године износила 22.806,00 РСД ипредстављала је 67,06% просека РС, исвега 85,67% просека Зајечарског округа.По нивоу зарада, Књажевац је међунајлошијим општинама у Србији штодовољно говори о степену економскеразвијености општине.Носиоци економског развоја општине у другој половини прошлог века су била великапредузећа: фабрика мотокултиватора “ИМТ”, фабрика обуће “Леда”, Конфекција “БранкаДинић”, фабрика намештаја “Тина” и ППК “Џервин” која су уједно и запошљавала значајанброј људи у општини. Ова предузећа након процеса приватизације и реструктурирања илинису више активна или нису више носиоци економског развоја, што је условило падцелокупне економске активности у општини. Изузетак је некадашња фабрика обуће „Леда“,која данас послује као „Falc East“ и која је један од највећих извозника у Србији.Сектор малих и средњих предузећа није до краја био способан да компензује падпривредних активности нити да апсорбује вишак радника који су у процесу реструктурирањаостали без посла. Ово се посебно односи на металски сектор. Ипак, сектор малих и средњихпредузећа се показао одрживим, тако да се његов напредак свакодневно примећује.Садашње карактеристике привреде Књажевца су недовољно развијена предузетничкаклима, спори процес реструктурирања великих предузећа, недостатак знања и менаджерскогкадра, недостатак нових производних технологија, ниска продуктивност и недостатакфинансијских средстава за развој што резултира у спором економском развоју општине.Упркос проблемима, број привредних друштава у општини Књажевац бележи константанраст у последњих 10 година. У односу на 1999. када је било регистровано око 150 предузећа,тај број је порастао на око 200 у децембру 2010. Уколико се посматрају и установе идруштвене организације, онда је тај број скоро три пута већи и на дан 31.12.2010. износио је396. Исти тренд се дешава и када су у питању самосталне радње. Њих је у 1999. годинибило 593, а у јануару 2011. – 663.Табела 5: Број привредних друштава у општини Књажевац према делатности (стање 31.12.2010.)Укупно 396Индустрија и рударство 31Пољопривреда и рибарство 12Шумарство 2Водопривреда 1Грађевинарство 4Саобраћај и везе 1Трговина 547
  8. 8. Угоститељство и туризам 3Занатство и личне услуге 4Стамбено-комуналне делатности 3Финансијске и друге услуге 17Образовање и култура 79Здравство и социјална заштита 7Друштвено-политичке заједнице и организације 178Извор података: Општинска управаСамосталне радње у општини запошљавају око 1.300 радника. Највећи број, односно 175предузећа, се може сврстати у категорију малих предузећа (до 50 запослених). У општини,међутим, функционише и 20 средњих (50-250 запослених) и пет великих предузећа (преко250 запослених). У структури привреде општине доминантно место и улогу има приватновласништво.Текстилна, обућарска и прехрамбена индустрија су тренутно најважније привредне гране.Расположиви природни ресурси, међутим, нису довољно искоришћени. Учешћеугоститељства и туризма у структури запослених и у стварању народног дохотка је свега око1,6%. Развојним плановима и програмима је предвиђен значајан развој туризма на подручјуСтаре Планине на којој у овом тренутку постоје скромни туристички капацитети. Слична јеситуација и са топлим извором лековите воде „Бањица”. Због тога се у наредном периодупредвиђа да туризам, као и сектор услуга постану носиоци привредног развоја општине.На територији општине производну делатност обавља и неколико предузећа која сурегистрована на територији других локалних самоуправа, те се резултат њиховог пословањане исказује у билансима који се односе на Књажевац, али ова предузећа имају значајнуулогу у запошљавању и економском развоју општине. Приватни предузетници имају својеудружење предузетника са око 60 чланова.Основни проблеми привредног развоја општине Књажевац знатним делом су последицапроцеса транзицијске рецесије и промена у ширем окружењу. Кључни проблеми проистеклису из недовољно конкурентне привреде, нетрансформисане постојеће привредне структуре,спорости транзицијског процеса у приватизацији, реструктурирању и реорганизацијидржавних предузећа (нпр. Џервин). Посебно су изражени следећи проблеми: 1) релативно низак ниво укупне привредне активности; 2) успоравање привредног раста; 3) низак ниво инвестиција; 4) висок степен незапослености и социјалних тензија; 5) низак образовни ниво, 6) низак ниво конкурентности привреде; 7) заостајање у примени фактора техничког прогреса (иновација, know-how, нових технологија); 8) неефикасност коришћења материјалних инпута (сировина, енергената, технолошке воде, грађевинског земљишта) и др.У кључне проблеме привредног развоја могу се сврстати и екстремна депопулација,дисбаланс између старосне, миграционе, квалификационе, образовне и структуре радно-способног становништва, као и проблеми недовољне инфраструктурне опремљеностипривредних локација и простора, и др.Поред спорости структурних промена привреде и успоравања стопе привредног раста услед8
  9. 9. деловања глобалне финансијске кризе, кључни проблем је и веома ниско учешће техничкогпрогреса као кључног фактора развоја, као и заостајање у примени иновација у већинипривредних сектора и недовољно развијено тржиште рада, капитала и знања.Екстремни пад пословних прихода у 2010. години у односу на 1990. годину евидентан је иизноси -69,2% .Значајно слабљење привредне основе и транзицијска рецесија огледа се у рапидном идрастичном паду укупне и индустријске запослености, обима производње, нискојискоришћености капацитета, ниској конкурентности привреде, знатним губицима,технолошком заостајању и демографском егзодусу.У протеклом периоду евидентан је стални пад запослености на подручју општине.Укупна запосленост на подручју општине Књажевац за 2010. годину према делатностимаизгледа овако:Табела 6: Укупан број запослених према делатности УКУПНО ЗАПОСЛЕНИ 4984Пољопривреда, шумарство и водопривреда 287Рибарство 0Вађење руда и камена 2Прерађивачка индустрија 2254Производња ел. енергије, гаса и воде 226Грађевинарство 130Трговина на велико и мало 382Хотели и ресторани 15Саобраћај, складиштење и везе 137Финансијско посредовање 28Послови са некретнинама, изнајмљивање 131Државна управа и социјално осигурање 235Образовање 467Здравствени и социјални рад 635Друге комуналне, друштвене и личне услуге 57Извор података: РЗС – Статистички годишњак општине , 2010. године9
  10. 10. Табела 7: Запослени у 2008. години (годишњи просек) Запослени у Запослени у Лица која предузећ., предузећима,Запослен Од тога самостално Укупно на установама, Укупно установама, и жене, % обављају хиљаду задругама и др. задругама и делатност организ. на др. организ. хиљадуОпштина 6829 46,2 5646 1183 207 171КњажевацИзвор података: РЗС – Статистички годишњак „Општине у Србији“, 2009.Сектор малих и средњих предузећа је у фази развоја и очекује се његов значајан доприноскао једног од основних ослонаца привреде у регији и генератора запосленостистановништва.Број незапослених се повећао са 1.094 у 1999. години на 4.200 лица у 2010. години.Стопа незапослености износи око 20% са тенденцијом сезонских осцилација. 3.1. Просечна зарадаТабела 8: Просечна бруто зарада без пореза и доприноса Просечна бруто зарада у 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. РСДРепублика Србија 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759 32.746 31.733 34.142Општина Књажевац 8.115 10.874 13.450 16.028 20.329 18.359 18.977 21.045Извор података: Статистички годишњак „Општине у Србији“, 2010.Просечна зарада има тренд повећања у периоду 2003-2010. године. Просечна зарада уОпштини Књажевац је константно нижа у односу на просек РС. 35000 30000 25000 20000 Србија 15000 Књажевац 10000 5000 0 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.Графикон 2: Просечна бруто зарада без пореза и доприноса10
  11. 11. 3.2 Потенцијали економског развојаПоред потенцијала високообразованог кадра (3,21%), високостручног кадра и осталихљудских ресурса, највећи значај имају постојећи изграђени привредни капацитети,смештајни и услужни капацитети, инфраструктура (саобраћајнице, железничка пруга,енергетски капацитети, телекомуникације), природни ресурси, урбана насељска и комуналнаинфраструктура, социјални сервиси/јавне службе, дуга индустријска традиција, итд.Основни потенцијали за развој привреде су: • природни ресурси за развој пољопривреде и прехрамбене индустрије; • природне вредности и услови за развој одређених видова туризма, пре свега планинског, спортског, бањског, ловног, етно и еко-туризма;Потенцијали привредног развоја могу се искористити уз подршку интензивне инвестиционеполитике, чиме би се омогућило заустављање негативних демографских трендова. Општинарасполаже значајним земљишним потенцијалом, али је потребно мерама економске ипореске политике омогућити формирање већих пољопривредних поседа, са адекватнимсистемом за наводњавање и оптималном применом агротехнике. Ипак, основни предусловостварења наведених потенцијала (индустријских, пољопривредних, туристичких и др.) језначајно веће инвестирање.Најбитнија ограничења привредног развоја су: • депресирана привредна ситуација са високом стопом незапослености, ниским нивоом инвестирања и опремљености; • недоступност финансијских средстава и неповољни услови финансирања; • неповољна демографска структура; • одлив и недоступност одговарајућих кадрова; • недовољно изграђена и развијена инфраструктура (посебно повезаност са коридором X).Индустријска производња бележизначајан пад, што је довело до значајногповећања незапослености (посебанпроблем је ниска квалификациона иобразовна структура становништва) иповећања застарелости опреме, дефицитрадника појединих квалификација као штосу нпр. менаджери, инжењери, меркетингстручњаци, поједина занатска занимања идр. Највећи проблем пољопривреднихпроизвођача је у великим диспаритетимацена (цена репроматеријала неопходнихза производњу је далеко виша у односу нацену готових производа) и застарелостипољопривредне механизације што чиниову врсту производње дестимулативномза произвођаче.Основни дугорочни циљ привредног развоја на подручју општине Књажевац јестеостваривање одрживог привредног раста у делатностима које су способне за конкурентскинаступ на домаћем и извозном тржишту, применом европских принципа индустријскеполитике и политике развоја предузетништва и МСП на локалном нивоу. Циљ подразумеваефикасно спровођење транзиционих и реформских процеса који могу да допринесу да11
  12. 12. привреда општине Књажевац постане привлачна за домаћи приватни сектор и странедиректне инвестиције. Тако би започело стварање конкурентне привреде, засноване назнању, која је у стању да обезбеди одрживи привредни раст са новим радним местима ивећом социјалном кохезијом. То укључује повећање конкурентности привреде иприлагођавање потребама домаћег и међународног тржишта, као и повезивање фирми радизаједничког наступа на тржиштима и формирањем разних секторских кластера. С тим ускладу, постављају се следећи посебни циљеви: • формирање привреде засноване на знању, унапређењу подршке свим облицима иновација, убрзаном усвајању техничког прогреса и повећаном инвестирању у истраживања и развој; • реструктурирање привреде и прилагођавање тржишним условима привређивања, стављањем акцента на пољопривреду са агроиндустријом, енергетику, развој туризма; • повећавање економског значаја региона и привлачење инвестиција (домаћих и страних) и средстава финансирања, имајући у виду географско-саобраћајни и погранични положај (ЕУ), као и карактеристике општине; • подстицање развоја индустријских кластера, индустријских и технолошких паркова и зона, бизнис инкубатора и других локационих форми; • кластерско удруживање и повезивање предузећа и формирање пословно-технолошких инкубатора; • подршка развоју предузетништва и стварању амбијента који подстиче развој МСП у сектору производње и разноврсних услуга; • обезбеђење повољних локација различитог степена уређености/опремљености и других пословно-инвестиционих услова за развој различитих привредних активности; • развој ефикасне привредне инфраструктуре који укључује саобраћај, телекомуникације, енергетику и водопривреду, пружа услуге које су од кључног значаја за развој индустријског сектора и трговине и других делатности; • равномернији размештај капацитета, у складу са локационо-развојним потенцијалима и ограничењима простора; • побољшавање технолошког нивоа опреме предузећа и целокупне привреде; • олакшавање ширења и ефикасног коришћења информатичко-комуникационих технологија (ICT); и • подизање нивоа сарадње са суседима (Бугарска) на виши ниво, пре свега у области нових инвестиционих пројеката и развоја хидроенергетског и туристичког потенцијала. 3.3 Концепција унапређења стања и развоја привредеПод претпоставком да ће бити испуњени основни предуслови даљег привредног развојаопштине, који се односе на довршавање процеса приватизације и прилагођавање новимтржишним условима привређивања, стратешким документима општине дефинисани суследећи приоритети развоја (редослед није предложен по важности): • Енергетика, пре свега производња електричне енергије из мини хидро електрана, енергије ветра и сунчеве енергије • Туризам, са централним пројектима туристичке регије Стара планина, Ргошка бањица, сеоски туризам и др. • Пољопривреда, заснована на унапређеним традиционалним видовима уз стварање услова за: ефикаснију производњу, формирање микропогона за прераду12
  13. 13. пољоприврених производа, пласман производа, развој воћарства и виноградарства, сточарства и млекарства, повећањем просечне величине поседа и брендирањем сточног фонда и производа, удруживањем произвођача, органска производња и др.; • Мала и средња предузећа, као основни облик организовања фирми и генератор развоја, конкурентности и запошљавања (приоритетно у производњи и преради пољопривредних производа, туризму, трговини и сектору услуга); • Даљи развој и диверзификација услуга терцијарног и квартарног сектора, посебно трговине, занатства, пословних услуга, финансијских, информатичких, техничких и других услуга, личних услуга, послова са некретнинама, и др. • Диверзификовани развој прерађивачког сектора индустрије, заснован на примени савремене технологије, знања, иновација, истраживачко-развојне и маркетиншке активности; и • Шумарство, лов и водопривредне активности. 4. ТУРИЗАМНајзначајнији туристички потенцијал општине Књажевац је Парк природе "Стара планина".Туризам у Парку природе „Стара планина“ је у повоју. Потенцијали за развој сеоског туризмаактивирани су спорадично, локалним иницијативама и недовољно су организационоповезани са водним, планинским, бањским, ловним и риболовним и другим видовиматуризма.Табела 9: Смештајни капацитети на територији општине Књажевац Објекат Број лежајаХотел “Тимок” 66Конак “Вила Катарина” 44СТУР “Барка” 90Пансион “Мали предах” 50Пансион “Ана” 23Конак “Ћирић” 14Планинарски дом “Бабин зуб” 72Епстурс хотел “Бабин зуб” 57 Укупно: 416Извор: Туристичка организација општине КњажевацНа територији општине Књажевац има 230 категорисаних лежајева у сеоским срединама.Смештајних капацитета има у следећим селима: Вртовац, Балта Бериловац, Црни Врх,Равно Бучје, Иново, Јаковац, Горња Соколовица, Влашко Поље, Бучје, Зубетинац,Стогазовац и Жлне.13
  14. 14. Укупни смештајни капацитети су врло скромни и резултат су стагнације туристичкихактивности и недовољних инвестиција у модернизацију и изградњу туристичких објеката.Карактерише их различит ниво туристичких услуга и садржаја. Укупан број посетилаца у 2008. години износио је 6201, (са 13% страних) и 19556 ноћења. Туристички производи нису у довољној мери комерцијализовани на домаћем, а посебно на иностраном тржишту. Туристички развој општине Књажевац, највише зависи од адекватног маркетинга и анимирања туристичке тражње као и подизања конкурентности. Интерес иностране туристичке тражње неће бити масовније привучен само потенцијалима Старе планине, већ првенствено побољшањем квалитета смештаја и целогодишње туристичке понуде у комбинацији са мотивима очуване природе и културне баштине и органске хране.Јаки су и локални интереси за заштитом простора и за одрживим развојем туризма каопотенцијалним покретачем привредног напретка. Носиоци промоције туризма, координацијепонуде и потражње и културно-едукативне делатности у туризму је Туристичка организацијаопштине Књажевац. Постоји и иницијатива за формирање регионалне туристичкеорганизације.Општина Књажевац има потенцијала за развој следећих видова туризма: спортско-рекреативног, сеоског, еколошког, туризма специјалних интересовања, културно-манифестационог.Потенцијал за развој спортско – рекреативног туризма се посебно односи на Стару планинуи Ргошку бањицу. Главни потенцијали развоја туризма су алпско и нордијско скијалиште наСтарој планини, водотоци и други потенцијали за летњу рекреацију, лов и риболов, узукључивање подпланинских села у туристичку понуду. Стару планину карактерише високстепен очуваности природе и природне средине, разноврсни облици флоре и фауне,биогеографска обележја, уз услов интензивније и организованије заштите, презентације иконтролисаног коришћења.Значајни потенцијал представља и богата културна баштина (нарочито археолошканалазишта, споменици културе, етно-вредности традиционалних села иманифестације у функцији туризма), узинтензивнију и организованијупрезентацију и коришћење, обновузапостављених традиционалних занатаи др. Приоритетне туристичке локацијесу: археолошка налазишта Равна -Тимацум минус, Манастир ГорњаКаменица, Црква св. Богородице, итд.Постоје потенцијали за даљи развојтуризма у Ргошкој бањи. Драгоценудопуну бањском туризму могу дапредстављају природни потенцијали икултурна баштина у окружењу који14
  15. 15. интегришу неколико других видова туризма као што су излетнички, еколошки, водни,културолошки, сеоски, ловни, спортски и др. Потенцијали за излетнички, еколошки испортско-рекреативни туризам, као и туризам специјалних интересовања (спелеологија,бициклизам и др.), су првенствено у морфометријским, климатским и биолошкимпогодностима за планинарење, боравак у очуваној природи, активну спортску и општурекреацију, спелеологију и др.Обиље природних богатстава и здрава животна средина дају предуслове за развој сеоског икомплементарних видова туризма, заснованог на гостопримству и изворности сеоскогдомаћинства, са целогодишњом понудом (еко, етно, ловних и других програма, производњездраве хране, етно-занатских производа, сакупљање шумских плодова и др.). Услов развојасеоског туризма је функционално повезивање са туристичким и рекреативним комплексима,центрима и местима комерцијалне понуде других облика туризма (планински, бањски,градски и др), као и комунално и инфраструктурно опремање сеоских подручја и уређењеетно-села .Развој туризма, организација и уређење туристичких и рекреативних простора засниваће сена следећим општим циљевима: • увођење и поштовање принципа одрживог развоја у туризму, уз економску и еколошку ревитализацију простора, рационализацију коришћења природних ресурса, очување, заштиту и унапређење коришћења природе, животне средине и културноисторијског наслеђа; • комплексна валоризација природних и створених туристичких потенцијала, регионално диференцираних по вредности и садржају, у складу са трендовима светске и домаће тражње, стандардима међународног тржишта и социо-економским интересима Републике и локалних средина; • боље укључивање природних и културно-историјских вредности у развој туризма; организовање, уређивање и коришћење туристичких простора по критеријумима и стандардима заштите животне средине, природне и културне баштине; интегрисање развоја туризма са комплементарним активностима (здравствено-бањским функцијама, пољопривредом, шумарством, саобраћајем, културом и др.); • организовање садржајно заокружене и регионално интегрисане понуде туристичких подручја и дестинација, која садрже препознатљиве мотиве и омогућавају афирмисање нових производа домаће и иностране туристичке тражње; • подстицање развоја туристичких подручја са најповољнијим условима за максимално продужење туристичке сезоне, повећање степена искоришћености капацитета туристичке понуде и социо-економских ефеката туризма; • интензивирање развоја туризма и комплетирање туристичке понуде у дестинацијама (туристичке регије и туристичка места I - IV категорије) које су већ у одређеној мери туристички афирмисане, уз повећање квалитета туристичких услуга и унапређивање туристичког производа; активирање нових простора са туристичким ресурсима, као главним потенцијалима недовољно развијених подручја, зависно од трендова тражње и могућности улагања Републике у некомерцијалне услове туристичке понуде (крупна и туристичка инфраструктура и некомерцијални јавни садржаји); • унапређење услова за туризам и рекреацију отварањем и комплетирањем излетишта, скијалишта и ски-стадиона изнад подпланинских насеља, туристичким и комуналним опремањем села, уређењем ловишта, културно-историјских целина, споменика и вишим квалитетом њихове доступности развојем различитих модалитета саобраћаја до и у дестинацијама; • побољшање организованости туризма (туристичке понуде) и ефикасности управљања развојем туристичких дестинација, посебно у нормативној области, спровођењу власничке и пословне трансформације, координацији активности на нивоима туристичке привреде, туристичког места и Републике, усклађивању интереса заштите природе и развоја туризма, давању већих овлашћења локалним заједницама, дестинацијским и регионалним агенцијама за иновативну15
  16. 16. интерпретацију и коришћење туристичких потенцијала, као и интеграцију постојеће и планиране туристичко-рекреативне понуде окружења.Посебни циљеви развоја туризма и уређења туристичких и рекреативних простора су: • туризам ће бити главни развојни агенс простора који су потенцијално атрактивни и садрже изразите мотиве за домаћу туристичку и рекреативну тражњу клијентеле већих и ближих градова, односно у којима су туристичке активности продуктивније или прилагодљивије од других могућих активности; • према природним и створеним потенцијалима, развој туризма и рекреације засниваће се на туристичко-рекреативној понуди природних целина пре свега деловима туристичких регија Стара планина, као и других туристичких простора односно појединачних локалитета и места - на планинама и водама, туристичким коридорима, ловиштима и на селима, којима су истовремено обухваћене и све значајне природне и културно-историјске вредности; туристички простор биће плански рејониран на целовите, јединствене и међусобно интегрисане комплексе туристичке понуде, са оригиналним туристичким производима сваког рејона, у оквиру обухваћених туристичких места и садржаја понуде у општини Књажевац; • физичка и функционална интеграција понуде туристичких дестинација засниваће се на побољшању доступности саобраћајне и друге инфраструктуре (техничке и рекреативне), јавних служби и сервиса; • приоритете у формирању туристичке понуде чиниће садржаји у простору – на планинама, скијалиштима и другим спортско-рекреативним полигонима, ловиштима, објектима и површинама природних вредности; и њихово непосредно повезивање са туристичким коридорима, центрима, местима, селима и туристичким манифестацијама; • развој туристичких места биће условљен државном регулативом развоја туризма и подржан државним улагањима у изградњу инфраструктуре и некомерцијалних садржаја јавног стандарда и едукацију становништва, као и стимулацијама комерцијалних инвеститора у почетним корацима развоја кроз фискалне, кредитне и друге олакшице, кроз одговарајуће мере земљишне политике, посебно у погледу грађевинског земљишта и др.; и • развој како локалне тако и регионалне туристичке организације и успостављање информационог система туристичке понуде подручја у циљу бољег брендирања и маркетинга.Основна опредељења дугорочног концепта развоја туризма и рекреације су: • туризам ће бити основа развоја оних простора, који располажу атрактивним мотивима за туристичку тражњу првенствено клијентеле из Ниша, Београда (и других већих и ближих градова из регионалног окружења) и иностранства, а делом и са подручја општине развијаће се као алтернативна делатност на другим просторима (под режимима заштите, сеоским подручјима и сл.) и вид компензације локалном становништву за различита ограничења у развоју; • према природним и створеним потенцијалима, развој туризма и рекреације засниваће се на интегрисаној целогодишњој туристичко-рекреативној16
  17. 17. понуди Старе планине, Ргошке бањице, културно историјских знаменитости села, ловишта и др., којима ће уједно бити обухваћене и све остале значајне вредности подручја; • туризам ће активирати развој комплементарних активности и структура (села, пољопривреде, мале привреде, јавних служби и објеката, инфраструктуре и др.), подржати и унапредити заштиту и културолошку презентацију природе, природних и културних вредности, као темељних ресурса и услова укупног, здравственог, еко, етно и других видова туризма, производње еко-хране и сл.; • постојећа туристичка понуда биће техничко-технолошки и организационо унапређена и функционално заокружена, посебно у погледу уређења, опремања и коришћења садржаја понуде. За привлачење домаћег и иностраног капитала развијаће се атрактивни и профитабилни програми постојеће и нове туристичке понуде.Према природним и створеним туристичким ресурсима општине Књажевац и критеријумиматражње ширег круга туристичке клијентеле, понуда туристичког подручја засниваће се наследећим доминантним видовима туризма: • планинском туризму - на Старој планини са разноврсном целогодишњом понудом како у зимској сезони (алпско, турно и нордијско скијање, сноу-борд и др.), тако и у летњој сезони (планинарске и излетничке туре, јахање, планински бициклизам, летење змајем и параглајдером, фото-сафари и др.) уз сеоски, ловни и еколошки туризам; • бањском и здравствено-рекреативном туризму - са целогодишњом понудом у здравственој рехабилитацији (балнеолошка и климатска), здравственој, општој и спортској рекреацији на тлу и води, на бази минералних и термоминералних вода и климатизма ( Ргошка бања ), уз планински, културни, сеоски, еколошки и друге видове туризма; • сеоски туризам - са целогодишњом понудом, уз планински, ловни туризам, производњу еко-хране и етно-занатских производа, • туризам специјалних интересовања (спелеологија/авантуристичке туре, истраживачке туре, обиласци, бициклизам, панорамски путеви и др.) уз функционалну интеграцију са другим видовима туризма.На подручју општине Књажевац ће се развијати деоница Р-243 Кална (планирани граничнипрелаз са Републиком Бугарском - Свети Никола), Р-247-а Минићево (гранични прелаз саРепубликом Бугарском - „Кадибогаз“), као и више деоница ка прилазима туристичкимцентарима, насељима на подручју Старе планине.Општина Књажевац ће у свом непосредном окружењу интегрисати бројне туристичкересурсе и вредности као што су Парк природе Стара планина, Ргошка бања, спортско-рекреативни центар Бањица, археолошки локалитети (Тимацум минус, Бараница, Дубрава,Габровница и др.), етно село Равна (у оквиру ког се налази и музеј вина), сакрални објекти(Манастир Свете Тројице-XIV век, између насеља Доња Каменица и Горња Каменица, ЦркваСвете Богородице у Доњој Каменици, црква Светог Ђорђа у Књажевцу и др.), излетиштеБараница и др. Главна туристичка понуда рејона у погледу планинског туризма, започета наСтарој планини (туристичко насеље Бабин Зуб-Коњарник) развијаће се у планинској зони иподпланинској зони, и уз интеграцију са бројним туристичким ресурсима и природним икултурним вредностима у непосредном окружењу. Планинску зону представљаће вишипланински појас са доминантном, планинском понудом у простору и новим туристичкимсмештајем у непосредном контакту са том понудом (туристички ризорт „Јабучко равниште“ итуристички центар „Голема река“ уз наставак активирања алпског скијалишта). Подпланинскузону чиниће ниже подножје планине и његово шире окружење, са брдским и низијскимсадржајима понуде у простору (градска излетишта и др.) и смештајем у сеоским насељима иКњажевцу. Доминантни вид туризма биће стационарни и излетнички планински туризам, сацелогодишњим коришћењем капацитета понуде (у зимском периоду алпско скијање и17
  18. 18. активности осталих зимских спортова, и у летњем периоду бројни видови спортско-рекреативног туризма на планинским локалитетима, излетничким и планинарскимитинерарима. Туристичка понуда рејона биће комплетирана: реновирањем и изградњомсмештајних капацитета, комуналне опреме и јавних садржаја; реализацијом садржаја понудеу простору и нове туристичко-рекреативне инфраструктуре; бољом интеграцијомтуристичких ресурса са природним и културним вредностима окружења; развојем путнемреже (остварењем квалитетнијег саобраћајног приступа из правца коридора аутопута Е-75и унапређењем путева II реда и општинских саобраћајница).Главна туристичка понуда рејона биће организована у следећим комплексима и местима: • туристички комплекс Стара планина • туристички комплекс општински центар Књажевац са непосредном околином.Кључни учесници у реализацији концепта развоја туризма су: • Туристичка организација општине Књажевац, као носилац промоције туризма и организације туристичке понуде, унапређења јавних садржаја од интереса за туризам и других активности и делатности у туризму (програмских, културно- едукативних, информативно- пропагандних са итинерарима који садрже специфична обележја туристичке понуде намењену различитим циљним групама туриста, и др.); • планинарска, спелеолошка, ловна, риболовна и друга спортска друштва; • министарства са одговарајућим дирекцијама и управама (надлежним за послове туризма, просторног планирања, заштите животне средине и културе) резервацијом простора и инвестиционом подршком приоритетним програмима развоја, организације и уређења туристичких простора од републичког значаја из средстава Националног инвестиционог плана, као и посебних средстава из Програма за развој инфраструктуре у туризму; • Завичајни музеј, Агенција за развој општине Књажевац, Дирекција за урбанизам и изградњу и јавна предузећа надлежна за послове друмског саобраћаја, јавних скијалишта, водопривреде, шумарства, као и заводи надлежни за заштиту природе и споменика културе; конципираће се састав, организација и облик сарадње између републичких, регионалних и локалних субјеката развоја туризма у циљу ефикасног спровођења и праћења политика и програма развоја туризма и уређења туристичких простора, од инвестиција до експлоатације (јавна предузећа за развој туризма); и • Туристичка организација Србије перманентном промоцијом постојеће и планиране туристичке понуде и туристичких рејона у циљу артикулисања, усмеравања и подстицања тржишта тражње за туристичким садржајима и др.18
  19. 19. 5. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ 5.1. Постојећи смештајни капацитетиУ општини су присутни смештајни капацитети који задовољавају тренутне потребе града,али су недовољни за планирани развој зимског туризма на Старој планини. Постојећисмештајни капацитети су лоцирани највећим делом у самом градском подручју, односно накомплексу Бабин зуб. Према подацима општинске Туристичке организације у смештајнекапацитете општине спадају:1. Хотел «Тимок»Налази се у центру Књажевца и некада је располагао са 66 кревета, кафаном, рестораном илетњом баштом. Након приватизације, нови власник је уложио у реновирање и очекује се дапрве госте Хотел прими током 2011. године.2. Конак «вила Катарина»"Вила Катарина" се налази на излазу из Књажевца, на путу за Сокобању. Објекат је подигнутјош 1933. године, и изграђен је у традиционалном стилу. Вила располаже са 44 лежаја у дваапартмана и осамнаест соба. Поседује и велику и малу ресторанску салу. Окружена јеприродом а има и дечије игралиште и спортске терене за мале спортове.3. СТУР «Барка»Конак се налази на излазу из Књажевца у правцу Ниша, на свега 300 м од градског базена.Располаже са 4 апартмана и још 90 лежајева у 37 соба. Поседује две велике ресторанскесале поред којих се налази лепо уређена башта. Конак нуди ловцима могућност чувањаловачких паса у 80 боксова.4. Дом ученика средњих школаДом ученика средњих школа се налази у централној градској зони Књажевца. Објекат јепрвенствено намењен ђацима који похађају наставу у некој од средњих школа општине, авишак смештајних капацитета, као и цео објекат у току летњих месеци, могу се користити заразличите врсте туризма ниже категорије.5. Пансион «Мали предах»Објекат Пансион располаже са 19 соба, четири апартмана и салом капацитета 600 места.Осим квалитетног смештаја гостима нуди разноврсна јела и пића, посебно локалнеспецијалитете и јела традиционалне кухиње.6. Пансион «Ана»Пансион се налази у близини аутобуске и железничке станице. Смештајни капацитети конакасу 13 двокреветних и трокреветних соба. Гостима је на располагању и вишенаменска сала са400 места. Објекат поседује летњу башту са 150 места. У саставу објекта је и поликлиника укојој се према потреби могу добити све врсте специјалистичких прегледа и лабораторијскиханализа.7.Предузеће за угоститељство и услуге конак «Ћирић» Д.О.О, РЈ Милошев конак сапреноћиштемОбјекат поседује укупно 14 лежајева. Налази се у центру Књажевца у близини општинеКњажевац. Осим квалитетног смештаја гостима нуди разне специјалитете и јелатрадиционалне кухиње.8.Планинарски дом «Бабин зуб»19
  20. 20. Планинарски дом на Бабином зубу је објекат површине 870 м² и располаже са 72 лежајева.Изграђен је још 1952. године као објекат за потребе планинара, скијаша и љубитељаприроде. Објекат располаже собама са 2 до 9 лежајева, трпезаријом, клубом, помоћнимпросторијама... Објекат захтева значајна инвестициона улагања, међутим с обзиром налокацију дома (врх Бабиног зуба, близина ски стаза) улагања могу бити економскиоправдана.9.Епстурс хотел «Бабин зуб».Хотел «Епстурс» на Бабином зубу је по комфору, години изградње и локацијинајексклузивнији смештајни капацитет на територији општине Књажевац. Капацитет објектаје 57 лежајева. Опремљен је као планински хотел. Располаже кухињом са трпезаријом,летњом терасом са које се пружа предиван поглед на амбијент Старе планине и другимпратећим објектима.10.Смештај у сеоским домаћинствимаНа територији општине Књажевац има 230 категорисаних лежајева у сеоским срединама.Смештајних капацитета има у следећим селима: Вртовац, Балта Бериловац, Црни Врх,Равно Бучје, Иново, Јаковац, Горња Соколовица, Влашко Поље, Бучје, Зубетинац,Стогазовац и Жлне.11.Смештајни угоститељски објекти у околини КњажевцаУ местима надомак Старе планине налази се још неколико смештајних угоститељскихобјеката. То су: • Конак „Талисман“ у Кални; • Конак „Мездреја“; • Конак „Ждрма“ у Црном Врху; • Конак „Седла“ у Ћуштици; • Школа у Ћуштици. 5.2. Најважнији забавни садржајиБазен "Бањица" је спортско–рекреативни центар који се налази на 5 километара одКњажевца. Комплекс базена чине отворени олимпијски базен са термалном водомтемпературе 28,6ºЦ и дечији базен. У оквиру центра се налази башта са око 120 места,паркинг простор и терени за мале спортове.„Бараница“ је излетиште које се налази на 5 км од Књажевца поред пута Књажевац – Бабинзуб. Ресторан је постављен на стенама изнад саме реке, међутим, тренутно је у лошемстању и није у функцији. У близини објекта је изграђена брана, која је у функцији. У току јеизрада плана детаљне регулације излетничког места ”Бараница”, где се, поред постојећихобјеката предвиђа изградња објеката за спорт и рекреацију.„Бигар“ новоформирано излетиште у близини Калне, покрај пута Књажевац-Пирот, саизузетно атрактивним природним водопадом и са уређеном пешачком стазом укупне дужинеоко 3км.Стара планина, као посебан комплекс са капацитетима који су већ изграђени или сепланира њихова изградња представља посебну целину која ће обиловати забавнимсадржајима.20
  21. 21. 5.3. Културно-историјски садржаји и вредностиТрагови живота на територији општине Књажевац су присутни још из периода праисторије очему сведоче бројни археолошки налази на Бараници, Шкодрином пољу, Дубрави, као ицртеж коњаника у Габровници.Завичајни музејО прошлости Књажевца, културном и привредном развоју, говоре богате збирке у Завичајноммузеју и Музеју града Књажевца. У саставу Завичајног музеја се налазе Музеј града, архео–етно парк у селу Равна и антички локалитет Тимацум Минус.Музеј града Књажевца налази се у кући Аце Станојевића која је подигнута 1910. године ипредставља споменик културе. Изложени предмети су пре свега предмети породицеСтанојевић, док је део експоната добијен на поклон од старих књажевачких породица. Удоњој етажи, у галеријском простору одржавају се различити музејски садржаји, књижевне имузичке вечери, различита предавања итд.Удружење за неговање традиције „Извор“ је основано 2005. године и бави се израдомсувенира, неговањем традиционалне кухиње, народним говором, појањем, обуком младих удуху препознавања и очувања традиције, као и хуманитарним, радом. Удружење данас броји90 чланова, заједно са истуреним одељењем у Ћуштици. Чланови су разних професија:домаћице, радници, учитељи, професори, банкари, лекари, ученици и други. Подједнако сузаступљене жене и мушкарци. Удружење има своју Скупштину, Управни и Надзорни одбор.Архео–етно парк се налази у селу Равна на око 8 км северно од Књажевца, у двориштусеоске школе која је и сама споменик културе. У склопу парка се налази истраживачкастаница, лапидаријум са изложеним римским каменим споменицима који су пронађениприликом археолошких истраживања и етно-парк у којем је реконструисано сеоскодомаћинство са краја XIX и почетка XX века са циљем да се презентује и негујетрадиционално градитељство краја.Тимацум Минус је локалитет из римског периода и представља најстарије познато војноутврђење у тимочкој области. Налази се у близини села Равна. Претпоставља се да јеутврђење и пратеће насеље из периода I - VI века наше ере. У простору некадашњегутврђења су пронађени остаци различитих грађевина, док су у близини утврђења пронађениостаци цивилног насеља. На оближњим падинама се налазе остаци две римске некрополеса бројним и разноврсним налазима и гробним прилозима. На обали Белог Тимока, такође унепосредној близини остатака тврђаве, откривено је римско купатило. Археолошки материјалса овог локалитета је већим делом смештен у Завичајном музеју Књажевца као и у архео–етно парку у чијем склопу је формиран лапидаријум. 5.4. Цркве и споменициЦрква Св. Богородице у Доњој Каменици је подигнута у XIV веку. Саграђена је на левој,уздигнутој обали Трговишког Тимока, на око 15 км од Књажевца. У неколико наврата јерађена конзервација и рестаурација тако да је живопис већим делом очуван. Дела изузетнеуметничке вредности представљају композиција ктитора са породицом, Богородице изБлаговести, као и ликови светих ратника, Теодора Тирона и Теодора Стратилата у припратијужно од врата.Црква Света Тројица у манастиру у Горњој Каменици је задужбина српског деспота Лазара,најмлађег сина Ђурђа Бранковића, како сведочи натпис из 1454. године (манастир подигнут1457. године). Црква се налази између Доње и Горње Каменице на око 17 км од Књажевца.Живопис је готово у целини уништен, а сачувано је само неколико фрагмената фресака и тоу кубету и припрати (Страшни суд) који припадају обнови из прве половине 19. века.21

×