• Save
Kако се снаћи у временским прорачунима
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Kако се снаћи у временским прорачунима

on

  • 283 views

 

Statistics

Views

Total Views
283
Views on SlideShare
283
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
0
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft Word

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Kако се снаћи у временским прорачунима Kако се снаћи у временским прорачунима Document Transcript

  • КАКО СЕ СНАЋИ У ВРЕМЕНСКИМПРОРАЧУНИМА - ПРВИ КОРАК www.casistorije.tkСада ћу покушати да Вам објасним како да научите да се сналазите савременским израчунавањима. Зашто је ово важно? Па, зато што јеправилно одређивање времена најосновнија ствар у историји, а приметиосам да се доста Вас веома лоше сналази са овом вештином, иако уопштеније тешко израчунавати ове ствари. Који је корак 1?Прво што треба даурадите је да, буквално, научите напамет временске целине. Чак, иако их неразумете, ипак их запамтите онакве какве су. Лако се уче и можете да их парпута запишете у свеску, пар пута се напамет преслишате и запамтићете ихдо краја живота.Које су то временске целине? Можемо почети од најмањихкао што је секунд, минут, итд., али запамтите ове главне четири:  година- има 365 дана (или 366 ако је преступна година); година почиње првим (1) даном, а завршава се последњим (365 или 366) даном; не постоји нулта година нити постоји нулти дан  деценија-састоји се од 10 година; други назив за деценију је и декада; деценија је представљена бројем са две цифре, а у бројевима већих временских целина (век,миленијум) деценију тражите у последње две цифре ; прва деценија почиње првом (1) годином, а завршава се десетом (10) годином; друга деценија почиње једанаестом (11) годином, а завршава се двадесетом (20) годином, итд.; запамтите, деценија се увек завршава годином која на крају има једну нулу (0)  век- други назив за век је столеће; век се састоји од 100 година; век је број са 3 цифре; век почиње првом (#01) годином, а завршава се стотом (100) годином; запамтите, век се увек завршава годином која на крају има две нуле (као 100 година-први век; 2000 година-20 век);Такође, век се састоји и од 10 деценија; век почиње првом (1) деценијом, азавршава се десетом (10) деценијом; запамтите, број деценија се увекрачуна само у односу на век (то значи, ако неко каже пета деценија 15. векави знате да она почиње 41 а завршава се годином 50)  миленијум- састоји се од 1000 година и састоји се од 10 векова (у миленијуму се деценије не рачунају); миленијум је број са 4 цифре; миленијум почиње са првом (#001) годином, а завршава се са
  • хиљадитом (1000) годином; запамтите, миленијум се увек завршава са три нуле (000)Упамтите, све временске целине почињу са бројем где је последња цифра 1(почетна година пете деценије је 41, почетна година петог века је 401,почетна година петог миленијума је 4001), а завршавају се бројем где јепоследња цифра 0, само се мења број нула (деценија иде са једном нулом-крај пете деценије је година 50; век иде са две нуле-крај петог века је година500; миленијум иде са три нуле-крај петог миленијума је година 5000).КАКО СЕ СНАЋИ У ВРЕМЕНСКИМПРОРАЧУНИМА - ДРУГИ КОРАКНаучили сте временске целине. Е сад, како се шта прерачунава?Прерачунавања су иста како за године, векове и миленијуме пре нове еретако и за године, векове и миленијуме у новој ери. На прво читање би моглода Вам буде конфузно, али видећете да није тешко. Неки ће брзо укапиратикако се ово ради, а они којима треба више времена нека провежбају парпута код куће на својим примерима и брзо ће савладати. Циљ ми је да овосви савладају јер је ово основа сналажења у времену, као што је коришћењеисторијског атласа основа за сналажење у историјском простору. Корак 2.Пробајте овако!Прво што треба да уочите је да година може да има више одједне цифре. Наједноставније цифре су само од 1 до 9, а све после тога субројеви (од 10 па надаље), и састоје се од две и више цифара. Миленијум ивек се рачунају од важног догађаја који је одредио рачунање ере, тј. ухришћанском свету то је рођење Исуса Христа. Деценија се рачуна само наоснову века.Ако вам треба да знате век на основу године  ако су у питању године 1-100 онда је то, једноставно, први век  ако су у питању године 101-1000 онда се на прву цифру у броју дода 1 (пример 1: имате 161 годину, на прву цифру (1) додате 1 и добијате 2, што значи други век; пример 2: имате годину 869, на прву цифру (8) додајете 1 и добијате 9, што значи 9. век)
  •  ако су у питању године од 1001 па на даље, на прве две цифре се додаје 1 (пример 1: имате 1099 годину, на прве две цифре, тј. 10 додајете 1 и добијате 11, што значи 11. век; пример 2: имате 1878 годину, на прве две цифре (18) додајете 1 и добијате 19, што значи 19. век; пример 3; имате 2007 годину, на прве две цифре (20) додате 1 и добијате 21, што значи двадесет први век)Е, сад се питате, а шта кад се број заврши на једну, две или више нула? Е, тусе неке нуле одузимају а неке не.Када се било која година завршава на једну нулу онда се прерачинавањеврши као у горњим примерима-додаје се 1 на прву или прве две цифре(имате године 60, 850 и 1450- први број припада првом веку јер ту немапрерачунавања, други година припада деветом веку јер се на 8 додаје 1, атрећа година припада 15 веку јер се на 14 додаје 1). Када се година завршавана две или више нула онда урадите овако- од броја одузмите две нуле (00) идобићете тражени век (имате године 100, 900, 1200, 1700, 2000- од свихбројева одузмите две нуле (00) и добијате векове: први (1), девети (9),дванаести (12), седамнаести (17), двадесети (20).Ако треба да знате деценију на основу неке године  деценија, као што сте већ прочитали, има 10 година, а у веку има 10 деценија; рачунају се увек само на основу века, а никако миленијума; прва деценија иде од 1 до 10 године , друга од 11 до 20 године , ..., десета од 91 до године 100.  деценију увек тражите у другој цифри од позади (у броју 86 деценију тражите у броју 8; у броју 1371 деценију тражите у броју 7; у броју 2107 деценију тражите у броју 0)  ако се број године не завршава на нулу, на другу цифру од позади додаје 1 (имате годину 46, на цифру 4 се дода 1 и то је пета (5) деценија; имате годину 476, на цифру 7 се додаје 1 и то је осма (8) деценија; имате 1499, на другу цифру одпозади 9 додаје се 1 и то је десета (10) деценија)  ако се број године завршава на нулу, онда се од броја једноставно одузима нула и деценију представља друга цифра одпозади (за годину 10, одузима се нула и то је прва (1) деценија; за годину 110, одузима се 0, гледа друга цифра и то је прва деценија али другог
  • века; за годину 1050, одузима се нула, гледа цифра 5 и то је пета деценија, али 11 века)  ако се број године завршава на две нуле (1300), онда само запамтите да је то десета (10) деценија.Ако вам треба да знате миленијум на основу неке године  са миленијумима је релативно лако-у новој ери их има 3, а у старој ери се рачунају, као важни за човека, најдаље до 6 миленијума  све године до 1000 припадају првом (1) миленијуму; за све године које имају само једну, две или три цифре (од године 1 до године 999) нема прерачунавања јер се лако памтите, или само додајте 1, као за први миленијум  за године које имају 4 цифре постоји прерачунавањеАко се година не завршава на три нуле (000), онда се на прву цифру додаје 1и тако добије број миленијума (имате 3500 година пре нове ере, на првуцифру (3) додате 1 и то је четврти (4) миленијум пре нове ере (исто је иако јегодина у новој ери); имате 1900 годину, на прву цифру (1) додате 1 и то једруги (2) миленијум). Ако се година завршава на три нуле (000), онда се одброја одузимају нуле и остаје само прва цифра која представља миленијум(имате годину 2000., одузмете три нуле и то је други (2) миленијум).Ако вам треба да знате која је почетна а која завршна годинанеке деценије, века или миленијумаРецимо да Вам неко тражи почетну и крајњу годину неке временске целине.Шта радите онда?  ако вам ово тражи за четврти миленијум- одредите прво задњу годину тако што ћете на 4 залепити три нуле (000) и добити годину 4000; онда од 4000 одузмите 1000 и добићете 3000, али Ви већ знате да свака временска целина почиње са бројем 1 а не 0, тако да је почетна година четвртог миленијума 3001, а не 3000  ако вам ово тражи за 15. век- одредите прво задњу годину тако што ћете на 15 залепити две нуле (00) и добити годину 1500; онда од 1500 одузмите 100 и добићете 1400, али Ви већ знате да свака временска целина почиње са бројем 1 а не 0, тако да је почетна година петнаестог века 1401, а не 1400
  •  ако вам ово тражи за седму (7) деценију- одредите прво крајњу годину тако што ћете на цифру 7 залепити 0 и тако добити број 70; онда од 70 одузмите 10 и добићете 60, али Ви већ знате да свака временска целина почиње са бројем 1 а не 0, тако да је почетна година седме деценије 61, а не 60  ако вам ово тражи за 7 деценију 15. века-већ сте научили да су броју године задње две цифре везане за деценију, али прво морате да одредите век како сам већ објаснио; кад одредите век онда одредите и деценију како сам већ објаснио (после пар самосталних примера урађених код куће ова прерачунавања ће ићи аутоматски)  ако вам ово тражи за 17 деценију 2 миленијума слободно реците да се то не прерачунава, али верујем да ћете и то знати тачно да урадитеПримерДобро, рецимо да се пријавите за такмичење из историје у петом разреду ибуде питање да одредите деценију, век и миленијум за 1300. годину пренове ере и исто то за 871, 2000. и 2007. годину нове ере. Како ово даурадите? Наравно, чим сте на такмичењу претпоставка је да већ солиднобаратате овим прерачунавањима, али ипак да Вас подсетим:  прво одредите миленијум- за 1300. годину на прву цифру се дода 1 и то је други миленијум пре нове ере; за троцифрене године (871.) сте већ савладали да је то први миленијум; за 2000. се одузимају три нуле и остаје 2, што значи други миленијум; на двојку у 2007. се дода 1 и то је трећи миленијум  онда одредите век- од 1300. се одузимају 2 нуле и остаје тринаести век; на прву цифру у 871. се додаје 1 (8+1) и добијате девети век; од 2000. се бришу две нуле и остаје 20, што значи двадесети век; у 2007. на 20 се дода 1 и то је 21. век  тек на крају одређујете деценију- за 1300. се гледају задње две цифре (00), а научили сте да је то десета деценија; у 871. се гледа 7 и додаје 1 (7+1) и то је осма деценија; у 2000. се гледају две нуле и то је десета деценија; у 2007. се гледа друга цифра одпозади (0) и на њу се дода 1 (0+1) и то испада прва (1) деценија.
  • Ако треба да израчунате колико је неки тренутак удаљен од почетне године нечијег рачунања временаРецимо, добили сте задатак да утврдите колико је времена прошло до а) 58.године пре нове ере и Цезаровог освајања Галије и б) 800. године нове ере икрунисања Карла Великог за цара. Треба то да установите у односу наримско, муслиманско, грчко и византијско рачунање времена. 1. Римско – Римљани су рачунали време од оснивања Рима 753. г. пре нове ере. а) 753-58=695 године по римском рачунању времена б) 753+800=1553 године по римском рачунању времена 2. Муслиманско – Муслимани време мере од Мухамедовог преласка из Меке у Медину 622. године нове ере. а) 622+58=680 година пре почетка муслиманске ере б) 800-622=178 године муслиманске ере 3. Византијско и српско средњовековно – рачунали су време од почетка настанка света 5508. године пре нове ере. а) 5508-58=5450 по византијском рачунању времена б) 5508+800=6308 по византијском рачунању времена 4. Грчко – рачунали су време по Олимпијским играма на сваке четири године од 776 године пре нове ере. а) 776-58=718; онда 718 поделите са 4=179,5; значи да је до тада одржано 179 олимпијских игара, а ,5 значи да су протекле још две године преко тога б) 776+800=1576; онда 1576 делите са 4=394; значи да се крунисање десило у години одржавања 394 олимпијских игара пo грчком рачунању времена
  • Ако треба да израчунате колико је неки тренутак удаљен од почетне године нечијег рачунања временаРецимо, добили сте задатак да утврдите колико је времена прошло до а) 58.године пре нове ере и Цезаровог освајања Галије и б) 800. године нове ере икрунисања Карла Великог за цара. Треба то да установите у односу наримско, муслиманско, грчко и византијско рачунање времена. 1. Римско – Римљани су рачунали време од оснивања Рима 753. г. пре нове ере. а) 753-58=695 године по римском рачунању времена б) 753+800=1553 године по римском рачунању времена 2. Муслиманско – Муслимани време мере од Мухамедовог преласка из Меке у Медину 622. године нове ере. а) 622+58=680 година пре почетка муслиманске ере б) 800-622=178 године муслиманске ере 3. Византијско и српско средњовековно – рачунали су време од почетка настанка света 5508. године пре нове ере. а) 5508-58=5450 по византијском рачунању времена б) 5508+800=6308 по византијском рачунању времена 4. Грчко – рачунали су време по Олимпијским играма на сваке четири године од 776 године пре нове ере. а) 776-58=718; онда 718 поделите са 4=179,5; значи да је до тада одржано 179 олимпијских игара, а ,5 значи да су протекле још две године преко тога б) 776+800=1576; онда 1576 делите са 4=394; значи да се крунисање десило у години одржавања 394 олимпијских игара пo грчком рачунању времена