• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Bioenergetika, Aleksandar loven
 

Bioenergetika, Aleksandar loven

on

  • 2,170 views

 

Statistics

Views

Total Views
2,170
Views on SlideShare
2,170
Embed Views
0

Actions

Likes
1
Downloads
45
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Bioenergetika, Aleksandar loven Bioenergetika, Aleksandar loven Presentation Transcript

    • ALEKSANDAR LOVENBIOENERGETIKAPREVELADIVNA PERIC-TODOROVIĆNOLITBEOGRAD
    • 1Naslov originala:BIOENERGETICSAlexander Lowen, M. D.Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975. Mojim roditeljima koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.
    • I. OD RAJHA DO BIOENERGETIKETri vrste duše, tri molitve: Rajhovska terapija, 1940—1945.Luk sam u tvojim rukama, Gospode. Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma RajhaZapinji me da ne bih istrulio. (Wilhelm Reich). O n , j e bio moj učitelj od 1942. do 1945. godine. Sreo sam ga 1940. godine u Novoj školi zaNe zapinji me previše, Gospode, socijalna istraživanja u Njujorku, gde je držao tečajslomiću se. o analizi k a r a k t e r a . Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu, u k o m e je pomenut funkcionalni identitetZapni me previše, Gospode, k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim stavom ili m i ­nije važno što ću se slomiti. šićnim oklopljavanjem. Oklopljavanje se odnosi na ce- lokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. Taj sklop je definisan kao oklop, j e r služi čoveku kao zaš­Nikos Kazancakis, Izveštaj Greku tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same lič­ nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i uma. To interesovanje je p r o - izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima, sportom i gimnastikom. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan p r o g r a m fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­ nje. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze), nazva­ nim Euritmika, o konceptu mišićne relaksacije E d m u n - da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile, potvrdile su ono što sam snažno osećao, naime, da se kroz rad sa telom može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi. Rajh je već p r v i m predavanjem zaplenio moju paž­ nju. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. 9
    • Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena, faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Pokazao razvija se histerični konverzivni simptom. Mišićno oklo- je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba pljavanje, ili hronična mišićna tenzija, služe za održa­ doživela u ranom detinjstvu, a koja je u kasnijim go­ vanje te ekonomije u ravnoteži, vezujući energiju koja d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. Potiskivanje se ne može rasteretiti. i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ čini dinamski faktor bolesti. M a d a su pojmovi potiski­ nja, to je moje interesovanje više raslo. Razlika između vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ principi psihoanalitičke teorije, proces kojim se p o ­ nju ravnoteže. U to v r e m e Rajh je radije govorio o tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e đ u t i m , ti shvaćen. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. Neurot- dostaje razumevanje faktora vremena. „Zašto se", pi­ ska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­ tao se Rajh, „simptom razvija baš tada kada se razvija šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to nje. Zdrava osoba n e m a tih ograničavanja, njena ener­ pitanje, mora se znati šta se dešavalo u životu tog p a ­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Stoga je sva cijenta u m e đ u v r e m e n u , kakav je bio njegov odnos njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh kojem drugom k r e a t i v n o m izražavanju. Njena energet­ je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Nizak prigušivanjem seksualnih osećanja. To priguši van je nivo energetske ekonomije je karakteristika većine izgrađuje predispoziciju za histerični simptom, koji po­ ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja 1 činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg je endemska u našoj k u l t u r i . seksualnog doživljaja. Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja. zajedno sa k a r a k t e ­ Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično,rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­ ja sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­govo otvoreno ispoljavanje. Razmatranje tog elementa čaja. T a k a v stav, to s a m već ranije znao, tipičan je— naime, ponašanja i s t a v a pacijenta prema, seksual­ za mene. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnostinosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem n e u r o ­ da samostalno razmišljam o stvarima. Moj skepticizamza. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predod- prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednomređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mima. Seks nije potpuni odgovor, mislio sam. Onda.mene. Pošto sam pročitao m n o g e Frojdove knjige, u iznenada, moj skepticizam je iščezao a da, toga nisamglavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim bio ni svestan. U n a s t a v k u tečaja osećao sam da samstavovima, ali se nisam sećao da se o tom faktoru potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava.diskutovalo. Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilikenačin poimanja ljudskih problema i odmah sam bio dve godine kasnije, pošto sam k r a t k o vreme proveooduševljen. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom na terapiji kod Rajha. Prisetio sam se da nisam dotečaja, meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje kraja pročitao j e d n u od knjiga preporučenih za Rajhovtog novog pristupa. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tečaj, Frojdova Trt eseja o seksualnosti. Stigao sam dotor bio važan ključ za razumevanje ličnosti, za to k a k o polovine drugog eseja, nazvanog Infantilna seksualnost,osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ kada sam prestao da čitam. Tada sam shvatio da je tajgijom u celini. Koliko energije čovek ima i koliko je esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska fantilne seksualnosti, i pošto sam bio nepripremljen daekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k oon održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili A. Lowen, Depression and the Body. (N. Y. Caward, McCannizmeđu seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. & Geoghegan, Inc. 1972).10 1
    • se suočim sa tom željom, moj skepticizam u vezi važ­ koš ti se ne kreće, pipni moj g r u d n i koš". Stavio samnosti seksualnosti nije se više mogao održavati. r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a spušta sa svakim u d a h o m . Moj očigledno to nije radio. 1941. godine. U periodu između završetka tečaja i p o ­ Legao sam ponovo i nastavio disanje. Ovoga puta mičetka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim. se grudni koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m . NištaPrisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući se nije desilo. Moje disanje se nastavilo lako i duboko.na Forest Hilu, gde smo diskutovali o socijalnim i m ­ Malo zatim Rajh reče: „Loven, zabaci glavu unazad plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ i otvori širom oči". Uradio sam što mi je rekao i . . . vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m usta­ krik sc razlegao kroz moje grlo. Bio je lep prolećni d a n nove mentalnog zdravlja. Rajh je u Evropi bio pionir na i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Da bi izbegao tom polju. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a nezgode sa susedima, doktor Rajh je tražio da ispra­Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o R a j - vim glavu, što je prekinulo vrisak. Nastavio sam d u ­ lahu.) boko disanje. Čudno, vrisak me nije uznemirio. Nisam Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. g o ­ bio emocionalno povezan sa tim. Nisam osećao n i k a k a vdine. Tokom p r e t h o d n e godine bio sam čest posetilac strah. Posle toga sam još malo disao. Doktor Rajh jeRajhove laboratorije. On mi je pokazivao neke radove tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazadkoje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom i širom otvorim oči. Opet se oteo vrisak. Sada se kole­tkivu. Jednoga dana mi reče: „Loven. ako si zaintere- bam da kažem da sam vrištao, jer tada nije izgledalosovan za ovaj posao, postoji samo j e d a n način da uđeš da to ja radim. Vrisak mi se desio. Opet nisam bio uu njega, a to je da ideš na terapiju". Njegove reci su dodiru sa tim, ali sam napustio seansu sa osećanjemme trgle, j e r nisam razmišljao o tom potezu. Rekao da sa m n o m nije baš sve onoliko u redu koliko samsam m u : „Zainteresovan sam, ali ono što ja. u stvari, mislio. Bilo je stvari (slika, emocija) u mojoj ličnostihoću jeste da postanem slavan". Rajh je to shvatio koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao daozbiljno, j e r je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ će se one opet pojaviti.nim". Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči p r o ­ U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ročanstvom. To je ono što mi je bilo potrebno da p r e - tivnom analizom k a r a k t e r a . Analiza k a r a k t e r a bila jevaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji, koji su Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­ visoko cenili svi analitičari. Vegetativno se odnosi naživljaj koji nikada neću zaboraviti. Došao sam sa naiv­ mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne t e h ­nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. T r e ­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o -balo je da to b u d e čista trening-analiza. Legao sam na nomnog nervnog sistema) i oslobađaju ..vegetativne"krevet u gaćicama za kupanje. Rajh nije koristio kauč. energije.pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Rečeno Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­mi je da savijem kolena, da se opustim i da dišem balne analize do direktnog rada sa telom. Nastala jeotvorenih usta i opuštene vilice. Sledio sam instrukcije nekih devet godina ranije, u toku analitičke seanse.i čekao da vidim šta će se desiti. Posle nekog v r e m e n a Rajh je to opisao ovako:Rajh reče: „Loven. ne dišeš". Odgovorih: „Naravno dadišem, inače bih bio m r t a v " . Onda on p r i m e t i : „Grudni U Kopenhagenu, 1933, radio sam terapiju sa čove- kom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Taj otpor se a Od 1075. kada je napisana Đioenergetika, do danas A. Lovennije napisao takvu knjigu. Naikompletnija studija o životu i radu manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da jeV. Rajna, iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu metlu progutao). Posle energetskog napada na njegovna rajhovsku terapiju, jeste knjiga M. Sharaf, Fury on Earth, a otpor, on je iznenadno popustio, ali na alarmantanbiography of Wilhelm Reich, st. Martins Press/Marek. N e w York. način. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog1983. (Prim prev.). do žutog ili plavog; koža je bila išarana i imala raz-12 13
    • ličite nijanse; osećao je jak bol u vratu i potiljku i dišući, a moje telo je počelo da se njiše bez moje sve- imao je proliv; osećao se iscrpljeno i izgledalo je da sne namere. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo. 2 je izgubio oslonac . Onda, ne primetivši da to radim, ustao sam sa kreveta, okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m ;i „Energetski n a p a d je bio samo verbalni, ali je bio obema pesnicama. Radeći to, pojavilo se lice moga ocausmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle. na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja„Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete.pustio psihički odbrambeni stav." Rajh je tada shvatio Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju.da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­ Rekao je da. su to bile jedine batine koje sam ikada 3zijama" . Od tada je Rajh proučavao telesne stavove dobio od njega. Objasnio mi je da se to desilo k a d a samsvojih pacijenata. Primetio je da „nema neurotske došao kući vrlo kasno, tako da se majka nervirala i 1osobe koja nema tenzije u stomaku" . Uočio je zajed­ brinula. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio.ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i - Interesantan deo tog iskustva, kao i onog sa vrišta­biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. Z a k ­ njem, jeste da se desilo potpuno spontano, bez voljneljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje ener­ kontrole. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet,gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti, koje kao što me je p r e t h o d n o pokrenulo da vrištim. Nijezauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti. tc bila svesna misao, već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim r u k a m a . Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. Drugi Drugom prilikom, dok sam ležao na krevetu dišući, korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja osetio sam erekciju. Osećao sam impuls da dodirnemkoja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ penis, ali sam ga inhibirao. Onda sam se setio zanim­nju. U m o m slučaju to ispoljavanje je bio strah. Videli ljive epizode iz detinjstva. Video sam sebe kao dečaka smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene. od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam ži- N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . Ležao veo urinirajući po podu. Moji roditelji su bili napolju.bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao, Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me jepokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. prethodnog dana grdio što sam držao penis.Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu, da ne k o n t r o - Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. rok onog vriska iz p r v e seanse. Od tada nisam vrištaoDogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­ nijednom. Sto je v r e m e više odmicalo, to sam viševele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. Dublje imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju izdisanje, na koje nisam bio navikao, prvo je izazivalo straha nisam hteo da vidim. Posmatrajući plafon saj a k o peckanje u mojim r u k a m a , koje se u dva n a v r a t a mog položaja na krevetu, osećao sam da će se to jed­razvilo u karpopedalni grč, ozbiljno mi grčeći šake. noga dana pojaviti. Onda se to desilo; to je bilo liceK a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­izazvanu dubokim disanjem, ta reakcija je nestajala. razom intenzivnog besa u očima. O d m a h sam znaoD r h t a j se pojavljivao u nogama, dok sam lagano spajao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. Ponovo sami razdvajao kolena. i u u s n a m a , dok sam sledio impuls doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo. Bioda ih napućim kao da nešto tražim. sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred k u ­ ćom. Plakao sam preglasno za moju majku. Ona je oči­ Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje juvezanih za njih. J e d n o m prilikom ležao sam na k r e v e t u je nerviralo. Izašla je besna na mene. Ležeći t a m o na 1 Rajhovom krevetu, u svojoj trideset trećoj godini, gle­ Wilhelm Reich, The Fuction of the Orgasm (N. Y. Orgone Insti­ dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristeći reči koje nisamtute Press, 1942), str. 239—240. 3 Ibid., str 273. znao kao beba, rekao s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ? * Ibid., str. 273. Plačem samo zato što želim da budem sa tobom".14 15
    • Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a ­ nja. P r e m a tome, naglasak je bio na dubokom i pot­pijski postupak. Na početku svake seanse pitao je p a ­ p u n o m disanju. K a d a se to postigne respiratorni ta-cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o lasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh nazivanjemu. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ refleksom orgazma.van transfer sa njim, k a o i pozitivan, i nije verovao U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao dopozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­tivne misli i ideje. To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m . sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji, prognao s a m p u n o preda, ili, k a k o je on to nazvao, sa orgastičkomsve negativne misli iz glave. Osećao sam da nema n i ­ potencijom. Rajh je zaključio da n e m a neurotičara kojičeg na šta bih se žalio. Rajh je bio vrlo darežljiv poseduje taj kapacitet. Neuroza ne samo da ometap r e m a meni, nisam sumnjao u njegovu iskrenost, in­ prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnutegritet ili valjanost njegovih pojmova. Karakteristič­ napetost, onemogućavajući na taj način da se energijano je za mene da sam bio odlučio da i m a m uspešnu koristi za seksualno rasterećenje. Rajh je takođe smat­terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­skoro propala, k a d a sam konačno otkrio svoja osećanja. nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnomPošto sam doživeo strah, videvši lice moje majke, n a s ­ odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vidatao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam neurotskog ponašanja. Potpuni orgazam, prema Rajhu,napredovao. Viđao s a m Rajha tri p u t a nedeljno, ali otpušta s a v višak energije koji organizam ima i, pre­sam bio blokiran, jer nisam mogao reći Rajhu svoja ma tome, ne postoji energija koja bi podržavala iliosećanja prema njemu. Hteo sam da on b u d e očinski održavala neurotske simptome i ponašanje.zainteresovan za mene, a ne samo terapeutski, ali poš­to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev, ja ga nisam Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­mogao izgovoriti. Boreći se u sebi sa problemom, n i ­ čito od ejakulacije ili klimaksa. Orgazam je nevoljnasam nikuda stigao. Izgledalo je da Rajh nije bio sves- reakcija celog tela, koja se manifestuje, ritmičkim, k o n -tan mog konflikta. Ma koliko da sam pokušavao da di­ vulzivnim pokretima. Isti tip pokreta se može pojavitišem dublje i punije, to mi nije polazilo za r u k o m . kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­ da svome telu. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ rećenja seksualnog uzbuđenja, budući da takvo uzbu­ kaku. Izgledalo je da će to trajati beskonačno, kada đenje nije prethodno izgrađeno. Ono što se dešava jeste mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. „Loven". da se karlica kreće spontano n a p r e d sa svakim izdisa-reče on, „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim oseća- njem i unazad sa udisanjem. Ti pokreti su izazvani res­njima. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdi-iz vedra neba. Odustajanje je značilo rušenje svih sanjem i udisanjem. U isto v r e m e glava vrši pokretmojih snova. Bio sam slomljen, plakao sam duboko. sličan karlici, sem što se ona kreće unazad sa fazomTo je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao. izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. Teorijski, pacijentNisam više mogao zadržavati osećanja. Rekao sam mu čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokomšta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e ­ p u n i orgazam u seksualnom odnosu. T a k a v pacijent bikine terapiju sa, mnom, ili je njegova sugestija da okon­ se mogao smatrati emocionalno zdravim.čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r , smišljen sa ciljemda slomi moj otpor, ali ja sam imao snažan utisak da Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ 5je on to ozbiljno mislio. U svakom slučaju, njegova gazma te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksomakcija je proizvela željeni rezultat. Terapija je opet opsednutog uma. Međutim, o n e su bile izražene u vremekrenula. Za Rajha, cilj terapije je bio razvijanje p a ­cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim 5 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi, Die Funktioni nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa- des Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag, 1927). 216 17
    • kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički t r e ­ refleks orgazma ustalio. Bilo je nekoliko razloga zan e r čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i takav pozitivan razvoj. Tokom te godine odsustva satehnika s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa anali­ terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajhatičke teorije. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom.seksom, ili ih ovi možda prosto zanemaruju. Rajhovi U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svogpojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi prvog pacijenta, što je dalo elana m o m e duhu. Kadanjihovu valjanost na sopstvenom telu, kao što s a m je ja sam dolazio kući osećao sam da sam svestan, osećanjadoživeo. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ sigurnosti u svoj život. Predaja sopstvenom telu, štostvu, mnogi su psihijatri, i drugi koji su radili sa R a j - je ujedno značilo i predaju Rajhu, postala je laka. Zahom, postali, m a k a r privremeno, njegovi entuzijastični nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je mojasledbenici. terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­ Nakon provale plača i izražavanja osećanja p r e m a terij umima. Godinama kasnije shvatio sam da mnogeRajhu, disanje mi je postalo lakše i slobodnije, sek­ od svojih ličnih problema nisam razrešio. Nismo dis-sualne reakcije dublje i potpunije. U mom životu se kutovali o m o m s t r a h u da tražim ono što želim, čakdesilo nekoliko promena. Oženo sam se devojkom koju i onda kada je sasvim razumno to tražiti. Takođe nis­s a m voleo. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u ­mene. Takođe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem dem uspešan, kao ni nesposobnost da plačem umestorajhovski terapeut. Tokom te godine sam odlazio na što lupam glavom o zid. Ti problemi su bili konačnoklinički seminar iz k a r a k t e r n e analize, koji je vodio razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku.dr Teodor Volf, (Theodore P. Wolf) Rajhov najbliži Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bilasaradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b ­ neuspešna. Ako nije razrešila sve moje probleme, uči­javljenih na engleskom. K r a t k o v r e m e p r e toga z a r nila je da postanem svestan tih problema. Međutim,,vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam konkurisao što je još važnije, otvorila mi je puteve za samoak-po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Mojaterapija je napredovala stalno ali sporo. Mada nije tualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju.bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­sama, osećao sam da postajem sve sposobniji da se novi ličnosti. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. Takođe sam ose­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­ćao da postajem bliži sa Rajhom. meljac moga života. Rajh je otišao na d u g letnji odmor. Završio je go­dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. K a d a se Rad kao rajhovski terapeut, 1945—1953.terapijska godina približila kraju, Rajh je predložioda n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. Ipak, ja U jesen 1945. godine video sam svog prvog paci­nisam bio završio. Refleks orgazma se nije ustalio, m a ­ jenta. Mada još nisam bio student medicine, Rajh jeda sam osećao da sam vrlo blizu. Uporno sam se t r u ­ ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanjadio, ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja. i treninga sa njim, uključujući i ličnu terapiju. TajIdeja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarimaRajhov predlog. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­ posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji, koje jeluku. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao ucinski fakultet, te jeseni 1944. slušao sam tečaj iz op- svojoj kući, gde smo diskutovali o teorijskim osnovamašte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. njegovog pristupa, naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje, to jeseansama u jesen 1945. godine. Za k r a t k o v r e m e se više raslo interesovanje za njegovu terapiju. Objavlji-18 2 19
    • vanje Funkcije orgazma 1941. godine još više je ubrzalo drhtavanje u telu i nogama. Druga područja mišićnetaj razvoj, m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­ napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat,tike niti je imala veliki tiraž. Rajh je osnovao sopst- donji deo leđa i mišići butina. U svim t i m slučajevimavenu izdavačku kuću, T h e Orgone Institute Press, koja pritisak je primenjivan selektivno samo na ono poljenije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. Rajhove u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati.ideje su se tako prenosile samo od usta do usta, a Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­knjige od r u k e do r u k e . Uprkos tome, njegove ideje čajno odstupanje od tradicionalne prakse. U frojdov-su se proširile, doduše sporo, a potražnja rajhovske skoj analizi bio je zabranjen svaki fizički k o n t a k t iz­terapije se povećala. Međutim, bilo je vrlo malo ljudi među analitičara i pacijenta. Analitičar sedi iza p a ­kvalilikovanih za karakter-analizu, i to je — sem mo­ cijenta, neviđen, i funkcioniše tobože kao e k r a n naje lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti koji pacijent projektuje svoje misli. On nije p o t p u n ošto sam počeo da radim kao terapeut. neaktivan, pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­ Dve godine p r e nego što sam otišao u Svajcarsku tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan radio sam kao rajhovsKi terapeut. S e p t e m b r a 1947. n a ­ uticaj na pacijentovo mišljenje. Rajh je učinio da pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­kultet u Zenevi, koji s a m završio j u n a 1951. godine k a o sa. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovajlekar. Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo t e r a ­ mogao videti, stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad da je to bilo potrebno ili preporučljivo. Rajh je bioi želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog veliki čovek, sa toplim kestenjastim očima, ako se d o b ­pristupa. Kao toliki mladi terapeuti, i ja sam započeo ro sećam sa seansi, i sa snažnim toplim r u k a m a .terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam nešto o Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k kojiemocionalnim problemima ljudi, sa sigurnošću zasno­ je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m ­vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. Gleda­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Zbog svogjući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­čenja i u razumevanju i u sposobnostima. Ipak, v e r u - kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičarij e m da sam pomogao n e k i m ljudima. Moj entuzijazam rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­tanju bio je dobar pravac. ciju. P r e nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente.značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje Ništa nije dalje od istine. Ta kleveta je samo povećaladirektnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­ strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontaktbađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu u ono vreme. Srećom, atmosfera se mnogo promenilasposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnostse pojavi orgastički refleks. Tokom rada sa m n o m i dodirivanje. Spoznata je važnost dodirivanja kaoRajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e 0 primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j ­od napetih mišića, da bi ih relaksirao. Obično je sa skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. Naravno, svaki mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi­ fizički k o n t a k t između terapeuta i pacijenta stavlja ve­licu. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski— vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti, često se odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa pargraničeći sa ljutnjom, ili je prkosno isturena, ih n e ­ cijentom.prirodno uvučena. U svim tim slučajevima vilica nijedovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e ­s t r u k t u r i r a n i stav. Pod pritiskom, mišići vilice postaju nirani da koriste ruke, da dodiruju i osete napetostumorni i „predaju se". Kao rezultat toga disanje pos­ 8 Ashley Montagu, Touching: The Human Significance of thetaje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o - Skin (New York, Columbia University Press, 1971).20 21
    • mišića ili da izvrše potreban pritisak, da bi oslobodili Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim ili umanjili mišićne kontrakcije, uzimajući u obzir paci­ aspektima. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz ličnojentovu toleranciju na bol; i da kroz nežan dodir uspo­ iskustvo, kao i kroz izjave pacijenata tokom godina.stave k o n t a k t koji pruža podršku i toplinu. Danas je Na nesreću, to divno osećanje se pod stresovima sva­teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio kodnevnog života naše civilizovane k u l t u r e ne održava 1943. godine. uvek. Tempo, pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su an- Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj oseća r titetični životu. Previše često se sam refleks gubi, u k o ­nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. To služi u b r ­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim zanju terapijskog procesa, a to ubrzanje je potrebno životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicimakada je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u ponašanja. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sau sedmici. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­ kojima je radio istovremeno. Nekoliko meseci poslenja tela. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­ očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­bodio mišićnu napetost, poboljšavao je proticanje sen­ žili su od m e n e dodatnu terapiju, jer nisu bili u stanjuzacija kroz telo, što je nazvao strujanjem. J o š 1947. go­ da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli.dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­ Tada sam shvatio da n e m a prečice do emocionalnogpije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Značaj tog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema j e ­postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. Me­com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine đutim, još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključpo tri puta nedeljno p r e nego što se ustalio refleks koji razrešava n e u r o t s k e probleme pojedinca.orgazma. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. naglasak na seksualnost, ali ja to ne bih radio. Sek­Genitalni a p a r a t u tome ne učestvuje; nema izgradnje sualnost je bila, i jeste, ključ svih emocionalnih p r o ­i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. To znači da su blema, ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju seputevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­ mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti, stanje može da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuđenje. jedne strane, i uslova socijalnog života s d r u g e strane.Ali, nije nužno da do tog prenosa dođe. Te dve si­ Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka datuacije, seksualna i terapeutska, razlikuju se među nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­sobom; prva je više emocionalno i energetski nabijena. ske duše. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje daTakođe, u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od verujem da odgovor ipak postoji. Sada mislim u ter­terapeutove podrške, koja je moćan faktor, posebno u minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktimaslučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. Me­ privremenim razrešenjima. Stanovište o ličnosti kojeđutim, kada nema refleksa orgazma verovatno je da vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko, ali za­ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svakese pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. Ti pokreti pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jednesu osnova p o t p u n e orgastičke reakcije. Moramo se se- od najvažnijih snaga u prirodi.titi da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks,kriterijum emocionalnog zdravlja, već i orgastičko rea- U jednoj od r a n i h formulacija, koje su prethodilegovanje u seksu. pojmu instinkta smrti, Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. i seksualnog instinkta. Prvi traži Međutim, refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne očuvanje pojedinca; d r u g o m e je cilj očuvanje vrste.efekte na ličnost. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ­ To podrazumeva konflikt između individue i društva,ske seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera podrške, doživ­ što z n a m o da je tačno u našoj kulturi. Drugi konflikt,ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. Covek oseća nerazdvojan od te antiteze, jeste onaj između težnje zada je oslobođen inhibicija. U isto v r e m e se oseća pove­ moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualnizano i integrisano sa telom, a kroz telo i sa svojom nagon). Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavljaokolinom. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit. ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a -22 23
    • gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec dana". čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. Bez obzi­ Kako je promena iznenadno nastala, tako je i nestala, ra na to, ne može se ići do d r u g e krajnosti, usmera- i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Viđao je vajući pažnju samo na seksualnost. To mi je postalo drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio jasno posle neuspešnog traganja za j e d n i m ciljem kod nekoliko godina, opet napredujući samo malčice. Kada mojih pacijenata, ciljem seksualnog zadovoljstva kao sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je došao kod m e n e što je Rajh radio. Ego postoji kao moćna snaga u civi- da nastavi terapiju. Radio sam sa njim još oko tri lizovanom čoveku, koja ne može da se odbaci ili negira. godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa tatke. Ali, čudo se nikada nije ponovo desilo. Nikada njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ nije dostigao onaj nivo, seksualno ili bilo k a k o d r u k ­ dovoljavanjem. čije, koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n Posle mnogo godina teškog rada, i ne bez grešaka, mog odlaska. najzad sam spoznao tu istinu. Niko nije izuzet od p r a ­ Kako se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja, vila da se uči na svojim greškama. Međutim, bez odre­ koji se izgleda desio sam od sebe, i njegovo nestajanje? đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i or- Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni gastičke potencije, ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a ­ horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to miku ličnosti. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne vreme bio p o p u l a r a n . U toj priči je glavni j u n a k , Kon- mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog vej, bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih p u t n i k a i organizma. odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La, zaba­ Ima j o š mnogo misterioznih elemenata u ljudskom čenu planinsku t v r đ a v u , b u k v a l n o „nakraj sveta". Za ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda titi. Na primer, jedno godinu dana p r e nego što sam odloženi ili obustavljeni. Vladajući princip je u m e r e - napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji nost, što nije „od ovoga sveta". Konvej je bio u iskuše­ je imao mnoge ozbiljne probleme. Patio je od teške nju da ostane u Sangri-La; spokojan i racionalan n a ­ anksioznosti kad god bi prišao devojci. Osećao se infe­ čin života bio mu je vrlo prijatan. P o n u đ e n o mu je da riornim, n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohističke bude vođa te zajednice, ali je on dopustio da ga brat tendencije. U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se ubedi da je to sve samo plod mašte. Njegov brat, koji davo ceri iz ćoška. Tokom terapije je napravio izvestan se zaljubio u mladu Kineskinju, uticao je na Konveja napredak u pogledu simptoma, ali se nikako ne može da pobegne sa njima u „stvarnost". Oni odlaze, ali van reći da je razrešio sve simptome. Ali, uspostavio je doline Konvej sa užasom vidi da m l a d a Kineskinja po­ čvrstu vezu sa jednom devojkom, mada je doživljavao staje starica i u m i r e . Koja realnost je valjanija? Kon­ malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ vratio u zemlju. Ispričao mi je fascinantnu priču. Kada ni horizont".sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijentada nastavi terapiju na svoju ruku. To se sastojalo u može se objasniti promenom u smislu za realnost tevežbama disanja koje smo radili tokom terapije. O d ­ osobe. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o đ e isko­lazio bi svakoga dana sa posla kući, legao bi na krevet račio iz tog sveta i, učinivši to, ostavio za sobom a n k ­i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. Onda sioznost, krivicu, inhibicije vezane za njegov život use jednoga dana desilo čudo. Sva anksioznost je nes­ tom svetu. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­tala. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe ranju tog efekta. Bilo je osećanja euforije i uznesenostije nestalo. Važnije je, m e đ u t i m , bilo pojavljivanje pot­ među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme,p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. Or­ bilo kao studenti ili pacijenti. Vladalo je osećanje da jegazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. Bio je p r o ­ Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­sto drugi čovek. govoj seksualnosti. Njegove ideje su imale revolu-24 25
    • cionarnu privlačnost. Siguran s a m da je moj pacijent Ako ova moja definicija vredi, predlažem mnogim u d a h n u o tu atmosferu, koja je. zajedno sa njegovim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ dubokim disanjem, mogla da proizvede t a k a v izvan­ voj zaustvaljen. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju redan efekat. kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Terapija Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva može to postići, ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ jeste transcendentalno iskustvo. Mnogi ljudi su imali mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. Zajedničko za ometale asimilaciju iskustva. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­ sve je osećanje olakšanja, osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. T a k v e vajuće rešenje. kompromis sa detinjim konfliktima. transformacije se, m e đ u t i m , dešavaju neočekivano i ne One stvaraju n e u r o t s k o i ograničeno samstvo od koga mogu biti planirane ili programirane. Na nesreću, one čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. Radeći una­ nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija zad, na, svojoj prošlosti, pacijent u terapiji razotkriva po­ postaje preko noći tikva kakva, je i prethodno bila. četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u p r e - Ostaje n a m da se čudimo — šta je prava realnost naše« tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? tane „oklopljen" da bi preživeo. To je samo ponovno Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti iskustva u toku terapije. Svaki otkriva horizont, pret­ olakšao. A k o je prošlost presečena, budućnost ne pos­ hodno zamračen g u s t o m maglom, koji odjednom postaje toji. jasno vidljiv. Mada se magla opet spusti, ostaje sećanje. Razvoj je p r i r o d a n proces; ne možemo ga mi n a p r a ­ i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e - viti. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. nom i razvojem. Drvo, na primer, r a s t e naviše jedino ako mu je korenje Ako tražimo transcendenciju. možemo imati mnoge duboko u zemlji. Mi saznajemo proučavajući prošlost. vizije, ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo Tako osoba može da se razvija samo a k o pušta korenje krenuli. Ako se odlučimo za razvoj, možemo imati u svoju prošlost. A prošlost jedne osobe je njeno telo. sopstvene t r e n u t k e transcendencije, ali će one biti v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­ Kada gledam unazad, u te godine entuzijazma i uz­ gurnijem samstvu. buđenja, s h v a t a m da je bilo naivno očekivati da će se S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako tela i njegovih organa; kreće se prema razvoju motor­ razrešiti bilo kojom tehnikom. Neću da kažem da je n i h sposobnosti, sticanju znanja, proširivanju m e đ u ­ Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja On je bio svestan situacije. Njegovo t r a g a n j e za efek- nazivamo mudrost. Ti aspekti razvoja se prepliću, pošto tivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi d i ­ se život i razvoj dešavaju u prirodnoj, k u l t u r a l n o j i soci­ rektno iz njegove svesti o tome.jalnoj sredini. I mada je proces razvoja stalan, on ni­ Traganje ga je odvelo do istraživanja p r i r o d e tek a d a nije ravnomeran. Ima perioda k r e t a n j a po r a v ­ energije kad živih organizama. Tvrdio j e . kao što je po­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva, pripremajući znato, da je otkrio n o v u energiju, koju je nazvao orgon.organizam za novo napredovanje. Svako n a p r e d o v a n j e To je reč izvedena od reči organski i organizam. Smislio vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono što zovemo je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n iv r h u n s k o iskustvo. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat telo onoga ko sedi u njemu. Ja lično sam pravio tem o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g „ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. Oni su se pokazalirazvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. J e d ­ korisnim za ponešto, ali nisu imali uticaja na problemen o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sreće. ličnosti. Da bi se ti problemi razrešili na individualnomPodigao je obrve, gledao u mene ispitivački i pitao šta nivou, p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivogje to. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". Spustioje obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše". analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu26 27
    • slobodu i ograničava njegov život. Na socijalnom nivou napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". Rezul­ treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čo- tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost veka prema sebi, p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu analize k a r a k t e r a i veće naglašavanje primene orgon- uopšte. ske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a . Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. Njegovo Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ objašnjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na kog stava medicinskih i naučnih udruženja p r e m a R a j ­ funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog hovim idejama, delom iz otvorenog neprijateljstva m n o ­ stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju gih psihoanalitičara, od kojih su neki jasno pokazivali ljudskog ponašanja. Uveo je pojam orgastičke potencije da žele da mu dođu glave, i treće zbog anksioznosti u k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja, što ona svaka.ko Rajhu i njegovim sledbenicima. Osećanje utučenosti i jeste, i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. P r o ­ poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e - širio je naša znanja o telesnim procesima, otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. Najzad, duzeo u laboratoriji u Mejnu, koji se ticao interakcije razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ­ orgonske energije i radioaktivnosti. Eksperiment je ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. imao negativan efekat; Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­ Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a društva odra­ me. Sem toga, gubljenje vere u relativno brzu i efi­žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obes-društva, što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ hrabrenosti.te politike. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ Ja nisam delio ta osećanja. Moja petogodišnja izola­bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi jepulse. Po mom mišljenju, ako se ta vizija ikada ostvari, da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina.to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je A medicinsko obrazovanje, i moje iskustvo na stažu,Rajh ukazao. ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ ideja uopšte. Stoga sam bio nevoljan da se identifiku-sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj jem sa g r u p o m orgonskih terapeuta — a ta nevoljnostteoriji ličnosti. Njegov rad je obezbedio osnovu na k o ­ se još više povećavala k a k o sam postajao svestan dajoj je izgrađena tvorevina bioenergetike. su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. S m a t r a n o je drskim, ako ne i jeretičkim, dovesti u pitanje bilo koji od njegovihRazvoj bioenergetike stavova, ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstve- nog iskustva. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v guši svaki originalan i k r e a t i v a n rad. Takva razmišljanja su uti­ Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika cala na to da sačuvam nezavisan položaj. razlikuje od rajhovske terapije?* Najbolji način da seodgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorij- Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor skim prikazivanjem razvoja bioenergetike. sa drugim rajhovskim terapeutom, dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga, otvorio mi je oči za m o ­ Pošto sam 1952. godine — godinu dana nakon p o ­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje, shvatio sam da cedure. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je n a ­su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno, u stavu p r e ­i stavovima njegovih sledbenika. Entuzijazam i uzbuđe­ puštanja ili p r e d a v a n a j telu. Godinama, dok sam radionje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. do kao rajhovski terapeut, takođe sam naglašavao taj po­1947. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i ložaj. U razgovoru, doktor Lui Peletijer (Louis G. Pelle-utučenosti. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju, tier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentimapreselio se u Rendžli, u državi Mejn, gde se posvetio primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao uorgonskoj fizici. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize" prkosu. Pokrećući to agresivno izražavanje, oslobađale28 29
    • su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. Naravno, se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibi-shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba cija i ograničenja nastalih tokom odrastanja, ne mogunačina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­ tvrditi da sam taj stepen dostigao. Bez obzira na tonjam i da menjam ono što je Rajh radio. Ispostavilo što sam uspešno završio rajhovsku terapiju, bio samse da su oba položaja uspešnija kada se koriste na svestan toga da još uvek u m o m e telu ima mnogo m i ­smenu. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost zaolakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim kojom sam čeznuo. Osećao sam njen ograničavajućiseksualnim osećanjima. S d r u g e strane, kada neko k r e ­ uticaj na moju ličnost. Zeleo sam još bogatije i p o t p u ­ne od stava prepuštanja, obično završava osećanjem nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za kojeispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje sam znao da je moguće.doživljava u svom telu. Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. Tokom 1953. godine udružio sam se sa dr Džonom Međutim, nisam mogao otići n a t r a g kod Rajha, a n i ­ Pijerakosom (John C. Pierrakos), koji je u p r a v o t a d a sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. Bio bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici sam ubeđen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako King Kantri. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ terapiji i bio je Rajhov sledbenik. U to vreme mi smo som p r e d u z m e m zajednički poduhvat pošto sam biojoš uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima,, mada stariji i po godinama i po iskustvu. Iz tog zajedničkogviše nismo bili službeno povezani sa organizacijom rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika. Osnovne rajhovskih lekara. Tokom te godine pridružio n a m se vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvodr Vilijem Voling (William B. Walling), čije je obrazo­ na meni, tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k ovanje bilo slično Pijerakosovom. Njih dvojica su bili u one deluju i šta se njima može postići. Od tada, tokomistom razredu u medicinskoj školi. Prvi rezultat tog ud­ svih ovih godina, u v e o s a m kao p r a k s u da na sebiruživanja bio je p r o g r a m kliničkih seminara na kojima probam sve ono što tražim da pacijent uradi, j e r nesmo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradidubljim razumevanjem njihovih problema, a u isto ono što nije spreman da traži od sebe. Nasuprot tome,vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto štotupa telu. Godine 1956. formalno je osnovan Institut nije u stanju da u r a d i za sebe.za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom. dine. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga saKao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan, Rajhom. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ tano pokretala, što sam ranije opisao. To je bilo takosku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgon- uglavnom zato što sam ja usmeravao rad, ali takođe iskih akumulatora, jer tako nešto k a o što je orgonska zato što je rad bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­energija ne postoji te je, prema tome, prodaja a k u m u ­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­latora šarlatanstvo. Rajh je odbio da ospori ili da brani m a . Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari.takvu akciju, tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit! Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. P o k u -predmet sudskog razmatranja. FDA je dobila parnicu. šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­Rajhu su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­ r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . To samkršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. Rajhu je s u đ e n a mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja premazbog nepoštovanja s u d a ; osuđen je i izrečena mu je njegovom znanju i autoritetu, ali, moje predavanje jekazna od dve godine zatvora. Umro je u zatvoru u bilo ograničeno samo na taj odnos. Konflikt je razrešenLuizburgu novembra 1957. godine. kompromisom. U prvoj polovini seanse radio s a m na Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne sebi, opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. Umože biti spašen protiv svoje volje. Međutim, šta je sa drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićimaosobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako30 31
    • svojim snažnim toplim r u k a m a , meseći i relaksirajući 7 sam čvrsto obmotavao ćebe . Ležanje leđima na stolcu ih da bi se pojavilo strujanje. imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ Radeći na sebi, razvio sam osnovne položaje i vež- nata, a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. Ja be koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Osećao sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pije- sam da t r e b a da b u d e m više „u svojim nogama", tako rakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ­da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u le- ristim.žećem, koji je Rajh koristio. Raširio bih noge, stopala Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitnookrenuo na u n u t r a , savio kolena i napravio luk leđima, različite rezultate. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojompokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. Držao tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao,bih taj položaj nekoliko minuta, osećajući k a k o utiče da posebno u odnosu na svoju majku. Oslobađanje togse osećam bliže podlozi. To je imalo dodatni efekat, osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. To su bili trenucidublje disanje stomakom. Pošto je taj položaj izazivao kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­pritisak u donjem delu leđa, promenio sam položaj savi­ čim i blistam. Značajnije je, m e đ u t i m , bilo osećanjejajući se napred i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­ dobrobiti koje sam često imao. Moje telo je postepenotiju, držeći kolena malo savijena. Tada se osećanje u postajalo opuštenije i ^snažnije. Sećam se nestajanjamojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. osećanja lomljivosti. Osećao sam da mada mogu biti povređen, neću biti slomljen. Takođe sam izgubio ira­ Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljava- cionalni s t r a h od bola. Shvatio s a m da je bol tenzija. n j a " — pojam specifičan za bioenergetiku. On se laga­ Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ­ no razvijao t o k o m godina, kako je postajalo očigledno ziju koja ga je proizvela, i to je dovelo do olakšanja. da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e ­ čvrsto stoje na podlozi. Taj nedostatak je odgovarao meno javljao. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ njihovom osećanju da su ..visoko u oblacima" i da n e ­ sustva, j e r s a m se bio koncentrisao na mišićnu n a p e ­ maju k o n t a k t sa realnošću. Uzemljavanje, ili uspos­ tost, i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od p r e p u š ­ tavljanje k o n t a k t a sa realnošću, sa osnovom na kojoj tanja seksualnim osećanjima. Tendencija ka p r e r a n o j se stoji, sa svojim telom i seksualnošću, postalo je j e ­ ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos očigled­ d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. P u n a razrada nom uspehu terapije sa Rajhom, kada se uglavnom pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije smanjila, i moja reakcija na klimaks je postala zado­ predmet su šeste glave. U njoj su takođe opisane m n o ­ voljavajuća. Taj razvoj dovodi do toga da se shvatige vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja. da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e š ­ J o š jedna od novina koje smo otkrili tokom toga koćama, rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. Fokusrada bilo je korišćenje stolca za disanje. Disanje je na seksualnost, koji je Rajh uspostavio, m a d a je teorij­suštinsko u bioenergetici, kao i u rajhovskoj terapiji. ski valjan, nije doneo rezultate koji bi se održali podMeđutim, u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše uslovima modernog života.duboko i puno. Još je teže učiniti da disanje postaneslobodno i spontano. Ideja o stolcu za disanje je p r o ­ Kao analitičar, Rajh je naglašavao važnost k a r a k t e r ­izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima ne analize. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostaviop r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i taj aspekt terapije. To je još više zapostavljeno kada ježele da se p r o t e g n u i dišu. Ja lično sam imao naviku terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a ida to činim dok sam radio sa pacijentima. Sedenje u strpljenja, izgledalo mi je da je on neophodan za posti­fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da zanje solidnih rezultata. T a d a sam odlučio da nezavisnose izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postaloponovo dublje. Prvi stolac koji smo koristili bile su 7 Alexander Lowen, Pleasure (New York, Coward — McCann,kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm, p r e k o kojih Inc., N. Y., 1970).32 < 33
    • od toga koliku važnost pridajemo r a d u sa mišićnim i za automobil, od koga toliko zavisimo. Mi se nismo tenzijama, brižljiva analiza uobičajenog načina bitisa- identifikovali sa našim telom; u stvari, izdali smo ga, nja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični n a k u pažnju. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike naših socijainin problema ima isti koren. ponašanja. Ona je objavljena 1958. godine pod naslo­ Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomaže lju­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ Mada još uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera, mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici. životu tela. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­ koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. Ali, on koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja, k r e ­ što je postignuto. Međutim, ako me neko pita „Jeste li tanja, osećanja i izražavanja sebe. Osoba koja ne diše razrešili sve vaše probleme, završili vaš razvoj, ostva­ duboko smanjuje život svoga tela. A k o se ne kreće rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih slobodno, sužava život tela. A a k o je njegova ekspre­ mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne". sija sputana, ograničava život svoga tela.Postoji neka tačka do koje k a d a čovek dođe ne oseća Istina, ta ograničenja života ne namećemo voljno.više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju, Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini, ii tako je završava. Ako je terapija bila uspešna, osoba kulturi koja negira vrednost tela u korist moći, pres­oseća da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost tiža i posedovanja. Ipak, p r i h v a t a m o ta ograničenjaza sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Nešto u m o ­ naših života propuštajući da u njih sumnjamo, i takojoj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. Napustiti izdajemo naša tela. U tom procesu mi takođe rušimoterapiju nije značilo da ću prestati da radim na svometelu. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vežbe i sa prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela.svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnogVerujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s ­ nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ hova druga priroda, deo njihovog uobičajenog načinalim toj predanosti svome telu. Tim p r o m e n a m a su u života. U stvari, mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­celini prethodila duboka razumevanja sebe sama, r a z u ­ raničenim iznosom energije i osećanja.mevanje prošlosti i tela. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t ­ noj prirodi, što je uslov da budu slobodni, gracilni i Ima više od trideset četiri godine kako s a m sreo lepi. Sloboda, gracilnost i lepota su prirodni atributiRajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju tera­ svakog životinjskog organizma. Sloboda je odsustvopiju kod njega. Radio sam sa pacijentima više od dva­ unutrašnjih p r e p r e k a proticanju osećanja, gracilnost jedeset sedam godina. Rad, razmišljanje i pisanje o m o ­ izražavanje tog proticanja kroz pokret, dok je lepotaj i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ manifestacija u n u t r a š n j e harmonije koju rađa ovo p r o -cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ ticanje. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um.dinca je život njegovog tela. Pošto živi organizam u k ­ P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ljučuje um, d u h i dušu, živeti potpuno život tela znači de otvoreno za život i ljubav. Biti uzdržan, oklopljen,biti uman, d u h o v a n i duševan. A k o n a m nedostaju ti nepoverljiv, ograđen, jeste druga priroda u našoj k u l ­aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u turi. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitilinašem telu ili sa n a š i m telom. I m a m o odnos p r e m a telu sebe od povređivanja, ali k a d a takav stav postane ka-kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini. Znamo da ćemo rakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti, pravi mnogo oz­imati problema ako se ovo desi. Ali, isto se može reći biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila 8 Alexander Lowen, The Physical Dynamics of Character Struc­ prvobitna patnja. 9ture (New York, Grune & Stratton, 1958). Štampano takođe pod Alexander Lowen, The Betrayal of the Body (New York, Mac­naslovom The Language of the Body (New York, Macmillan, 1971). millan, 1967).34 35
    • Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­re svoje srce prema životu i ljubavi. To nije cilj koji II POJAM ENERGIJEse lako dostiže. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­t a n o m kavezu i pristup mu je snažno branjen, i psi­hološki i fizički. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro­raditi ako hoćemo da postignemo cilj. Ako naš cilj nijepostignut, rezultat je tragičan. Ići kroz život sa zatvo­r e n i m srcem je kao putovati okeanom zaključan ubrodskom magacinu. Smisao, pustolovina, uzbuđenje islava življenja su v a n domašaja. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. Razli­kuje se od sličnih ispitivanja po tome što p o k u š a v a daljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. Mnogap r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraživanjeuma. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ Punjenje, pražnjenje, proticanje i pokretformacije, ali čini mi se da je najvažniji domen ličnostiostao n e t a k n u t — njena osnova u telesnim procesima. Kao što sam naglasio, bioenergetika je proučavanjeMi^ s p r e m n o priznajemo da ono što se dešava u telu ljudske ličnosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela.nužno utiče na um, ali to nije novo. Moje mišljenje Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanjeje da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim p r o ­vati u umu, isto kao što određuju šta će se dešavati cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima.u telu. Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) 10 istakao , p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a mašina života. U stvari, energija ima ulogu u p o k r e ­ tanju svih stvari, živih i neživih. U savremenim n a u č ­ nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek­ trična. Međutim, ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi, naročito kada se govori o živim organizmima. Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon; ona po prirodi nije elek­ trična. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e - ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a drugoj, jin i jang. Te energije čine osnovu kineske medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a , čiji su rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu. Ne mislim da je važno ovoga t r e n u t k a odrediti šta je stvarno životna energija. Ima izvesne valjanosti u svim t i m stanovištima i ja ne mogu da pomirim r a z ­ like m e đ u njima. Međutim, možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje, osećanja, mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. Na primer, nedostatak 10 Albert Szent-Gyorgyi, Bloenergetlcs (New York, Academic Press, 1957).36 37
    • b r a n e može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ vim jasna. Depresivne osobe su depresivne energetski. ma da dovede do smrti, isto kao i prekid unošenja ki- Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da d e ­seonika ometanjem disanja. Otrovi koji sprečavaju te- presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ­lesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju, ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. U ozbiljnijim takođe će imati t a k a v efekat. slučajevima depresije osoba može sedeti mirno, skoro Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ bez pokreta, kao da n e m a energije da se aktivno p o -ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. S d r u g e strane, meri. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu tivnoj slici. Uopšte rečeno, njoj nedostaje energija da energiju za svoje životne procese, vezujući i transfor- se aktivno pomera. Može se žaliti na osećanje iscrp­mišući je u svoje tkivo, čineći je tako pristupačnom ljenosti, a da pri tom ne oseća umor. Depresija njenogh r a n o m biljojedima. Transformisanje h r a n e u slobod­ energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ skih funkcija. Smanjeno je disanje i apetit, a oslab­votne potrebe je složena hemijska procedura za koju ljen seksualni nagon. U t a k v o m stanju t a k v a osoba neje p o t r e b a n kiseonik. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ­ bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainte-čije od sagorevanja drveta koje t a k o đ e zahteva kiseo­ resujemo za n e k i cilj, ona b u k v a l n o nema energije danik za održanje tog procesa. U oba slučaja je sago­ se zainteresuje.revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata, j e r je Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolazenomen života. Obična v a t r a se gasi kada je iscrpljeno na terapiju. Pošto saslušam priču te osobe, n a p r a v i msnabdevanje gorivom; takođe, ona sagoreva ne obazi­ pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje,rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. N a s u p ­ pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju.rot tome, živi organizam je samostalna vatra koja se Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanjesama reguliše i obnavlja. K a k o može da izvodi to ču­ količine kiseonika koju ona unosi u organizam — todo — da gori a da ne sagori — još uvek je velika jest, navesti je da diše dublje i potpunije. Ima višemisterija. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­n e t k u , važno je za nas koji želimo da održimo blistavu sanje, što ću opisati u n a r e d n i m glavama. Ja polazimi stalnu vatru života u sebi da pokušamo da r a z u m e m o od pretpostavke da osoba to ne može učiniti s a m a zaneke od faktora koji u tome učestvuju. sebe. inače ne bi došla kod m e n e da traži pomoć. Znači da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e ­ Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu nem. To r a d i m tako što u s m e r a v a m čoveka da radienergija, m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti. neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­Količina energije koju j e d n a osoba ima i način na nje, čineći ga dubljim, i koristim fizički pritisak i do­koji je koristi m o r a se odražavati na njenu ličnost. Neki dir da bih to stimulisao. Važna stvar je da se sa ak­ljudi imaju više energije nego d r u g i ; neki su opet u z - tiviranjem disanja povećava energetski nivo. Kada sedržaniji. Impulsivna osoba, na primer, ne može da poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina,podnese bilo k a k v o povećanje uzbuđenja ili energije; nevoljna podrhtavanja ili vibracije. To se tumači kaopovećano uzbuđenje se m o r a osloboditi što je brže m o ­ znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. posebnog u ć e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na kroz donji deo. Glas može postati rezonantniii. poštodrugi način, ona takođe oslobađa uzbuđenje, ali to radi više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. Nek r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponašanja. mora biti potrebno više od dvadeset do trideset m i n u ­ Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da sdepresivnih osoba. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n ­ e „popeo". On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e ­cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikova- presivnog stanja. 11nih psiholoških i fizičkih f a k t o r a , j e d n a s t v a r je sas- 11 Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s ­ Lowen, Depression and the Body, op. cit. redno uočava i doživljava, to nije lek za depresiju. 39
    • Niti će efekat trajati, pošto osoba ne može sama da izražavanja kroz pokret, glas i oči mora biti otvoren održava kvalitet dubljeg disanja. Ova nesposobnost je da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. Ne retko, suštinski problem depresija, i to ne može biti prora- to se dešava spontano u toku punjenja energijom. Di­ deno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su sanje može spontano postati dublje, kao rezultat le­ učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i žanja na stolcu za disanje. Iznenada, bez ikakve n a - depresivne ličnosti. Ali, s a m a analiza neće mnogo po­ mere ili svesti o tome, pacijent može početi da plače. moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se U tom t r e n u t k u možda neće znati zašto plače. Dublje poveća energetski nivo te osobe, puneći energetski nje­ disanje otvara grlo, napaja telo i aktivira potisnute no telo. emocije, rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ nja tuge. Nekad je ono što izbije bes. Međutim, mnogo jom, a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog praž­ puta se ništa ne desi, j e r je osoba možda suviše upla­ njenja. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. U tom slučaju ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija gije. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ u grlu i grudima, koja sprečavaju izražavanje oseća­ t r e b a m a i mogućnostima. Dete koje raste unosiće više nja. Može biti p o t r e b n o razlabaviti uzdržavanje direkt­ energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak nim fizičkim r a d o m na hroničnoj mišićnoj tenziji. energije za rast. Isti je slučaj sa konvalescentima ili Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. čak ličnim razvojem. Razvoj koristi energiju. S e m toga, bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednačine istovremeno, opšte je poznato da će iznos energije koju n e k o unosiodgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. da bi povećala energetski nivo osobe, da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja Svaka aktivnost t r a ž i i koristi energiju — od lupanja u telu. P r e m a tome, naglasak je uvek na disanju, ose-srca, peristaltičkih pokreta utrobe, do hodanja, govore­ ćanju i pokretu, u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t ­nja i seksa. Međutim, nijedan živi organizam nije m a ­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnomšina. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ istorijom dotične osobe. Taj kombinovani proces laga­đenje, već izražavanje sopstvenog bića. Osoba se ispo- no razotkriva u n u t r a š n j e snage (konflikte) koji spreča­ljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizra- vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim p o ­žavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije, doživ­ tencijalom. Kad god je jedan od tih u n u t r a š n j i h k o n ­ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenjaenergije. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu flikata razrešen, energetski nivo se povećava. To značimetaboličku aktivnost koja se neposredno o d r a ž a v a na da osoba unosi više energije i da je više oslobađa krozdublje i punije disanje. Sa doživljavanjem zadovoljstva, kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na nje.optimalnom nivou. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme, da može otkloniti sve Kao što sam rekao, neposredan doživljaj aktivnosti hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ­samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. Ograničite ticanje osećanja u telu. Možda mi ne postižemo pot­li p r a v o osobe da se ispoljava, ograničićete njene m o ­ puno taj cilj, ali započinjemo proces razvoja koji vodigućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. Isto tako, u t o m pravcu. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a činje­ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe, svoje ideje nicom da k u l t u r a u kojoj živimo nije orijentisana p r e ­i osećanja, ograničene u n u t r a š n j i m snagama (inhibici- ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Kao što samj a m a ili hroničnim mišićnim tenzijama), njen kapaci­ 12 već istakao d r u g d e , naša, k u l t u r a nije u s k l a đ e n a satet za zadovoljstvo je umanjen. U tom slučaju osoba vrednostima i ritmom živog tela, već sa m a š i n a m a iće smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno), dabi održala ravnotežu energije u telu. materijalnom produktivnošću. Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i s m a - Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne možeobezbediti prostim punjenjem kroz disanje. P u t s a m o - 11 Lowen, Pleasure, op. clt.40 41
    • njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. joj te k u l t u r e i da su njen deo. Svaka senzitivna osoba je mrežnjača preplavljena krvlju. S d r u g e strane, ose­ zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zaštitila ćanje besa može imati beo, hladan kvalitet i izgled sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim zbog sužavanja k r v n i h sudova na periferiji, što s p r e ­ pritiscima i tenzijama, nasiljem i nesigurnošću. čava da k r v dospe do površine. Takođe postoji crni Pojam proticanja treba malo objasniti. Proticanje bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r ž ­ predstavlja kretanje u organizmu, čiji je najbolji pri­ nje. m e r proticanje krvi. Protičući kroz organizam, krv Proticanje k r v i i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom, puno različite emocije k a d a protiču različitim kanali­obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­vode sagorevanja. Ali, k r v je više od posrednika, to ma i deluju na različite organe. Proticanje uzbuđenjaje tečnost tela sa energetskim nabojem. Njeno stru­ duž prednje s t r a n e tela, od srca do usta, očiju i r u k ujanje do svake tačke u telu daje život, toplinu i uzbu­ će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i p o ­đenje tom delu tela. Ona je predstavnik i nosilac ero- kazivanjem osećanja. Proticanje ljutine odvija se ug­ 13s a . Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ lavnom duž zadnje s t r a n e tela. Proticanje krvi u uz­nama, usnama bradavicama i polnim organima. K a d a buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o ­ zacije. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačomgato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova), pos­ ili da se ide brzo liftom gore-dole. Deca naročito voletajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo te senzacije, zbog čega se r a d o ljuljaju. O n e su n a j ­k o n t a k t sa drugom osobom. Seksualno uzbuđenje je intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n ­sinhronizovano sa povećanjem proticanja k r v i do p e r i ­ zacije koje se razlivaju po stomaku, praćene j a k i m sek­ferije tela, posebno do erogenih zona. Da li u z b u đ e ­ sualnim uzbuđenjem. M e đ u t i m , isto proticanje moženje donosi krv, ili k r v s t v a r a uzbuđenje, nije od zna­ biti praćeno anksioznošću, i tada se doživljava kao ose­čaja. Oni uvek idu zajedno. ćanje propadanja u stomaku. S e m krvi, u telu ima i d r u g i h tečnosti sa e n e r g e t s k i m Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenatanabojem — limfa, intersticijalna i intracelularna teč­ vode, da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i , ali su mnogi odnost. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na njih tečni, možemo zamisliti senzacije, osećanja i emo­krv, već putuje svim telesnim tečnostima. Energetski cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. Senzacije,govoreći, celo telo se može posmatrati k a o j e d n a ćelija osećanja i emocije su opažanje u n u t r a š n j i h pokreta učija je m e m b r a n a koža. U n u t a r te ćelije uzbuđenje se tom relativno fluidnom telu. Nervi posreduju u opa­može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ žanjima i usklađivanju reakcija, ali impulsi i pokretifičnom pravcu, zavisno od prirode naše reakcije na koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskogstimulus. Posmatranje tela k a o jedne ćelije ne negira napona, u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. Ti u n u t r a š ­činjenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva, nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­nerava,, k r v n i h sudova, sluznica, mišića, žlezda itd., k o ­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom k o n t r o ­ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen lom. To je najočiglednije kod beba. Posmatranjem t e ­život. la beba može se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik talasima jezera, samo što su ti pokreti proizvedeni Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje unutrašnjim silama. K a k o ljudi postaju stariji, njihovaili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. pokretljivost se smanjuje. Oni postaju strukturiranijiZ a r niste doživeli talas besa koji se širi gornjim d e - i m a n j e elastični, dok najzad sa smrću ne p r e s t a n u svilom tela, koji napaja ruke, lice i oči? To se može m e - pokreti.njati od senzacije „kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu k o m ­snabdevanja glave i vrata krvlju. Kada je osoba toliko ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ u Lowen, The Physical Dynamics of Character Structure, op. clt. nizma. Ta nevoljna komponenta, koja je integrisana sa voljnom akcijom, zaslužna je za živahnost i spon-42 43
    • tanost naših akcija i pokreta. K a d a je to odsutno ili Um, duh i duša su aspekti svakog živog tela. Mrtvo smanjeno, telesni pokreti imaju mehanički, beživotni telo nema um, izgubilo je duh, a duša ga je napustila. kvalitet. Cisto voljni ili svesni pokreti, sem kinestet- Ako ste vi vaše telo, a vaše telo je vi, onda vaše skog osećanja premeštanja u prostoru, izazivaju malo telo izražava ono što vi jeste. To je vaš način bitisanja senzacija. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro­ u svetu. Što je vaše telo životni je, to ste više prisutni. izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred­ Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti, na p r i m e r met svesne kontrole. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ kada ste iscrpljeni, nastojite da se uvučete u sebe. Efe­ n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva, pokrete kat bolesti je isti — povlačenje. Cak v a m svet može koji imaju emocionalni krug, a ipak su koordinirane i izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. S efikasne akcije. druge strane, ima dana k a d a zračite životom, i svet Emocionalni život j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti oko vas izgleda svetliji, bliži, stvarniji. Svi bismo vo-njenog tela, što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz leli da budemo p u n i života, da osećamo da smo višetelo. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ živi, a bioenergetika n a m može pomoći u postizanjuke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. tog cilja.U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati Pošto vaše telo govori ko ste vi, ono pokazuje i ko­napregnutost mišića. Otuda se izrazi „prepreka", „ u m r t - liko ste prisutni u svetu. Nije slučajno da se koristi 14vljenost", i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti izraz „ n i k o " za označavanje osobe koja nije ostavilafenomen. Uopšte, o postojanju p r e p r e k a može se za­ utisak na nas, ili „neko" za osobu koja je ostavilaključiti gledanjem umrtvljenog područja, ili dodiriva­ snažan utisak. To je prosto govor tela. Slično, vaše p o ­njem zgrčenih mišića. vlačenje nije tajna. Ljudi ga osećaju, k a o što osećaju vašu tugu ili bolest. U m o r se ispoljava na mnogo n a ­ Pošto je telo energetski sistem, ono je u stalnoj ener­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena,getskoj interakciji sa svojom sredinom. S e m energije opuštenost kože lica, n e d o s t a t a k sjaja u očima, uspore- koja nastaje iz sagorevanja hrane, osoba postaje uzbu­ nost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o -đena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama. tonost glasa. U p r k o s n a p o r u da se to osećanje prikri je,Sjajan, svetao dan, lepa scena, srećna osoba, imaju sti- ono izdaje samo sebe, otkrivajući n a p o r usiljenog poku­mulišući efekat. Mračan i težak dan, ružnoća i depre­ šaja.sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj. Svi smo oset- Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati štaljivi na sile ili energije koje nas okružuju, ali njihov neko oseća. Emocije su telesni d o g a đ a j ; one su b u k ­uticaj nije j e d n a k na sve ljude. Osoba sa visokim na­ valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu, koji se ispoljava krozponom je otpornija na negativni uticaj. U isto vreme neku akciju. Bes s t v a r a napetost i, kao što smo videli,ona pozitivno utiče na druge, posebno kada je pro ti­ napaja gornji deo tela g d e su smešteni glavni organi n a ­can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i p u n o . Lepo pada, zubi i r u k e . Besnu osobu možemo poznati po cr­je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo. venom licu, stisnutim pesnicama i ustima koja reže. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž v r a t a i leđa. Naklonost i lju­Vi ste vaše telo bav dovode do mekšanja svih k a r a k t e r i s t i k a , k a o i raz- livanje toplote kože i očiju. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je Ali, telo otkriva mnogo više od toga. Stav čovekasvaki čovek svoje telo. Nijedna osoba ne postoji neza­ prema životu, ili njegov lični stil, odražava se na n a ­visno od tela u k o m e egzistira, kroz koje izražava sebe čin držanja tela i na način na koji se kreće. Može sei odnosi se p r e m a svetu koji ga okružuje. Bilo bi glupoprotiviti se tom stanovištu, jer bi inače čovek mogao " Englesko - n o b o d y * znači niko, ali razdvojeno na no-body značinabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. °ez tela. (Prim, prev.)44 45
    • razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ konflikt, n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i - skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa, spuš­ ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potči- neko preuzme brigu o njima. Rezultat je mešovita sli­ njenost teretu koji joj je stavljen na leđa. P r e nekoliko ka i psihološki i fizički. Ponašanje takve osobe može godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost, uporedo sa strahom veliko, debelo i bezoblično. Zalio se da ga je zbog tela da bude sama. ili nesposobnošću da donese odluku. In­ toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ fantilni aspekti t a k v e ličnosti se mogu manifestovati paće gaće. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. kroz male dlanove i t a b a n e , tanke, dugačke noge koje Godinama se bavio trčanjem, držao je dijete da bi sa­ ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen m u s k u - vladao svoju telesnu manu, ali bez uspeha. U toku larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos­ terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava tigao ono što mu treba ili što želi. j e d a n aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. bio u stanju da prihvati — naime, da se j e d a n deo U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. njega identifikovao sa slikom o velikom, debelom tra- Na površini osoba izgleda ozbiljno, često strogo, rigid- p a v k u koji je više bebast nego odrastao čovek. To se] no, vredno i moralistično. Onda, kada pokuša da se p r e ­ takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ pusti ili preda, postaje detinjasta. Kod takvih ljudi je ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju. to uočljivo k a d a piju. Kroz šegačenje i šale iz njih Tada je shva,tio da biti velika, debela, t r a p a v a beba izbija dete. Lice i telo t a k v e osobe imaju čvrst, težak jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. M a d a je suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste, da bu­ često namrgođen, dečački izgled lica, praćen osmehom de čovek, da b u d e izuzetan. Njegov stvarni konflikt ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti. je bio dublji nego što je izgledalo, ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. Na svesnom ili Taj konflikt se javlja, kada se ne dozvoljava puno i ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja, ali se slobodno izražavanje dečije razigranosti. Potiskivanje na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne nikakvim svesnim naporom. Čovek ne može uspeti u uklanja te tendencije. One su zakopane i uklonjene iz životu boreći se protiv sebe. Napor da se nadvlada telo svesnosti, ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ osuđen je na propast. nosti, pojavljuju se kada se osoba prepusti, kao izvr­ Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ tanje prirodnih tendencija. Ti kvaliteti deteta nisu in- zičkog procesa. Moj pacijent nije bio samo veliki, de­ tegrisani u ličnosti, već su odsečeni ili zatvoreni kao beo, detinjasto aljkav. On je bio čovek koji se sve­ telo strano egu. srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. Ali, on nije Ličnost je zbir životnog iskustva osobe, od kojih se p o t p u n o bio odrastao čovek, jer su ga njegovo nesves- svako registruje u ličnosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu.no i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ Kao što š u m a r može čitati životnu istoriju d r v e t a navou. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj osnovu poprečnog preseka stabla, koje pokazuje go­potencijal, ali ne uspeva. Njegovo telo je dramatično dove, t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da čitaotkrivalo obe njegove strane, jer je imao veliko telo životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. U odraslog čoveka, ali sa debelim valjuškama k a o beba, oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo, ali su oba Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti zasnovana na istim principima.onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. Najčeš­ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahte- K a k o se ljudski organizam razvija, pridodaje slo­va deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. Biti jeve ličnosti, od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kododrastao, znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ odraslog čoveka. K a d a su slojevi dostupni čoveku, lič­j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nost je integrisana, oslobođena konflikata. Ako je bilonje svojih htenja i želja. Ali, kod ljudi koji imaju taj koji sloj, ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno,46 47
    • osoba je u konfliktu, znači ograničena. Šematski gra­ ili izolovana jedinica ličnosti. To je funkcija organiz­fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici: ma, aspekt živoga tela. Razvija se u odnosu na rast tela fizički, emocionalno i psihološki. Zavisi od iskus­ tva; stiče d u b i n u kroz sticanje veština; potvrđuje se kroz aktivnost. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti, neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. Razigranost, u stvari, počinje u detinjstvu, ali dostiže svoj p u n i raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih dečaka i devojčica p r e nego mlađih. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smi- saonijom. Bebu k a r a k t e r i š e želja za bliskošću, posebno sa m a j ­ kom. Beba želi da je drže, maze, da je dobrodošla i da je prihvaćena. Ljubav, kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga, može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću. K a d a je potreba za bliskošću za­ dovoljena, beba je zadovoljna. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća, m a d a načini izražavanja mogu biti različiti. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. Čovek koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio, a koja je još uvek deo njega, poznaje osećanje lju­ bavi. Ona je takođe u k o n t a k t u sa svojim srcem. Čo­ Kvaliteti koje svaki sloj pridodaje životu mogu se vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavisumirati na sledeći način. u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojimbeba = ljubav i zadovoljstvo srcem, ili periodom k a d a je bio beba.dete = kreativnost i imaginacija Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto n o ­dečak ili devojčica = razigranost i zabava voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja jemladić ili devojka = romantika i avantura olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije. Kroz to istraživanje ljudi i stvari, prostora i vremena,odrasli = realnost i odgovornost dete stvara sliku o svetu. Pošto nije opterećena s t r u k ­ t u r i r a n i m smislom realnosti, imaginacija je slobodna. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ Možda bi. kada se govori o kvalitetima, najbolje bilo j a m o sebi — u t o k u koga, dete istražuje, zamišljajućireći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ mogućnosti da b u d e neko drugo ja, kao svoja m a m a ,nje svesti. Svaki sloj onda, predstavlja novo oseća­ na primer.nje sebe i svojih potencijala, novu svesnost sebe i Mislim da se može reći da se detinjstvo završava k a ­odnosa p r e m a svetu. Međutim, svest nije odvojena da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve-48 4 49
    • tu i sebi samom. Pošto su postigli taj stepen, dečak ili Um, duh i dušadevojčica, igrajući se, izazivaju svoj lični svet. Poveća­no ovladavanje m o t o r n i m veštinama i i g r a m a sa dru­ Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um,gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna proizvod ljudskog mišljenja, da su telo i um, u stvari!i koja bogato nagrađuje. Viši je stepen uzbuđenja u jedno. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojeneigri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece, što je entitete koji utiču j e d a n na drugi, ali koji nisu di­takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ rektno povezani. Taj stav se nije potpuno izmenio. Našva tokom te faze života. Takođe je veće osećanje slo­ proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno ibode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena fizičko obrazovanje, koja n e m a j u veze jedno sa drugim.odgovornostima. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ tete za učenje. I stvarno, oni na to retko utiču. Ako surotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. U telo i um celina, onda istinsko fizičko obrazovanje t r e ­idealnom slučaju, mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje, ia v a n t u r e , kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog obratno.bliskosti sa d r u g o m osobom, imaginacijom i mental­ Ja mislim da je problem u činjenici da se na recimanom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću slažemo sa p o j m o m jedinstva, ali p r o p u š t a m o da gamladosti. K a d a moguće posledice imaju ozbiljnu real­ primenimo na n a š svakodnevni život. Pretpostavljamonost i čovek preuzima odgovornost za njih, znači da je da se dečiji um može obrazovati, a da se ne obratipostignut stupanj odraslog. pažnja na telo. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ može se n a p u n i t i detinja glava informacijama. Našanja i preuzima odgovornost za njih. Međutim, a k o iz­ nesreću, informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­gubi k o n t a k t sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je vezana sa iskustvom. Stalno p r e v i đ a m o činjenicu da jeupoznao kao beba, sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta, iskustvo telesni fenomen. Covek doživljava samo onosa razigranošću i radošću deteta, i sa d u h o m a v a n t u r e što se dešava u njegovom telu. Doživljavanje je živo ilii smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i š e mladost, biće tupo u onom stepenu u kome je telo živo. K a d a doga­sterilna, uskogruda i rigidna osoba,. Z d r a v odrasli je đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća,beba, dete, dečak ili devojčica i mladić ili devojka. Nje­ ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog de-govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ lovanja na telo.t r e b u i želju za bliskošću i ljubavlju, sposobnost da bu­ Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavljade kreativan, slobodu da b u d e radostan i da ima duh telo, pokušavajući da pomogne pacijentu da proradiavanturiste. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko svoje emocionalne konflikte. Pošto ova tehnika p r o p u ­biće. šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo, ideje Da bismo razumeli živo telo, m o r a m o odbaciti m e ­ koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemoćne dahaničke pojmove. Mehanizmi funkcionisanja tela su dovedu do značajnih p r o m e n a u ličnosti. Suviše čestovažni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. Oči, sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanalizi-na primer, nisu samo k a m e r e ; one su senzorni organ ranja stekli obilje informacija, i neka znanja o sebi,za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. Srce ali čiji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . Znanjenije samo p u m p a ; ono je organ osećanja koji preva- postaje shvatljivo k a d a se dešava uporedo sa oseća­zilazi moći p u m p e . Mi smo saosećajna bića, što znači njima. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakimda imamo moć da osetimo i opažamo i da, doživimo csećanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e šablonesenzacju ili osećanje. Opažanje je funkcija uma, što ponašanja.je j e d a n aspekt tela. Zivo telo ima um, poseduje d u hi sadrži dušu. K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva­ U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ćeni? ložio problem tela i u m a Ovde bih želeo da istaknem k neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioener-50 •4« 51
    • getiku. Prvo, um ima usmeravajuću funkciju u odnosuna telo. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju narazličite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. Doz­volite da sugerišem prost eksperiment. Držite svoj dlanpravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana iusmerite svu pažnju na dlan. Održavajte pažnju na ruciotprilike j e d a n minut. Za to v r e m e lagano dišite. Možese desiti da svoj dlan osećate drugačije. Možete osetitistrujanje i blago peckanje u dlanu, koji je sada pod na­ponom. On može početi da vibrira ili da malo p o d r h t a ­va. A k o to osetite, možete shvatiti da ste usmerili stru­janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari­j a n t u tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­življaja. Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne r u k e pri-tiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeništo je više moguće. Zatim, održavajući taj kontakt, daokrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m agrudima, a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki­dajući kontakt. Kažem im da drže r u k e u položaju hi-perekstenzije otprilike j e d a n minut dišući lagano. Prikraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. Može seopet osetiti strujanje, napajanje, peckanje i vibracije.Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela, primetićeteda v a m je pažnja u s m e r e n a na r u k e zbog povećanognapona u njima. Vaše r u k e su u stanju povećane t e n ­zije ili napona. Ako lagano približite dlanove jedandrugome, tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r audaljeni jedan od drugog, u relaksiranom stanju doksu još uvek pod naponom, možete osetiti n a p o n medu Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioener-njima, kao da se neko telo nalazi između. getike, j e r jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest, upoznajemo sopstveni u m . U toj vezi Um može usmeriti pažnju jedne osobe p r e m a u n u t r a um funkcioniše k a o perceptivni i refleksivni organ, ose-ili p r e m a spolja, p r e m a telu ili p r e m a spoljašnjim ćajući i definišući nečije raspoloženje, osećanja, željeobjektima. U stvari, čovek u s m e r a v a energiju bilo na itd. Stvarno poznavati svoj u m . znači znati šta hoćemo,sebe bilo na spoljašnji svet. Z d r a v a osoba može naiz- šta osećamo. Ako n e m a osećanja, nema ničeg u u m umenično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo, (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek n e m a umtako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja (mišljenje). K a d a je akcija jedne osobe više pod u t i -i okoline. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja, onda tadešava kao i onoga što se dešava drugima. Ali, n e m a osoba n e m a svoje mišljenje.svako tu sposobnost. Neki ljudi postaju suviše svesni Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje, značisebe i razvijaju opterećujuću samosvest. Drugi su toliko da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednakosvesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost snažna. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­o sebi. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. guća, sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne p r e -52 53
    • ovlada. Izgubiti razum, kao što je slučaj u ludilu, jeste religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao načinne znati šta se oseća. To se dešava kada je um pre­ komunikacije sa apsolutnim. Disanje igra značajnuplavljen osećanjima koja ne može da prihvati i ne usu­ ulogu u bioenergetici zbog toga što samo kroz dubokođuje se da ih postavi u centar pažnje. Osoba tada pre- i puno disanje čovek može sakupiti energiju za duhovniseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela. i duševan život.Može postati depersonalizovana, može poludeti, napuš­ Duša je pojam teži za obradu od u m a i duha. P r i ­tajući sve pokušaje vladanja sobom. marno značenje pojma je „princip života, osećanja, A k o čovek nije svestan svoga tela, razlog za to je mišljenja i akcije kod čoveka posmatranog kao pose­ 10strah da opazi ili oseti svoja osećanja. Kada osećanja ban entitet, odvojen od t e l a " . Duša se povezuje sa ži­imaju pretići kvalitet, ona se uglavnom potiskuju. To votom posle smrti, sa rajem i paklom, idejama kojese postiže razvijanjem hroničnih mišićnih tenzija koje školovani ljudi d a n a s odbacuju. U stvari, samo pomi-ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuđenja ili raz­ njanje te reci u knjizi kao što je ova, koja nastoji davijanje spontanog p o k r e t a u određenom području. Lju­ ima objektivnu valjanost, može odbiti neke ljude. Onidi često potiskuju svoj strah, j e r on ima parališući ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela saefekat; potiskuju bes, j e r je suviše opasan, i beznađe, pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja.jer je obeshrabrujuće. Oni će takođe potisnuti svest o Ali, ni ja ne mogu postići takvo pomirenje. Na sreću,bolu, na primer, bol zbog neispunjene čežnje, j e r ga svako s m a t r a da je duša do smrti u telu. Šta se sane mogu podneti. Potiskivanje osećanja umanjuje stanje njom dešava pri u m i r a n j u i kasnije, ja ne znam. Touzbuđenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budući da sam jausredsredi. To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a . primarno zainteresovan za živo telo.Naš um je pretežno okupiran potrebom da ima k o n ­ Da li živo telo ima d u š u ? Odgovor zavisi od togatrolu, na račun toga da se bivstvuje i da se oseća ži- kako se definiše „duša". Random haus rečnik daje čet­votnije. vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske p r i r o d e ; sedište osećanja i emocija". Sinonimi duše su duh, srce. Um i d u h su takođe povezani. Količina d u h a koji To ne pomaže mnogo, j e r se onda može prosto izosta­osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna i viti. Ta reč ima p o t p u n o drugačije značenje za mene,vibrantna, bukvalno, koliko ima energije. Veza između ono koje mi pomaže da r a z u m e m ljudsko biće.energije i d u h a je neposredna. K a d a je osoba uzbuđena Ja gledam na dušu kao na osećanje čoveka da je deoi k a d a se poveća njena energija, njen d u h se budi. većeg ili univerzalnog reda. Takvo osećanje mora p r o -U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. Ja bih, izaći iz aktuelnog iskustva da je čovek deo ili da jep r e m a tome, definisao d u h kao životnu snagu u orga­ povezan na neki vitalni ili spiritualni način sa u n v e r - 15nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe . zumom. Koristim izraz „spiritualan" ne u njegovomKvalitet duha jednog čoveka karakteriše ga kao po­ apstraktnom ili mentalnom značenju, već k a o duh,jedinca i kada je j a k ; to ga izdvaja od drugih jedinki pneumu ili energiju. Verujem da je energija u našemnjegove vrste. telu u k o n t a k t u i međudejstvu sa energijom oko nas u Životna snaga, ili d u h organizma, povezan je sa di­ svetu i univerzumu. Mi nismo izolovani fenomen. Među­sanjem, u Bibliji je rečeno da je Bog u d a h n u o svoj dah tim, ne oseća svako tu vezu ili kontakt. Moj utisak o ljudima je da osobi koja je izolovana, otuđena i nepo­u g r u d v u gline dajući joj život. U teologiji d u h Boga, vezana, nedostaje kvalitet duhovnosti koji primećujemili Sveti Duh, nazvan je p n e u m a , što se u rečniku defi- kod ljudi koji sebe doživljavaju kao deo nečeg većegniše kao „životni d u h ili duša". Reč „ p n e u m a " je iz nego što su oni sami.Grčke, gde znači vetar, dah ili d u h i srodan je grčkojreći phein, što znači duvati, disati. Mnoge orijentalne Mi smo rođeni povezani, m a d a se najvidljivija veza, pupčana vrpca, prekida po rođenju. Dokle god ta vrpca w » Vidi Lowen, Depression and the Body, op. cit., za potpunije The Random House Dictionary of the English Language, ne-izlaganje tog pojma. skraćeno Izdanje (New York. 1970).54 55
    • 17 funkcioniše, beba je u izvesnom smislu deo majke. Život dolazi na svet kao biće = bitisanje , ali samo Mada beba počinje da vodi potpuno nezavisnu egzis­ bitisanje nije dovoljno za osećanje zadovoljenja. Ovo tenciju posle rođenja, ona je još uvek povezana sa svo­ mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja jom majkom energetski i emocionalno. Ona reaguje na rekla: „Nije dovoljno bitisati. Ja hoću da p r i p a d a m , a majčino uzbuđenje, i majčino raspoloženje utiče na be- ne osećam da p r i p a d a m " . Širenje bitisanja u svet kroz bino. Ne sumnjam da beba oseća tu povezanost i pri­ identifikaciju i odnose čini smisao pripadanja. Bitisa­ padnost svojoj majci. Beba ima dušu i njene oči često nje čezne za t i m širenjem. Osećanje čežnje, jedno od imaju onaj duboki izraz za koji kažemo da je duševan. najznačajnijih osećanja u organizmu, odražava potrebu Rast je ekspanzija na mnogo nivoa. Uspostavljaju se i doživljavaju n o v e veze. P r v e veze su sa ostalim čla­ ZVEZDE I KOSMOS novima porodice. K a d a je jednom ta veza uspostavlje­na, postoji energetska razmena između bebe i svakeosobe u porodici, plus razmena sa porodicom kao gru­pom. Ljudi postaju deo sveta, baš kao što on postaje deo njih. K a k o se povećava svesnost i kontakt, osoba razvijasve šire krugove odnosa. Postoji svet biljaka i životinjasa kojima se takođe identifikuje. Postoji zajednica ukojoj živi, koja postaje njegova zajednica, kao što onpostaje njen deo. I tako se to nastavlja sa godinama.Ako čovek ne preseče taj red, osećaće da p r i p a d a veli­k o m prirodnom poretku na zemlji. Kao što on pripadatom poretku, tako i poredak pripada njemu. Na d r u ­gom nivou mišljenja, m a l a zajednica se proširuje dabi uključila narod i onda čitav svet. Još dalje su zvezdei univerzum. Oči starijih ljudi n e k a d a imaju odsutanizraz, kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e ­sima. Izgleda k a o da pri kraju života duša uspostavljak o n t a k t sa svojim konačnim odmorištem. Na sledećem dijagramu je kroz nekoliko koncentrič­nih krugova prikazano širenje odnosa koje osoba uspo­stavlja. Taj dijagram je sličan onome iz prethodnogdela koji ilustruje, u različitim kontekstima, nivoe raz­voja svesnosti jedne osobe. K a k o se svesnost širi, takouključuje više spoljašnjeg sveta u psihu i ličnost čo-veka. I energetski i psihički, novorođeni organizam jekao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu.U tom smislu je i duša p r i s u t n a na rođenju, ali u za­četku. Kao jedan aspekt organizma, duša prolazi krozprirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju UNIVERZUMpotpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in­dividualni kvalitet. Možemo zamisliti mogućnost da priumiranju slobodna energija organizma napušta telo dabi se stopila sa univerzalnom, kosmičkom energijom. 17 U ovom pasusu se Loven poigrava recima being — biće iliKažemo da duša napušta telo pri umiranju. bitisanje, kao i sa belong = pripadati i long = žudeti (Prim, prev.)56 57
    • organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. Kroz ih da bismo bolje izgledali, da bismo popravili slikup r i p a d a n j e duša izbegava usko ograničenje samstva, ne 0 našem zdravlju, ili razvili mišiće. Idealno telo za nasgubeći osećaj sebe ili bića koje je naš individualni ima karakteristike trkačkog konja, doteranog — s p r e m ­opstanak. nog da pobedi. Život tela je osećanje; osećanje da smo živi, v i b r a n -Život tela: bioenergetska vezba i tni, dobri, uzbuđeni, ljuti, tužni, radosni i, najzad, za­ dovoljeni. Nedostatak osećanja ili konfuzija osećanja U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego što jeste ono što dovodi ljude na terapiju. Shvatio sam dasam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. Za gimnastičari, igrači, oni koji intenzivno r a d e vežbe,mene je život tela uvek imao posebnu privlačnost — podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a -koja bi me normalno mogla voditi ka spoljašnjim nosti kao i ostali. To je takođe bio moj problem, u p r ­aktivnostima. Ali ja sam podjednako bio uključen u kos tome što sam se bavio sportom i vežbama. Krozživot uma, tako da se nisam mogao opredeliti za jednu terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svojaod te d v e s t r a n e svoje ličnosti. Osećao sam se pode- osećanja i tako obnovim nešto od života svoga tela.ljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama, 1 rajhovska i bioenergetska terapija teže ka tom cilju.nadajući se da ću naći rešenje. Ali, ostaje problem. K a k o se može održavati život tela u vibrantnom stanju posle završetka terapije? Naša Naravno, taj problem nije jedinstven samo za mene. kultura, koja negira život, ne pomaže toj potrebi. ToMnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj­ je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. On je v e ­nosti. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju načine za rovao da se osoba zadovoljava usmeravajući ^ svojuodržavanje života tela vibrantnim, uprkos konfliktnimzahtevima intelektualnog života. U zapadnoj kulturi energiju napolje. Njegova filozofija je bila izražena uj e d a n od glavnih načina za svesno mobilisanje i izazi­ izreci „Ljubav, rad i znanje su izvori života. Oni t a ­vanje tela jeste sport. Grci, koji su m e đ u p r v i m a shva­ kođe t r e b a da vladaju životom". To stanovište dopuštatili važnost života tela, stavili su ogroman naglasak na samo seksualnu aktivnost kao glavni način izražavanjasportove. života tela — put, sve u svemu, suviše uzan i ogra­ ničen. U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja­ Moje lično rešenje je bilo da redovno kod kuće ra­njem) k u l t u r e od prirode i života tela povećava se dim bioenergetske vežbe koje se koriste u terapiji. Japotreba za specijalnim aktivnostima koje će angažovati ih radim već dvanaestak godina. One su mi pomoglei pokrenuti telo. Svedoci smo danas rastućeg intereso- ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom, i davanja za sportove, uporedo sa povećanjem shvatanja održavam živahnost tela, već su produžile razvoj kojivažnosti redovnih vežbi za fizičko zdravlje. Nekoliko je terapija započela. Nalazim da su od takve koristip r o g r a m a vežbi steklo je veliku popularnost u posled- da sugerišem pacijentima da ih rade kod kuće k a onjih deset godina, na primer, vežbe Kraljevske k a n a d ­ dopunu terapije. Njihovu vrednost potvrđuju svi oniske avijacije i Aerobika, koji se zasnivaju na trčanju koji ih rade. A mi smo sada počeli da držimo redovnekao osnovnoj vežbi. Na nesreću, stav Amerikanaca pre­ časove bioenergetskih vežbi za pacijente i d r u g e kojima telu je opterećen njihovim odnosom p r e m a egu. se posvećuju životu tela. Pošto posvećivanje telu trajeRezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado­ čitav život, očekujemo da će se na sličan način osobavoljstvo i zadovoljstvo od sporta manje važni od za­ posvetiti vežbama.dovoljstva postizanja rezultata. Usmerenost na postiza­ Razočaranje u anti-životni stav zapadne k u l t u r e izaz­nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje valo je u mnogim ljudima interesovanje za istočnjačkuefekat aktivnosti na stimulisanje i oslobađanje tela. re l i g i j u , filozofiju i d r u g e discipline. Mnoge od njihSvi mi znamo igrače golfa kojima je propao dan zbog shvataju važnost nekih p r o g r a m a telesnog vežbanja kaološeg udarca. Isti nagon ega da se uspe i da se ide suštinske za duhovni razvoj. Rašireno interesovanje zaukorak sa modom utiču na naš p r o g r a m vežbi. Radimo jogu je samo j e d n a dramatična demonstracija. Ja, s a m se58 59
    • upoznao sa jogom p r e nego što sam sreo Rajha, ali se d e više uzemljen. Ta vežba se zove luk ili izvijanje i mona nije svidela m o m e zapadnjačkom u m u . Kroz rad, nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih položaja.sa Rajhom postao sam svestan neke sličnosti između, Linija na crtežu pokazuje pravilan luk ili izvijanjejoge i rajhovske terapije. U oba sistema glavni nagla­ tela Centralna tačka r a m e n a je direktno iznad cen­sak je na važnosti disanja. Razlika između te dve škole tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoromišljenja bila je u pravcu. U jogi p r a v a c je prema savršen luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u ­u n u t r a , prema duhovnom razvoju; u rajhovskoj terapiji kovima.p r e m a napolje, p r e m a kreativnosti i radosti. Svakakoje potrebno pomirenje ta dva gledišta i n a d a m se dabioenergetika može u tome pomoći. Nekoliko najistak­nutijih učitelja joge u Americi izrazilo je svoju ličnuzahvalnost za razumevanje tela koje obezbeđuje bio­energetika — razumevanje koje im je omogućilo da prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada. Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerenena telo postale p o p u l a r n e u Americi. Najpoznatije sutai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. I joga i tai džinaglašavaju značaj osećanja tela, postizanja koordina­cije i elegancije i postizanje duhovnih osećanja krozidentifikaciju sa telom. U tome se one energično su­protstavljaju p r o g r a m i m a vežbi na Zapadu koje su:usmerene ka moći i kontroli. Gde je mesto bioenergetskih vežbi u svemu tome?One predstavljaju integraciju istočnjačkih i zapadnjač­kih stavova. Kao istočne discipline, one izbegavaju moći kontrolu u korist elegancije, koordinacije i duhovno­sti tela. Ali. one takođe služe da poboljšaju ekspresiv-nost i seksualnost. Na taj način one služe t o m e daotvore unutrašnji svet tela, kao i da pomognu prošire­nju tog života u svet. Takođe, one su specijalno na­pravljene da pomognu čoveku da dođe u dodir sa ten­zijama koje inhibiraju život tela. Ali, kao istočnjačkapraksa, one će valjati tek ako postanu disciplina, a neako se rade mehanički ili kompulzivno, već sa oseća-njem zadovoljstva i osećanjem značenja. Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vežbi koje ko­ristimo u bioenergetici. N a d a m se da ću biti u mo­gućnosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. Ovdemogu dodati da one nisu formalizovane i da se moguimprovizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca it r e n u t n e situacije. Ali opisaću izvestan broj tih vežbidok b u d e m o obrađivali osnovne principe da bismo po­kazali njihovu svrhu. J e d n a od tih osnovnih vežbi jeona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogaoda b u d e m više u svojim nogama i stopalima i da bu-60
    • Kada je telo u tom položaju njegovi delovi su savr­ građanina Šangaja izvode kinesku gimnastiku Taidžin-šeno uravnotežeui. Dinamski posmatrano, luk je napet huan. Vežba potiče iz Taoističke filozofije i cilj joj jei spreman za akciju. Energetski, telo je pod naponom da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi­od glave do pete. Covek oseća svoje noge na podlozi i naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja.glavu u vazduhu i oseća se p o t p u n o povezan i in- Taj položaj koristimo da omogućimo čoveku da setegrisan. Zbog toga što je ovo energetski nabijen stre­ oseća povezano ili integrisano, da b u d e čvrsto posađensni položaj, n o g e će početi da vibriraju. na svojim n o g a m a i da drži glavu gore. Ali, takođe Crtež AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade koristimo taj položaj u dijagnostičke svrhe, j e r on od-takozvani „Taoistički luk". Tekst ispod slike k a ž e : Tri
    • mah otkriva nedostatak integracije tela i određuje pnV Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigid- rodu i smeštaj glavnih mišićnih napetosti. Odmah ću nost čitavog tela koja ne dozvoljava čoveku da svojim opisati k a k o to utiče na luk. telom napravi luk. Linija koja spaja srednju tačku Taj položaj i vežbe koristili smo u r a d u više od ramena i nogu je p r a v a linija. Uočljiva je neelastič­osamnaest godina. Zamislite moje iznenađenje kada mi nost nogu. Osoba ne može p o t p u n o da savije članke.je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika­ Tenzija u donjem delu leđa sprečava savijanje. Karlicazuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vežbe. (Fotografija je malčice uvučena.je bila objavljena 4. m a r t a 1972. godine.) Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja se p r e ­ Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. Tao više savijaju. Ovo znači slabost u mišićima leđa, štoznači put. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo­ mislim da se odnosi na osećanje nedostatka čvrstine.niju sa okolinom i univerzumom. Spoljašnja harmonija Dok su rigidno telo i ličnost previše nefleksibilni, ovazavisi od unutrašnje, što se može postići kroz „kombi­ druga ličnost i telo su previše savitljivi. U oba slučajanaciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". Bioenergetika je luk neodgovarajuće napravljen, tako da nedostajeteži ka istoj harmoniji istini sredstvima. Mnogi od na­ osećanje integracije i proticanja i nema osećanja u n u ­ših pacijenata su koristili varijacije tai dži vežbi upo- trašnje ili spoljašnje harmonije. Linija luka je savijenaredo sa bioenergetikom. na prelomnim tačkama. Donji deo leđa ne služi da po­ Kinezi, m e đ u t i m , polaze od pretpostavke da njihovi dupre telo; tu funkciju su preuzeli mišići stomaka kojiljudi nemaju velike telesne poremećaje koji bi ih spre­ su veoma zgrčeni (vidi sliku sa str. 66).čavali da pravilno rade vežbe. To se ne može pretpos­ Drugi čest poremećaj je prekid u liniji luka koji do­taviti za zapadnjake. A da li je to tačno za današnje vodi do jakog povlačenja karlice. To je suprotno p r e t ­Kineze, takođe je pod znakom pitanja. hodnom slučaju k a d a je karlica bila previše g u r n u t a unapred. Taj poremećaj je prikazan na sledećoj .°lici. U slučaju kada je karlica isturena napred kolena su ukočena. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica povuče unazad. Uočljiva je napetost u donjem delu leđa, kao i duž nogu i leđa. Ponekad, kada se telo p o s m a t r a spreda, jasna je po- deljenost delova tela. Glavni delovi tela, glava i vrat, trup i noge, prosto nisu u jednoj ravni. Glava i v r a t su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Skicirao sam taj položaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje. [ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i č n a ce- lina. Ona predstavljaju rasparčavanje integriteta lič­ nosti, što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu. Shizoidan znači podeljen. Ako postoji podeljenost u ličnosti, ona mora postojati u telu na energetskom n i ­ vou. Ličnost je svoje telo. Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz­ vani da govorimo o bioenergetici i prikažemo je grupi lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. Ja sam govorio o bliskom odnosu između tela i ličnosti. Posle predavanja su n a m tražili da prikaže­ mo našu sposobnost da postavljamo dijagnozu na os­ novu tela, ne znajući ništa o ličnosti. Bilo n a m je zar r e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz 5 65
    • Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodnodijagnosticirali. Tražio sam od svakog subjekta da za­uzme p r e t h o d n o opisan stresni položaj da bih videou kojoj meri je telo usklađeno. Posle kratkotrajnogposmatranja tela, moji saradnici i ja smo otišli u od­vojene sobe. Pozivali su nas da izađemo j e d a n po j e ­dan, tako da se nismo mogli savetovati — da bismorazmenili dijagnoze. 5« 67
    • Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla­ gala sa onom postavljenom od članova Nacionalnog III JEZIK TELAinstituta za mentalno zdravlje. U dva slučaja podelje-nost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postavitidijagnozu shizoidne ličnosti. U trećem je dominantan kvalitet bila izrazita rigidnost. J e d a n od shizoidnih sub­j e k a t a je bio osobit. Oči su mu bile različitih boja.K a d a sam to istakao bio sam iznenađen da niko odprisutnih to nije primetio. K a o i toliki drugi psiholozii psihijatri, i oni su bili naučeni da slušaju, a ne dagledaju. Bili su zainteresovani za pacijentov um i zanjegove reči, a ne za njegovo telo i ono što telo iz­ražava. Još nisu bili naučili da čitaju jezik tela. Poremećaji tela k a o što su ovi koje s a m skicirao is­tiču simptome koji navode ličnosti da traži terapiju. Suština života: suština stvariRigidna osoba neće popustiti u situaciji u kojoj trebada pokaže mekoću i nežnost. Osobi čija su leđa suviše Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. J e d a n se od­ m e k a i savitljiva nedostajaće agresija u situacijama nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi;kada je ona potrebna. Svi pacijenti osećaju da su u drugi se odnosi na verbalno izražavanje koje se odnosidisharmoniji sa sobom i svetom. Oni neće obnoviti tu na funkcionisanje tela. U ovoj glavi ću prodiskutovatiharmoniju praktikovanjem vežbe „luk", jer ne mogu o oba dela onoga što nazivamo jezik tela, počevši oduraditi vežbu k a k o treba. Ali, ovo će im pomoći da drugog. Na primer, izraz „stajati na vlastitim n o g a m a "osete tenzije u svojim telima koja im otežavaju izvo­ je jezik tela. On, n a r a v n o , znači biti nezavisan i p r o ­đenje vežbe. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge izlazi iz našeg životnog iskustva. Kada smo bili bebebioenergetske vežbe od kojih će n e k e biti opisane u zavisili smo od drugih, oni su n a s nosali i pomagalin a r e d n i m glavama ove knjige. K a d a kažem da je oso­ nam. K a k o smo odrasli, tako smo naučili da stojimo naba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har­ sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. Mnogamoniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam, niti takva iskustva su deo našeg svakodnevnog jezika. Mo­i m a m rezervi, j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p ­ žemo za nekoga da kažemo da ima „ukočen v r a t " un i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju smislu da je tvrdoglav, ili da mu se „tresu r u k e " sada to uradi k a k o treba. To nije stvar vežbe, jer se značenjem da je škrt i da nerado daje, ili da ima „za-taj položaj ne može naučiti. To nije statičan položaj. čepljena usta", da označimo onoga ko malo govori. Go­Od čoveka se traži da diše duboko i p u n o dok je u vorimo da neko nosi „breme na plećima", n e k o „paralom položaju. Covek treba da b u d e sposoban da odr­ nosom n e b o " držeći glavu uzdignuto, ili da stoji „čvrstoži funkcionisanje i integritet tela pod stresom. Redov­ na zemlji", čime označavamo naše psihološke stavove.no vežbanje pomaže u velikoj meri. To čoveku pomaže Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezikda b u d e u dodiru sa svojim telom, da oseti poremećaje ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama — t j .i napetosti i da razume njihovo značenje. To mu takođe osnova svih jezika, je telesni jezik. Verujem da je topomaže da zadrži osećanje harmonije sa univerzumom valjan predlog pošto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e -kada ga je jednom stekao. U tehnološkoj kulturi evo na iskustva,, što je, u stvari, reakcija na situacije ilinije mali izazov. događaje. U svetu, međutim, gde ima drugih relevantnih referentnih okvira jezik će usvojiti izraze iz tih sistema. Na primer, izraz „juri četvrtom brzinom" proizašao je iz našeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za °ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. Drugi p r i m e r je izraz „glava mu se isparava", što se odnosi na operacije68 69
    • p a r n i h mašina. Takvi izrazi se mogu nazvati „jezik u čiju ljubav verujemo. U ovim p r i m e r i m a srce se k o ­mašina". Ne znam koliko toga je postalo deo našeg risti uglavnom kao simbol. Ali, srce se ne povezuje sa­načina govora i mišljenja. Možemo pretpostaviti da će mo sa osećanjima; u našem jeziku ono je organ oseća­sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a š e rečnike mnoge nove nja. Kada kažemo „skupilo mi se srce*, saopštavamoizraze koji su daleko od jezika tela. Sve mašine su na proprioceptivne senzacije koje druga osoba može daneki način p r o d u ž e t a k ljudskog tela i funkcionišu na oseti u sebi, što označava ekstrem anksioznosti i raz­principima koji operišu u telu. To se lako vidi u pros­ očaranja. Srce se takođe širi sa radošću i to u b u k v a l ­tim o r u đ i m a kao što su vile, koje predstavljaju produ­ nom smislu, ne samo figurativno. Ako je to slučaj, da ližetak r u k e i prstiju, lopata, koja je produžetak ruke izraz „imati slomljeno srce" označava stvarnu, fizičkusa skupljenim prstima, čekić kao produžetak pesnice. traumu? Ja verujem u to, ali takođe verujem da slom­Cak i komplikovanije mašine imaju taj odnos prema ljeno srce može da se zaleči. Reč „slomiti" ne značitelu; teleskop je produžetak očiju, kompjuter, pak, nužno „slomiti na dva ili više delova". To može zna­mozga. Međutim, često g u b i m o iz vida tu činjenicu i čiti prekid, u smislu veze između srca i periferije tela.više pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da Osećanje ljubavi ne protiče više slobodno od srca p r e ­operiše po principima mašine, nego obrnuto. Identi- ma svetu.fikujemo sebe sa mašinom, koja je u svom ograniče­nom funkcionisanju moćniji i n s t r u m e n t od tela. Na Bioenergetika se interesuje za to k a k o čovek vladakraju, vidimo telo kao mašinu i tada g u b i m o kontakt osećanjem ljubavi. Da li je njegovo srce zatvorena, ilisa vitalnim i suptilnim aspektima tela. otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu, ili zatvoreno u sebe? Njegov stav se može odrediti na osnovu izraza tela, Bioenergetika ne gleda na telo kao na mašinu, čak ali da bi se to učinilo mora se razumeti jezik tela.ni kao najkomplikovaniju i najlepšu ikad stvorenu ma­ Srce je zatvoreno u koštanom kavezu, g r u d n o m k o ­šinu. Tačno je da se neki aspekti telesnog funkcioni- šu, ali taj kavez može biti čvrst ili mek, n e p o k r e t a nsanja mogu porediti sa m a š i n o m ; na srce se, na primer, ili osetljiv. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem,može gledati kao na p u m p u . Izolovano iz tela, srce je što se vidi po čvrstim mišićima i g r u d n o m košu kojip u m p a ili, recimo drugačije, kada srce ne bi bilo uk­ se ne p r e p u š t a pod blagim pritiskom. Pokretljivost grudiljučeno u celokupan život tela, ono bi bilo samo pum­ se može videti pri disanju. Kod velikog broja ljudipa. Ali, ono je u velikoj meri uključeno i to je ono grudni koš se pri disanju ne pokreće. Kod njih su po­što ga čini srcem a ne p u m p o m . Razlika između ma­ kreti disanja pretežno dijafragmatski, ali sa slabim a b -šine i srca jeste da mašina ima ograničenu funkciju. dominalnim učešćem. Grudi su n a d u v a n e i održavajuP u m p a p u m p a , ništa više. Srce takođe pumpa, i u toj se u položaju udisanja. Kod nekih ljudi s t e r n u m for­ograničenoj operaciji funkcioniše kao mašina. Ali. srce mira ispupčenje, kao da drži ljude podalje od srca.je takođe integralni deo tela i u tom aspektu svog funk- Izbacivanje g r u d n o g koša je vrsta prkosa. Ako to n a -cionisanja radi nešto više nego što je p u m p a n j e krvi. merno radite, osetićete da kaže „neću te pustiti daOno služi i doprinosi životu tela. Jezik tela prepoznaje mi priđeš".tu razliku i to je ono zbog čega je to tako značajno.• Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlokoliko su ljudima važni nemehanički aspekti srca. Na- i usta. To je detetu prvi kanal, k a d a ono poseže svo­vešću samo n e k e od njih. U izrazu „ući u srce proble­ jini u s n a m a i ustima za majčinom dojkom. Međutim,m a " mi izjednačavamo srce sa pojmom suštine. Srce ta­ dete ne poseže samo u s n a m a i ustima, ono poseže ikođe označava c e n t a r ili jezgro, kao što se vidi iz izraza svojim srcem. U poljupcu je zadržana svest o tom p o ­»pogodio si me u srce", što pretpostavljamo da ozna­ kretu kao izrazu ljubavi. Ali, poljubac može biti gestčava najdublji, najcentralniji deo ličnosti. ljubavi ili izražavanje ljubavi; razlika je da li je u Svako zna da povezujemo osećanje ljubavi sa srcem. to uključeno srce ili nije, što zavisi od toga da li je„Pokloniti srce" znači zaljubiti se, „otvoriti srce neko­ kanal za komunikaciju između srca i usta otvoren ilim e " znači saopštiti nešto značajno bez prikrivanja osobi zatvoren. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspeš-70 71
    • no blokirati svako prolaženje osećanja. U t a k v i m slu­ padaju detetu. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla, čajevima srce je relativno izolovano, zatvoreno. ali je gornja polovina mala, uzana, k a o u deteta. U Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i svim takvim slučajevima osećanja jednog dela nisu dlanove, k a d a se pruže da dodirnu. U tom slučaju slika integrisana sa osećanjima drugog. Ponekad gornja po­ ljubavi je nežan, t a n a n , milujući dodir majčine ruke. lovina tela ima čvrst, rigidan i agresivan kvalitet, dok isto tako, ako je akcija izraz ljubavi, osećanje mora donja polovina izgleda meka, pasivna i mazohistička. da p o đ e od srca i da protiče kroz r u k e . R u k e koje Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu, prirod­ istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. Do­ ni pokreti disanja ne protiču slobodno kroz telo. D i ­d i r takvih r u k u ima svojstvo da leći. Napetost u rame­ sanje je ili g r u d n o , sa malim učešćem stomaka, ilinima ili zgrčenost mišića r u k u mogu sprečiti protica­ dijafragmatsko, sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o ­nje osećanja kroz r u k e . Napetost u r a m e n i m a se javlja ša. Ako se kaže čoveku da savije leđa k a o u tai džikada se n e k o plaši da posegne za nečim ili da doživi luku opisanom ranije, linija tela ne formira pravi luk.neuspeh. Napetost malih mišića r u k e je rezultat po­ Karlica je ili isturena napred ili povučena unazad, tetisnutih impulsa da se uhvati ili ščepa, da se grebe stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. Nedostatakili udavi. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reu- jedinstva označava da glava, srce i genitalni organimatski artritis. U n e k i m slučajevima sam našao da nisu integrisani.praktikovanje vežbe opisane u prvoj glavi, gde se ruke Hronična mišićna napetost koja sprečava slobodnosnažno upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji, pomaže proticanje uzbuđenja i osećanja, nalazi se često u p r e -n e k i m ljudima da prevaziđu n a p a d e reumatičnog art­ delu dijafragme, u mišićima koji okružuju karlicu iritisa u rukama. u gornjem delu nogu. Oslobađajući ih kroz fizički i Treći kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka psihološki pristup, ljudi počinju da osećaju da su „po­ donjem delu tela, kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or­ vezani". To je njihova reč. Glava, srce i genitalni or­gana. Seks je akt ljubavi, ah da li će to biti samo gest gani ili mišljenje, osećanja i seks nisu više odvojeniili izražavanje iskrenih osećanja, opet zavisi od toga da delovi ili odvojene funkcije. Seks postaje svi više i višeli je u to uključeno srce. K a d a je osećanje ljubavi pre­ izraz ljubavi uporedo sa većim zadovoljstvom. Bez izu­ ma p a r t n e r u snažno, seksualni doživljaj ima jačinu zetka se prekida svako promiskuitetno ponašanje kojei dostiže nivo uzbuđenja koji klimaks ili orgazam čini je prethodno postojalo. Kod žena srce ima d i r e k t n u iekstatičnim događajem. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o 17a da je neposrednu vezu sa dojkama, koje reaguju erotski ip o t p u n i zadovoljavajući orgazam moguć samo kada glandularno na impulse koji pritiču iz srca. U seksual­se čovek p o t p u n o preda. U t a k v o m slučaju se stvarno nom uzbuđenju bradavice postaju zasićene krvlju i is-oseća lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli­ pupčene; pri dojenju žlezde izlučuju mleko. P r e m a t o ­maksa. Ali, taj kanal može takođe biti presečen ili zat­ me, normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijihvoren u različitim stepenima tenzija u donjem delu izraza majčinske ljubavi. Uzgred budi rečeno, teško jetela. zamisliti da majčino mleko neće odgovarati detetu. De- te je začeto i razvijeno u istom polju iz koga se i Seks bez osećanja je k a o obrok pojeden bez apetita. mleko stvara. Međutim, pacijenti saopštavaju da su do­Naravno, većina ljudi nešto oseća; pitanje je koliko življavali majčino mleko k a o kiselo. M a d a ja uzimamoseća i koliko je komunikacioni kanal otvoren. Jedan takvu tvrdnju za ozbiljno, ipak ne verujem da je m l e ­od najčešćih poremećaja kod ljudi je nepovezanost gor­ ko samo po sebi bilo loše. Verovatnije je da^je majka njeg dela tela sa donjim delom. Ponekad dve polovine bila ogorčena i ozlojeđena što je dete suviše optere­ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. Kod nekih ćuje — ozlojeđenost koju je dete osetilo i na to r e a -ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar­ govalo. Dojenje, k a o i seks. jeste više od fiziološke reak­i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno, kao da pri- cije. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o ­ đe p r e d m e t majčinskog raspoloženja i stava. Proticanje "a Alexander Lowen, hove and Orgasm (New York, Macmillan, osećanja od srca do dojki može da se suzi i smanji.19G5).72 73
    • Srcu sam posvetio više prostora j e r je ono glavno žavanje uključuje lice. i lice koje nosimo govori u ve-u svim terapijama. Ljudi dolaze na terapiju sa raz­ lekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se osećamo. Pos­ličitim žalbama: depresija, anksioznost, osećanje ne- toje nasmejana lica. depresivna lica, lica koja zrače,adekvatnosti, osećanje promašenosti itd. Ali, iza svake tužna lica itd. Na nesreću, mnogi ljudi nisu svesni iz­od tih žalbi leži n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ži­ raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim štavotom. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i oni jesu i šta osećaju.ljudskim potencijalima, ali takvi izrazi su bez značaja Ta r a z m a t r a n j a n a m dopuštaju da procenimo egoukoliko se čovek ne upita — potencijal za šta? Ukoliko jedne osobe na osnovu njenog lica. Lice shizoidne osobečovek želi da živi p u n i j e i bogatije, to može postići izgleda kao maska, što je j e d a n od dijagnostičkih zna­samo ako otvori svoje srce životu i ljubavi. Bez lju­ kova tog stanja, pokazatelj niskog nivoa njegovog ega.bavi — prema sebi samom, p r e m a svojim bližnjima, Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a , licep r e m a prirodi i u n i v e r z u m u — osoba je hladna, ne^ mu postaje ekspresivnije. Veliko, puno lice označavadodirljiva i n e h u m a n a . Od našeg srca protiče toplina jak ego (to je jezik tela), ali se može ponekad videtiujedinjujući nas sa svetom u k o m e živimo. Ta toplina velika glava i lice na malom telu i obratno, veliko teloje osećanje ljubavi. Cilj svih terapija je da pomognu sa malom glavom i licem. U tim slučajevima se možečoveku da poveća svoje kapacitete da daje i p r i m a lju­ pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani.b a v — da proširuje svoje srce, a ne samo znanja. Drugo interesantno zapažanje odnosi se na t e n d e n ­ ciju mnogih dečaka i devojčica da skrivaju svoja lica iza kose. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da seInterakcija sa životom suoče sa svetom. To se takođe može protumačiti kao neprihvatanje tokova n a š e k u l t u r e koja procenjuje Kako se krećemo od srca p r e m a periferiji tela, tako pojavnu stranu. Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred­ ćemo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre­ rasude u svojim ličnostima; prestiž, status, pokazivanje dinom. Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz pro- i materijalni znaci prestiža su im odvratni. Možemoprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. Ta iz­ razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljaš- ražavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro­ nju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred­ učava ljudsku ličnost ne može da ih ignoriše. nuje, često po cenu u n u t r a š n j i h vrednosti i istine. T r e b a da počnemo od lica, jer je to deo tela koji Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. Obrve,se otvoreno prikazuje svetu. To je takođe prvi deo koji oči, obrazi., usta i b r a d a koriste se da označe različiteispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. Kao što reč kvalitete ili crte. Pogledajmo neke izraze u kojima ^se „srce" znači centar ili jezgro, tako i reč „lice" ima pro­ pominju ovi anatomski delovi. Izdignute obrve označa­šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje vaju uglađenu i intelektualnu osobu. Nasuprot tome,objekata ili situacija. T a k o govorimo o licu zgrade ili spuštene obrve označavaju grubijana. Osoba spušta -zemlje. U izreci „to su stari problemi sa novim licem obrve a k o delu je potišteno zbog toga što je nečijegovorimo o p r o m e n a m a u spoljašnjoj pojavi situacije, zapovedničke reči i izgled zastrašuju. Njene obrve sebez odgovarajućih p r o m e n a u suštini. zaista spuste. K a d a je neko drzak i neuviđavan kažemo 18 Reč „lice" se takođe koristi da označi „imidž" jed­ da ima mnogo o b r a z a . Njeni obrazi se stvarno ističune^ osobe, što je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu, kada postanu obliveni krvlju i osećanjem.pošto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan Funkcija viđenja je toliko važna svesti da se glagolza „imidž" koji osoba stvara. „Izgubiti lice" znači do- »videti" izjednačava sa glagolom razumeti. „Daleko-živeti povredu ega; mnogi ljudi stoga nastoje da „odr­ vida osoba" ne samo da vidi dalje već misli unapred.žavaju lice". A k o neko „skriva lice", to označava ose­ Blistave oči su znak i simbol veselosti. Kao ekspre-ćanje stida u k o m e se ego oseća ponižen. Osoba saj a k i m egom se „suočava licem u lice" sa situacijom, 18 Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna,dok slabija osoba može izbegavati da se „suoči". Izra­ l i- da nema obraza. (Prim, prev.) 75
    • sivni organ, oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. Tako Veza dodirivanja i znanja predstavlja važno pitanjemnogo značenja može da se prenese pogledom da često za terapiju. D a l i n e k o može zaista poznavati druguprocenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oči. Što osobu ne dodirujući je? Ili, kako možete osetiti osobuse tiče usta, koristimo izraze kao što su jezičara, za­ ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je iz-pečaćena usta itd. Funkcija zuba je bogata metafo­ begavanjem bilo kakvog fizičkog k o n t a k t a između pa­rama. Dobro zagristi u nešto je snažniji izraz nego la­ cijenta i analitičara, verovatno iz straha da to možetiti se nečega (ili uhvatiti se ukoštac). Osoba koja visi izazvati seksualna osećanja, postavila barijeru m e đ u lju­n a d provalijom držeći se zubima, je očajna. Govori­ dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru, amo o „dobrom p a r č e t u " kada uživamo u hrani. Najzad, ne samo kroz reči. Dodirujući pacijentovo telo, t e r a p e u tizraz „glavu g o r e " znači ne klonuti d u h o m u nevolji. može osetiti mnogo štošta: mekoću ili čvrstinu m u s k u ­Spuštanje b r a d e je početni pokret prepuštanja jecanju. lature; vlažnost kože; živost tkiva. Kroz dodir on možeTo je lako uočljivo kod beba, čija se brada opusti i staviti do znanja pacijentu da ga on oseća i prihvatapočne da p o d r h t a v a neposredno p r e nego što beba poč­ kao telesno biće i da je dodirivanje prirodan način dane da plače. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop­ se bude u k o n t a k t u .hodno tražiti od pacijenta da opusti bradu, da bi mu Pacijentu fizički dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znakse omogućilo da zaplače. da terapeut brine o njemu. To je povezano sa prošlošću Ljudski glas je čovekovo najekspresivnije sredstvo. kada je majka dodirivala i nosila dete, pokazujući naPol J. Mozes (Paul J. Moses) u knjizi Glas neuroze opi­ taj način svoju nežnu ljubav. Mnogi ljudi u našoj k u l ­suje zvučne elemente u glasu i pokazuje njihov odnos turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta,, što vučesa ličnošću. U narednoj glavi ću diskutovati o pojmo­ korene iz detinjstva. Kao rezultat tog nedostatka, onivima koji su u osnovi čovekove sposobnosti da čita žele da ih d r u g i dodiruju i drže, ali se plaše da toličnost na osnovu glasa. Jezik tela priznaje važnost gla­ traže. Oni osećaju da je fizički k o n t a k t tabu, j e r je usa. A k o osoba „nema pravo glasa" u nekoj situaciji, njihovom u m u i telu to suviše blisko povezano sa sek­znači da se i ne računa. Ona „nema šta da kaže". „Iz­ sualnošću. Pošto tabui te vrste otežavaju ljudima da 19gubiti d o b a r glas" može značiti i izgubiti ugled. budu u dodiru sa d r u g i m a , terapeutski je značajno ukloniti te tabue. Dužnost je terapeuta, p r e m a tome, Funkcija ramena, r u k u i dlanova učestvuje u jeziku da pokaže da se on s a m ne plaši da dodirne pacijentatela. Covek „nosi odgovornost na svojim plećima". „Lak­ niti da pacijent dodirne njega.ta se" k a d a krči sebi p u t ne birajući sredstva, a zasu­kati r u k a v e označava spremnost za borbu. A k o čovek Ali, ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta, postavlja„dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. Učešće ne­ se pitanje kvaliteta dodira. Može se dodirnuti osoba,koga u nekoj aferi k a r a k t e r i š e m o kao „njegove ruke posebno ako je suprotnog pola, na t a k a v način da jesu u m e š a n e u to". dodir seksualan, a fizički k o n t a k t erotičan. T a k a v do­ Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. Sadrži više dir potvrđuje pacijentovu najdublju anksioznost o fi­taktilnih telašaca nego bilo koji drugi deo tela. Dodiri­ zičkom k o n t a k t u i još više pojačava tabu, bez obziravanje je, p r e m a tome, prvenstveno funkcija kontakta na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. To nije urukom, ali to nije m e h a n i č k a operacija. Dodirivanje redu. Bilo koje seksualno uključivanje t e r a p e u t a jeje osećanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. Tako je izraz jzdaja poverenja u terapijski odnos, što pacijenta izlaže„Dirnulo me je to što si r e k a o " samo drugi način da istoj t r a u m i koju je doživeo u odnosu roditelj — dete.se k a ž e „izazvao si osećanja u m e n i " — lepši način Ako se izdaja prihvati kao nešto normalno, to vodida se to kaže, pošto podrazumeva ideju bliskosti. „Biti seksualnom ponašanju iza koga se krije nesposobnostu dodiru sa nečim" znači biti svestan. Taj izraz ozna­ da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir.čava blisku vezu između dodirivanja i znanja. Bebeuče osobine objekata trpajući ih u usta, gde je ukus " Montagu, Touching op. cit. Važnost dodirivanja je potpunijevažan senzorni modalitet. Deca uče kroz dodirivanje. V o ž e n a u ovoj studiji Montagua.76 77
    • Terapeute-v dodir treba da b u d e topao, prijateljski od riba i ptica, mi se osećamo kod kuće kada smo na pouzdan i bez ličnog interesa, da bi izgradio povereJ tena firma. I za razliku od drugih sisara, stojimo i k r e ­ nje kroz dodirivanje. Ali, pošto je t e r a p e u t takođe ćemo se na dve noge. Taj položaj n a m oslobađa r u k e . ljudsko biće, njegova lična osećanja se mogu povre­ premeštajući funkciju nošenja težine na kičmeni stub m e n o isprečiti. K a d a se to desi, on ne treba da dodi­ i noge. P r o m e n a ka u s p r a v n o m položaju vrši pritisak ruje pacijenta. P r e m a tome, t e r a p e u t treba da poznaje na mišiće leđa koji su smešteni u lumbosakralnom sebe, da bude u dodiru sa sobom p r e nego što može da predelu. U narednoj glavi ću govoriti o prirodi tog b u d e u dodiru sa pacijentom. Proći kroz sopstvenu pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi­ delu leđa. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija ma. Očekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira donjih ekstremiteta prema ličnosti, k a k o se o n e odra­ da prepozna razliku između senzualnog dodira, dodira žavaju na naš jezik tela. podrške, čvrstog i grubog, i između mehaničkog i ose­ ća j nog dodirivanja. Možemo, na primer, opisati osobu kao „dobro sto­ jeću" ili onu koja „nije dobro stojeća". Ova druga se Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta, i ne računa k a o osoba. Takođe možemo pitati „kako pošto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono što stojiš?" u vezi nečega. Vaš stav će odrediti vaš polo­uzrokuje osećanje izolacije. Da bih prevazišao taj tabu, žaj. Neko „stoji iza" predloga, ili je protiv njega. Akoja često tražim od pacijenta da mi dodirne lice dok neko ne „zauzme stav" on „stoji po strani". Ako imaleži na krevetu. To r a d i m tek pošto sam pokrenuo neke stav, on „čvrsto stoji na zemlji". Pojam snage je uod pacijentovih strahova. Nadvijen nad njim, ja sam u izdržljivosti (opstajanju). To je očigledno u izrekamapoložaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete. kao što je „ostati u s p r a v n o " protiv napada, destrukcijeTo kolebanje, probni pokreti, anksioznost koju taj pos­ ili raspadanja ili „izdržati kritiku".tupak izaziva, isprva su me iznenadili. Mnogi pacijentisu dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju, kao da su Suprotno od „stajanja" nije glagol sedeti, što je raz­uplašeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . Neki ličita vrsta akcije, već skljokati se, pokunjiti ili bitisu kazali da su se plašili da ću ih o d g u r n u t i ; drugi „nepostojan". „Nepostojana" osoba n e m a stav, skljo-da su osećali da n e m a j u prava da me dodiruju. Bez kana osoba ne može da stoji, a pokunjena se uzdržavapodsticanja da to u r a d e , malo je njih privuklo moje da stane. Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo;lice svome, m a d a je to bilo ono što su, u stvari, želeli međutim, kada se primenjuju na ličnost, imaju b u k ­da urade. U svim slučajevima taj postupak je vodio valno značenje. Ima ljudi čije telo izražava pokunje-do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stići samo nost, drugi izražavaju skljokanost ili u izvesnom ste­recima. penu pokazuju skrhanost. Neki ljudi su nesposobni da U nekim slučajevima pacijentov dodir je imao ispi­ stoje bez premeštanja težine sa jedne noge na drugu.tivački kvalitet. Osoba će dozvoliti svojim prstima da Kada takvi stavovi opisuju tipičan položaj tela, oniispituju moje lice kao što beba ispituje crte lica ro-i opisuju i osobu.ditclja. Ponekad će pacijent odgurnuti moje lice, uz­ Kako se osoba snalazi u životu — t j . k a k a v je njenvraćajući na taj način ono odbacivanje koje je jednom osnovni stav kao ljudskog bića — dramatično se ot­sam doživeo. Ali, ako se pacijent prepusti svojoj čež­ kriva kroz njeno telo. Uzmimo kao čest p r i m e r , t e n ­nji za fizičkim kontaktom, on će me privući sebi, čvrsto denciju ljudi da stoje sa ukočenim kolenima. Rezultatme držati i dodirivati moje telo r u k a m a . Pošto vidi da tog položaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonacja osećam njegovu čežnju, on to oseća kao prihvatanje. Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). To nijeS t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omogućava mu da stupi Prirodan položaj i pokazuje da je toj osobi potrebanu k o n t a k t sa sobom, što i jeste cilj terapeutskog rada. dodatni oslonac. Taj položaj n a m govori da kod te Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­ osobe postoji izvesna nesigurnost (inače, otkud potrebalogom na kojoj stoji. Svaki položaj koji zauzimamo, za dodatnim osloncem?), bilo da je osećanje nesigurnostisvaki korak koji n a p r a v i m o sadrži taj odnos. Za razliku svesno ili nesvesno. Ako tražimo od osobe da stane sa78 79
    • malo savijenim kolenima, to će izazvati vibracije u ljene su sa velikim širokim stopalima. Drugi razlog zanogama, što izaziva, osećanje „neće me noge držati". povezivanje ženskih stopala je bio vezivanje žena za Da bi neko imao d o b a r položaj tela, m o r a biti uzem- kuću, oduzimanje nezavisnosti. Pošto je ta p r a k s a bilaljen. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi­ ograničena na jednu klasu, mora se posmatrati kao od­r a n i m lukom stopala, ali ne sklj okanim. Ono što obič­ raz kulturalnog i društvenog stanovišta Kineza. P r o u ­no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je spuštenost lukova, čija čavanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra­je posledica p r e m e š t a n j e težine p r e m a u n u t r a š n j e m de­ žavanje tela naziva se kinezika. U bioenergetici se p r o ­lu stopala. Visok luk je, s d r u g e strane, znak zgree- učava efekat k u l t u r e na samo telo.nosti mišića stopala. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto­ Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizupala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu držali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesoradobro posađena. Interesantno je primetiti da je visok anatomije k a k o sa štapom u ruci pokazuje studentimaluk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja medicine m a p u ljudskog stopala. U podtekstu kaže:osobina. Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci „Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da buduranije nazivani dustabanlijama, pretpostavljam zato što psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono štosu im tabani r a v n i od „udaranja nogama", k a o št<| ću sada ispričati". Možda bi ono što bi on rekao ojoš uvek kažemo. „Dustabanlija" je uvredljiv izraz i stopalu bilo nevažno za psihijatriju. Mi u bioenergeticioznačava niži položaj na društvenoj skali. verujemo da stopala jedne osobe k a ž u onoliko o lič­ nosti koliko i njena, glava. P r e nego> što postavim K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula dijagnozu ličnosti ja volim da vidim kako osoba stoji.o mojim r a v n i m t a b a n i m a . Žestoko se opirala da obu­ Da bih to video, ja gledam u njena stopala.v a m sportske patike, j e r se bojala da će one povećatitendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . Ja sam strašno želeo Uravnotežena osoba održava dobro ravnotežu na n o ­sportske patike, jer su bile idealne za trčanje i šutira­ gama, težina je r a v n o m e r n o raspoređena između petenje lopte. Sva druga deca su obuvala patike, tako da i prednjeg dela stopala. K a d a je sva težina na petama,sam se žestoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa­ što se dešava k a d a neko stoji ukočenih kolena, lakotike. Moja majka je insistirala da nosim uloške, što je se gubi ravnoteža, Slabo g u r k a n j e grudi može ga obo­za mene bilo mučenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se riti unazad, posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot­oslobodim te bede. To je bilo stvarno mučenje, jer sam stavi. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naših g r u p ­kroz čitavo detinjstvo patio od žuljeva zbog tesnih, nih terapija. Za t a k v u osobu se može reći da je „slabtvrdih cipela. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e , ma­ protivnik". Taj stav je pasivan. Premeštanje težine nada n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo­ prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p -ljio moju majku. U stvari, moji t a b a n i nisu bili do­ red i predstavlja agresivan stav. Pošto ravnoteža nijevoljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na statičan fenomen, biti u ravnoteži zahteva stalno pri-sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa lagođavanje položaja i čini neophodnim svesnost o sto­podlogom, čineći ih ravnijim. S i g u r a n sam da k a o re- palima.zultat tog rada od t a d a n e m a m žuljeve, otoke i dru­ Izreka da „osoba stoji na zemlji sa obe noge" možege tegobe sa nogama. biti shvaćena bukvalno samo u smislu da postoji ose- Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u š t v e n o m položaju ćaj kontakta između stopala i podloge. T a k a v se k o n ­je ilustrovan kroz stari kineski običaj da povezivanjem takt pojavljuje kada uzbuđenje ili energija t e k u krozstopala malih devojčica sprečavaju rast stopala koja noge, stvarajući v i b r a n t n u napetost sličnu onoj opisa­ostaju mala i relativno nekorisna. Dva razloga su pos­ noj u vezi ruku, k a d a se pažnja ili energija u s m e r etojala za to. Mala stopala su bila znak višeg društvenog na njih. Tada je čovek svestan stopala i može na nji-r a n g a ; sve otmene žene u Kini imale su mala stopala. nia da se uravnoteži.To znači da one nisu m o r a l e da r a d e teške poslove ili Cesto se o m o d e r n o m čoveku govori kao o o t u đ e ­da hodaju daleko, već su bile nošene u palankinu. Se­ nom ili izolovanom. Rede čujemo da je neko išču­ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav­ pan iz korena ili da n e m a korena. Džejms Mičener 680 81
    • (James Michener) je okarakterisao deo današnje mla­ jućeg kontakta sa telom svojih majki. Bez sumnje, nji­deži kao skitnice. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet hove majke same nisu bile utemeljene osobe. Majkaza sociološka istraživanja. Ali, to je takođe bioener- koja je sama iščupana iz korena ne može obezbeditigetski fenomen; nedostatak osećanja da se ima koren detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebimora da proizlazi iz nekih poremećaja u telesnom funk- potrebna. Ako previdimo te bioenergetske činjenicecionisanju. Taj poremećaj je u nogama, koje su naše nećemo biti u mogućnosti da sprečimo katastrofalanpokretno korenje. Baš kao korenje drveća, naše noge efekat visoko mehanizovane i tehnološke k u l t u r e nai stopala su u energetskom međuodnosu sa podlogom. ljudski život.Kada čovek hoda bosonog po vlažnoj travi ili vrućempesku može osetiti da mu noge postaju energetski na­bijene i žive. Isti efekat se može postići od bioenerget- Telesni znaci i izražavanjeskih, telesno doživljajnih vežbi. J e d n a vežba koju koris­tim za taj cilj jeste da kažem osobi da se savije unap-red i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu. Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. DanasNoge su oko 30 cm razdvojene, prsti blago okrenuti za to postoji prilično interesovanje, jer je shvaćeno daprema u n u t r a . Počinjući sa savijenim kolenima, osoba telesno izražavanje nudi ogroman broj informacija. Tonih ispravlja sve dok ne oseti napetost u mišićima lis­ glasa ili telesni izgled često imaju veći uticaj nego rečitova sa zadnje s t r a n e nogu. Noge, m e đ u t i m , ne treba koje osoba izgovara. K a d a sam bio mlad deca su p e -nikada da budu potpuno opružene. Položaj se drži oko vala refren „Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o ­jedan minut, ili više, dok osoba diše lako i duboko. sti, ali n a d i m a k me ne može povrediti", refren koji suge-Ako osećanja protiču kroz noge, one će početi da vib- riše da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Ali miriraju. Stopala mogu početi da peckaju. Pacijent koji takođe kažemo „pogled koji ubija". Ako majka u p u ­radi tu vežbu nekad saopštava da se oseća kao da ćuje detetu ubilački pogled, ono to ne može lako iz­pušta korenje dok se to dešava; nekad čak oseća kao baciti iz glave. Deca su mnogo svesnija jezika telada mu se noge produžavaju i ulaze u podlogu. nego odrasli koji su tokom dugog školovanja naučili da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­ Biti „ukorenjen" ili „uzemljen", imati „stav" ili ražavanje.„stajati za" važne su ljudske vrednosti i verujemo dasu danas retki kvaliteti. Automobili su nas potpuno lišili Svaki inteligentan proučavalac ljudskog ponašanjakorišćenja nogu i stopala. A avionski prevoz nas je pot­ zna da reči mogu da se koriste da saopšte laž. Cestopuno odvojio od podloge. Međutim, njihovo osnovno nema načina da se na osnovu samih reči sazna dadelovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno li je informacija tačna ili lažna. To naročito važi zanego direktno. Kulturalni uticaj koji nas se najviše tiče lične stavove. Na primer, kada pacijent kaže „Dobrojeste promena u odnosu između majke i deteta, pro- se osećam", ili „Moj seksualni život je odličan; n e m amena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a među Problema sa tim", na osnovu reči se ne zna da li sunjima. Donekle sam tu pojavu izložio u svojoj posled- stavovi tačni ili ne. Mi često govorimo ono što želimo 20njoj knjizi . Majka je detetova prva zemlja, ili da da ljudi veruju o n a m a . Nasuprot tome, jezik tela nekažem drugačije, dete je uzemljeno kroz majčino telo. može da se koristi za o b m a n u ako posmatrač zna ka­Zemlja i podloga su simbolično identični sa majkom ko da ga koristi. A k o se moj pacijent zaista oseća dobrokoja je predstavnik zemlje i kuće. Zanimljivo je pri- to će se odražavati na njegovo celokupno stanje. Oče­metiti da se u engleskom jeziku „ukorenjavanje" ko­ kivao bih da mu lice blista, da mu oči sjaje, da muristi da se upišu detetovi instinktivni pokreti traženja glas bude rezonantan, a pokreti živahni. U odsustvubradavice. Moji pacijenti nisu razvili osećanje da su tih telesnih znakova, ja bih sumnjao u njegovu t v r d - nuzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava- J u . Slična r a z m a t r a n j a važe i za seksualni život. K a d a telo jedne osobe svojom mišićnom napetošću pokazuje da ona drži osećanje u sebi — steže zadnjicu i guši Lowen, Depression and the Body, op. cit. se nemoguće je da ima „odličan" seksualni život 0>82 83
    • pošto je nesposobna da se prepusti snažnom seksual­ Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio­nom uzbuđenju. nalcima često sam suočen sa zahtevima za statistikom Telo ne laže. Čak i k a d a osoba pokušava da izveš- grafikonima, sigurnim činjenicama. Razumem želju zatačenim položajem prikrije prava osećanja, njeno telo takvim informacijama, ali to ne t r e b a da utiče na toprotivreči položaju stanjem napetosti koje se t a d a stva­ da kao beznačajne odbacimo p o d a t k e koje n a m šaljura. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. Zbog toga se čula. Biološki smo snabdeveni receptorima za daljinudetektori laži mogu uspešno koristiti za razlikovanje is­ — očima, ušima, nosom — što n a m omogućava da pro-tine od laži. Izgovaranje laži s t v a r a stanje telesne ten­ cenimo situaciju p r e nego što lupimo glavom. Ako nezije koje se odražava na krvni pritisak, otkucaje pulsa verujemo svojim čulima, podrivamo svoju sposobnosti električnu aktivnost kože. Novija t e h n i k a za utvrđi­ da osetimo i razumemo. Osećajući drugu osobu čulima,vanje te razlike je analiza glasa. T o n i rezonantnost možemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovuodražavaju svako osećanje koje čovek ima. Stoga je onoga što ona govori o svom životu. Možemo je ondalogično da se u procesu otkrivanja laži može koristiti razumeti kao ljudsko biće, što je prvi uslov da joj se glas. pomogne. Poznato n a m je da rukopis jedne osobe može da se Osećati drugu osobu je proces uživljavanja. Uživ-koristi za u t v r đ i v a n j e crta te ličnosti. Ima ljudi koji ljavanje je funkcija identifikacije — t j . identifikujućitvrde da mogu da čitaju k a r a k t e r na osnovu načina se sa nečijim telesnim izražavanjem, može se osetitina koji neko hoda. A k o svaki aspekt ljudskog izraža­ njegovo značenje. Čovek takođe može da oseti k a k o bivanja otkriva ko smo, onda sigurno naše čitavo telo bilo kada bi bio ta druga osoba, m a d a ne može imatimora govoriti o n a m a još potpunije i jasnije. osećanja koja ovaj drugi ima. Osećanja s v a k e osobe U stvari, mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od su privatna, subjektivna. Ona oseća šta se dešava unjihovog telesnog izražavanja. Stalno procenjujemo njenom telu; vi osećate šta se dešava u vašem telu.jedni druge, o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog, ži- Međutim, pošto su sva ljudska tela slična u osnovnomvahnost ili umrtvljenost, seksualnu privlačnost itd. Na funkcionisanju. ona mogu biti u rezonanci kada su naosnovu telesnog izražavanja, često odlučujemo da l£ istoj talasnoj dužini. K a d a se to desi, osećanja u jed­jednoj osobi možemo verovati, koje je njeno osnovno nom telu su slična osećanjima u drugom. raspoloženje i koji su njeni osnovni stavovi o životu. Praktično, to znači da ako n e k o zauzme telesni stavMladi ljudi danas govore o „vajbovima" n e k e osobe, druge osobe, može osetiti značenje i imati osećanje togili vibracijama, k a o d o b r i m ili lošim, zavisno od toga telesnog izraza. Pretpostavimo da vidite osobu čiji je k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača. Na­ grudni koš isturen, r a m e n a podignuta, obrve izvijene ročito u psihijatriji, subjektivni utisak koji neko stiče i da vi želite da saznate šta taj stav znači. Zauzmite o pacijentovom telesnom izražavanju je najvažniji po­ taj položaj. U d a h n i t e vazduh, dignite r a m e n a i obrve. datak koji se može imati za rad i skoro svi terapeuti Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. odmah ćete p r i - neprestano koriste tu informaciju. Međutim, ima ne- rnetiti da ste usvojili izraz straha. Možete se osećati voljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte, da se ta| uplašeno, ali ne morate, što zavisi od toga da li je informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom, pošto se ne izazvan strah koji je u v a m a , ali u svakom slučaju može lako i objektivno proveravati. Mislim da je to ćete tačno prepoznati izraz. Onda će te razumeti da u suštini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa­ Jezikom tela druga osoba kaže „plašim se". žanje i čula. Deca koja imaju malo razloga da sumnja­ Druga osoba se ne mora osećati uplašeno, bez obzi­ ju u svoja čula oslanjaju se na tu informaciju vise ra na strah koji izražava. Ako ne oseća strah, znači nego odrasli. To je priča o „Carevom novom odelu • da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. To se dešava U vreme k a o što je ovo današnje, kada postoji jaka kada je j e d a n stav dugo bio održavan pa je postao tendencija da se manipuliše ljudskim mišljenjem reci­ strukturiran u telu. Hronično uzdržavanje ili napetost ma i slikama, taj izvor informacija je od ogromne gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz važnosti. sv e s t i . Oni se ne opažaju i ne doživljavaju. Telesni84 85
    • stav postaje „druga p r i r o d a " te osobe, u k o m slučaju ranje tog sklopa psiholoških crta sa izvesnim fizičkimkažemo da je to deo k a r a k t e r a . Može se, najzad, pre­ stavom. K a d a je ta korelacija jednom utvrđena, stalnopoznati po toj pozi, m a d a na prvi pogled može iz­ se proverava posmatranjima drugih pacijenata. Najzad,gledati čudno. Naši p r v i utisci o ljudima su telesne karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa određenim t e -reakcije koje težimo da zapostavimo usmeravajući se lesnim položajem. Stegnuta zadnjica povučena u n a p r e dna njihove reči i dela. označava mazohistički element u toj ličnosti. Reči i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon­ Čitanje telesnog izraza je često komplikovano zbogtrolom. Mogu se koristiti da saopšte utisak koji pro- prisustva onoga što se zove kompenzatorni telesni stav.tivreči izrazu tela. Tako osoba čije telo izražava strah Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo­može govoriti i ponašati se pokazujući hrabrost, stav hističke tendencije, k a o što je uvučena zadnjica, mogusa kojim se više identifikovala na ego-nivou, nego sa — nasuprot t o m e — usvojiti stav prkosa u gornjems t r a h o m koji izražava njegovo telo. U t o m slučaju opi­ delu tela — isturena vilica, isturen g r u d n i koš — dasujemo svestan stav kao kompenzatorni — t j . kao na­ bi pokušali da prevaziđu mazohističku potčinjenost iz­por da se prevaziđe strah koji se iza toga krije. U slu­ raženu u donjem delu tela.čajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja Izražena agresivnost takođe može služiti da prikrijestraha koji se manifestu je u telu, njeno ponašanje se pasivnost i povodijivost. Nemilosrdnost može skrivatinaziva kontrafobičnim. Telo ne laže, ali govori jezikom osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca možekoji jedino drugo telo može da razume. negirati ponižavan je. U t a k v i m slučajevima govorimo o Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno sadomazohizmu. jer kompenzirajuće ponašanje privlačisamo da bi isprva učinilo njegovo značenje jasnim. pažnju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljenoKada je značenje j e d n o m određeno, asocira se sa tim da bi ih skrilo.izrazom bilo k a d a da se vidi. T a k o znamo da stisnute Čitanje jezika tela zahteva da čovek b u d e u k o n t a k t uusne izražavaju neodobravanje, isturena vilica prkos, a sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz­širom otvorene oči strah. Međutim, da bismo se uverili ražavanje. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k ­u valjanost ovih tumačenja, t r e b a da zauzmemo te polo­ vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogućižaje. Zato bih hteo da zamolim čitaoca da zauzme sle- da dođu u dodir sa sopstvenim telom. Malo ljudi je udeće položaje i da vidi da li može pratiti tumačenje našoj kulturi oslobođeno mišićnih napetosti koje s t r u k -koje dajem. U položaju stajanja povucite zadnjicu u n a - turiraju njihove reakcije i defmišu uloge koje igrajupred i stegnite mišiće zadnjice. Možete primetiti dva u životu. Ti sklopovi napetosti odražavaju t r a u m e kojeefekta: jedan je da gornja polovina tela oseća slabost su doživeli u toku odrastanja — odbacivanje, zavođe­u predelu dijafragme, i drugi, da je u predelu karlice nje, potčinjavanje i frustracije. Nije svako doživeo teuočljiva napetost uzdržavanja ili uvlačenja. Slabost je traume u j e d n a k o m intenzitetu. Ako, na primer, odba­g u b i t a k telesnog stava i, p r e m a tome, gubitak samo- civanje dominira životom deteta, ono će razviti shi-aktualizacije. Ako biste zamislili da ljudsko biće ima zoidne načine ponašanja koji su fizički i psihološkirep, mogli biste nacrtati taj organ provučen između strukturirani u ličnosti. To postaje druga priroda čo- V enogu. Bičevan pas zauzima isti položaj. Verujem da k a i ne može se menjati izuzev otkrivanjem čove-smo se uverili u tumačenje tog telesnog stava kao zna­ kove prve prirode. Isto važi i za d r u g e oblike pona­ka da se osoba oseća kao da je bičevana, ponižena ili šanja.poražena. Izraz „druga p r i r o d a " se često koristi za opisivanje Uzdržavanje se oseća kao stegnutost karličnih ispusta, Psiholoških i fizičkih stavova, koji su, mada su „nepri- ranalnog u r i n a m o g i genitalnog. Mnoge psihološke stu­ °dni u toj meri postali deo ličnosti da izgledaju p r i ­dije su pokazale da su tipične karakteristike osobe sa rodni. Izraz podrazumeva da postoji ..prva p r i r o d a "mazohističkim tendencijama doživljavanje sloma ega sa oslobođena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. Možemo defini- Saosećanjem ponižavanja i poraza koji to prati, plus tež­ t i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. Možemo renja da se zadržavaju osećanja. Sledeći korak je koreli- ć i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo86- 8-7
    • hronične mišićne napetosti koja ograničava osećanja i IV BIOENERGETSKA TERAPIJApokrete, a na psihološkom nivou odsustvo racionali­zacije, negiranja i projekcije. Pozitivno, ona mora bitipriroda koja zadržava lepotu i gracioznost, kojima susve životinje prirodno obdarene rođenjem. Važno jerazumeti razliku p r v e i d r u g e prirode, j e r mnogi ljudiprihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao„prirodne", ne shvatajući da pripadaju „drugoj priro­d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugognavikavani a. Duboko sam ubeđen da zdrav život izdrava k u l t u r a mogu biti izgrađeni samo na čovekovojprvoj prirodi. Put u otkrivanje sebe Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom, kao što ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na, analitički tretman emocionalnih poremećaja. Obe discipline se in- teresuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od­ vija. Ipak, terapija i analiza su kamen-temeljci na, k o ­ jima stoji ovo razumevanje, pošto je uvid u probleme ličnosti stečen kroz brižljiv rad na ličnim problemima. Dalje, terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za p r o v e - ravanje valjanosti uvida, koji inače ne može biti više od čiste spekulacije. P r e m a tome, bioenergetika ne m o ­ že biti odvojena od bioenergetske terapije. Po m o m mišljenju, terapija sadrži put u otkrivanje sebe. To nije k r a t a k i jednostavan put, niti je bez tegoba i bezbolan. I m a opasnosti i rizika, ali ni sam život nije bez rizika, jer je i on p u t u nepoznato u b u ­ dućnosti. Terapija nas vraća nazad u zaboravljenu p r o ­ šlost, ali to nije bezbedan i siguran period, inače ne bismo izašli iz njega uplašeni od rana iz borbe i oklo- Pljeni radi o d b r a n e . To nije p u t na koji bih preporučio bilo kome da k r e n e sam, m a d a sam siguran da su neki hrabri ljudi prošli taj put bez ičije pomoći. Terapeut služi kao vodič ili navigator. On je naučio da prepoz­ naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima; on je takođe prijatelj koji će ponuditi podršku i ohrabrenje kada je put težak. _ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o đ e taj put ih" da b u d e u procesu prolaženja, da je dovoljno n a p r e ­ dovao, t a k o da ima solidno osećanje sebe samog. On treba da bude, k a o što mi kažemo, dovoljno uzemljen 89
    • u realnosti sopstvenog bića tako da može služiti kao da prevaziđe ili negira, i dubokim strahom da će muluka klijentu kada se voda uzburka. Postoje zahtevi život izmaći p r e nego što bude imao šansu da ga pro­koje mora da ispuni svako ko želi da funkcioniše kao živi. Mada, budući da sam psihijatar, u s m e r a v a m paž­terapeut. Treba da vlada teorijom ličnosti i da zna kako nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe, ja neda vlada problemima kao što su otpor i transfer. Bio- vidim da je cilj terapije ograničen samo na taj speci­energetski terapeut treba još da poseduje „osetljivost" fični problem. Ako mu ne mogu pomoći da b u d e višeza telo, kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. Me­ u dodiru sa sobom (za m e n e to znači sa svojim telomđutim, on nije idealno ljudsko biće (da li je iko?), i i kroz telo sa svetom oko sebe), onda osećam da je mojbilo bi nerealno očekivati da je oslobođen ličnih pro­ napor da prevaziđem njegovo otuđenje uzaludan i dablema. To me vodi do važne tačke. je terapija neuspešna. P u t otkrivanja sebe nikada se ne završava, n e m a obe­ Premda govorimo o otuđenju kao o udaljavanju čo­ćane zemlje u koju čovek najzad stiže. Naša p r v a pri­ veka od prirode i bližnjih, osnova toga je u udaljava­roda će nam stalno izmicati, mada joj se v r e m e n o m sve nju čoveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u -više približavamo. J e d a n razlog za taj paradoks je da 21 gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste štoživimo u visoko tehničkom, civilizovanom d r u š t v u koje je to centralno u bioenergetici. Samo kroz svoje telo senas odvlači od onog stanja života u kome se razvila doživljava sopstveni život i svoje bitisanje u svetu. Aliprva priroda. Čak i uspešna terapija nas ne oslobađa to nije dovoljno da bi se bilo i dodiru sa telom. Čoveksvih mišićnih napetosti, pošto n a m uslovi modernog ži­ takođe mora održavati taj dodir, a to znači predava­vota stalno nameću takvo stanje. Pitanje je da li ijed­ nje životu tela. Takvo predavanje ne isključuje um, alina terapija može potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t ­ isključuje predavanje disociranom intelektu, u m u kojiskih iskustava u rastu i razvoju. Čak i kada su rane nije svestan tela. P r e d a v a n j e životu tela je jedino osi­potpuno izlečene, ožiljak često ostaje kao stalni efekat. guranje da će se put u otkrivanje sebe završiti uspešno. Čovek se onda može zapitati šta se dobija odlaženjem Iz takvog posmatranja terapije kao beskonačnog p r o ­na terapiju ako nema potpunog oslobađanja od n a p e ­ cesa proizlazi praktično pitanje: „Koliko dugo", pitajutosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Srećom, mnogi me pacijenti, „ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k ­ljudi koji dolaze na terapiju ne traže stanje n i r v a n e ili tičan odgovor j e : „Ostaćete na terapiji onoliko dugoRajske vrtove. Oni su u nevolji, često beznadežni i t r e ­ koliko osećate da je ulaganje vredno vremena, naporaba im pomoć na daljem p u t u kroz život. Vraćanje una­ i novca". Takođe je praktično istaći da se mnoge t e r a ­zad može im obezbediti takvu pomoć ukoliko može po­ pije završavaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a ­ peuta ili klijenta, kao što je, na primer, menjanje m e -većati njihovu svest o sebi, poboljšati njihovu ekspre­ sta boravka. Ja takođe mogu prekinuti terapiju kadasiju i pospešiti vladanje sobom. Sa jačim osećanjem osetim da ne vodi nikuda, da bih sprečio pacijente dasebe oni su bolje opremljeni za borbu. Terapija može to koriste kao stalnu poštapalicu. Klijent će okončatipomoći čoveku na taj način, zato što ga oslobađa od terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzmeograničenja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri­ odgovornost za svoj dalji razvoj; drugim recima, kadabližava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage oseti da može nastaviti put bez ičije pomoći.i vere. Ako nas terapija ne može vratiti našoj prvoj prirodi, Pokret je suština života; razvoj i opadanje su nje­što je stanje blaženstva, može nas njoj približiti, i tako gova dva aspekta. U realnosti n e m a mirovanja. Akoumanjiti otuđenost od koje mnogi od nas pate. O t u đ e ­ razvoj u smislu ličnog rasta zastane, t a d a opadanjenost bolje od bilo koje d r u g e reči opisuje nevolju mo­ ^ ° ž e biti neprimetno u prvi mah. ali p r e ili kasnijedernog čoveka. On je kao „stranac u nepoznatoj zem­ će postati očigledno. Pravi kriterijum uspešne terapijelji", nikad bez pitanja „Za šta ja živim?" „Šta će mi je da započinje i u n a p r e đ u j e proces razvoja u klijentusve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog života, koji će se nastaviti i bez terapeutove pomoći.nejasnim ali stalnim osećanjem nerealnosti, p r o t k a n i mosećanjem usamljenosti koje teškom m u k o m pokušava Lowen, Betrayal of the Body, op. cit.90 91
    • U prvoj glavi sam izložio neka svoja lična iskustva U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo zaiz terapije sa Vilhelmom Rajhcm, a posle toga iz tera­ koje verujem da je odigralo ulogu u razrešenju p r o ­pije sa Džonom Pijerakosom. što je postavilo osnovu za blema. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada bioenergetski metod. Mada sam postigao neizmerno po­ dva učesnika, oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti,većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi, ekspresivnosti rekoše da sam zaslužio da i ja dođem na red i p o n u -vladanja sobom), nisam osećao da sam stigao do kraja diše mi da r a d e sa m n o m . To obično ne radim, alisvoga puta. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno, i sam tom prilikom pristao. J e d a n je radio sa tenzijomnisam predosećao tegobe niti probleme, ali takva si­ u mojoj guši. Drugi je radio sa mojim nogama. Izne­tuacija se ne nastavlja beskonačno. U toku narednih nada osetih oštar bol, kao da je neko uzeo nož i p r e -godina prolazio sam kroz lične krize sa kojima sam sekao mi grlo. Imao sam osećanje da je to nešto što jezahvaljujući svojoj terapiji, dobro izašao n a k r a j . Lične moja majka radila, psihološki, ne bukvalno. Shvatiokrize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u lič­ sam da je efekat bio da me spreči da nešto kažem inosti pod ogromnim teretom. P r e m a tome, to je opa­ plačem. Uvek sam imao teškoće u verbalizovanju ose­snost, ali i prilika za dalje oslobađanje i razvoj. Sre­ ćanja, m a d a se taj problem stalno smanjivao tokomćom, k a k o se moj život odvijao, pokazalo se da je moj godina. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseća­životni pravac — p r a v a c razvoja. Ne ulazeći u same nja je dovodio do bola u grlu, posebno kada bih biokrize, opisaću neka lična iskustva značajna za predmet umoran. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a saterapije. sebe i besno se izvrištao. Tada s a m osetio duboko olak­ šanje. P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola uvratu. U prvo v r e m e sam to osećao samo povremeno, Ubrzo posle tog događaja snevao sam dva sna kojaali v r e m e n o m to je postalo uočljivije kad god bih naglo su dovela problem do vrhunca. Pojavili su se u dve noćiokrenuo glavu. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre­ zaredom. U p r v o m snu sam bio ubeđen da ću u m r e t ikinuo aktivnu terapiju. Moj običaj je bio da radim bio- od srčanog udara. Tada sam osećao da bi to bilo uenergetske vežbe sa svojim pacijentima. M a d a mi je to redu, jer bih umro dostojanstveno. Čudno, nisam biomnogo pomoglo, nije imalo uticaja na bol za koji sara uznemiren u snu, niti kada sam se ujutro probudio isumnjao da je vratni artritis. Nikada nisam potvrdio setio se sna.tu sumnju rendgenskim snimanjem, tako da je to do Sledeće noći sam sanjao da sam poverljivi savetnikdanas ostalo samo moja pretpostavka. detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. N a r e ­ dio je da mi se odseče glava. U snu sam znao da ga Bilo da je taj bol bio artritis ili ne, ja sam mogao nisam izdao i bio sam uveren da će on otkriti svojunapipati n e k e prilično n a p e t e mišiće koji su imali veze grešku i da ću biti oslobođen kazne i vraćen na p r e -sa bolom. Bilo je i drugih mišićnih napetosti u gor­ đašnji položaj. K a k o se v r e m e izvršenja presude pribli­njem delu leđa i u ramenima. Takođe sam primetio, žavalo, ja sam još uvek iščekivao oslobađanje. K a d a jegledajući film napravljen o meni dok sam radio sa stigao d a n izvršenja presude poveli su me, a ja s a mpacijentima, da sam imao tendenciju da držim glavu još uvek bio siguran da će oslobođenje ipak stići, mož­pognutu unapred. Taj položaj je stvarao malo ispupče- da poslednjeg t r e n u t k a . U snu sam osećao da dželatnje na mojim leđima između lopatica. stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. Nisam ga jasno Godinu i po dana sam redovno radio vežbe, pokuša­ video. Međutim, još u v e k sam očekivao oslobođenje.vajući da se oslobodim bola i da ojačam svoja leđa. U Tada se dželat sagao da mi skine lance sa nogu. To jeto v r e m e sam redovno odlazio na masažu kod jednog radio r u k a m a , pošto su lanci oko članaka bili n a p r a v ­bioenergetskog terapeuta. On je mogao da oseti na­ ljeni od slabe žice. Iznenada shvatih „Pa to sam mogao i sam da u r a d i m " i probudih se. Opet u snu nije bilopete mišiće na kojima je snažno radio da bi ih doveo Nelagodnosti zbog približavanja smrti.do opuštenosti. Vežbe i masaža su privremeno pomogli-Osećao sam se slobodnije i bolje posle njih. ali bol je Zbog odsustva nelagodnosti, mislio sam da ta dva snaostao a tenzija se povratila. imaju pozitivno značenje. Nije mi bio p o t r e b a n veliki92 93
    • n a p o r da ih protumačim. Prvom teško da je i potrebna zjia sve najbolje, i bila je surova kada bih se ja su­interpretacija. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo­ protstavljao. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela nagućnosti srčanog n a p a d a . Približavao sam se šezdese­ mene. Moj otac se takođe posvetio meni. On je biotoj, kada takvi napadi nisu retkost, i znao sam da sam sasvim suprotna ličnost od moje majke. Bio je ležeranna to bio najosetljiviji. Bio sam svestan rigidnosti i voleo je zadovoljstva. Mada je mnogo radio, nije bio u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj­ mnogo uspešan u svom malom poslu. Pomagao sam muhom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. Sem u poslu, jer sam bio brz u računu. Tokom mog d e t i n j -toga, bio sam okoreli pušač lule, mada nisam uvlačio stva otac i majka su se svađali, najčešće zbog para idim. S a n me nije uverio da neću imati srčani napad; ja sam redovno bio uhvaćen u sredini. S jedne strane,štaviše, toj mogućnosti je dat drugorazredni značaj. osećao sam se superiorno u odnosu na oca, ali sa druge,Važna stvar je bila u m r e t i dostojanstveno, ali to tako­ on je bio veći, snažniji i ja sam ga se plašio. Ne veru­đe znači, što sam odmah shvatio, i živeti dostojan­ jem da je otac doprineo t o m strahu. On nije bio surovstveno. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u i samo jednom me je udario. Ali, majka me je stav­meni. ljala u situacije da se takmičim sa njim, što mali de- ćak nikada ne može uspešno da uradi. Isprva nikome nisam pričao te snove. Nekoliko me­ seci kasnije s a m ih ispričao grupi bioenergetskih tera­ Shvatio sam da nikada nisam uspešno razrešio tu peuta na r a d u u Kaliforniji. Posvetili smo jednu ve­ situaciju, koja je bila sasvim jasno edipovska. Moj otac černju seansu snovima. Tom prilikom nisam išao UL| je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa duboko interpretiranje drugog sna. Osećao sam da mi trona, i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogosan kaže da sam previše dugo svirao drugu violinu in­ obećava, ali sa drugorazrednom ulogom. fantilnom aspektu svoje ličnosti, što je moglo samo da Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tomme uvali u nevolju. Moram zauzeti mesto koje mi po kontekstu, iznenada sam shvatio da je to završeno. Tozakonu pripada, da v l a d a m svojim kraljevstvom, (moja je bila prošlost. Sve što je trebalo da u r a d i m bilo je ličnost, moj rad) pošto sam preuzeo odgovornost za to. da skinem slabašni lanac koji mi je vezivao članke.Zbog te odluke sam se osećao dobro. Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. Ne raz­ mišljajući o tome, znao sam da sam sada ja kralj, i Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom kao što je to prirodno za kralja, mogao sam, prirodno,g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istočnoj obali i držati glavu uspravno.ispričao im te snove. U m e đ u v r e m e n u s a m imao jošneke misli u vezi drugog sna. Osećao sam da je on bio Tumačenje se na tome završilo i nisam više o tomepovezan sa bolom u m o m e vratu. U snu je trebalo da razmišljao, j e r sam znao g d e mi je mesto. Takođe, nemi glava bude odsečena; sekira je trebalo da se spusti razmišljajući o tome, otkrio sam jednoga d a n a da jena moj vrat. Dakle, počeo sam opisivanjem hroničnog bol u vratu nestao. Od tada sam oslobođen bola.bola u vratu, za koji sam osećao da je povezan sa Od tada sam postao svestan da i m a m drugačiji stavnedržanjem glave visoko. U stvari, k a d a sam se trudio u ophođenju sa ljudima. Drugi su zapazili tu promenu. nda držim glavu u tom položaju, bol je nestajao. Znao 9 i kažu da sam postao mekši, ležerniji, da manje iza­sam da ne mogu održavati taj položaj svesno, korišće- zivam druge, manje insistiram da drugi prihvate mojen j e m svoje volje, j e r bi to izgledalo izvestačeno i ne mišljenje. P r e toga sam se borio za priznavanje —bih dugo izdržao. Držanje glave visoko trebalo je da priznavanje kao čoveka, ne kao dečaka; kao kralja, neb u d e izraz dostojanstva, što bi se slagalo sa značenjem kao princa. Ali, niko mi nije mogao dati priznanje koje sprvog sna. a m sam sebi negirao. Sada više nije postojala potreba da se borim. Pošto sam ispričao snove, uspostavile su se neke vezesa detinjstvom. Ja sarn bio prvo dete u porodici, i je­ Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom, ali to nijedini sin. Moja majka se posvetila meni, ženici svoga značilo da sam stigao do kraja svog puta. Nakon oslo­oka. Na mnogo načina se odnosila p r e m a meni kao pre­ bađanja napetosti u vratu, postao sam svestan nape­ma mladom princu. S d r u g e strane, insistirala je da ona tosti u ramenima i grudima. Te napetosti, međutim,94 95
    • nisu dostigle nivo bola. Bez obzira na to, nastavio sam stom g r u d n o m košu. „ J a " u snu je bio moj ego, mojda r a d i m bioenergelske vežbe sa disanjem, uzemljava- svesni um, moj intelekt. To „ja", intelekt, je bio pover-njem i udaranjem vrećica peska, da oslobodim svojar a m e n a . Uzemljavanje se odnosilo na dovođenje oseća­ ljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e -nja u noge. Moj san mi je rekao da sam privezan za tinjastog kralja. članak. Otkad sam shvatio ko je bio kralj više n i k a d a nisam posumnjao u korektnost tog tumačenja. Naravno, srce J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priču. je kralj, ili treba da b u d e kralj. Godinama sam smatraoP r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pe- da čovek treba da sluša i da se povinuje glasu svogavanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovimai razumevala je značaj uloge glasa u izražavanju. Ra­ srca. Srce je centar ili jezgro života, a njime vladanije sam pomenuo osećanje da mi je m a j k a presekla ljubav. Ono je takođe dete, j e r srce n i k a d a ne stari.gušu. To mi je stvaralo teškoće u pričanju, plakanju, Osećanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe suali naročito u pevanju. Uvek s a m želeo da pevam, ali ista — to su osećanja ljubavi ili bola zbog nesposob­sam retko to činio. Bojao sam se da će me glas izdati nosti da se voli. Ali, m a d a sam proklamovao taj prin­i da ću početi da plačem. Niko u mojoj porodici nije cip, ja lično ga nisam p o t p u n o sledio. Koristio sampevao kada sam bio dete. Tako sam odlučio da uzmem izraz „detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet, kaonekoliko časova pevanja kod te nastavnice, da vidim da je zrelost funkcija intelekta. Zatim, nisam oprostiošta ću postići. U vera vala me je da ona razume moj svojoj majci to što mi je zadala bol, što bi srce sa za­problem i da, pošto su to privatni časovi, mogu slo­ dovoljstvom odobrilo. O, d a : ja sam izdao kralja i onbodno i da plačem a k o osetim želju da to r a d i m . je trebalo da potvrdi svoj autoritet. „Odrubite mu gla­ Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem. Cas je vu", naredio je, „ne t r e b a mi takav loš savetnik."počeo tako što mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon­ Ali, na neki način sam i ja bio u pravu. Ja ga nisamtani, slobodan zvuk. Otpevao sam reč „diabolo", što mi stvarno izdao, j e r s a m ga štitio i radio sve najbolje uje dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram. njegovom interesu. K a k o mi to liči na moju majku.Pustio sam se, k r e t a o se okolo i preterivao pevajući. Ipak, ima istine u tome. Kao dete sam znao za srceGlas mi je postao slobodniji. Jednog t r e n u t k a s a m pro­ slomljeno zbog izdaje. Video s a m svoju majku k a k oizveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora, tako postaje besna k a d a sam tražio da b u d e m blizu nje.p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk, zvuk Zaštitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo takoje bio ja. Odjeknuo je kroz celo moje biće. Moje telo strašno povređeno. Na nesreću, zaštita se pojavila uje bilo u konstantnom stanju vibracija. formi zatvaranja, prekidanja kanala komunikacije iz­ među srca i sveta, a moje jadno srce je bilo iznemoglo Na moje iznenađenje, nisam se osećao kao da pla­ do smrti. Bio sam p r e d o d r e đ e n za srčani udar.čem. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izađe iz Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo odmene. Tada sam shvatio da u m e m da pevam, j e r sU napada. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da neki zvuči imali lep muzički kvalitet. K a d a sam na­ omča oko noge nije bila čelična, da me je sputavala pustio seansu, imao sam osećanje radosti k a k v o sam samo iluzija. Mogao sam biti slobodan bilo kada. Ali,osećao samo nekoliko p u t a p r e toga. Naravno, nastavio dok ne znamo šta je iluzija a šta stvarnost, p r v a delujes a m sa časovima. P o m e n u o sam to iskustvo, j e r sam svom snagom ove druge.siguran da je imalo veze sa sledećim korakom. Tokom Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. S v a k o m srcu jesledeće godine nisam obraćao mnogo pažnje na svoje Potrebna glava koja ga snabdeva očima i ušima takosnove, mada nisu bili daleko od moje svesti. Mislio da mogu biti u dodiru sa stvarnošću. Ali, ne dozvolitesam povremeno na njih i na moje roditelje. Tada, jed­ glavi da preuzme vlast, to je onda izdaja srca.noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. Znao sam Nova interpretacija mojih snova može se nazvatiko je detinjasti kralj. To je bilo moje srce. Drugi san bioenergetskom interpretacijom, jer se odnosi na di-je dobio sasvim drugačije značenje: izdao s a m svoje namsku interakciju između delova mog tela koji činesrce. Ne verujući m u , držao sam ga zatvorenog u čvr­ aspekte moje ličnosti. P r e t h o d n a interpretacija je bila96 7 97
    • više frojdovska analiza. Mislim da su obe interpretacije da mi vežba ramena. Najbolnija tačka je bila u ugluispravne; druga prosto ide dublje nego prva. Shvatio između vrata i r a m e n a , blizu mesta gde skaleni mišićisam da su snovi predmet različitih interpretacija i da ulaze u gornja rebra. Sedeo sam na podu, a ona jeje svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava stajala iznad mene. Pritisnula je to mesto pesnicama iponašanje i stavove snevača. bol je bio strašan. Počeo sam da jecam; izgledalo je da Uprkos uvida do kojih sam došao, problemi ukoče­ jecanje dolazi duboko iz grla. Potom, posle otprilikenosti grudnog koša nisu nestali. Trebalo je da se oslo­ jednog minuta, ili malo više, prolomio se smeh olakša­bodi mišićna napetost, ako sam hteo da oslobodim nja i vratilo mi se osećanje radosti.svoje srce. Uvidi do kojih sam došao nisu otvorili moje Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me jesrce, ali su otvorili put za tu promenu. do nekoliko zaključaka. Prvi zaključak podržava ideju Važna teza bioenergetske analize jeste da su prome- izraženu ranije — da terapiju treba posmatrati kao p r o ­ne u ličnosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funk- ces razvoja koji n e m a kraja. Rad sa t e r a p e u t o m gradicionisanju — naime, dublje disanje, povećana pokret­ osnovu za taj proces. On takođe aktivira snage u lič­ljivost, potpunija i slobodnija ekspresivnost. S obzirom nosti, koje deluju u cilju produžavanja i proširivanjana to, ukočenost moga g r u d n o g koša je predstavljala svih aspekata samstva — samosvest, ekspresivnost i vla­ograničenje moga bića. Ranije sam bio svestan te uko­ danje sobom — snage koje funkcionišu na svesnim ičenosti i radio sam na njoj. Sem toga, moj maser, koji nesvesnim nivoima. Snovi su manifestacija operacijaje bio t r e n i r a n u bioenergetici, pokušao je da mi re­ tih snaga na nesvesnom nivou. Svesno, osoba treba dalaksira mišiće g r u d n o g koša. Rezultat je bio neznatan. preduzme k o r a k e ka menjanju — da n a s t a v i rast iMoje grudi su se stezale pri svakom pritisku, bez obzi­ razvoj.ra na moju želju da se prepustim. Bio sam nesposoban Drugi zaključak je da preduzimanje koraka ka raz­da to postignem. Ta situacija se počela men jati tokom voju podrazumeva predavanje telu. Mnogi ljudi su da­prošle godine. nas fascinirani idejom razvoja, ljudski potencijali su Uočio sam da se otpor smanjuje. Osećao sam da bih bazirani na toj ideji i vrše brojne aktivnosti čiji je ciljsada mogao da se prepustim, k a d a bi mi neko pritisnuo da unaprede razvoj. T a k v e aktivnosti mogu imati po­grudi. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera­ zitivan efekat, ali ako je telo zapostavljeno, one takođepeuta da primeni blago ritmično pritiskanje na moj mogu postati igre, što može biti interesantno, moždagrudni koš dok sam ležao preko stolca za disanje. Kako zabavno, ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. S a m -je on to uradio, počeo sam da plačem; plakanje je pos­ stvo ne može biti odvojeno od tela, a svest o sebi netepeno postajalo dublje, sve do zvuka iz punog grla, nalik može biti odvojena od svesti o telu. Najzad, za m e n eropcu agonije. Osećao sam da taj zvuk dolazi od bola put razvoja znači biti u dodiru sa sopstvenim telom iiz moga srca, zbog čežnje za ljubavlju i ljubavi koju razumeti njegov jezik.sam držao čvrsto pod kontrolom svih ovih godina. Na Treći zaključak unosi dozu skromnosti u ovu disku­moje iznenađenje, jecanje u agoniji nije trajalo dugo. siju. Ne možemo menjati sebe snagom volje. To je kaoIznenada sam počeo da se smejem i osećanje radostise razlilo po m o m e telu. To iskustvo mi je pokazalo Pokušavati da podigneš sebe sama vukući svoje čizme.koliko su blizu smeh i suze. Radost je za t r e n u t a k po­ Promena će se desiti kada je čovek spreman, voljan ikazala da je moj grudni koš postao mek a srce otvo­ sposoban da se menja. To se ne može postići na silu. 22reno. Proces počinje prihvaćanjem s e b e i svešću o sebi i> naravno, željom za promenom. Međutim, strah od p r o ­ Kao što jedna lasta ne čini proleće, tako ni jedno đ e n e je značajan. Moj strah od smrti usled srčanog n a ­iskustvo ne čini ličnost. Proces treba da se ponavlja, pada je samo j e d a n primer. Covek se mora naučiti str­možda mnogo puta. K r a t k o vreme posle tog iskustva pljenju i tolerantnosti. To je telesni fenomen. Telo pos-slično sam reagovao na drugačiju proceduru. J e d n e ne-delje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener­ a Lowen, Pleasure, op. cit.. objašnjava važnost prihvatanja sebegetske vežbe. Ramena su mi bila napeta, pa sam tražio terapeutskom procesu.98
    • tepeno razvija tolerantnost za način života sa više ener­ Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljivijigije, za snažnija osećanja i slobodniju i puniju ekspre- organ tela. Naše bitisanje zavisi od njegove stalne, r i t ­sivnost. mične aktivnosti. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore­ mećen, na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza lupanje, doživljavamo uznemirenje do same srži svogJezgro terapije bića. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doživela t a k v o uznemirenje razviće m n o g e o d b r a n e da ga zaštiti od Moj lični p u t u otkrivanje sebe, od perioda k a d a sam opasnosti i svakog poremećaja funkcionisanja. Neće lakoimao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas, obuhvata dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i neće reagovatiperiod od trideset godina. Sto se tiče iskustva koje sam od srca. Te o d b r a n e se izgrađuju tokom života, dok opisao u p r e t h o d n o m delu, mogu reći da sam utrošio najzad ne stvore snažnu barijeru protiv svakog poku­trideset godina da dosegnem svoje srce. A h , to nije u šaja približavanja. U uspešnoj terapiji te o d b r a n e sepotpunosti tačno. Moje srce je bilo mnogo puta doseg­ proučavaju i analiziraju u odnosu na život te osobe in u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. Bio s a m du­ brižljivo p r o r a đ u j u sve dok se ne stigne do srca teboko zaljubljen i, u stvari, s a m još uvek. Doživeo sam osobe.radost ljubavi p r e toga. Ipak, sada je bilo drugačije. Međutim, da bi se to postiglo, odbrane se morajuU prošlosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili nečim shvatiti k a o razvojni proces. To se može prikazati dijag-spolja — osobom, pesmom, pričom, Betovenovom De­vetom simfonijom itd. Moje srce se otvaralo, ali se opetzatvaralo, jer sam bio uplašen i jer s a m imao potrebuda ga zaštitim. S t r a h je sada nestao i moje srce ostajerelativno otvoreno. Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetsketerapije me je naučilo mnogo o ljudima. Radeći sa lju­ dima, učio sam od njih. Na neki način je njihova borbaišla uporedo sa mojom i, pomažući njima, ja sam po­magao i sebi. Svi smo se mi borili za isti cilj, madaje malo nas to znalo. Govorili smo o našim strahovima,problemima, seksualnim inhibicijama, ali nismo pomi-njali s t r a h da otvorimo svoje srce i održavamo ga otvo­renim. Moja rajhovska osnova me je orijentisala premacilju orgastičke potencije — koji je svakako valjan —ali veza između otvorenog srca, sposobnosti da se pot­puno voli i orgastičke potencije nije bila naglašavana. Posle mnogo godina, sada mi ta veza nije nepoznata.Teza knjige Ljubav i orgazam, objavljene 1965. godine,jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. Lju­b a v i seks su izjednačeni, jer se seks p o s m a t r a kaoizraz ljubavi. Međutim, ta knjiga se bavi specifično seksualnim problemima, a samo uz p u t dodiruje čove-kov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to učini.Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h sprečio dapotpunije istražujem taj aspekt. Tek kada s a m razre-šio svoj strah, mogao s a m da doprem do jezgra tera-peutskog problema.100 101
    • ramom, koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao Šajući i topeći krutost tela. Ispoljavanje besa je takođekoncentrične krugove. korisno, ukoliko je bes izražen pod kontrolom i u tera­ Slojevi se mogu sumirati na sledeći način, počev od pijskoj situaciji. Pod tim uslovima to nije destruktivnanajudaljenijeg: Ego slojevi koji sadrže psihičke odbra­ reakcija i može biti integrisana u ego osobe — to jestne i koji su u najvećoj m e r i slojevi ličnosti. Tipične ego može da postane ego sintona. S t r a h je teže i važnijeodbrane su: izazvati. Ako panika ili užas nisu dovedeni do povr­ A. Negiranje šine, katartični efekat oslobađanja vrištanja, besa i tuge B. Nepoverenje je kratkog veka. Dokle god pacijent izbegava da se suoči sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge C. Okrivljivan je za strah, nastaviće da vrišti, da plače i da b u d e besan D. Projekcija uz vrlo malo promena ličnosti. On će katartični proces E. Racionalizacija i intelektualizacija. zameniti inhibitornim, ali se neće p o k r e n u t i u pravcu razvoja. Ostaće zarobljen između inhibitornih snaga Mišićni sloj u kome su n a đ e n e hronične mišićne ten­ koje nije razumeo, niti proradio, i želje da doživi t r e ­zije koje podržavaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u nutno katartično oslobađanje.isto v r e m e štite osobu od sloja prigušenih osećanja koja Ipak, za terapiju je značajno da tim potisnutim ose-se ne usuđuje da izrazi. ćanjima dozvoli ispoljavanje. Čitalac koji je upoznat sa Emocionalni sloj osećanja koji uključuje potisnuto mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna daosećanje besa, panike ili užasa, beznađa, tuge i bola. je naša stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta Jezgro ili srce iz koga proizlazi osećanje da se voli i osećanja, jer njihovo oslobađanje čini dostupnom ener­da se b u d e voljen. giju koja je neophodna za razvoj. Terapeutski pristup ne može da se ograniči samo na Po m o m mišljenju, radeći samo sa trećim slojem neprvi sloj, m a d a je on važan. Možemo pomoći osobi da bi se postigao željeni rezultat. Time što bi se prošlopostane svesna svojih tendencija da negira, projektuje, pored prvog i drugog sloja, oni ne bi bili uklonjeni.okrivljuje ili racionalizuje, ali svest da to radi retko Oni t r e n u t n o nisu u akciji — to jest, sve dok k a t a r ­utiče na mišićne napetosti ili oslobađanje potisnutih ose­ tični efekat traje. Međutim, k a d a osoba hoće da krenećanja. Slabost čisto verbalnog pristupa je u tome što U svet i da funkcioniše kao odgovorna, odrasla osoba,je ograničen samo na prvi sloj. Ako se ne utiče na ponovo će uspostaviti svoje odbrane. Ne može d r u g a ­mišićne tenzije, svest o t o m e može lako da se degene- čije postupiti, jer regresivni ili katartični način nijeriše u različite v r s t e racionalizacija, sa pratećom, ali podesan van terapijske situacije. Izgledalo bi logično dadrugačijom formom negiranja ili projekcije. se radi sa oba sloja, p r v i m i trećim, pošto su komple­ mentarni jedan d r u g o m e ; prvi se bavi intelektom, a Ovaj nedostatak verbalnih terapija — da dovedu do treći emocionalnim o d b r a n a m a . Ali, t a k v a integracija seznačajnih promena ličnosti — odgovoran je za pove­ teško postiže, pošto je jedina direktna veza tih slojevaćano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. Mno­ kroz sloj mišićne tenzije.ge od tih novih terapijskih tehnika teže da izazovu i Ako neko radi sa drugim slojem, može se lako k r e ­oslobode potisnuta osećanja. Naglasak je često na iza­ tati do prvog ili trećeg, kad god je to moguće. Tako se,zivanju vrištanja. Ne retko, pacijent će doživeti i bes radeći sa mišićnom tenzijom, može pomoći čoveku dai tugu i može izraziti čežnju. razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni Vrištanje zaista ima moćno katartično dejstvo na lič­ oklopljavaniem ili rigidnošću tela. A u p r a v o m t r e n u t k unost. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener­ može da dosegne i otvori svoja prigušena osećanja, pok­getike dugo vremena. Vrisak je kao eksplozija u lič­ rećući zgrčene mišiće koji zadržavaju i sprečavaju nje­nosti koja istog t r e n a otklanja ukočenost hronične mi­ govo izražavanje. Na primer, vrištanje je zadržano m i ­šićne napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju. šićnom napetošću u grlu. Ako se čvrsto prstima pritisnePlakanje i duboko jecanje proizvode sličan efekat, mek- spoljašnji mišić duž v r a t a dok osoba proizvodi glasan102 103
    • zvuk, taj zvuk će se često pretvoriti u vrisak. Vrisak se obično nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja, poseb­ no k a d a postoji potreba za vrištanjem. Prateći vrištanje, čovek se kreće u prvi sloj — da sazna šta je vrisakznačio i zašto je bilo potrebno prigušivati ga. Na tajnačin su sva tri sloja uključena u analizu i proraduodbrambenog stava. Imajuću u centru pažnje probleme tela, na taj način stegnuto i zgrčeno grlo premešta pos­t u p a k sa čisto katartičnog m a n e v r a na otvaranje i na proces orijentisan ka razvoju. Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi­šićnim napetostima, bez analiziranja psihičkih odbranaili izazivanja potisnutih osećanja, nije terapeutski pro­ces. Rad na telu kao, što su masaža ili joga-vežbe,imaju pozitivnu vrednost, ali one nisu specifično tera­pijski po sebi. Međutim, mi osećamo da je svakoj osobivažno da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji stanje napetosti, tako da o h r a b r u j e m o sve naše pacijente da rade bioenergetske vežbe bilo sami ili na časovima, kao i da redovno idu na masažu. Pretpostavimo, u cilju diskusije, da je moguće otklo­niti svako odbrambeno ponašanje ličnosti. K a k o bi zdra­va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao naš dijagram? Četiri sloja bi još uvek postojala, ali bi sada bili ko­ordinirani i bili bi više ekspresivni nego odbrambeni.Svi impulsi bi išli od srca, što bi značilo da osoba sveradi od srca. To znači, volela bi da radi sve što radi,igru ili seks. Reagovala bi emocionalno na sve situacije:njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale osećanje. Mog­la bi da b u d e besna, tužna, uplašena ili radosna, zavisnood situacije. Ta osećanja bi predstavljala njenu pravu kada mu je srce otvoreno i slobodno. K a d a je srce p o l -reakciju, pošto bi bila oslobođena k o n t a m i n i r a n i a pri­ Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca igušenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. I pošto osoba u m i r e . Tužno je gledati k a k o neki ljudi izgledajubi njeni mišićni slojevi bili oslobođeni hronične nape­ više mrtvi nego živi.tosti, njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni.S d r u g e strane, oni bi odražavali osećanja i bili bi pot- Anksioznostčinjeni kontroli ega. P r e m a tome, bili bi koordiniranii sasvim u redu. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoća Funkcija psihičkih i telesnih odbrana, o kojima sams p r a m tegoba; osnovno osećanje bi bilo dobra volja- govorio u p r e t h o d n o m delu, je da zaštiti čoveka odBila bi radosna ili žalosna, već p r e m a situaciji, ali bi anksioznosti. Najozbiljnija anksioznost je povezana sau svemu učestvovala srcem. Poremećajima u funkcionisanju srca. Već s a m pominjao Opisujući tu osobu, govorim o idealu. Iako niko ne damože dostići to idealno stanje, niko nije ni toliko uda­ svaka nepravilnost srčanog r i t m a ima taj efekat.ljen od svoga srca da ne može doživeti t r e n u t a k radosti Ali, takođe je tačno da će svako ometanje procesa di­ sanja proizvesti anksioznost. Svako ko je posmatrao104 105
    • astmatičnog pacijenta k a k o se bori da dođe do vazduha Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatičan događajmože proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­ spontanog gušenja i da vidim intenzitet anksioznostikoća u disanju. U širem smislu, možemo pretpostaviti koji to proizvodi. To se desilo tokom p r v e seanse sada će svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija jednom pacijentkinjom. Ležala je preko stolca za di­organizma proizvesti anksioznost. Teško se može reći sanje i pokušavala da diše dublje i punije. Iznenada,da je disanje m a n j e važno za život organizma nego uspravila se p o t p u n o upaničena, rekavši prigušenimcirkulacija. glasom „Ne mogu da dišem. Ne mogu da dišem". Uve- Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila ravao sam je da će biti sve u redu i za manje od jed­ poznata i Frojdu. U mojoj poslednjoj knjizi, Depresija nog minuta prolomilo se duboko, snažno jecanje. Cim i telo, citiram zapažanja Ernesta Džonsa (Jones), Froj- je počela da plače, disanje joj je postalo ponovo lako.dovog biografa, koja pokazuje da je Frojd bio toga Bilo mi je jasno šta se desilo. Ne sluteći emocionalnosvestan. ,,U pismu godinu dana kasnije, on (Frojd) ta­ rasterećenje, ona je relaksirala g r u d n i koš i otvorilakođe primećuje da je anksioznost kao rezultat ometanja grlo, a k a o rezultat toga došlo je do izbijanja snažnogdisanja — aktivnosti koja nije imala psihičku proradu impulsa za plakanje. Taj impuls je proizašao iz duboke — mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije." Prevede­ tuge zatvorene u njenim grudima. Reagovala je, nesves-no sa tehničkog jezika psihoanalize, to znači da bi na­ no pokušavajući da priguši impuls, a umesto toga jegomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza­ ugušila svoje disanje.zvalo anksioznost. Na nesreću, ni Frojd ni tradicionalnapsihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom, što bi, da U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod sličnimjesu, otvorilo put biološkom razumevanju poremećaja uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisakličnosti. Ta veza, koju je Rajh samostalno otkrio i ispi­ iz svoga grla. Da sam tada pokušavao da sprečim v r i ­tao, postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa sak, siguran sam da bih počeo da se gušim i da bi toi vodila je ka bioenergetici. dovelo do ozbiljne anksioznosti. Nakon rasterećenja pla­ kanjem, koje je trajalo neko vreme, disanje moje p a - Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga.(Rollo May), koji je našao poreklo n e m a č k e reči Viđam mnogo pacijenata koji se guše od osećanja koja 23 „anksioznost", Angst , što znači „gušiti u tesnacu". izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane Tesnac se može odnositi, na primer, na porođajni kanal dublje. Gušenje je u v e k praćeno anksioznošću. Ova za­ kroz koji je svako od nas prošao na svom p u t u ka neza­ pažanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti ivisnom postojanju. To prolaženje može biti praćeno takođe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i grlu ometa disanje, što dovodi do stvaranja anksioznosti.anksioznošću, pošto to za organizam predstavlja prela­ženje na samostalno disanje. S v a k a teškoća koju orga­ Sličan tip mišićnih napetosti smešten u dijafragmi inizam sisara može imati u započinjanju samostalnog u predelu s t r u k a može ozbiljno da ometa disanje, ogra­disanja bila bi pretnja životu i proizvela bi fiziološko ničavajući pokrete dijafragme. To je potpunije doku- 2stanje anksioznosti. Ali, tesnac se takođe može odnositi mentovano radiološkim studijama . Dijafragma je glav­na vrat, uzan prolaz između glave i ostatka tela, kroz ni respiratorni mišić i njena akcija je veoma podložnakoji prolazi vazduh do pluća a k r v protiče u glavu. emocionalnim stresovima. Na situaciju s t r a h a dijafrag­Gušenje u tom području je takođe direktna pretnja ma reaguje grčenjem. Ako zgrčenost postane hronična, životu i dovela bi do anksioznosti. stvorena je predispozicija za anksioznost. Tu anksioz­ nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj ću više 23 Englesko „choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci govoriti kasnije.guSenje u suženju. Iz pominjanja choking in the narrows vidi seda Loven misli na suženja tela, kao što su vrat i struk, kroz Carl Strough, Breath (New York. William M o r r o w . 1970). Sadržikoja impulsi ne mogu da prođu, već se zadržavaju i „guše". (Prim opširnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e ć a j e di­prev.) sanja.106 107
    • Dijafragma je smeštena tačno iznad drugog prolaza njjn zadovoljstvom. U mnogim slučajevima, međutim, ili tesnaca — struka. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto­ čovek pokušava da priguši ta osećanja, pošto nije u m a k o m i karlicom. Impulsi prolaze kroz taj tesnac u stanju da n a p u s t i svoje odbrane. A k o se to desi, on donji deo tela. Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu­ ili ona razvija j a k u anksioznost, koju je Rajh nazvao šuje proticanje k r v i i osećanja ka genitalnom aparatu anksioznost orgazma. i nogama, stvarajući anksioznost, stvaranjem s t r a h a od Započeo sam ovo poglavlje, rekavši da odbrane služe padanja sa posledicom zadržavanja daha. da zaštite osobu od anksioznosti. Zatim sam govorio o Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri­ prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaža­ gušeni u s t r u k u ? Odgovor je, n a r a v n o , seksualni im­ njem nekih poremećaja normalnog funkcionisanja tela; pulsi. Deca uče da kontrolišu svoje seksualne impulse teškoćama disanja zbog „gušenja u tesnacu" i s t r a h o m uvlačeći stomak i podižući dijafragmu. Viktorijanske od padanja. Međutim, videli smo konačno da u odsu­ žene su postizale isti cilj oblačeći korsete koji su stezali stvu odbrana, ili k a d a one popuste, n e m a anksioznosti, s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. P r e m a tome, ima samo zadovoljstva. Moramo, prema tome, zaklju­ seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem čiti da je prisustvo o d b r a n a ono što predodređuje osobu disanja ili recima Rolo Meja „gušenjem u tesnacu". za anksioznost, ili, drugim recima, ono što s t v a r a u s - Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek­ love za anksioznost.sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob­ Kako odbrane operišu na ta dva očigledno k o n t r a ­ lema. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo­ diktorna načina, braneći od anksioznosti i u isto vreme stavka potvrđuje u slučaju za slučajem. U ovo doba gradeći osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor, m o r a seseksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se shvatiti da se o d b r a m b e n i položaj ne razvija da bižali na seksualnu anksioznost. Međutim, seksualni po­ čuvao osobu od anksioznosti — to jest, njene svako­remećaji su česta tegoba. Ono što leži iza tih problema dnevne funkcije — već pre da bi je zaštitio od povreda,je duboka anksioznost, koje nismo svesni sve dok se bilo od n a p a d a ili odbacivanja. Ako je osoba bila pred­napetost u predelu s t r u k a ne smanji. Slično tome, mno­ met ponovljenih n a p a d a , ona će u budućnosti upravitigi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. Pacijent- odbrane p r e m a njima. Isto to čine države sa vojnomkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz­ organizacijom. V r e m e n o m i na ličnom i na nacional­nosti u vezi disanja. Bila je u stanju da je sprečava nom nivou, održavanje o d b r a n a postaje deo života.da izađe na površinu ne otvarajući dovoljno svoje grlo Međutim, postojanje odbrana održava i strah od n a ­i ne dišući potpuno. Na isti način se ljudi mogu bra­ pada, i t a k o čovek oseća da je o p r a v d a n o da dalje jačaniti od seksualne anksioznosti, ne dopuštajući seksu­ odbrambene položaje. Ali, o d b r a n e takođe zatvarajualnim osećanjima da preplave karlicu. Stežući struk, čoveka, a konačni rezultat je da čovek postaje zatvo­oni mogu držati osećanje ljubavi u srcu podalje od bilo renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . Ako nek a k v e direktne veze sa uzbuđenjem u genitalnom apa­ čini n a p o r da izađe odatle, ostaće iza svojih zidova r e ­ratu. Njihova seksualna osećanja postaju ograničena lativno oslobođen anksioznosti.na genitalije. To odvajanje onda biva racionalizovanotvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi. Opasnost se javlja — a anksioznost je signal za opas­ nost — samo k a d a čovek pokuša da se otvori, da izađe P o n e k a d se dešava da se j a k a seksualna osećanja, ili napusti svoje odbrane. Opasnost ne m o r a biti stvar­koja su potekla od srca, razviju spontano, dok su od­ na, i čovek može biti toga svestan. ali opasnost se ose­b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . To se može desiti i u ća kao i da je stvarna. Svaki pacijent koji se otvori iliterapiji i van nje. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod napusti o d b r a n e primećuje: „osećam se ranjivo". N a ­ neuobičajenim uslovima čovek može „izaći iz svoje ko­ ravno, on je ranjiv, svako je od nas ranjiv, to je p r i ­že". Taj proboj energije i osećanja stvara transcenden­ roda života, ali se mi ne osećamo ranjivo ukoliko setalni doživljaj. O d b r a n e se privremeno predaju, dopuš­ ne plašimo da će n a s n e k o napasti. Svi smo mi smrtni,tajući seksualnim osećanjima da slobodno protiču i dal aU ne osećamo da ćemo u m r e t i ukoliko primetimo dadovedu do punog orgastičkog rasterećenja sa intenziv- nešto ozbiljno nije u r e d u sa našim telom. U t r e n u t k u108 109
    • ranjivosti, anksioznost može porasti. Ako se osoba koja je u panici zatvara i pokušava da ponovo uspostaviodbrane, doživeće vrlo jaku anksioznost. Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. Glavni ka­nali komunikacije od srca prolaze kroz suženja u vratui s t r u k u da bi dostigli periferne tačke k o n t a k t a sa sve­tom. A k o su ti kanali otvoreni, osoba je otvorena injeno srce je otvoreno p r e m a svetu. Naše o d b r a n e supodignute oko tih prolaza u tesnacu. Oni ne prekidajukomunikaciju i k o n t a k t u potpunosti, jer bi to vodilosmrti. Dopuštaju samo ograničenu razmenu ili ogra­ničen pristup. Dok je čovek u t i m granicama, oslobo­đen je anksioznosti. Ali, to je ograničen i s p u t a n stil;života. Svi mi hoćemo da b u d e m o otvoreniji premaživotu. Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom osećanja. Dokle god su osećanja koja otiču u okviru granicamišićnih napetosti, neće biti anksioznosti. Anksioznostće se razviti kada snažnije osećanje pokuša proboj ipočne da se guši u panici. Panika čini da se osoba sko­ro p o t p u n o zatvori, ugrožavajući život organizma. U t o m smislu, svaki uspešan terapeutski manevarprvobitno dovodi do osećanja anksioznosti. To objaš­njava zašto se na razvoj anksioznosti u terapiji čestogleda kao na pozitivan znak. Osoba je prisiljena dap o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakšava pro­r a d u strahova na psihičkom i mišićnom nivou. Napre­dovanje u terapiji k a r a k t e r i š e povećanje osećanja, po­većanje anksioznosti i, najzad, povećanje zadovoljstva. Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati naslici koja pokazuje proticanje osećanja od srca, krozsuženja, p r e m a perifernim organima tela. Na sledećojslici vidi se da proticanje osećanja ide paralelno saproticanjem krvi, koje obezbeđuje kiseonik za održa­vanje života i h r a n u za sve ćelije tela. Glavni organi gdave su mozak, čulni receptori, nosi usta. Osim kod mozga, glavne funkcije tog dela telasu vezane za unošenje. R u k e to isto čine. Kiseonik,h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. Donji deo stomaka i karlica su povezani sa otpuštanjem — odnosno eliminacijom i seksualnim pražnjenjem. U bio­energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otpuštanja ener­gije, pošto o n e pokreću organizam i uzemljuju ga. Tapolarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret-110 111
    • postavku da je deo tela na k o m e je glava uključen u Pomislite šta se dešava sa detetom koje je p r e r a n oproces koji vodi ka povećanom punjenju energijom ili odbijeno od sise. Većina dece ne prihvata voljno g u ­uzbuđenjem, dok je drugi k r a j , takozvani repni, uklju­ bitak prvog voljenog objekta. Ona plaču i traže dojkučen u proces koji vodi ka otpuštanju energije. ustima i r u k a m a . To je njihov način izražavanja ljubavi. Održavanje života ne zavisi samo od stalnog snab- Pošto su frustrirani u tom pokušaju, postaju nemirni,devanja energijom (hranom, kiseonikom i stimulacijom) imaju grčeve i plaču od besa. T a k v o detinje ponašanjeveć i od otpuštanja odgovarajućeg iznosa energije. obično izaziva majčinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a daZdravlje je, naglasiću, stanje relativne ravnoteže sa se mora uzdržati od te želje. Ono to radi gušeći impulsizvesnom količinom viška energije za razvoj i repro­ da traži i impuls da plače. Mišići v r a t a i grla postajuduktivne funkcije. Nedovoljno unošenje vodi trošenju zgrčeni da bi sprečili o t v a r a n j e i sprečili prodiranjeenergetskih rezervi i usporava životne procese. Kada impulsa. To utiče i na disanje, jer zgrčeno grlo takođeje, s d r u g e strane, nivo otpuštanja neodgovarajući, prva sprečava prodiranje impulsa ka traženju i usisavanjuposledica je stvaranje anksioznosti. To se ponekad de­ vazduha. O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanjušava u terapiji k a d a se poveća energija organizma ili diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbluzbuđenje, kao posledica dubokog disanja, i osoba ne (Ribble).može da se oslobodi tog uzbuđenja kroz emocionalnorasterećenje, zbog inhibicija samoispoljavanju. Osoba Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesaće postati nervozna i uznemirena, a to je stanje koje otvaranja i traženja da se nešto unese u telo. O t v a r a ­nestaje čim se postigne efikasno oslobađanje, bilo kroz nje i traženje su pokreti širenja organizma p r e m a iz­plakanje bilo kroz bes. Suočena sa nesposobnošću da voru energije ili zadovoljstva. O istoj akciji se radipostigne takvo oslobađanje, osoba m o r a da prekine di­ bilo da dete želi majku, igračku ili, kasnije k a d a od­sanje. raste, voljenu osobu. Nežan poljubac je slična akcija. Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od­ Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta­ brane na psihičkom i fizičkom nivou, kako bi inhibi-nje izazvano situacijom koja previše uznemirava telo. ralo t a k v e impulse. V r e m e n o m te odbrane postaju Ljudi teže da ostanu u stanju relativne ravnoteže ener­ strukturirane u telu u formi hroničnih mišićnih n a p e ­gije. Na nesreću, energetski nivo tog stanja ravnoteže tosti, a u psihi k a o karakterološki stavovi. U isto v r e ­je relativno nizak, t a k o da se mnogi ljudi žale na hro- me sećanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se egoničan umor. Povećanjem energije riziku je se da se iza­ ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom, in-zove anksioznost, što prosečna osoba ne može da pod­ timnošću, unošenjem nečega u sebe i ljubavlju.nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrške. Ta podrška U ovom p r i m e r u vidimo vezu između različitih ni­pomaže osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os­ voa ličnosti. Na površini — t j . na ego nivou — od­lobodi uzbuđenja izražavajući osećanja. Kod ljudi čije brana ima formu ego ideala koji kaže da „nije muškije samoizražavanje n e s p u t a n o , energetski nivo se može plakati" i negiranja — „ja to n i k a k o neću". Te o d b r a n eodržavati na visokom nivou, što stvara v i b r a n t n o telo,živo i puno osećanja za život. su blisko vezane sa mišićnom tenzijom u grlu i r u k a m a koji koče impuls da se otvori i posegne za onim što se Takođe treba da se naglasi i sledeće. Život nije pa­ želi. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li jesivna operacija. Organizam t r e b a da se otvori i poseg­ muški plakati. K a d a su tenzije snažne, osobi je skorone za nečim što želi da dobije. To važi za kiseonik kao nemoguće da zaplače. Slične tenzije postoje u r a m e ­i za h r a n u . Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je­ nima, što otežava posezanje r u k a m a za onim što sedenja koriste isti fiziološki m e h a n i z a m — usisavanje- Ze l i . Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutihBeba usisava vazduh u pluća na isti način na koji usi­ osećanja tuge, beznađa, besa i ljutnje, sa impulsimasava mleko u usta i sistem za varenje. I zbog toga sto da se grize, sa s t r a h o m i čežnjom. Sve to mora da b u ­obe funkcije koriste zajednički mehanizam, poremećaj de prorađeno p r e nego što se srce te osobe može po-u jednoj od aktivnosti utiče i na drugu. n o v o potpuno otvoriti. 8112 113
    • Pa ipak, osoba nije m r t v a ; njeno srce čezne za lju­ V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNAbavlju, njena osećanja hoće da se izraze, telo želi dab u d e slobodno. Ali, ako napravi bilo koji snažan po­ ORIJENTACIJAk r e t u tom pravcu, odbrane guše impuls i guraju oso­bu u anksioznost. U većini slučajeva ta anksioznost jetako ozbiljna da se osoba povlači i zatvara, čak i kadato znači održavanje niskog energetskog nivoa, održava­nje želja na m i n i m u m u i života u zastoju. Većina ljudiživi u s t r a h u da b u d e potpuno živa. Princip zadovoljstva P r i m a r n a orijentacija života je p r e m a zadovoljstvu, a što dalje od bola. To je bioenergetska orijentacija, jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e đ u j e život i dobrobit organizma. Bol se, kao što svi znamo, doživ­ ljava kao pretnja integritetu organizma. O t v a r a m o se i spontano posežemo ka zadovoljstvu, a skupljamo se i povlačimo iz situacije koja je bolna. Međutim, kada situacija sadrži obećanje zadovoljstva uporedo sa p r e t - njom bolom, doživljavamo anksioznost. Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa našim prethod­ nim stanovištem. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne p r e m a izvoru, ali pretnja b o ­ lom prisiljava organizam da guši taj impuls, stvarajući stanje anksioznosti. Pavlovljev rad sa uslovnim r e ­ fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost može proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa Sa prijatnim. Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost. On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona, dajući mu odmah posle zvona h r a n u . Za k r a t k o vreme, sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u ­ đen, da luči pljuvačku, anticipirajući zadovoljstvo od hrane. Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je Prornenio situaciju, dajući psu električni šok svaki p u t kada bi se čuo zvuk zvona. Zvuk zvona je u psećem j*mu postao povezan sa obećanjem h r a n e i sa pretnjom bolom. Pas je bio s p u t a n — želeo je da ide prema hrani, a l i se plašio da, to uradi, t a k o da je upao u stanje teške anksioznosti. 8«114 115
    • Ta situacija kada je čovek izložen višeznačnim signa­ nišan kao uvreženi sklop ponašanja, tipičan način nalima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom.psihotičnih poremećaja ličnosti. Takva bezizlazna situ­ Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronične iacija nastaje u detinjstvu između roditelja i dece. Bebe uopšte nesvesne mišićne napetosti koja blokira ili ogra­i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado­ ničava impulse za posezanjem. K a r a k t e r je t a k o đ evoljstva i posežu za njima sa ljubavlju. To je biološki fizički stav koji je potkrepljen sistemom negiranja,normalno, pošto su roditelji izvor h r a n e , k o n t a k t a i racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealusenzorne stimulacije koja im je potrebna. Dok se ne; koji potvrđuje njegovu vrednost. Funkcionalni identi­ suoči sa frustracijama i uskraćenjima, dete je svo tet psihičkog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili mišićnogjezgro — tj. svo srce. Ali, u našoj kulturi gde su česta stava jeste ključ za razumevanje ličnosti, jer n a m touskraćivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde omogućava da čitamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimoje odrastanje praćeno kažnjavanjem i pretnjom, to ne telesni stav kroz njegovo psihičko predstavljanje itraje dugo. Roditelji, na žalost, nisu samo izvori zado­ obratno.voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo­gućnošću doživljavanja bola. Anksioznost koja iz toga Mi, bioenergetski terapeuti, ne pristupamo pacijentuproizlazi je, po m o m e mišljenju, odgovorna za nemir kao k a r a k t e r n o m tipu. Mi ga vidimo k a o jedinstvenui hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. P r e ih kas­ individuu čiji je n a g o n za zadovoljstvom zastrašen a n k ­nije dižu se odbrane da bi umanjile anksioznost, ali te sioznošću, zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane.odbrane takođe umanjuju život i vitalnost organizma. Određivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omogućava nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> depri- pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvimvacija, frustracija, ili kažnjavanje -*• anksioznost i on­ životnim iskustvom. P r e nego što opišem različite k a ­da -*• odbrana — jeste opšta šema koja objašnjava sve rakterne tipove fizički i psihološki, voleo bih da p r o -probleme ličnosti. Da bi se r a z u m e o pojedinačni slučaj, diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o ­ova šema treba da se dopuni znanjem o specifičnoj situ­ retski okvir za opisivanja.aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim Zadovoljstvo se može definisati na brojne načine.da bi se sa njom borilo. Drugi važan faktor je vreme, Glatko i lako funkcionisanje organizma povećava ose­jer što se ranije anksioznost javi u životu, to je više ćanje zadovoljstva, isto kao što se doživljavaju anksioz­u t k a n a u ličnost i protivodbrane postaju dublje struk­ nost ih bol k a d a je ta funkcija poremećena ili k a d a jeturirane. Priroda i intenzitet pretećeg bola igraju zna­ u opasnosti. Postoji i druga situacija koja n a m pružačajnu ulogu u određivanju o d b r a m b e n i h stavova. osećanje zadovoljstva, a to je k a d a posežemo za nečim. Skoro sve osobe u n a š e m d r u š t v u razvijaju odbrane Prirodno, posežemo za onim za šta mislimo da će n a mprotiv nagona za zadovoljstvom, zato što je to u proš­ pružiti zadovoljstvo, ali ja ostajem pri tome da je samlosti bio uzrok teških anksioznosti. O d b r a n a ne blokira akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. To p r e d ­potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. stavlja širenje celokupnog organizma, protok osećanjaUkoliko bi to bio slučaj, usledila bi s m r t te osobe, v i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. U k r a j ­konačnoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank­ njoj analizi osećanja su opažanje pokreta u organizmu.sioznosti. Ali, pošto je svaka odbrana ograničavanje Tako, kada kažemo da je osoba u stanju zadovoljstva, života, ona je delimično i smrt. O d b r a n a propušta izves- to podrazumeva da su pokreti tela, posebno unutrašnjine impulse pod ograničenim uslovima i u ograničenom pokreti, ritmični, n e s p u t a n i i otvoreni. stepenu. Ali, kao što sam pomenuo, odbrane se razli­ Osećanje zadovoljstva možemo, p r e m a tome, defini­kuju od čoveka do čoveka, m a d a se mogu grupisati U sati kao opažanje p o k r e t a širenja u telu — otvaranja,različite tipove. Posezanja, uspostavljanja kontakta. Zatvaranje, povla­ U bioenergetici se različiti tipovi o d b r a n a sumiraju čenje, uzdržavanje ne doživljavaju se k a o zadovoljstvo 1pod nazivom „ k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . K a r a k t e r je deft* mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost.116 117
    • Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. Reakcija zado­impulsa naiđe na prepreku. Jedini način da se izbegne voljstva je takođe topla i p u n a ljubavi, jer je srce t a d abol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv u direktnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom. Osobatog impulsa. A k o je impuls potisnut, osoba neće ose­ sa hroničnom mišićnom napetošću, koja prekida kanalećati anksioznost ili bol, ali tada takođe neće osećati za komunikaciju od srca i ograničava proticanje ener­zadovoljstvo. Ono što se dešava može se utvrditi na gije ka periferiji tela, pati na brojne načine. Ona može osnovu izraza tela. doživljavati osećanje frustracije i nezadovoljstva svo­ K a d a je osoba zadovoljna, njene oči sijaju, koža je jim životom i može razviti n e k e somatske poremećaje.ružičaste boje i topla, ponašanje ima lakoću i živah- Pošto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kodnost a držanje ima mekoću i gracilnost. Ti vidljivi znaci psihijatra, t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o ­su manifestacija protoka osećanja, k r v i i energije ka liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav­periferiji tela, što je fiziološki suprotnost ekspanzivnih, ljen.centrifugalnih sila ili impulsa u telu. Odsustvo tih zna­ Ljudsko telo ima šest glavnih polja k o n t a k t a sa spo­kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva, već ljašnjim svetom: lice, uključujući senzorne organe ubola, bilo da ona to opaža kao takvo ili ne. U knjizi tom području, d v e r u k e , genitalni a p a r a t i dve noge. Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj­ Postoje minimalna područja k o n t a k t a , k a o što su grudistva. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. Tupost pogleda označava povlačenje osećanja iz očiju. Kožapostaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara, i arterijai označava da je k r v duboko ispod površine tela. Kru­tost i nedostatak spontanosti sugerišu da energetskopunjenje ne protiče slobodno kroz mišićni sistem. Ta slika se svodi na stanje zgrčenosti u organizmu, što jeu stvari somatski aspekt bola. Treba istaći da n e k a tela imaju mešovitu sliku: jednas t r a n a je topla, meka i sjajna, dok je druga hladna,napeta i bezbojna. Demarkaciona linija nije u v e k oštra,ali se razlika može videti i osetiti. Cest slučaj tog pore­mećaja je dobra boja kože i t o n u s gornjeg dela tela,dok ostatak tela od s t r u k a naniže ima s u p r o t a n izgled— lošu boju (braonkasta nijansa), bedan mišićni tonusi neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro građenog gor­njeg dela. Takva telesna slika je znak da postoji pre­preka proticanju osećanja kroz donji deo tela, posebnoseksualnih osećanja, i taj deo tela je u stanju uzdrža­vanja ili kontrakcije. Drugo često zapažanje je toplotelo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. T a k v o stanje ozna­čava napetost ili uzdržavanje na perifernom nivou kojiuspostavlja k o n t a k t sa okolinom. Izreka „hladne ruketoplo srce" podržava tu interpretaciju. Naša p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je daodredimo stepen u kome je organizam sposoban dauspostavi zadovoljavajući k o n t a k t sa okolinom. Takvoreagovanje, kao što sam rekao iziskuje proticanje ose­ćanja uzbuđenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka118 119
    • kod žena, koža u celini i zadnjica k a d a se sedi. Tih šest obzira na činjenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e , izves- glavnih područja formiraju interesantnu konfiguraciju tan stepen protezanja je moguć. Usne mogu biti i s p u p - koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i čene ili uvučene, r u k e mogu biti produžene ili s k r a ­ raširenih ruku. Dijagram tela bi izgledao k a o na crtežu ćene, zavisno od stepena u kome neko poseže, i, n a r a v ­ na str. 120, g d e je n u m e r i s a n o šest područja. no, genitalni organi i kod m u š k a r c a i kod žene funk­ Ako tu sliku pretvorimo u dinamički dijagram, slika cionišu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni na str. 121, šest p o d r u č j a bi, energetski posmatrano, krvlju, napunjeni osećanjima i prošireni. Donji e k s t r e ­ predstavljalo najisturenije delove. miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. Pošto Na tom crtežu broj 1 predstavlja glavu, koja je cen­ je vrat pokretljiv organ, glava može štrcati, biti držana uspravno ili uvučena m e đ u ramena. K a d a je uspostav­ t a r ego funkcija i uključuje senzorne organe sluha, ljen snažan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na ukusa, vida i mirisa. Tačke 2 i 3 predstavljaju tim delovima tela je intenzivna. Na primer, k a d a jer u k e koje dodiruju okolinu i njome manipulišu. Tačke uspostavljen k o n t a k t očima između dve osobe koje su 4 i 5 predstavljaju noge, koje obezbeduju suštinski kon­ uzbuđene oseća se naboj koji prolazi između dva parat a k t sa podlogom; tačka 6 je genitalni aparat, koji je: očiju. Slično, k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje suglavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom. pod naponom to je sasvim drugačiji doživljaj od dodira ruku koje su hladne, suve ili napete. Energetska inter­ akcija u seksu je, n a r a v n o , najintenzivnija, ali tu t a k o ­ đe kvalitet i stepen m e đ u r a z m e n e zavisi od iznosa n a ­ pona koji pritiče u ta polja kontakta. Ego i telo Odrasla osoba funkcioniše simultano na dva različita nivoa. J e d a n je m e n t a l n i ili psihički nivo; d r u g i je fizički ili somatski. Ovim se ne negira jedinstvenost MENTALNO PSIHA EGO U reagovanju koje pruža zadovoljstvo proticanje ener­getskog naboja se odvija od centra p r e m a svih šesttacaka. Tih šest tačaka se može posmatrati kao p r o d u ­žetak organizma, kao kod pseudopodija ili ameba. Bez ENERGETSKI PROCESI120 121
    • organizma. Osnovna teza bioenergetike, preuzeta od Raj­ bilo praćeno podsmevanjem zbog osećanja bespomoć­ ha,, jeste da antiteza i jedinstvo karakterišu sve biološke nosti ili zavisnosti, osoba će imati teškoća da traži p o ­ procese. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija­ moć čak i onda kada je pomoć dostupna. Osoba koja raz­ lektičkim pojmovima, kao što je prikazano na crtežu vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa­ na str. 121. ma; osećaće da je ismejana i ponižena ukoliko izda taj Kod zdrave ličnosti mentalni i fizički nivo funkcio- ideal. Nesvesno, birače odnose sa ljudima koji će senisanja sarađuju da bi obezbedili dobrobit. Kod pore­ diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je, takomećene ličnosti postoje područja osećanja ili ponaša­ da će na neki način potkrepljivati nerealnu sliku o sebi.nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije, t r e b a da zna­konfliktu. Područje konflikta stvara p r e p r e k u slobod­ mo da u interakciji ega i tela ima dijalektičkih p r o ­n o m izražavanju impulsa ih osećanja. Ne govorim o cesa. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju egosvesnoj inhibiciji izražavanja, koja je p r e d m e t svesne vrši nad voljnom m u s k u l a t u r o m . Ljudi inhibiraju im­kontrole. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu­ pulse za plakanje stiskajući zube, stežući grlo, zadrža­tavanja pokreta i izražavanja. T a k v e p r e p r e k e sputa­ vajući dah i stežući stomak. Izražavanje ljutnje krozvaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba udaranje može biti inhibirano kontrakcijom mišića r a -i, p r e m a tome, predstavljaju smanjenje kapaciteta te menog pojasa, a t i m e se r a m e n a povlače unazad. Uosobe za zadovoljstvo. prvo vreme inhibicija je svesna, sa ciljem da uštedi Postavljanje te antiteze u termine ega i tela, p r e nego osobi dalje konflikte i bol. Međutim, svesna i voljnamentalnog i fizičkog, dopušta n a m da uvedemo pojam kontrakcija mišića zahteva ulaganje energije i, prema ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot­ tome, ne može se beskonačno održavati. K a d a inhibi­ staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. Ti pojmovi cija nekih osećanja m o r a da se održava beskonačnoproizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajućeg posrednika. dugo, zbog toga što izražavanje osećanja nije p r i h v a ­Ego je posrednik između u n u t r a š n j e g i spoljašnjeg sve­ ćeno u detinjstvu, ego odustaje od kontrole n a d zabra­ ta, između sebe i drugih. Ta funkcija proizlazi iz nje­ njenim akcijama i povlači energiju od tih impulsa. govog položaja na površini tela i na površini u m a . Ego 25 Tada uzdržavanje od impulsa postaje nesvesno i mišićformira sliku spoljašnjeg sveta, u odnosu na koju se ili mišići ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o ­svaki organizam mora prilagođavati, i na taj način obli­ trebne za širenje i opuštanje. Tada ta energija može bitikuje sliku o sebi n e k e osobe. Nasuprot tome, slika o uložena u druge prihvatljive akcije, što je proces kojisebi određuje kojim osećanjima i kojim impulsima će: : stvara ego ideal.biti dozvoljeno ispoljavanje. U n u t a r ličnosti ego je pred­ Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. P r v a jestavnik realnosti. da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlači ulazi u sta­ nje hronične zgrčenosti ili napetosti, što čini n e m o g u ­ Ali, šta je realnost? Slika o njoj u našem u m u nije ćim izražavanje inhibiranog osećanja. Impuls je tadauvek u saglasnosti sa realnom situacijom. Mi razvijamo Praktično prigušen i osoba ne oseća više inhibiranutu sliku u toku odrastanja i ona odražava svet našeš želju. Prigušen impuls nije izgubljen. On ostaje u s p a ­detinjstva i porodice mnogo više nego svet odraslih i van ispod površine tela, odakle ne utiče na svesnost.društva. Ta dva sveta nisu potpuno različita, jer svet Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka­porodice odražava širi svet društva u kome se živi. Raz­ ciji, impuls može bit pod tako jakim naponom^ da selika leži u činjenici da svet u širem smislu nudi veći Probija kroz inhibiciju ili prepreku. To se dešava uizbor odnosa, koji ograničeni svet porodice ne nudi. Na histeričnim n a p a d i m a ili u ubilačkom besu. Druga pos-primer, čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje tedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma.pomoći znak slabosti i zavisnosti. Ako je to učenje Hronična mišićna napetost sprečava puno spontano disa­ nje i tako smanjuje energetski nivo. Osoba može u n o ­ a Lowen, The Physical Dijnamics of Character Structure, op- siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobičajene aktiv­clt. nosti tako da bazalni metabolizam može izgledati nor-122 123
    • malno. Međutim, teškoće sa disanjem će se pojaviti u f problemom na telesnom nivou malo je verovatno dasituacijama stresa, bilo kao nesposobnost da se udah­ /e doći do pravog menjanja.ne dovoljno v a z d u h a ili, verovatnije, k a o nemogućnost Da bi se shvatio složen odnos između ega i tela, m o ­da se nosi sa stresom. ramo integrisati dva suprotna stanovišta o ljudskoj lič­ 26 Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr­ nosti Prvo gledište polazi od podloge. Po njemu, hije­nutom smeru. Fizički uslovi oblikuju mišljenje i sliku rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda kao piramida p r i ­o sebi svakog pojedinca. Niži energetski nivo ga prisi­ kazana na ovoj slici.ljava da pravi izvesna prilagođavanja svoga životnogstila. On će nužno izbegavati situacije koje mogu izaz­vati njegova potisnuta osećanja i opravdavaće to izbe-gavanje razvijajući racionalizacije o prirodi realnosti. Ti manevri su priručna sredstva ega koji sprečava da emo­cionalni konflikt postane svestan. Stoga se oni zovuego odbrane. Druge ego o d b r a n e su negiranje, projek­cija, izazivanje i okrivljivanje. Te o d b r a n e podržavaenergija povučena iz konflikta. Osoba je sada karakte-rološki zaštićena oklopom od potisnutih impulsa. Nafizičkom nivou oklop se održava hroničnom mišićnomnapetošću. Oklop, sada ugrađen, može u p r k o s tomefunkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­ručjima. K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur­ nosti ego se ponosi svojim postignućem. Ego zadovolj­ stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i kompenzacije. Covek koji ne može da plače svoju ne­ sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. On se čak može podsmevati drugom čoveku ili detetu koje PRIRODNA SREDINAlako zaplače, proglašavajući svoju sopstvenu neurotsku crtu vrlinom. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna ili da udari stvara vrlinu od svoje mane, tvrdeći da je Osnovu piramide čine telesni procesi koji održavajupostavljanje na stanovište d r u g e osobe oznaka razum­ život i daju podršku ličnosti. Oni stoje na zemlji, u k o n ­nog čoveka. Žena koja nije u stanju da otvoreno po­ taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. Ti procesi segne za ljubavlju koristiće seks i potčinjenost kao na­ izazivaju osećanja i emocije koji potom vode do p r o ­ čin da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatraće cesa mišljenja. Na v r h u je ego, koji je u bioenergetici sebe izuzetno seksi i ženstvenom. ^ e n t i č a n sa glavom. Isprekidane linije pokazuju da su s v S v a k a mišićna napetost sprečava osobu da direktno e funkcije povezane i zavisne jedna od druge.posegne za zadovoljstvom. Suočen sa t a k v i m ograniče­ Odnos ega i tela može se uporediti sa odnosom gene­njima, ego će manipulisati okolinom u unapređivanju rala i njegovih t r u p a . Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u -telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. Ego će JUćeg oficira t r u p e ne čine vojsku, već gomilu. Bez t r u -opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor­ Pa general je samo v r h o v n a figura. K a d a general i t rmalnu, jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik" u p e funkcionišu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u satom koji je doveo do takvog stanja. Taj konflikt pos­taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. Osoba je tada 20 Potpunije razmatranje tog odnosa sadrži moja knjiga The Phy­samo na recima za ideju promene, ali dok se ne suoči"? sical Dynamics of Character Structure, op. clt.124 125
    • realnošću, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u bijamo sliku šestokrake zvezde koja je korišćena u p r e t ­konfliktu, ima poremećaja i problema. To se može hodnim poglavljima knjige da prikaže celo telo. Ispre­desiti ako g e n e r a l opaža svoje t r u p e kao brojeve i pione kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivnijiu svojoj igri rata. On može zaboraviti da je r a t borba područje dijafragme ili s t r u k a gde se sreću dve polo­ne samo t r u p a već za t r u p e i ne samo za njegovu ličnu vine tela.slavu. Tako ego može izgubiti iz vida činjenicu da se Dva trougla takođe mogu predstavljati mnoge d r u g eradi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja. polarne odnose u životu — nebo i zemlju, d a n i noć, muškarca i ženu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razne dijagrame da opišu dvojnost životnih sna­ ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika između dva dijagrama sugeriše dva različita životna stila. Kružni kineski dijagram naglašava ravnotežu; šes- tokraka zvezda, t a k o đ e poznata k a o Davidova zvezda, naglašava interakciju. Viđeno se tačke gledišta generala, n o r m a l n a hijerar­hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta.Nijedan general ne može funkcionisati ukoliko ne opažasebe k a o najvažnijeg. Isto to važi za ego i telo. Pos­ Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizmani a t r a n o odozgo — t j . sa stanovišta ega — piramida da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i š e zapadnjačkufunkcionisanja ličnosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz­ aktivnost već takođe prisiljava organizam da agresivnogo meri stepen svesnosti ili kontrole. Više je svesnosti komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde reč „ a g r e ­uloženo u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, već u smislu s u p r o t ­tome, mi smo više svesni naših misli nego naših oseća­ nosti „pasivnom". Zapadnjačka agresivnost ima i pozi­nja, a najmanje smo svesni naših telesnih procesa. To tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ilije generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovišta negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental­moći. To se može izjednačiti sa posmatranjem funkcio­ nom stavu čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijegnisanja ličnosti sa stanovišta znanja,, što je operacijaega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret­ Prikazivanja, podeliću ljudsku aktivnost na četiri g r u -hodi sticanju znanja. Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fizičku, uklju­ čujući seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a e Ta dva stanovišta ljudske ličnosti mogu se integri- * grupe stavimo na četiri s t r a n e našeg crteža k a o što ]esati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do- Prikazano na sledećoj slici.126 127
    • Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije ličnosti sa svetom zavisi od jačine bioener­ getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni izraze. Uzdržavanje ili hronična mišićna napetost, koji sprečavaju proticanje impulsa i osećanja, ne samo da podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođe ograničavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom. To smanjuje osećanje pripadanja i osećanje da je lič­ nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duševnosti. Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalažem za zapadnjački stil života. U preteranoj agresivnosti, što znači eksploatišući i manipulišući drugima, izgubili smo važno osećanje ravnoteže. Dopuštamo egu da podriva telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ­ ba da uspostavimo ravnotežu u n a m a samima i u našim odnosima sa svetom u k o m e živimo. Međutim, p i t a m se da li bi ta ravnoteža m o g l a biti uspostavljena ako bismo odbacili zapadnjačke stavove o životu u korist istočnjačkih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji da usvoji zapadnjačke stavove. FIZIČKA SREDINA A k o sada kombinujemo taj crtež sa sličnim crtežima Karakterologijaiz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga U bioenergetici su različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a -sadržanih u ljudskoj ličnosti, slika dole. sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose­ GLAVA.-EGO ban sklop odbrana na psihološkom i mišićnom nivou po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Važno je n a g ­ lasiti da to nije klasifikacija ljudi već o d b r a m b e n i h ŠAKA stavova. Poznato je da nijedna osoba nije čist k a r a k ­ ŠAKA terni tip i da svako u našoj k L i l t u r i ima u izvesnorn stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s ­ tika. Ličnost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ­ ne strukture, određena je vitalnošću — t j . snagom n j e ­ KREATIVNO SOCIJALNO nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o - ILI hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su slične bilo PRODUKTIVNO u . vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizašlim iz njihovog Zl votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o - u terminima tipova radi jasnoće komunikacije i °°ljeg razumevanja. STOPALO STOPALO Tih pet tipova s u : „shizoidni", „oralni", „psihopatski", »mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te izraze zbog l .°ga što su oni poznate i prihvaćene definicije p o r e m e - Ca GENITALNO J a ličnosti u psihijatrijskoj profesiji. Naša klasifika­ FIZIČKO cija se ne kosi sa već uspostavljenim kriterijumima. 9128 129
    • Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice Se raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retkapošto je nemoguće u ovom opštem pregledu bioenerge­ ubistva u tom stanju.tike ući u detaljnu diskusiju svakog poremećaja. Pošto Odbrane se sastoje u mišićnim napetostima koje držesu k a r a k t e r n i tipovi veoma složeni, ovde mogu biti po- ličnost na okupu, sprečavajući periferne s t r u k t u r e damenuti samo opšti aspekti svakog tipa. budu preplavljene osećanjima i energijom. Te mišićne napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo kazali da su odgovorne za sprečavanje perifernih orga­Shizoidna karakterna struktura na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje problem.OPIS Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a , čija je posledica nedostatak integracije između gornje Izraz „shizoidan" proizlazi iz „shizofrenije" i označa­ i donje polovine.va osobu u čijoj ličnosti postoje tendencije ka shizoid-n o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin­ Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramomstvenog funkcionisanja ličnosti. Na primer, mišljenje na sledećem citežu.teži da b u d e nevezano sa osećanjima. Ono što osobamisli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose­ćanjima ih ponašanjem; (2) povlačenje u sebe, preki­danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljašnjomrealnošću. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne moran i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji suobično dobro kompenzovani. Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebeumanjeno, čiji je ego slab i čiji je k o n t a k t sa telom iosećanjima pretežno smanjen.BIOENERGETSKO S T A N J E Energija je povučena sa perifernih s t r u k t u r a tela,naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t saspoljašnjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto­ Dvostruke linije označavaju skupljenu energetskupala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna­jezgrom — t j . uzbuđenje iz jezgra ne teče slobodno čavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos­p r e m a njima već je proticanje sprečeno hroničnom mi-- tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shi-šićnom napetošću u osnovi glave, u ramenima, karlid Zoidne s t r u k t u r e označava podeljenost na d v e polovinei kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove­ tela.zano sa osećanjima u jezgru ličnosti. Unutrašnji naboj teži da se zamrzne u područjujezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slaba- FIZIČKI ASPEKTI 1Međutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja)može da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se dešava V U većini slučajeva telo je uzano i skupljeno. Ukolikok a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen jrna paranoidnih elemenata u ličnosti, telo je punije ikoličinom energije kojom ne može upravljati. Ličnost atletskiji izgled.130
    • Glavna područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­ odnose je veoma teško uspostaviti zbog nedostatka n a ­vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u pona u perifernim s t r u k t u r a m a .predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snažno da Korišćenje volje da se motivišu akcije daje ponaša­teži da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrče- nju neprirodan kvalitet. To je nazvano „kao da" p o n a ­nost je u malim mišićima koji okružuju artikulaciju. šanje — t j . kao da je zasnovano na osećanjima, ali samaStoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e može videti ili akcija ne izražava osećanja.ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova. Lice je k a o maska. Oči, m a d a nemaju prazan pogledk a o u shizofrcnih, nisu žive i nc uspostavljaju kontakt. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORIRuke više liče na k l a t n a koja vise kraj tela, nego nan a s t a v a k tela. Stopala su zgrčena i hladna, često izvr­n u t a ; težina tela se oslanja na spoljašnju s t r a n u sto­ Važno je ovde prikazati n e k e istorijske činjenice upala. vezi početka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledeće n a p o m e n e Cesto je p r i m e t a n nesklad između dve polovine tela. daju zbir zapažanja onih koji su proučavali taj p r o b ­U mnogim slučajevima polovine izgledaju kao da, ne lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sapripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada tom vrstom poremećaja:osoba napravi luk telom, linija tela često izgleda slom­ U svim slučajevima postoji jasna činjenica da je oso­ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom ba doživela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, što jejedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II. pacijent doživeo kao pretnju svome postojanju. Odbaci­ vanje je bilo p r a ć e n o prikrivenim, ili često otvorenimPSIHOLOŠKE ODLIKE neprijateljstvom sa majčine strane. Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat­ strah da će bilo koje traženje, zahtevanje, samozalaga-no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili nje voditi do uništenja. 27integrisano . Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. Univou nedostatkom energetske veze između glave i detinjstvu su česti noćni strahovi.ostatka tela, s t v a r a rascep ličnosti na kontradiktornestavove. Tako se može videti oholost sa osećanjem niže Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona­vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kur- šanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, što se naziva autis-vinstva. Ovo poslednje se t a k o đ e odražava na podelje­ tičnim ponašanjem.nost na dva dela tela, donji i gornji. Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio­ Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga,slabosti ego granica, što je psihološki korelat nedostatka sto je veoma često, ličnosti se pridodaju paranoidni ele­perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na menti. To omogućava izvestan stepen akting auta tokompritiske spol ja i prisiljava ga da se povlači u samo- kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu.odbranu. Imajući t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a težnja ka izbe- da pobegne od realnosti (intenzivan život u fantazija­gavanju intimnih osećajnih odnosa. U stvari, takve ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e ­ velo. Pošto su d o m i n a n t n a osećanja bila užas i u b i ­ a Laing R. D., Pođeljeno ja i Politika doživljaja, Nolit, Beogr"" lački bes, dete u samoodbrani diže zid oko svojih ose­1977. ćanja.132 133
    • Oralna karakterna struktura Iz razloga koji još nisu p o t p u n o jasni, uočava se linearni razvoj, čiji je rezultat izduženo, t a n k o telo.OPIS Jedno moguće objašnjenje je da kašnjenje u sazreva- nju omogućava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu. Drugi faktor može da b u d e nesposobnost nedovoljno Opisujemo ličnost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu razvijene m u s k u l a t u r e da kontroliše razvoj kostiju.ukoliko sadrži m n o g e crte tipične za oralni period živo­ta — period bebe. Te crte su slabost u smislu nezavis­ Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjemnosti, tendencija da se oslanja na druge, smanjena agre­ delu tela, pošto se razvoj tela deteta odvija od glavesivnost i u n u t r a š n j e osećanje p o t r e b e da b u d e držana prema dole.u r u k a m a , podržavana i da se o njoj n e k o brine. Te: Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj­crte označavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u nim nabojem. Oči su slabe sa tedencijom ka miopiji,detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz­ a nivo genitalnog uzbuđenja smanjen. To bioenergetskovoja. Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo­ stanje je prikazano dijagramski na 134 str.jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. Neke ličnosti sa tomcrtom pokazuju izraženu nezavisnost koja, međutim,slabi pod stresom. Ono što leži u osnovi iskustva oral­ FIZIČKE KARAKTERISTIKEnog k a r a k t e r a je lišavanje, dok je odgovarajuće iskustvoshizoidne s t r u k t u r e odbacivanje. Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o , što odgo­ vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Od shi­ zoidnog tela se razlikuje po tome što nije u grču.BIOENERGETSKO STANJE Muskulatura je nerazvijena, ali nije vrpčasta kao kod shizoidnog tela. Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji Energetski, oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na­ u rukama i nogama. Duge vretenaste noge su čestaboja. Energija je zaleđena u jezgru kao kod shizoidnog oznaka te s t r u k t u r e . Stopala su takođe t a n k a i uzana.stanja; ona protiče ka periferiji tela ali slabo. Noge izgledaju k a o da ne mogu da održavaju telo uspravno. One su uglavnom ukočene da bi pružile d o ­ datni oslonac. Telo pokazuje tendenciju da se skljoka, delom zbog slabosti m u s k u l a r n o g sistema. Cesti su fizički znaci nezrelosti. Karlica može biti manja nego što je n o r m a l n o i kod muškarca i kod žena. Dlakavost je obično smanjena. Kod nekih žena je ceo proces razvoja u s p o r e n ; to daje telu dečački izgled. Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko, zbog niskog ener­ getskog nivoa ličnosti. Uskraćivanje na o r a l n o m nivou redukuje snagu impulsa da sisa. Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh. p S l H O L O Š K E ODLIKE Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima teškoća da stoji na svojim nogama figurativno, ali i bukvalno. Ona teži da e " naslanja ili oslanja na druge. Ali, kao što sam ranije134 135
    • pomenuo, ta tendencija može biti m a s k i r a n a pretera- Psihopatska karakterna strukturan o m nezavisnošću. Oslanjanje na d r u g e se takođe odra­žava na nesposobnost da se b u d e sam. P r e t e r a n a je po­t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima, zbog njihove OPISpomoći i podrške. Potrebno je nekoliko uvodnih reči u vezi ove k a r a k ­ Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a š n j e g osećanja prazni­ terne s t r u k t u r e . To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi­ne. On stalno gleda u druge, da bi ga oni napunili, san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. Tam a d a se može ponašati kao da je on taj koji obezbe- struktura može biti veoma složena, ah radi sažetosti iđuje podršku. U n u t r a š n j a praznina se odražava na po­ jasnosti opisaću prostu formu tog poremećaja.tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje, koje, ukoliko seizrazi, dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. Suština psihopatskog stava je negiranje osećanja. Taj stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se diso- Zbog niskog energetskog nivoa, oralni k a r a k t e r je cira od svojih osećanja. U psihopatskoj ličnosti ego ilisklon p r o m e n a m a raspoloženja od depresije do ushiće­ um se okreću protiv tela i osećanja, naročito seksualnihnja. Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih osećanja. Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija".crta u ličnosti. Normalno funkcionisanje ega je da podržava težnje tela Druga tipična oralna crta je stav da mu se nešto za zadovoljstvom, a ne da ih podriva u korist egoduguje. To može biti izraženo kroz ideju da mu svet ideala. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulažu mnogo energijenešto duguje; taj stav proizlazi direktno iz ranog do­ u sopstveni ideal. Drugi aspekt te ličnosti je težnja zaživljaja uskraćivanja. moći i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola. Razlog što je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a složena jeste da postoje dva načina da se postigne moć nad d r u g i ­ETIOLOŠKI I ISTORIJSKI FAKTORI ma. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso­ be, u k o m slučaju, ako se ne suprotstavi nasilniku, ta Rana uskraćivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub­ osoba na neki način postaje njegova žrtva. Drugi način ljenjem tople majčinske figure koja daje podršku, bilo je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup, što je vrloda je ona umrla, da je bolesna ili da je odsustvo uzro­ efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moćikovano potrebom da ide na posao. Majka koja pati od psihopate.depresije ne može biti detetu na raspolaganju. Istorija ličnosti često otkriva p r e r a n i r a z v o j ; naime,da je dete počelo da govori ili hoda ranije nego što je BIOENERGETSKO STANJEnormalno. Ja objašnjavam taj razvoj kao n a p o r da seprevaziđe osećanje gubitka nastojanjem da se postane Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi­nezavisan. hopatskim s t r u k t u r a m a . Nadvladavajući tip je lakše Takođe ima drugih doživljaja razočaranja u ranom objasniti bioenergetski i ja ću ga koristiti za ilustra­životu, k a d a je ona ili on pokušao da uspostavi kon­ ciju. Uspostavljanje moći n a d drugima postiže se uzdi­t a k t sa ocem ili n e k i m drugim rođakom. T a k v o razoča­ zanjem n a d njima. U tom tipu postoji značajno p o m e ­ranje može ostaviti osećanje gorčine u ličnosti. t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa pratećim Karakteristične su depresivne epizode u kasnom de­ smanjenjem naboja u donjem delu tela. Dve polovinetinjstvu ili ranoj mladosti. Oralno dete m e đ u t i m ne V°* tela su p r i m e t n o neproporcionalne; gornji deo je veći 1kazuje autistično ponašanje shizoidnog deteta. Moram 0 dominantnijeg izgleda.shva,titi da u oralnoj ličnosti može biti shizoidnih el^ Uopšteno p o s m a t r a n o , postoji stegnutost oko dijafrag­m e n a t a , isto kao što u shizoidnoj s t r u k t u r i može bi" me i struka, što sprečava proticanje energije i osećanjaoralnih elemenata. Prema dole.136 137
    • Glava je previše energetski nabijena, što znači da pos­ U oba slučaja postoji poremećaj proticanja izmeđutoji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata, a posledica toga dve polovine tela. Kod prvog tipa karlica je pod manjimje stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i nabojem i drži se k r u t o ; kod drugog je pod p r e t e r a n i mda se ovlada situacijom. nabojem, ali bez kontakta. Oba tipa t a k o đ e imaju p r i - Oči su b u d n e ili nepoverljive; nisu otvorene za među­ metnu stegnutost dijafragme.odnose. To zatvaranje očiju, da se ne bi videlo i razu- Uočljiva je tenzija okularnog segmenta tela, što uklju­melo, karakteristika je svih psihopatskih ličnosti. čuje oči i zatiljni deo. Potreba da se kontroliše je takođe u s m e r e n a prema J a k a mišićna napetost takođe se može osetiti dodi­sebi. Glava se drži vrlo čvrsto (ne srne izgubiti glavu), rom duž osnove lobanje, u predelu koji se može naz­ali to takode utiče da i telo poprimi čvrsto držanje. vati oralnim. Te napetosti predstavljaju inhibiciju Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici. impulsa sisanja. PSIHOLOŠKE ODLIKE Psihopatskoj ličnosti je p o t r e b a n n e k o koga će k o n - trolisati, i m a d a izgleda da nekoga kontroliše, ona je takođe zavisna od te osobe. Postoji izvestan stepen oral- nosti kod svih psihopatskih osoba. U psihijatrijskoj lite­ raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa­ cije. Potreba da se drugi kontroliše tesno je vezana sa strahom da se b u d e kontrolisan. Biti kontrolisan znači biti korišćen. Možemo videti da u životnoj istoriji osoba sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba za dominaciju i kontrolu između deteta i roditelja. Težnja da se b u d e na v r h u , da se uspe, t a k o je snaž­ na da osoba ne može priznati niti dozvoliti da joj se desi poraz. Poraz je stavlja u položaj ž r t v e ; ergo, on mora biti pobednik u svakom takmičenju. Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moći. Psiho­ pata je zavodljiv u svom izgledu moći ili u mekom, lukavom zavođenju. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n ­FIZIČKE KARAKTERISTIKE darno u odnosu na izvođenje ili osvajanje. Negiranje osećanja je u osnovi negiranje potrebe. Telo nad vladu jućeg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije­ Psihopatski m a n e v a r je da učini da on b u d e p o t r e b a nnost gornjeg dela. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o ­ drugima, t a k o da nije p r i n u đ e n da izrazi svoju p o t r e ­đe odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. Može se reći bu. Tako je on u v e k onaj koji dobij a.da je ta s t r u k t u r a preopterećena u gornjem delu. Onaje takođe rigidna. Donji deo tela je uži i može pokazi­vati tipičnu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Telo drugog tipa, koje sam nazvao zavodljivim ili„podrivajućim", je pravilnije građeno i nema naduvan Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova, životna istorija lič­izgled. Leđa su obično p r e t e r a n o savitljiva. nosti objašnjava njeno ponašanje. Izložiću opšti stav da138 139
    • niko ne može da r a z u m e ponašanje druge osobe ukoli­ Mazohistička karakterna strukturako ne poznaje njenu životnu istoriju. Tako je jedan odglavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo OPISživotno iskustvo. U slučajevima psihopatskih hčnosti toje često veoma teško uraditi, jer njihova psihopatska Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednačava satendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje željom da se pati. Ne mislim da je isti slučaj sa oso­doživljavanja. U p r k o s tom problemu, u bioenergetici se bama koje imaju mazohističku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u .mnogo saznalo o pozadini tog problema. Tačno je da mazohista pati, i pošto nije u stanju da to promeni, spolja p o s m a t r a n o može se zaključiti da on Najvažniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno želi da ostane u t o m stanju. Ne govorim sada o oso­zavodljiv roditelj. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j | bama sa mazohističkim perverzijama, osobama kojeciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. Cilj traže da ih t u k u da bi mogle da uživaju u seksu. Ma­toga je da priveže dete za roditelja. zohistička k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati i gunđa ili se žali, ah ostaje potčinjena. Potčinjenost je Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujući roditelj na dominantna mazohistička tendencija.nivou detetovih potreba za podrškom i fizičkim kon­taktom. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrške Ako mazohistički k a r a k t e r pokazuje potčinjenost uobjašnjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi. svom spoljašnjem ponašanju, on je sasvim suprotan iz­ nutra. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u osećanje inata, negativizma, neprijateljstva i superiorno­situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. To stvara j sti. Međutim, ispoljavanje t a k v i h osećanja je onemo­prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog gućeno iz s t r a h a da ne dođe do eksplozije nasilničkogpola i produžava identifikaciju sa zavodljivim rodite­ ponašanja. Mazohistički k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h uljem. od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdržavanja. Čvrsta, snažna m u s k u l a t u r a zadržava bilo k a k v o otvo­ U toj situaciji će bilo k a k v o izražavanje potrebe za reno izražavanje svoga stava i samo gunđanju i žal­k o n t a k t o m učiniti dete krajnje povredljivim. Dete će bama dopušta da prođu kroz grlo.se ili uzdići iznad potrebe, ili će zadovoljiti potrebu,manipulišući roditeljem (manipulativni tip). U psihopatskoj ličnosti pastoje takođe i mazohistički BIOENERGETSKO S T A N J Eelementi, što proizlazi iz potčinjavanja zavodljivom rodi­telju. Dete se ne može usprotiviti ili pobeći iz s i t u a s P Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i , mazohistička s t r u k t u r a jecije; njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a š n j e . Potčinjenost energetski nabijena. Taj naboj se, međutim, čvrsto drži,je samo na površini; ipak, u onom stepenu u k o m e se ali nije zaleđen.dete otvoreno potčinjava. dobijaće izvesnu dozu blis­ Zbog snažnog uzdržavanja periferni organi su podkosti sa roditeljem. slabim nabojem, što ne vodi pražnjenju i oslobađanju — to jest, ograničena je ekspresivna akcija. Mazohistički element je snažniji kod primamljivih ibzavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Početni Uzdržavanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja ipotez je da se u novom odnosu tako postavi da prih­ kolapsa organizma. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ­ 28vati mazohistički potčinjenu ulogu. Potom, k a d a J e ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije .obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeđena odanostd r u g e osobe, uloga se obrće i pojavljuje se sadistički 28 Drugo viđenje rada tih energetskih snaga kod mazohističkeelement. strukture može se naći u mojoj knjizi The Physical Dynamics of character Structure, op. clt., str. 191.140 141
    • Impulsi se kreću odozdo i odozgo i bivaju stešnjeni u Podvi janje zadnjice, zajedno sa težinom i napet ošćuvratu i s t r u k u ; zbog toga takve ličnosti imaju j a k u ten­ odozgo, odgovorno je za savijenost ili kolaps tela udenciju da dozive anksioznost. predelu struka. Protezanje tela u smislu proširivanja granica ega ili Kod nekih žena se može videti kombinacija rigidnostiposezanja veoma je umanjeno. Redukcija protezanja do­ gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu, koji imavodi do skraćivanja opisane s t r u k t u r e . veliku zadnjicu i j a k e butine, uzdignutu osnovu kartice Ovde je dijagramski prikazano mazohističko telo. i tamnu nijansu kože uzrokovanu stagnacijom naboja. Koža svih mazohističkih k a r a k t e r a ima tendenciju ka braonka.stoj nijansi, zbog stagnacije energije. PSIHOLOŠKE ODLIKE Zbog ozbiljnog uzdržavanja, agresija je u velikoj meri smanjena. Zauzimanje sopstvenog stava je takođe ograničeno. G u n đ a n j e je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo. Umesto agresije javlja se provokativno ponašanje koje ima za cilj da izazove snažnu reakciju d r u g e osobe, dovoljno snažnu da mazo­ histi omogući da reaguje nasilnički ili eksplozivno u seksu ili bilo čemu drugom. Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdržavanja vodi do osećanja da je „zaglibljen u močvari", što mu onemo­ gućava slobodno kretanje. Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k ­ teristike mazohističkog ponašanja. Na svesnom nivou mazohista se identilikuje sa nastojanjem da zadovolji druge; na nesvesnom nivou, m e đ u t i m , to se negira ina­ tom, negativističkim stavom ili neprijateljstvom. Ta potisnuta osećanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o što mazohistička osoba može slobodno da reaguje na život­ ne situacije.FIZIČKE KARAKTERISTIKE Zdepasto, čvrsto, mišićavo telo je tipično za mazo­ ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORIhističku s t r u k t u r u . Iz nepoznatih razloga pojačana je i dlakavost tela. Mazohistička s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je Posebno je karakterističan k r a t a k , čvrst v r a t koji ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis­označava uvlačenje glave u ramena. S t r u k je u odgo­ cima. Majka je d o m i n a n t n a i požrtvovana; otac je pasi­varajućem iznosu kraći i čvršći. van i potčinjen. Druga značajna karakteristika je povlačenje kartice Dominantna, požrtvovana majka bukvalno guši dete,unapred, što se može bukvalni je opisati kao pod vijanje koje se oseća veoma krivo zbog bilo kojeg pokušajai spljoštavanje zadnjice. Ta slika podseća na sliku psa deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnogsa podvijenim repom. stava.142 143
    • Tipična je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju. osobe na oba k r a j a tela i obezbeđivanjem dobrog kon­To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. „Budi dobar takta sa realnošću. Na nesreću, naglasak na realnosti se dečko. Zadovolji svoju m a m u . Pojedi sve iz t a n j i r a . . . koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom — I kaki redovno. Daj da m a m a vidi" itd. prepuštanjem — i to je konflikt rigidne ličnosti. Svi pokušaji pružanja otpora, uključujući temper tantrume, bili su slomljeni. Svi ljudi sa mazohističkom BIOENERGETSKO S T A N J Es t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su mestima k o n t a k t a sa sredinom, što pogoduje sposobnostiuhvaćeni, što omogućava samo reakciju inata, a zavr­ da se realnost ispita p r e nego što se reaguje.šava se porazom. Dete nije moglo naći načina da izađe Zadržavanje impulsa je periferno, što dopušta oseća­iz toga. njima da protiču, ali ograničava njihovo izražavanje. Pacijent se, dok je bio dete, borio sa dubokim oseća­ Glavna područja napetosti su dugi mišići tela. Ukoče­njem ponižavanja k a d god je slobodno ispoljio šta nost u mišićima ekstenzorima i fleksorima doprinosioseća — u formi povraćanja, prljan ja ili prkosa. stvaranju rigidnosti. Mazohista se plaši da ide do k r a j a ili da isturi svoju Prirodno, ima različitih stepena rigidnosti. K a d a jeglavu (isto važi za genitalije) iz s t r a h a da će biti sase- zadržavanje slabo, osoba je živahna i vibrantna.čen ili da će ti delovi biti odrubljeni. Kod tog karak­ To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski nat e r a je j a k a kastraciona anksioznost. Najznačajniji je sledećoj slici.strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima, odnos kojiobezbeđuje ljubav — pod određenim uslovima. U slede-ćem poglavlju ćemo jasnije videti zašto je to značajno.Rigidna karakterna strukturaOPIS Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi dase drže čvrsto — ponosito. T a k o se glava drži vrlovisoko, kičma je u s p r a v n a . To_ bi bile pozitivne crtekada ne bi bilo činjenice da je ponos odbramben, arigidnost nepopustljiva. Rigidni k a r a k t e r se plaši da po­pusti, izjednačavajući popuštanje sa potčinjenošću i ko­lapsom. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohističkihtendencija koje su u njenoj osnovi. Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorišćen, PIZICKE KARAKTERISTIKEda ne bi u p a o u klopku. Njegova opreznost ima formuzadržavanja impulsa da se otvori i posegne. Zadržava­ Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladnonje takođe znači „čuvanje svojih leđa", otud rigidnost. građeno. Telo izgleda integrisano i povezano i oseća seSposobnost zadržavanja impulsa proizlazi iz jakog ega *ao takvo. Bez obzira na to, mogu se videti neki ele­sa visokim stepenom kontrole ponašanja. To je podr­ menti poremećaja i odstupanja prikazanih ranije kodžano podjednako j a k o m genitalnošću, ukotvljavanjem ostalih tipova. 10144 145
    • Važna karakteristika je živahnost tela: sjajne oči- Odbacivanje težnji za erotskim i seksualnim zado­dobra boja kože, živahnost gestova i pokreta. voljstvom dete opaža kao izdaju svog posezanja za ljubavlju. Erotsko zadovoljstvo, seksualnost i ljubav su Ako je rigidnost jaka, u skladu sa tim je i smanje­ istoznačni u detetovom u m u .nje gore navedenih pozitivnih elemenata, koordinacija iskladnost p o k r e t a su smanjeni, oči gube nešto od sjaja, Zbog snažnog razvoja ega, rigidni k a r a k t e r nije n a ­a boja kože može postati bleda ili sivkasta. pustio svest o tome. Kao što je prikazano na dijagramu, njegovo srce nije odsečeno od periferije. On ili ona je ličnost koja reaguje srcem, ali sa uzdržavanjem i egoPSIHOLOŠKE ODLIKE kontrolom. Željeno stanje bi bilo da odustane od te kontrole i da dozvoli da srce prevlada.i. Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini Pošto se otvoreno izražavanje ljubavi, kao želje zaorijentisana ka svetu; ambiciozna je, sklona takmičenju fizičkim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom, suočavai agresivna. Pasivnost se doživljava kao ranjivost. sa odbacivanjem od strane roditelja, rigidni k a r a k t e r se kreće indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. On Rigidni k a r a k t e r može biti tvrdoglav, ali je retko ina- ne manipuliše kao psihopatski k a r a k t e r ; on izvodi m a ­džija. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog nevre da bi postigao bliskost.ponosa; on se plaši da će, ukoliko se prepusti, izgledati Važnost njegovog ponosa leži u činjenici da je onblesavo, tako da se radije drži povučeno. Delom, to pro­ vezan za to osećanje ljubavi. Odbacivanje seksualneizlazi iz straha da bi potčinjenost iziskivala i gubitak ljubavi je povreda ponosa. Povreda ponosa je takođeslobode. odbacivanje ljubavi. Izraz „rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergeticida bi opisao faktor koji je zajednički za nekoliko raz­ Imam jedan završni komentar. Nisam diskutovao tret­ličito imenovanih tipova ličnosti. Tako, on uključuje mane tih problema zbog toga što terapeuti ne tretirajufaličnog, narcisoidnog muškarca, čiji je fokus na erek- karakterne tipove, već ljude. Terapija se u s m e r a v a nativnoj potenciji, i viktorijanski tip histerične žene, ka­ osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom; sar a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera, t j . žene podlogom na kojoj stoji; sa ljudima sa kojima k o n t a k ­koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. Sta­ tira i sa terapeutom. To je u prvom planu terapeutovogromodni kompulzivni k a r a k t e r takođe spada u ovu ši­ pristupa. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a ,roku kategoriju. bez koga se ne može razumeti pacijent i njegovi p r o ­ Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao čelik. Rigidnost je blemi. Sposoban t e r a p e u t može lako da se kreće sa jed­takođe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je, zbog nog polja na drugo, ne izgubivši uvid u celinu.zaleđenog energetskog sistema, kao led — lomljiva.Uopšte uzev, rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u životu. Hijerarhija karakternih tipovaETIOLOŠKI I ISTORI.ISKI FAKTORI K a r a k t e r n a s t r u k t u r a određuje način na koji osoba rukuje svojom potrebom za ljubavlju, traženjem intim­ Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome što osoba nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. Viđenje u tomsa ovim k a r a k t e r o m ne doživljava jake t r a u m e koje svetlu, različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektarstvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja. n^ hijerarhiju, na, čijem je j e d n o m kraju shizoidno sta­ Značajna t r a u m a je u ovom slučaju doživljavanje nje — koje je povlačenje od intimnosti i bliskosti, jerfrustracije u borbi za erotsko zadovoljenje, posebno na le to previše opasno — i na drugom kraju, emocional­genitalnom nivou. To se ispoljava kroz z a b r a n u infan­ no zdravlje — gde n e m a uzdržavanja od impulsa da setilne masturbacije i, takođe, kroz odnos prema roditelj 11 otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom. Različitisuprotnog pola. karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar-146 147
    • hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim­ nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu­nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je koriš- stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, može do­ćen za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova. vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, štaviše, sta­ nje negiranja života. Shizoidni karakter izbegava intimnu bliskost. Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz­ Oralni karakter može uspostaviti bliskost samo na među nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se možeosnovi svojih potreba za toplinom i podrškom — to jest izraziti k a o : „Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo­na infantilnoj osnovi. lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može doz­ Psihopatski karakter može k o n t a k t i r a t i samo sa oni­ voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje osećanjama kojima je on potreban. Dokle god je nekome po­ sebe. S druge strane, on ne može odustati od svoje po­treban i u položaju da kontroliše taj odnos, može doz­ trebe za bliskošću, kako to shizoidni radi, niti moževoliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost. rizikovati da postane zavisan, kao što je oralni k a r a k ­ ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge. Mazohistički karakter je izvanredno sposoban da za- U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući isnuje bliske odnose na osnovi potčinjenog stava. Na­ zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e ­ravno, t a k a v odnos može biti opisan k a o „sa pola srca", dena na oralnu poziciju. Tako, imajući kontrolu n a dali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa. drugima, on u izvesnoj meri može dozvoliti bliskost. ToAnksioznost je kod mazohističke s t r u k t u r e vezana za se može reći na sledeći način: „Možeš mi biti blizakuverenje da će izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa dokle god me gledaš ponizno". Psihopatski element senekim, ukoliko ispolji negativna osećanja ili se bori sastoji u obrtanju „Možeš mi biti blizak", umesto „Ose-za svoju slobodu. ćam potrebu da b u d e m blizak sa tobom". Rigidni karakter formira prilično bliske odnose. Ko­ristim reč „prilično" zbog toga što on ostaje oprezan, Mazohistički: Ovde je konflikt između ljubavi ilibez obzira na prividnu intimnost i privrženost. bliskosti i slobode. Prosto rečeno to j e : „Ako b u d e m slobodan nećeš me voleti". Suočen sa tim konfliktom, S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadrži suštinski konflikt, mazohista kaže: „Biću tvoj dobar dečko, i ti ćeš mejer u n u t a r ličnosti postoji u isto vreme potreba za in- voleti".timnošću, bliskošću i ekspresivnošću, kao i strah dasu te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk­ Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela­t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju tivno zbog toga što stalno čuva tu slobodu — čuva jeda postigne u uslovima ranog životnog doba. Na ne­ da ne bi dozvolio srcu da previše zavrti mozak. Njegovsreću, taj kompromis je koči, m a d a se spoljašnji uslovi konflikt se može postaviti k a o : „Mogu biti slobodanmenjaju kada ona odraste. Pogledajmo bliže te kon­ ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju­flikte. Iz te analize ćemo takođe videti da je svaka bavi". U njegovoj glavi predavanje ima značenje pot-k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja cinjavanja, što bi ga moglo dovesti, po njegovom uve- renižih slojeva hijerarhije. n j u , do nivoa mazohističkog k a r a k t e r a . K a o rezultat m toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni. Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskošću, o jopstanak će biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M Možemo dalje uprošćavati gore izloženo. Konfliktpostaje: „Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j e Postaje oštriji.potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo­ Shizoidni = bitisanje s p r a m potrebelacije. Oralni = potreba s p r a m nezavisnosti Oralni: Konflikt se može izraziti k a o : „Ako hoću da bu­dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrškorn Psihopatski = nezavisnost s p r a m bliskostii toplinom". T a k a v stav ga, m e đ u t i m , prisiljava da Mazohistički = bliskost s p r a m slobodeostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u „Sve doK Rigidni = sloboda s p r a m predavanja u ljubavi148 149
    • Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­ Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska pravatagonizam između ta dva sistema vrednosti nestaje. dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situacijiShizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja.uzajamno isključivo i da može imati oba. Oralni karak­ Pošto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija nater shvata da se može imati potreba a da se bude ne­ svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli­zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd. kata će zahtevati izvesno prorađivanje. U ovom t r e n u t ­ ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t - Razvoj ličnosti je proces u k o m e dete postaje sve skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenjeviše svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se pacijenta kada se on, ili ona, suočava sa svakim odpostoji — t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga­ konflikata u svom životu. Ukoliko je to dobro urađeno,nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom pacijent će završiti terapiju sa jakim osećanjem daprvih meseci života. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva­ ima prava da živi, da ima p r a v a da izražava potrebe,ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođe sagod je to pravo ozbiljno ugroženo, do tačke da se osoba ljubavlju i uključenošću.oseća nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljujuse shizoidne tendencije. Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, što pro­izlazi iz podrške i hranilačke funkcije majke tokomprvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodido oralne s t r u k t u r e . Pravo da se bude autonoman i nezavisan, — tj. dase ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo jeizgubljeno, ili je propuštena prilika da se zasnuje, uko­liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora­vanje zavođenju dovodi dete do stanja da b u d e u moćiroditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja tojpretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk­tura. Pravo da se bude nezavisan, što dete stvara kroz sa-mopotvrđivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko susamopotvrđivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvijase mazohistička ličnost. Samopotvrđivanje uglavnompočinje oko osamnaest meseci, kada dete nauči da kažene, i nastavlja da se razvija tokom sledeće godine ži­vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću iproblemi koji se stvaraju zbog tog obučavanja povezujuse sa samopotvrđivanjem i suprotstavljanjem. Pravo da se nešto hoće i da se kreće ka ostvarivanjutih želja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku egokomponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a kojatreba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj 1tog prava nastaje otprilike u periodu između treće 3šeste godine. Snažno je povezano sa detetovim ranioseksualnim osećanjima. 151150
    • VI REALNOST: SEKUNDARNA što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­ ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­ORIJENTACIJA nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Misleći da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v i đ a m ? Koliko je realno nositi teško b r e m e odgovornosti? Ne mislim da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, pređimo na drugo pitanje. Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav se on nadao da će biti, i da nije siguran koliko suRealnost i iluzija njegova očekivanja realna. Imajući to na u m u , kao i činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo osobu, t e r a p e u t obično može uočiti one aspekte mišlje­sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On možepacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani višeživotna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje na iluziji nego na realnosti.se pacijent žali; k a k o vidi sebe — (kako vidi odnos Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­ presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da ječava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­ njen muž imao vezu sa d r u g o m ženom i to otkriće jeliko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj malojnjegovom problemu); njegova očekivanja od terapije ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o ­i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovalakao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovomda b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo­ uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila dar a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko možetokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta. ponuditi više nego što ona nudi? Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijent- Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na­ kinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može bitizivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je »besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska prirodasamo sa stanovišta v r e m e n a — to jest, orijentacija ka je t a k v a — daleko od besprekornog. Uverenje da m u š ­realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­ karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj ženi, j e r ga jestanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­ učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer jesutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­ efekat takvog stava negiranje i kastriranje muškarca.ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­ 29 Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudigova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim mogućnost da se otkriju iluzije i da se mišljenje i po­da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život našanje ponovo postave na solidniju osnovu.može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu­koje t a k o silno želi. 30 dirajući shizoidnu ličnost . Beznađe shizoidnog prisi­ e Ali, šta je realnost? I k a k o možemo reći da li J ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj d u h uosoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisamsiguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da Lowen, Depression and the Body, op. cit.ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op. cit.152 153
    • borbi za život. U situaciji kada čovek oseća da ne može dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti.da promeni ili izbegne preteču realnost, pribegavanje Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bilailuziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. Svaka odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prih-shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da vatanje i odobravanje. Ako se kao dete bori protivće biti ispunjene. Osećajući da je njena ljudska priroda osećanja bespomoćnosti i nemoći, njen um će pri­odbačena, ona će razviti iluziju da je superiornija od rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnostiobičnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje po- u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. Um sa svojimseduje. On je otmeniji nego drugi m u š k a r c i ; ona je fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrnečistija nego d r u g e žene. Te iluzije su često u suprot­ nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem inosti sa realnim životnim iskustvom osobe. Na pri­ snovima. Gubi se veza sa početnim iskustvima izmer, mlada žena, čije je seksualno ponašanje slobodno detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­i promiskuitetno, veruje da je ona čista, sa puno vrlina. ljenju. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovoIdeja iza te iluzije je n a d a da će jednoga dana naići ostvarenje je nedostižan cilj .33princ koji će, gledajući iza njene spoljašnje razvrat-nosti, otkriti njeno zlatno srce. Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje Međutim, opasnost iluzije je da produžava beznađe. uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. Svaka k a r a k ­Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava: terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva, koja su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i Kada iluzija stekne moć, ona nastoji da se zado­ prihvatanja sebe". P r e m a tome, u svakoj k a r a k t e r n o j volji, gurajući time osobu u konflikt sa realnošću, strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a ­ što onda vodi do beznadežnog ponašanja. Nastoja­ đuju r a n e zadatke samstvu. Sto je ozbiljnija t r a u m a , njem da se zadovolji iluzija, žrtvuju se dobra oseća­ veće je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju, ali je u nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po svakom slučaju ulaganje znatno. Energija koja je ulo­ definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo. U tom žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­ beznađu, ona je spremna da se odrekne zadovolj­ ganju svakodnevnom životu. Sposobnost osobe da se stva i da održava život u neizvesnosti, u nadi da 31 uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­ će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe . ćena. Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven, kao što J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju je i svaka ličnost jedinstvena. Međutim, radi boljeg ra-rekavši: „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže zumevanja, možemo da opišemo u opštim crtama vrstesebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­ iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k ­ 1re" « turu. T e m a „nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidnatoku mog proučavanja depresija. Osnovni nalaz je bio osoba oseća odbačena kao ljudsko biće. Ona je p r e -da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. Nekenerealnosti u njene akcije i ponašanje. Iz ovoga postaje osobe čak zamišljaju da su usvojene. J e d a n moj paci­jasno da depresivna reakcija redovno prati rušenje jent mi je, na primer, r e k a o : „Iznenadno sam postaoiluzija. U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna­ svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­čajan paragraf koji bih hteo da citiram: gnanog princa. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U| da će jednoga dana moj otac, kralj, doći i proglasiti detinjstvu, koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . . . S h v a t a m da još uvek i samoprihvatanja, projektovaće u svoju sliku o bu- ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti. Do tada treba da održavam svoje ,pretenzije. P r i n c se ne 31 ibiđ., str. 127. 32 Ibid., str. 121. 83 Ibiđ., str. 25.154 155
    • može spustiti tako nisko da radi obične poslove. Treba biti korišćena u interesu održavanja njegove ego slike,da pokažem da sam nešto posebno." a ne na k o n s t r u k t i v a n način. Ekstreman stepen u k o m e osoba zamišlja da je ona Jedan pacijent mi je pričao da je godinama zamišljaonešto posebno javlja se onda k a d a je osoba suočena kako nosi t o r b u sa 8,000.000 dolara — što je činilo dasa odbacivanjem svoje ljudskosti, što se sreće kod shi­ se osećao moćno i važno. K a d a sam ga primio nazofrenije, dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera. terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i počeloCesto se može sresti shizofreni koji veruje da je on je da mu biva jasno da nije ni moćan ni važan. PočeoIsms Hristos, Napoleon, boginja Izida i slično. U shi- je da se suočava sa realnošću. Iluzija moći — šta sezofrenom stanju iluzija dobija, formu obmane. Ne može njome može postići — vrlo je česta u našoj kulturi.se više razlikovati realnost od iluzija. Antiteza moći, naime zadovoljstvo, diskutovana je u knjizi Zadovoljstvo^. Oralni karakter: T r a u m a te ličnosti je gubitak prava da izrazi svoje potrebe i, kao rezultat toga, stanje Mazohistički karakter: Svaki mazohistički karakter nezadovoljenosti svoga tela. Zbog toga se kao kompen­ se oseća inferiorno. On je bio ponižavan i sramoćenzacija razvija iluzija da ima mnogo energije i osećanja kao dete, ali iznutra on misli o sebi kao o superior­koja slobodno ispoljava. K a d a je oralna osoba u raspo­ noj osobi u odnosu na druge. Održavanje te ideje jeloženju ushićenja, što je tipično za tu s t r u k t u r u , ilu­ potisnuto osećanjem prezira p r e m a terapeutu, šefu ihzija se pokazuje kroz ponašanje. Osoba, postaje uzbu­ bilo kome ko u realnosti ima viši položaj.đena i govorljiva, sipajući misli i ideje u poplavi ose­ Jedan od razloga što je r a d na rešavanju toga p r o b ­ćanja. To je njen ego ideal — da b u d e centar pažnje lema tako težak jeste to što pacijent sa tom k a r a k t e r ­kao osoba koja mnogo daje. Međutim, ushićenje nije nom s t r u k t u r o m ne može dozvoliti da terapija uspe.stabilnije od s a m e predstave, a to se ne može održavati, Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom­j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. Kod petentniji) nego pacijent. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de­oralnog k a r a k t e r a to se završava tipičnim depresivnim lom objašnjava zašto mazohistički k a r a k t e r investirastanjem. toliko mnogo u svoje promašaje. Promašaj se uvek objašnjava kao „Nisam se dovoljno trudio", što znači Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko da bi on, u stvari, uspeo da je hteo. Neuspeh, obrta­godina, čija priča ima veze sa ovim o čemu govorim. njem značenja, podržava iluziju superiornosti.Jednoga dana mi je predložio da delimo sve šta imam,pošto je on spreman da deli sve sa mnom. „Ja hoću Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba­da ti dam šta ja imam", reče on. „Zašto ne bi i ti?" civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. Dete je— „Koliko i m a š ? " pitao sam. — „Dva dolara", bio je doživelo osećanje izdaje i teške tuge. U samoodbrani,odgovor. Pošto sam ja imao mnogo više od dva do­ ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenoglara, to mi nije izgledalo kao realan predlog. Uprkos izražavanja ljubavi zbog straha od izdaje. Njegova lju­tome, on je bio ubeđen u svoju darežljivost. bav je uzdržana. A h , iako je to njegova realnost, rigid­ ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. Njegova _ ilu­ Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moći zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli, ali da— da ona na tajanstven način poseduje moć i da je se njegova ljubav ne ceni.ta moć od opšte važnosti. Ta iluzija je kompenzacija Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide­nastala zbog doživljaja bespomoćnosti i nemoći u ru­ je. On je osoba koja voli. Njegovo srce je otvorenok a m a zavodničkog i manipulativnog roditelja. Ali, da za ljubav, ali je komuniciranje te ljubavi zadržano,bi ispunila tu iluziju, ona mora takođe da se drži kao nije slobodno. Ako neko uzdržano izražava ljubav, vred-da ima moć i bogatstvo. K a d a psihopatski karakter nost te ljubavi je s m a n j e n a ; tako, rigidna osoba volistekne moć, kao što se neretko dešava, situacija posta­ osećanjima, ali ne i akcijom. Interesantno je da taje opasna, jer on ne razlikuje svoju realnu moć odego slike o sebi kao o moćnoj osobi. Tako, moć može Lowen, Pleasure, op. cit.156 157
    • iluzija nije potpuno pogrešna; ima elemenata real­ ponašanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. Ne samonosti u tome, navodeći čoveka da se pita „Da li je to da smo zaslepljeni iluzijama već se „besimo" o egoistina jedne iluzije?" Ne razmišljajući mnogo o tome sliku koju one održavaju. Budući da smo obešeni, vi-moj neposredni odgovor je „jeste". Mora postojati neko simo, noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogućnostijezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji, što nam po­ da otkrijemo svoje pravo ja.maže da r a z u m e m o zašto se osoba tako uporno držiiluzije. Evo nekih p r i m e r a : Ima nešto istine u ideji shizoidne osobe da je ona Zakačaljke*nešto posebno. Neki od njih zaista postaju nešto po­sebno i izuzetno tokom života. Kao što svi znamo, Za osobu se kaže da je „zakačena" kada je uhva­genije nije daleko od luđaka. Da li možemo reći da je ćena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre­odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose­ čava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si­ćanjem da su oni nešto posebno u njenim očima? Ve­ tuacije. U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotnarujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovištu. osećanja, od kojih svako sprečava ono drugo da se Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. Na nesreću, izrazi. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kačion može malo da da. Stoga se može videti da je nje­ za svog momka. S jedne strane, on je privlači i onagova iluzija zasnovana na osećanjima, ne na ponašanju. oseća da joj je p o t r e b a n ; s d r u g e strane, ona se plašiU svetu odraslih, samo ponašanje je p r a v a stvar. njegovog odbijanja i oseća da bi je povredilo kada bi ona njemu prišla. Nesposobna da mu priđe, iz straha, Psihopatski k a r a k t e r je imao nešto što su njegovi i nesposobna da ga napusti, zbog želje, ona se potpunoroditelji hteli, inače ne bi bio p r e d m e t zavođenja i „kači". Covek može biti zakačen za svoj posao komemanipulacije. Kao dete morao je biti svestan toga i nije posvećen, ali se plaši da ga napusti, jer, radećitada je prvi put osetio ukus moći. Istina, on je u ga, stiče sigurnost koja mu je potrebna. Covek je t a k o ­stvarnosti bio bespomoćan, tako da je ideja moći bila đe zakačen u svakoj situaciji, gde konfliktna osećanjasamo u njegovom u m u ; ali, naučio je lekciju života sprečavaju efikasno kretanje.koju će kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebnonešto od tebe, znaj, imaćeš moć n a d njim. Zakačenost može biti svesna ili nesvesna. Ako je osoba svesna konflikta, ali ga ne može razrešiti, ona Teško je naći osnovu za mazohističku karakternu se usled toga oseća zakačeno. Međutim, čovek možeiluziju superiornosti, m a d a znam da ona mora posto­ biti zakačen zbog konflikta koji je postojao u detinj-jati. Jedina ideja koja mi pada na pamet, a koju mo­ stvu, a o kome je sećanje potisnuto. U tom slučaju onr a m da ponudim uz kolebanje, jeste da mazohista ima nije svestan da je zakačen.superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. „Nikodrugi sem mazohiste to ne bi trpeo", često kažu ljudi. Svaka zakačenost, svesna ili nesvesna, ograničavaOn trpi i održava odnose koje bi neko drugi odavno slobodu ne samo u konfliktnom već u svim poljimanapustio. Da li je to vrlina? U n e k i m slučajevima može života. Devojka koja se kači za dečka imaće teškoćabiti. K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas. sa poslom, uticaj će se osećati i na njene odnose savaša potčinjenost situaciji može imati plemeniti kvali­ Porodicom i prijateljima. I to takođe važi, m a d a utet. Mislim da je to bilo iskustvo mazohističkog ka­ manjem stepenu, za nesvesnu zakačenost, koja, kao ir a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko svi nerazrešeni emocionalni konflikti, postaje s t r u k t u r i -unutrašnje osećanje vrednosti. 35 Za engleski idiomatski izraz ,,hung-up" ne postoji jedinstven Opasnost od iluzije ili ego slike jeste, da zatvara Pievod u srpskohrvatskom jeziku. U ovom tekstu hung-up se odnosičoveku oči pred realnošću. Mazohistički k a r a k t e r ne Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom, Sto se manlfestuje krozmože reći kada je plemenito potčiniti se bolrioj situa oseeane nedovoljne uključenosti u zbivanja oko sebe, a prevođenociji a kada je to samoporažavajuće i mazohistički. 3e kao „obešenost", „zakačenost", „zakačaljka", „kačenje", „beše-Slično, rigidni k a r a k t e r ne može reći kada je njegovo n e J " , „višenje". (Prim, prev.)158 159
    • r a n a u telu u formi hroničnih mišićnih napetosti. Ta biti uzrok kasnije depresije, ali tu p r e p r e k u nismomišićna napetost, u stvari, zakačinje telo na način koji mogli savladati.ću u k r a t k o opisati. Proboj se desio na kliničkom seminaru k a d a sam k o ­ Nije u celini shvaćeno da je svako ko gaji iluzije legama prikazivao tog mladića. Tokom prikazivanja anarna n e k i način zakačen, uhvaćen u nerešivom konfliktu lizirali smo njegovo telo koristeći jezik tela i p r i k a z u ­između zahteva realnosti, s jedne strane, i nastojanja jući njegovu istoriju. On je priznavao da je još u v e kda se ispuni iluzija, s druge strane. On nije voljan depresivan. Tada je j e d n a od mojih saradnica napravilada odustane od iluzije, jer bi to predstavljalo poraz iznenađujuću primedbu. „Vi verujete da možete vratitinjegovog ega. U isto v r e m e on ne može potpuno da svoju majku iz m r t v i h " , reče ona. Moj pacijent ju jezanemari zahteve realnosti, pošto je u izvesnom ste­ gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kaže „Kakop e n u v a n dodira sa realnošću, što često ima zastrašu­ si znala?" a onda reče: „Da".jući i preteći aspekt. On još uvek vidi realnost očima Ja ne znam k a k o je ona znala. To je bila sjajna intu­deteta bez nade. icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio Konflikt se dalje komplikuje činjenicom da iluzija zakačen duže od dvadeset godina. Ne verujem da bi onima svoj tajni život, ili, da kažem drugačije, da su |o svojevoljno otkrio. Možda je pokušavao da to sa­iluzije i snevanje na javi deo tajnog života velikog krije od sebe samog, možda zbog stida. To obelodanji-broja ljudi. Može iznenaditi moje čitaoce kada kažem vanje je učinilo značajan o b r t t o k a terapije.da se taj tajni život retko obelodanjuje kod psihijatra. U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n ­U najmanju r u k u , to je moje iskustvo, koje ne mislim tuitivan uvid terapeuta. Takođe je potrebno da t e r a p e u tda je jedinstveno. Ne mislim da pacijenti namerno razume dokle je pacijent stigao kao ličnost. Ako neprikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to možemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima,značajno. Oni se koncentrišu na neposredne probleme mada neke lako izlaze na videlo, možemo videti da jezbog kojih traže pomoć i ne misle da su njihova za- osoba zakačena i uočiti neke od mehanizama. To m o ­mišljanja, iluzije i fantazije važni. Međutim, ove po­ žemo uraditi zato što se zakačenost pokazuje u fizič­jave su važne i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom kom izražavanju tela. Videći tip zakačenosti, možemonivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor­ zaključiti o iluziji, bilo da znamo njenu p r a v u prirodumacije. Ali p r e ili kasnije to m o r a izaći na videlo. Ili ne. ar Radio sam sa mladim čovekom koji je patio od dugo­ Ima dva načina da se na osnovu izražavanja telagodišnje depresije. Terapija se sastojala u intenzivnom odredi da li je osoba zakačena ih ne. P r v i je da se viditelesnom r a d u — disanju, pokretu i izražavanju ose­ koliko je dobro uzemljena. Biti uzemljen je suprotno odćanja, na koje je pacijent izvanredno reagovao. Isto­ biti zakačen. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela kojivremeno, on mi je izneo mnogo informacija o svome otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnošću; todetinjstvu, što je izgledalo da objašnjava problem. Ali> znači, koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. Bukvalno,depresija se nastavila, m a d a je sa svakom seansom bilo svako ima noge na zemlji; međutim, u energetskomblagog poboljšanja. Tako je to trajalo nekoliko godina. smislu to nije uvek slučaj. Ukoliko energija jedne osobe nOn je čvrsto verovao da će mu bioenergetika pomoći e protiče snažno kroz noge, njen energetski ili osećajnii ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim. kontakt sa podlogom je ograničen. Blagi kontakt nije J e d a n od značajnih događaja iz njegovog detinjstva nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje.bila je smrt majke k a d a je on imao devet godina- Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi­Umrla je od raka, a p r e toga je neko v r e m e bila ve­ ma, setite se šta se dešava kada se napijete. I m a razli­zana za postelju. O njenoj smrti je pacijent rekao da čitih vrsta opijenosti, ali odlika svih njih je da se ose-je osećao vrlo malo emocija, m a d a je govorio da 3 e ćate kao da v a m noge nisu na podlozi. U pijanstvu odmajka njemu posvetila svoj život. Negirao je osećanje alkohola, na primer, čovek ima teškoća da oseti zemljutuge, što je bilo teško razumeti. To negiranje je mogl° Pod svojim nogama, a k o n t a k t je nesiguran. To se može160 161
    • pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom. loge naviše. Na d r u g o m kraju tela povlačenje energije Međutim, ista senzacija se oseća k a d a opijenost nastaje iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. Covek se oseća kao utisak da telo lebdi oslobođeno granica tela. da plovi. Zaljubljena osoba pleše. Njene noge skoro ne Drugi način na koji se može videti fizička zakačenost dodiruju podlogu. Opijenost drogom stvara senzacije jeste položaj i držanje gornjeg dela tela. Ima nekoliko lebdenja — slično onome što se doživljava kod shizoid- čestih oblika zakačenosti; najčešći je onaj koji se vidi nih osoba. K a d a osoba živi prividno bez kontakta sa kod, kako ga ja zovem, tipa obešenog k a p u t a . Taj tip onim što je okružuje, zovemo je floter (onaj koji plovi). se skoro isključivo javlja kod muškaraca. R a m e n a su Bioenergetsko objašnjenje za opijenost je povlačenje izdignuta i donekle četvrtasta, a glava i vrat istureni. energije iz stopala i nogu. Sto je veće povlačenje, to Ruke labavo vise, a g r u d n i koš je podignut. To nazivam više izgleda da se čovek diže, pošto se u energetskom obešenim k a p u t o m , jer telo izgleda kao da se drži na smislu, ili u smislu osećanja, on izdiže sa osnove. U opi­ nevidljivoj vešalici. jenosti izazvanoj uzbudljivim događajem — postignuće Analiza onoga što telo izražava otkriva dinamiku za­ važnog cilja na p r i m e r — povlačenje energije iz stopala kačenosti. Podignuta r a m e n a su izraz straha. Možete i nogu je deo talasa uzbuđenja i energije koji se kreće se uveriti da je to tačno ukoliko zauzmete telesni polo­ prema glavi. To prati odgovarajući protok krvi, rume­ žaj straha. Primetićete da r a m e n a automatski idu n a ­nilo lica i opšta živahnost. S d r u g e strane, u opijenosti više, da dahćete kada se g r u d n i koš podigne. Kada izra­od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore; za­ žavate ljubav, r a m e n a normalno padaju. Podignuta r a ­tim se energija povlači iz glave, kao i iz donjih delova mena obično otkrivaju da je osoba ukočena od straha,tela. Lice gubi boju, pogled postaje t u p ili staklast, a a da ne može toga da se otrese budući da nije svesnaživahnost je smanjena. Bez obzira na to, ima se ose­ da je uplašena. Najčešće je situacija koja je uzrokovalaćanje opijenosti zahvaljujući k r e t a n j u energije od pod- strah zaboravljena, a sama emocija je potisnuta. T a k a v položaj se ne razvija iz samo jednog iskustva, već n a ­ staje kao rezultat stalne izloženosti situacijama koje izazivaju strah. To se može, na primer, desiti dečaku koji se dugo plašio svoga oca. Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave una- pred, kao da se osoba suprotstavlja opasnosti, ili, u najmanju r u k u , kao da hoće da vidi da li postoji opas­ nost. Pošto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizičkoj borbi sa drugom osobom, taj aspekt telesnog položaja, u stvari, predstavlja negiranje straha. On kao da kaže „ne vidim ništa čega bi se trebalo plašiti". T a k a v položaj gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu tela. Ko se plaši, hoda kao po jajima. S t r a h podiže čoveka sa pod­ loge. Plašiti se, a to negirati, jeste dobra osnova za zaka- čaljku. Covek ne može da napreduje zbog straha, ali se ne može ni povući, jer negira strah. Emocionalno je nepokretan — to je priroda zakačaljke. Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza­ nog za strah. Pošto n e m a ničeg čega se treba plašiti, nema ničeg ni na šta se treba ljutiti. Ali, potisnuta ose­ ćanja nalaze načina da se indirektno ispolje. P r e nekog162 163
    • v r e m e n a sam video čoveka koji je bio voda studentskog jli mačke, osećanje besa se ispoljava kostrešenjem dlaka aktivističkog pokreta. Zalio se na osećanje nezadovolj­ duž kičme i pravljenjem luka leđima. Darvin je to stva sobom. Nije mu išlo lako sa devojkama. Nekoliko 3 6 istakao u Izražavanju emocija kod čoveka i životinja . puta nije imao erekciju dok je pokušavao da održi sek­ sualni odnos, što ga je veoma uznemirilo. Rekao je, ta­kođe, da ima velike probleme da donese odluku u vezisvoje karijere. Posmatranje tela tog mladića otkrilo je da su mu ra­mena i grudi bili povučeni naviše, da mu je stomakuvučen, karlica isturena i stegnuta, a glava na kratkomvratu takođe isturena. Taj položaj je činio da gornji deotela b u d e n a g n u t napred. Imao je obazriv pogled ičvrstu strogu vilicu. Gledajući njegove noge, video sam da su veoma na­pete i ukočene i da ima teškoća da stoji sa savijenimkolenima. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je dasu bez energije. K a d a je pokušao da se savije unapred,karlica se povukla unazad, prekidajući luk tela. Osećaos a m da vrlo malo energije protiče kroz njegov donjideo tela, što je objašnjavalo teškoće u seksu. Priznaoje da oseća nedostatak energije u nogama. Treba takođeda dodam da mu je disanje bilo plitko, skoro bez ikak­vog abdominalnog učešća u pokretima disanja. Iskustvo mi kaže da se grba stvara gomilanjem bloki­ Čitalac će se iznenaditi kada sazna da je taj mladić ranog besa. G r b a se pojavljuje tek kod starijih žena,odlučio da ne dolazi na terapiju. K a k o smo diskutovali jer nastaje gomilanjem neizraženog besa kao posledicao njegovom problemu, postajalo je jasno da je on suviše frustracija tokom čitavog života. Mnoge starije žene sazakačen za taj studentski pokret da bi se spustio na godinama postaju niže i deblje, kao da se sa godinamazemlju i suočio sa realnošću svoje životne situacije. Ni­ koje dolaze uvlače s a m e u sebe.k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom Treba jasno da kažem da je sprečeno fizičko izraža­uticaju tih aktivnosti na razrešenje njegovih ličnih pro­ vanje besa, a ne verbalno. Neke udovice su poznate poblema. Ali, bilo je očigledno da je on preneo strah za oštrom jeziku.svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu, gde jemogao održavati sliku agresivnog muškarca s p r a m real­ Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadržinosti ličnih neuspeha. konflikt između stava potčinjavanja — to jest da budu dobre devojčice, da zadovolje svoga tatu i porodicu, Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana i jakog osećanja besa zbog seksualnih frustracija kojeudovička grba, što je, u stvari, masa tkiva skupljena takav stav nosi sa sobom. Problem vuče koren iz edi-tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena, na mestu spa­ povske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbogjanja vrata, r a m e n a i trupa. To ispupčenje je dobilo konfliktnih osećanja prema ocu — ljubav i seksualnaime po tome što se retko sreće kod mlađih žena, a pri­lično^ je često kod starijih. Zbog izgleda, to zovemo 38 Charles Darwin, The Expression of the Emotions in Man andzakačenost za kasapsku kuku, jer mi se čini da bi kuka Animals (London, Watts & CO., 1934). Darvin kaže: „Video s a mza meso izazvala t a k v u konfiguraciju. fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti, nakostrešenu duž fcda, od vrata do slabina", str. 40. Kod mesoždera, zapaža Darvin, Mesto gde se nalazi ta grba je tačka gde osećanje ta akcija je „izgleda univerzalna, često praćena pretećim pokretima. abesa protiče u r u k e i p r e m a glavi. Kod životinja, p ^ Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem", str. 41.164 165
    • stal. Opisao sam takav slučaj u knjizi Depresija i telo.osećanja, s jedne strane, i bes i frustracija, s druge podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje istostrane. To dovodi do zakačaljke, pošto devojčica ne mo­ toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. U slučaju saže da ispolji bes iz straha od osude i gubitka očeve kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­ljubavi, a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja niže izgledalo kao pijedestal. Bilo je k r u t o i nepokretno,pošto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. Ne govorim služilo je samo kao osnova za gornji deo tela.o seksualnom k o n t a k t u sa ocem, već o prijatnom ero­ Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da budu pomenute.tičnom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­ljubavi. To povlači za sobom očevo prihvatanje kćer- turom i zove se omča, jer položaj tela podseća na polo­k i n e seksualnosti. Potčinjavanje zahtevu da bude dobra žaj čoveka na vešalima,. Glava blago visi o k r e n u t a kadevojčica, što. n a r a v n o , podrazumeva prihvatanje dvo­ jednoj strani tela, kao da je njena veza sa o s t a t k o m telastrukog standarda seksualnog morala, sputava ženu u prekinuta. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a vezanjenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. To je prisi­ funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. Za­ljava da zauzme pasivnu ulogu. Možemo zamisliti iluzije kačenost za v r a t odiže noge od podloge. Shizoidna oso­koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­ ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­sualne agresivnosti. šan. Međutim, najznačajnija je činjenica da je ključno Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje,seksualnim moralom, a to je — postaviti se na pijede- i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. Zaista, mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e - delu spajanja glave i vrata, što izgleda kao omča. U bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi, da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti. Najzad, ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod graničnih shizofreničara, što ja zovem k r s t . Ako tražite 167166
    • od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane, ponekad ćete taidži-časove za stanovnike i posetioce. Rekla mi je da, imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista uprkos t o m e što je pokušavala da radi bioenergetske na raspeću, ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta. vežbe, nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu. Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom, a Videla je da se pojavljuju u nogama učesnika mojih neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. Zapanjujuće grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. Moram dodatije videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. da je ta, m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela da daje taidži-časove. K a d a sam joj ponudio da radim Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista načina sa njom rado je prihvatila. Koristio sam tri vežbe. P r v a na koje čovek može da se zakači. Video sam nekoliko je bila položaj luka, opisan u drugoj glavi, što je t r e ­ osoba čije telo i izraz lica neverovatno podsećaju na balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. Siguran sam učini dubljim. Neki ljudi reaguju na ovu vežbu vibri-da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti, ali nisam do­ rajući malčice, ali ova osoba nije tako reagovala. Njene voljno studirao taj problem da bih mogao išta da tvr­ noge su bile suviše čvrste i k r u t e . Bio joj je potreban dim. Druge zakačaljke na telesnom nivou mogu biti snažniji pritisak da slomi tu ukočenost, kako bi se po­ razjašnjene u budućnosti. javile vibracije. To je podrazumevalo stajanje na jednoj K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne nozi sa savijenim kolenom, održavanje ravnoteže dodiri­osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje razumemo. Ali, vanjem stolice sa strane. Sva težina tela bila je na tojkada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući savijenoj nozi. Rekao s a m joj da održava taj položajtelo, zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno, dokle god može, a kada noga počne mnogo da je boli,možemo biti sigurni da je svako ko nema noge čvrsto da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. Uradila jepostavljene na podlozi, energetski govoreno, zakačen,i da ima nerešene emocionalne probleme. Dokle godosoba nije uzemljena, nije potpuno u k o n t a k t u sa real­nošću. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu,jer počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršćeuzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektimasvoje realnosti. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na!površinu p r e ili kasnije, kao i priroda zakačaljke, upo-redo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati, i topostaje očigledno n a m a oboma. Uzeviljavanje U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobena čvrstu osnovu. Biti uzemljen je suprotno od bitizakačen. Ali, kao i ostatak bioenergetike, to takođe imabukvalno značenje — naime, uspostaviti a d e k v a t a n kon­t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji. Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ničkom smislu to je tačno. Možemo reći da oni imajumehanički kontakt, ali ne osećajni ili energetski. Ali.čovek ne zna razliku dok je ne doživi. P r e nekolikogodina u Esalenu, dok sam držao polugodišnji k u r s izbioenergetike, prišla mi je mlada žena koja je vodila168 169
    • tu važbu po dva p u t a na obe noge. Treća vežba je energetskih vežbi koje vodi moja supruga, noge su mi bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i se tresle tako snažno da s a m osećao da me ne mogu dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju. držati. Naravno, držale su me, ali to je bilo za m e n e Kao posledica p r v e dve vežbe, njeno disanje je po­ novo iskustvo. Taj problem mogu pripisati svojim godi­ stalo punije i dublje. Dok je radila treću vežbu, u kojoj nama, napunio sam šezdeset tri, ali ja radije mislim je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili da još uvek i m a m potencijal za razvoj, koji mogu ostva­ napeti, noge su počele da joj vibriraju. Ostala je u tom riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije položaju neko vreme, osećajući to vibriranje. Kada je uzemljen. I, tako sam nastavio da radim na sebi. ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim nogama celog svog Bioenergetski govoreno, uzemljavanje služi energet­ života. Ovo je prvi put da sam bila u njima". Verujem skom sistemu organizma na isti način kao što služi vi­ da je to stanovište istina mnogih ljudi. sokom naponu električne struje. Ono predstavlja sigur­ Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. U elek­ skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. Sećam se tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da druge mlade žene koja je bila blizu shizofrenog stanja. sagori neki deo, ili da se izazove požar. Kod čoveka Ona je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim iznenadno pražnjenje takođe može biti opasno, ukoliko p a t i k a m a na nogama, m a d a je bio kišni zimski dan u osoba nije uzemljena. Covek može postati rastrojen, hi­ Njujorku. Kada je skinula patike video sam da su joj steričan, doživeti anksioznost ili kolabirati. Opasnost je noge m o d r e od hladnoće. K a d a sam je pitao da li joj naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni, kao je hladno ona je rekla ne. Nije osećala da joj je hladno Sto su granične shizofrenije. Moje kolege i ja p r a k t i k u - po nogama, ona prosto nije osećala noge. jemo da sa takvim ljudima radimo vežbe koje izgrađuju Pokazujući neke od bioenergetskih tehnika profesio­ energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobađaju uzbu­nalcima, pošto im objasnim pojam uzemljavanja, dajem đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljujuim da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­ čoveka. Kada čovek napusti individualnu ili grupnucije u svojim nogama. Vibratorni fenomen povećava seansu lebdeći, velika je verovatnoća da će uskoro do­ senzacije i osećanje u nogama i stopalima. Vrlo često živeti slom. To nije opasno ukoliko osoba to može da kada se to desi oni k a ž u : „Stvarno osećam svoje noge predvidi i da se nosi sa tim. Međutim, kada osoba odei stopala. Nikada ih ranije nisam tako osećao". To isku­ osećajući se dobro i solidno, svi su izgledi da će se tostvo daje neku predstavu o tome šta je to uzemljavanje osećanje održati.i kako je moguće osećati sebe potpunije u kontaktu sabazom oslonca. Na sadašnjem stupnju našeg znanja mi ne razumemo potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. Iz- Pa ipak, nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. Treba ih vesno je da ta veza postoji. Siguran sam da ukolikoraditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­ se više oseća k o n t a k t sa podlogom, utoliko se više pro-nosti i osećanje da se ima koren, što obezbeđuje dobro niena može podneti i bolje se može izlaziti nakraj sauzemljen položaj. U snu koji sam izložio u trećoj glavi osećanjima. To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bio-opisao sam kako sam bio vezan labavom žicom oko energetskog rada. To znači da je glavni p r a v a c radačlanka, koju sam mogao lako ukloniti. Sve što je trebalo prema dole — to jest, postaviti osobu na njene noge iuraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. AJHšta je to značilo u stvarnosti? Radeći nedavno na svo­ stopala.jim nogama, osetio sam koliko su mi članci bili vezani Neko se može čuditi zašto je to tako teško. Jasno,Istina, oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanječlanci koje viđam, ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­ Prema gore. Na primer, sletanje aviona je uvek strasnije nbalo da budu. Takođe sam svestan napetosti u stopa­ e g o poletanje. Kretanje naniže uzrokuje kod mnogihlima. Na primer, meni teško pada da sedim na petama ijudi strah od padanja, koji je obično prigušen. U sle-sa opruženim stopalima. Članci me bole, a luk na sto­ dećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj zapalima mi hvata grč. Jednoga dana, tokom časova bio­ ideju padanja, koja je, k a k o sam našao, j e d n a od n a j ­ dubljih anksioznosti u čoveku. Sada bih voleo da opi-170 171
    • šem n e k e od problema koji se sreću kada čovek dozvoli VII STRAH OD PADANJAsvojoj energiji i osećanjima da se kreću p r e m a donjemdelu tela. Najčešće, prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada„dođu dole" jeste tuga. Ako se može prihvatiti i pre­pustiti tom osećanju, počeće da plače. Kažemo za ne­koga da se „provalio" od plača. Ima u svakoj osobiduboke tuge koja je zakačena, i mnogi bi radije ostalida vise nego da se suoče sa svojom tugom, jer se kodmnogih ljudi lo graniči sa beznađem. Covek se možesuočiti sa svojim beznađem i ići kroz svoju tugu akoima pomoć terapeuta koji to razume, ali hoću da kažemda nije nimalo lako preduzeti tako nešto. Tuga i pla­kanje se drže u stomaku, koji je takođe komora gde Strah od visinese akumulira energija za proboj do seksualnog osloba­đanja i zadovoljstva. P u t do radosti neizbežno vodi kroz Strah od padanja je često povezan sa strahom od vi­beznađe . 37 sina; mnogi ljudi ga doživljavaju kada stoje na ivici litice. Nije važno što su im noge na čvrstoj podlozi i Duboko karlično seksualno uzbuđenje je takođe za­ što nema realne opasnosti od p a d a n j a ; njima se vrti ustrašujuće za mnoge ljude. Oni mogu tolerisati ograni­ glavi, osećaju da gube ravnotežu. Anksioznost od pada­čeno uzbuđenje genitalnog naboja, koje je površinsko i nja je isključivo ljudski doživljaj, pošto su sve četvo-lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim ronožne životinje u sličnoj situaciji sigurne na svojimpredavanjem orgastičkim konvulzijama. Slasno ose­ nogama. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k aćanje rastapanja karlične seksualnosti vodi do preda­ da čak i vožnja a u t o m preko mosta može da izazovevanja i izaziva strah od gubljenja kontrole, što je je­ sličnu reakciju; jasno je da je t a k a v slučaj patološki.dan aspekt anksioznosti padanja. Problem koji srećemou terapiji nije genitalnost, već seksualnost — strah od Ima, pak, drugih koji su lišeni te anksioznosti. Zadiv­rastapanja ili prepuštanja vatri strasti koja sagoreva u ljeno i sa strahopoštovanjem sam posmatrao r a d n i k estomaku i karlici. kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bučnim gra­ dom. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore; moja anksioz­ Najzad, postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nost bi bila ogromna, jer sam dugo patio od straha odnogama, što znači stajati sam. Kao odrasli svi stojimo visine. Sećam se da sam se kao dečak od osam godinasamostalno, to je realnost našeg bitisanja. Ali našao Popeo na očeva r a m e n a da bih video paradu i da samsam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real­ bio prestrašen. U to v r e m e s a m takođe bio prestrašennost, jer za njih to znači biti sam. Iza fasade nezavis­ °d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provo-nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za­ zamo. Kasnije sam prevazišao taj strah, vozeći se sva­kačeni. Kačeći se za odnos sa nekom osobom, oni poni­ koga dana toboganom, dok sam radio u zabavnom par­štavaju vrednost odnosa, mada se plaše da se prepuste i ku. Tokom godina moj strah od visine se smanjio, za­stanu na sopstvene noge. Kada jednom stanu na svoje hvaljujući r a d u na nogama u cilju postizanja uzem-noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami, pošto se Ijenosti i sigurnosti. Sada mogu da radim na visokimnjihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z& merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla, nobe strane. Teškoća je u prelaznom periodu, jer u hi" o osećajući veliku anksioznost.tervalu između prepuštanja i osećanja svojih nogu Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji ne- 1čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja m a j u anksioznost padanja. Neki, kao Indijanci, čvrsto sanksioznosti koje one izazivaju. j°je na svojim nogama. Oni su bili prvi radnici zapo­ 37 r n i n a izgradnji visokih građevina. Drugi ljudi nesves- Lowen, Pleasure, op. cif. 173172
    • no negiraju svoj strah. U knjizi Izdaja tela izložio sam zume zašto je počela da se plaši padanja i pitala meslučaj shizoidnog mladića koji je imao krajnje napete je šta ja mislim o tome. Objasnio sam joj da je onanoge, sa malo osećanja u njima. Patio je od duboke počela da se „pušta", da se više ne oslanja na druge,depresija vezane za osećanje da se njemu „ništa ne de­ tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra­šava" emocionalno značajno. Međutim, taj pacijent nije matično pojavio.imao anksioznost od padanja. Strah od padanja je prelazni stupanj između zakače- nosti i stajanja čvrsto na svojim nogama. U poslednjem Bil je bio planinar, jedan od najboljih po njegovim slučaju nema s t r a h a od padanja; u p r e t h o d n o m je strah recima. Mnogo puta se penjao na strme litice bez negiran iluzijom. Ako prihvatimo tu analizu, onda će ikakvog straha iii kolebanja. Nije sc plašio visine iL svaki pacijent koji pokušava da napusti svoje iluzije i padanja. Nije se plašio, jer jedan deo njegove lič­ pokušava da se spusti na zemlju doživeti anksioznost nosti nije mario čak i ako padne. Ispričao je događaj padanja. Isto se dešava sa anksioznošću gušenja koja iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporište se javlja jedino kada je prigušen impuls za posezanjem. za noge na litici. Dok se njihao držeći se za ivicu, Dokle god je impulsu omogućeno ispoljavanje u grani­ tražeći prstima noge oslonac, um mu je bio ravno­ cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m , anksioznost dušan. Pitao se: „Kako bi bilo da padnem?" Nije se ne doživljava. Prekoračenje tih granica izaziva anksi­ 38 osećao paniku . oznost. U opštoj diskusiji o anksioznosti, u IV glavi, pomenuo Bil nije osećao strah, jer je odvojio sva svoja osećanja sam da je opšti stepen anksioznosti j e d n a k stepenuod sebe, i to je razlog što mu se nikada u životu nije anksioznosti gušenja. To znači da čovek koji ima anksi­desilo nešto emocionalno značajno. Ali, u isto vreme oznost gušenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanjaočajnički je želeo nešto što bi slomilo ili otvorilo nje­ i obratno. To proizlazi iz koncepta da je, grubo rečeno,govu ledeno hladnu, bezličnu volju, koja ga je obmo- proticanje uzbuđenja ka svim perifernim t a č k a m a itala kao larva. Zeleo je nešto što bi dotaklo njegovo organima tela jednako.srce, ali prvo je trebalo slomiti larvu. Bio je u isku­ U našem r a z m a t r a n j u različitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r ašenju; imao je impuls da dodirne električnu žicu viso­ videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekomkog napona i da skoči p r e d auto koji se kreće velikom vrstom anksioznosti padanja, mada tamo nisam koristiobrzinom. Rekao je da bi voleo da skoči sa litice, uko­ taj termin. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavljaliko bi to mogao da učini bezbedno. Zeleo je da padne, skupljanje iz s t r a h a da će opuštanje značiti raspadanje.da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljušturu, ali se Ako se to bukvalno shvati, to znači da za shizoidnibojao da bi to bio i njegov k r a j . karakter čin padanja vodi komadanju. Očekivali bismo, Bil je bio zakačen za liticu, sa svim implikacijama prema tome, da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i nađemokoje taj položaj podrazumeva. Izgledalo je da ima samo intenzivnu anksioznost padanja. To se dešava kadadva izbora — da se zakači ili da se pusti. Pustiti se, anksioznost izbije na površinu, kao što se obično dešavaznači pasti u smrt, što Bil nije bio spreman da uradi, u snovima.ali dokle god b u d e zakačen ništa se neće desiti. Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : „Ranije sam v Nedavno sam upoznao mladu ženu koja mi je rekla cesto sanjao padanje — jedan san je bio naročito nepri­da kao devojčica uopšte nije imala strah od padanja, jatan. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde daali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. Imala S a m stajao. Popeo sam se na stepenice, a one su se s t 0je opsesivne fantazije padanja. To se pojavljivalo u i srušile. Zato sam odlučio da idem kod svoga oca dav r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom životu. oi me on držao, j e r s a m znao da on ne može pasti. Ali,Rasturila je svoj loš b r a k i mnogo je radila da bi stala tc ; je bilo nesigurno. Bilo je bolje nego ostati sam, ali n ina svoje noge u životu i u terapiji. Nije mogla da ra- j e bilo potpuno bezbedno. Bilo je užasno". Lako možemo razumeti zašto je taj san bio užasan. Lowen, The Betrayal of the Body, op. clt., str. 107. Ljudi doživljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa, kada174 175
    • podloga pod nogama gubi stabilnost. Osećanje da nema Vežba padanjačvrste podloge podriva n a š u orijentaciju kao ljudskihbića. Čovek oseća da je „ošamućen" i ukoliko ne pre- Dozvolite da na početku kažem da je ova vežba, kojuduzme nešto da se toga oslobodi, to mu postaje zastra­ smatram vrlo efikasnom, samo jedan od mnogih postu­šujuće. Čula su ošamućena i integritet ličnosti je pri­ paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela,vremeno u opasnosti. Stavim presavijeno ćebe ili prostirku na pod i t r a ­ Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja žim od pacijenta da stane ispred, tako da se, kadaje takođe u vezi sa s t r u k t u r o m ličnosti. padne, spusti na ćebe. Nema načina da se čovek povredi Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i radeći ovu vežbu, dosad se niko nije povredio. K a d astrah da će ostati sam, zato što će pasti iza ili unazad. čovek stane preda me, ja nastojim da steknem utisak oAko se njegove noge puste da idu, on će biti kao dete njegovom stavu, načinu držanja tela ili odnosu p r e m akoje je iznenada selo na pod, jer ga noge više ne drže, svetu. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u čita­a tada otkrije da su roditelji otišli dalje i nema nikog nju tela, iskustvo sa mnogo različitih ljudi i takođeda ga podigne. dobru imaginaciju. Obično u t r e n u t k u kada to počnem da radim, ja već i m a m neko znanje o osobi pred sobom Kod psihopatskog karaktera strah od padanja je — znanje o njenim problemima i njenoj životnoj isto-strah od promašaja. Dokle god je gore, on je n a d sve­ riji. Ali, ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu tetom. Biti dole, znači poraz, što otvara mogućnost da osobe, r a č u n a m da će sama vežba da otkrije njenubude iskorišćen. zakačaljku. Kod mazohističkog karaktera padanja znači otpadanje Tada kažem pacijentu da prebaci svu težinu tela nazadnjice. To znači kraj njegovog sveta ili njegovih od­ jednu nogu, savijajući koleno na kome stoji što višenosa. Takođe ima analnih elemenata u tom stavu. Ako ( može. Drugom nogom lagano dodiruje pod, što služion dozvoli da mu otpadne zadnjica (đefekacija), sve bi samo za održavanje ravnoteže. Uputstva su vrlo j e d n o ­uneredio, što bi bio kraj njegove uloge dobrog dečaka. stavna. Osoba t r e b a da stoji u tom položaju dok ne padne, ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e . Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. Pao Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje, poštobi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. To nije osoba kontroliše spuštanje. Da bi padanje bilo efikasno,mala anksioznost za onoga čija je ličnost jako povezana treba da bude nevoljno. Ako je za održavanje položajasa osećanjima nezavisnosti i slobode. angažovan um, onda bi padanje predstavljalo osloba­ Za svakog pacijenta padanje predstavlja popuštanje đanje tela od svesne kontrole. Pošto se mnogi ljudi pla­odbrana. Ali, pošto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi še da će izgubiti telesnu kontrolu, vežba sama po sebipreživljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt, izaziva anksioznost.neki stepen slobode i nezavisnosti, popuštanje odbrana S jedne strane, ta vežba podseća na Zen koan, jerće izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omogućila s u ego ili volja provocirani, mada je učinjen bespo­njihov razvoj. Od pacijenta se može tražiti da se upusti moćnim. Čovek ne može beskonačno dugo ostati u tomu taj rizik, jer se njegova situacija odraslog razlikuje Položaju, već je p r i n u đ e n da koristi volju da ne bi sebiod one u detinjstvu. Realno govoreći, shizoidna osoba dozvolio da padne. Na kraju se mora predati, ne volj­se neće raspasti ako se preda, niti će biti uništena uko­ nim aktom, nego superiornom snagom prirode, u ovomliko izrazi svoj stav. A k o mi kao terapeuti možemo da slučaju gravitacije. Čovek shvata da pokoravanje jačommu pomognemo da prođe kroz anksioznost prelaznog snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da čovekperioda, on će otkriti da je osnova pod njegovim no­ ft e mora stalno da koristi svoju volju da bi se boriogama čvrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. Jedna ?a tim silama. Bilo šta da je u osnovi toga, svako uzdr-od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj 2a y a n j e predstavlja nesvesno korišćenje volje protivjeste vežba padanja. Prirodnih snaga života. 12176 177
    • Cilj vežbe padanja jeste da razotkrije zakačaljke koje Treći put: „Ali, ja ne želim da propadnem. Nisam m o ­drže čoveka obešenog, stvarajući anksioznost padanja rala da propadnem. Mogla sam ostati zauvek gore."To daje sliku o k o n t a k t u čoveka sa realnošću. Na pri­ „Ne mogu zauvek ostati gore. Ali ne mogu." Sa tim mer, j e d n a mlada žena je stojeći pred ćebetom i gleda­ recima pade i poče da plače.jući ga rekla da se oseća kao da je kilometar visoko ida gleda u ravnicu. P a d a n j e sa te visine bi bilo strašno Četvrti put: „Neću propasti."i ona se toga plašila. Najzad, kada je vrišteći pala i dok „Uvek kada n a p r a v i m pokušaj, ja propadnem."je ležala na ćebetu, doživela je veliko rasterećenje. „Neću više da pokušavam."Zemlja je bila vrlo blizu. Tražio sam da ponovi vežbu „Ali, m o r a m pokušavati." Onda padanje i svest o pa­sa d r u g o m nogom. Ovoga puta joj nije izgledalo da je danju moraju da se završe propadanjem.visoko n a d zemljom. Zašto se to mora završiti propadanjem? Pitao sam je Ljudi imaju različite vizije dok gledaju u ćebe. Neki šta je to ona pokušavala pa postigne. Odgovorila j e :vide k a m e n j a r o koji će se razbiti ako padnu. Drugi „Da budem ono što ljudi od mene očekuju da budem".vide vodu u koju će bućnuti. I padanje i voda su zna­ To je neostvariv cilj, kao i stajati zauvek uspravno.čajni seksualni simboli o kojima ću kasnije govoriti. Ako neko sebi postavi t a k a v cilj, osuđen je na propast,Drugi, pak, vide lica, bilo majke ili oca. Za te ljude jer niko ne može biti neko drugi nego što sam jeste.padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi­ Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto­teljima. janje — koje uzima tako mnogo životne energije — Vežba je efikasnija ukoliko čovek, stojeći na jednoj ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super­nozi, dozvoli svome telu da kolabira. Ja ga ohrabrujem ego) na to podsticao. Da bi se oslobodio te tiranije i dada opusti grudi i diše lagano, da pusti da se razviju bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se toosećanja. Takođe mu kažem da ponavlja reč „pašću", može postići, čovek treba da postane bolno svestan tihjer je to ono što će se stvarno desiti. Prvo, kada izgo­ nemogućnosti. To je ono što se pokušava postići tomvori tu reč, glas je bez ikakvog emocionalnog tona. vežbom i što se konačno dešava.Ali, k a k o se bol povećava i biva jasno da će čovek Svaki pacijent je angažovan u neurotskoj borbi dauskoro pasti, glas može da se podigne, da postane pi- bude različit od onoga što stvarno jeste, jer ono što onskav i da poprimi prizvuk straha. stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima. Neretko, dešava se da čovek kaže: „Ja neću da pad­ Kada osoba dođe na terapiju ona veruje da će jojnem". To kaže odlučno, nekad sa stegnutim pesnicama. terapeut pomoći da postigne taj cilj. Tačno je da onaTada borba postaje ozbiljna. Onda ja pitam tu osobu: treba nešto da izmeni kod sebe, ali p r a v a c promena je„Šta tebi znači padanje"? Odgovor je često „neuspeh", ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe, a ne p r e m a ostvari­ vanju idealne slike o sebi. Taj p r a v a c je prema dole,ili „Neću da budem neuspešan". J e d n a mlada žena se prema zemlji i realnosti. Ali, dokle god je čovek anga­dramatično borila radeći tu vežbu četiri puta, po dva žovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u ­puta na svakoj nozi. Ovo su njene reči: gih, on ostaje zakačen za konflikte svoga detinjstva. Prvi put: „Neću da p a d n e m . " Sem predaje, n e m a načina da se izađe iz te borbe. „Neću da p r o p a d n e m . " Taj problem neurotske borbe je živo ilustrovan^ u „Uvek p r o p a d n e m " , i sa tim recima je pala i počela sledećem slučaju. Džim je došao na seansu i ispričaoduboko da plače. sledeći s a n : „Prošle noći sam sanjao da pokušavam da se vučem po zemlji sa osušenim, m r t v i m nogama. Mo­ Drugi put: „Neću da p a d n e m . " rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao." „Neću da propadnem." Zatim je dodao: ,,U prošlosti sam sanjao da p l u t a m po „Uvek propadnem. Uvek ću grešiti." Opet je pala i Vodi." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan iplakala. čvrst. Išao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leđima. 12« 179178
    • Njegov san je bio tačan p o r t r e t njegovog energetskog u stanju da se preda. Covek se m o r a nositi sa pacijen­stanja. Samo što je ispričao san, Džim je napomenuo: tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik­„ J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija". tima.Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glavazmije. Bila je boa konstriktor, obmotana oko moga Na kasnijoj seansi Džim se vratio na s t r a h od pa­s t r u k a stežući me. Glava joj je bila na m o m e penisu danja. Kada je ušao rekao j e : „Vozeći kola uhvatio s a mšišajući ga. Majka mi je pričala da sam bio toliko sla­ sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. Preveo sam to udak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila, i po reči i to je bilo ,Ubiću te."penisu. Sada, k a d a sam to rekao, postajem smušen, Opet smo počeli sa vežbom padanja i Džim reče:odsutan i počinjem da se znojim." „Kada ste tražili da kažem ,Ja ću pasti, osećanje koje sam imao bilo je ,ja ću umreti. Osećao sam kao da je Zatim je radio vežbu padanja koja je pokazala inten­ to borba života i smrti. Ako se prepustim, biću ubijen.zitet njegove borbe. Rekao j e : „Izgleda kao da se pre­ Ako ja njih ubijem, ja sam ću biti ubijen.dajem, ali ne p a d a m . Održavaću se zauvek. Ja nećupasti." Način na koji ja operišem je vrlo komplikovan. Ne mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji, ali se mogu Sebi je r e k a o : „Džime, držaćeš se gore zauvek." zauvek zakačiti za nju. K a d a svi druge završe, ja osta­ Obraćajući mi se, rekao j e : „Ako padnem, upašću jem zakačen, dok ne dobijem šta želim ili dok ne po­j a m u bez dna. Z n a t e osećanje k a d a p a d a t e , a stomak stignem cilj." Rekavši to, stegao je pesnice. „To je dugv a m je stegnut i ne možete disati. Kada sam bio dete put, i ja idem nogu p r e d nogu, polako.maštao sam da letim. Cak sam i pokušao, ali sam pao.Moji roditelji su došli i istukli me što sam ih prepao. Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imištavalo. Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. G u r a m , g u r a m Trebalo bi da mogu da se održim. Osećam vrlo snaž­ i borim se. Mislim da sam zabušant. S a m sebi k a ž e m :no tu ideju. Ljutim se na sebe što se lako predajem. ,Džime, da nisi bio zabušant, vrednije bi radio."Ja s a m kukavica, popuštalo, plačljiva beba. Majka me Ta borba se sada prenela na vežbu padanja koju jeje naučila da se osećam promašeno ukoliko se ne držim Džim radio. Rekao j e : „Ja ću pasti, ja ću propasti, ah, jačvrsto. Njen m o t o je bio ,Teškoće rešavamo odmah, za sam pobedio, uspeo sam." I onda se stvarnost potvrdila.nemoguće n a m t r e b a malo više vremena. Rekao j e : „Naravno, ja s a m već propao." U to v r e m e Džim nije bio spreman da napusti svoju Ali Džim još ne može da prihvati tu realnost. Udarioborbu. S t r a h od padanja je kod njega bio previše jak. je obe butine pesnicama i r e k a o : „Ubiću se ako ne iz­I Džim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje držim. Ali, ako izdržim, umreću. Bojim se da ću dobitistvari i da nastavimo da radimo na problemu. Dao sam rak pluća. Ali, što više p o k u š a v a m da ne pušim, to višemu peškir koji je on u v r t a o obema r u k a m a . Dok je pušim."to radio rekao j e : „To je zmija. M o r a m je držati, ili ćeona — (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene." U toku tog monologa Džim je pao i plakao. To je bilo malo rasterećenje. Zatim je ponovio vežbu sa d r u ­ Džim je bio psihoterapeut, tako da nije bilo potrebno gom nogom i nastavio da izražava svoje strahove. Ovajda mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta­ način oslobađanja strahova sa snažnim osećanjima veo­zije. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je m a j terapeutski. Pošto j e vežba padanja bila gotova, epredavati se značilo priznati seksualna osećanja prema Džim se setio događaja iz detinjstva koji je razjasnionjoj. Da je on to uradio kao dete, ona bi ga progutala, situaciju.ne bukvalno, već u smislu da bi on bio izjeden svojom „Dokle god je sve u redu, ja se bojim da ću umreti.strašću za majkom i izgubio osećanje nezavisnosti. Nje­ Preživljavam samo zahvaljujući borbi. Ako prestanemgova odbrana je bila da stegne s t r u k i preseče put da se borim, umreću. Kao dete sam imao septicemijuseksualnim osećanjima. To je psihopatska odbrana, ali Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam, što u bolnici štoDžim nije imao drugog izlaza. Cak ni sada, on nije bio v a n nje, skoro godinu dana bolestan. P o v r e m e n o sam180 181
    • bivao u komi. Radili su mi transfuziju i ispuštanje krvi miju obnavljao i jačao. Tada Herkul podiže Anteja Skoro sam u m r o . Ali, ja sam izdržao, koristeći svu zemlje i držao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o .svoju snagu volje za životom. Z n a m k a k o da opstanem Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke, kojekada je gusto. Ja ne znam šta ću sa sobom kada je sve treba da budu izvor snage u n a m a . Na nesreću, kao uu redu." Džimovom slučaju, majka je bila pretnja detetu i t r e ­ balo joj se više suprotstavljati nego joj se pokoravati. U svetlu tog iskustva nije teško videti zašto Džim Covek onda ne može dozvoliti sebi da se spusti dolepovezuje padanje sa umiranjem. Za Džima oboje pred­ bez jakog osećanja anksioznosti. Ostajanjem zakačen,stavljaju popuštanje volje. Bilo bi besmisleno verovati stvara se pretnja opstanku, zbog energetskih procesada bi Džim mogao da napravi svestan izbor, da se preda tela, pošto padanje može izazvati strah od umiranja,i da veru je svome telu. T a k a v izbor je korišćenje volje mada ne predstavlja stvarnu opasnost. Izvođenje vežbeda bi se volja negirala, što ne vodi nikuda. Džimov padanja obnavlja konflikt sa majkom, koji onda možestrah od smrti, smrti njegovog d u h a ako se preda majci, biti analiziran i prorađen, dopuštajući čoveku da sei smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja, treba pusti i p a d n e sa osećanjem sigurnosti. Jer, zemlja jeda b u d e potpuno doživljen i analiziran. U isto vreme, tu radi nas.treba da nauči da veru je svome telu i seksualnim ose­ćanjima. Džim je svesno bio pripremljen da prihvati Nedavno sam primio pismo od čoveka koga sam p r e ­realnost svoga tela i seksualnih osećanja, ali vera u poručio za t r e t m a n kolegi, doktoru F r e d u Sajferunjih zavisi od čitavog novog načina sagledavanja teles- (Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delunih doživljaja, koje terapija treba da obezbedi. leđa koji se širio duž desne noge. „Jedan od vrlo za­ nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom", pisao je, Ova specifična vežba takođe pomaže da se to doživi. „jeste kontakt sa podom. Pod je postao prijatelj, čvrstiPrebacivanje celokupne težine tela na jednu nogu opte­ tešilac koji je uvek tu, koji vas čuva od teških povreda,rećuje mišiće te noge, tako da ih zamara. U stanju mada boli. Ne možete pasti ako ste već dole, možeteiznurenosti mišići ne mogu održavati napetost ili grče- da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi možda bilonje. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav­ teško nositi se ako bi osećali da možete pasti. To mi jeljuju snažne vibracije. To čini da se povećaju osećanja u omogućilo da se oslobodim mnogih strahova koji sunogama tako da se ne doživljavaju više kao „osušene, bili u meni."m r t v e noge". U isto vreme, disanje postaje dublje. Te­ U mnogim slučajevima posle vežbe padanja radimolom može proći d r h t a j , a čovek ipak ne pada, samo je vežbu podizanja. Cuo sam od mnogih pacijenata da seiznenađen da ga noge i dalje drže, m a d a je svesna kon­ plaše da, ako p a d n u , neće biti u stanju više da se p o ­trola tela smanjena. Onda, kada noga konačno popusti dignu. Oni, n a r a v n o , znaju da mogu sebe podići snagomi čovek padne, javlja se olakšanje sa saznanjem da volje. Ono u šta nisu sigurni jeste da će moći da sečovek nije napravljen od čelika i da će telo pasti kada dignu.ne može više da se održava uspravno. Najzad, inten­ Dizanje je kao rast. Biljka se, na primer, diže izzivno se shvata da p a d a n j e nije kraj — čovek nije uni­ zemlje; ona ne vuče sebe naviše. Prilikom dizanja sna­šten, telo se može opet podići. ge dolaze odozdo; pri vučenju dolaze odozgo. Klasičan primer dizanja je r a k e t a koja se diže proporcionalno Simbolizam iza vežbe padanja zaslužuje pažnju. Zem­ iznosu energije koju otpušta s donje strane. Običnolja je simbol za majku, koja je predstavnik zemlje. hodanje spada u tu kategoriju pokreta, jer kako kora­Majka, kao i majka zemlja, izvori su naše snage. U čamo unapred, pritiskamo podlogu koja n a m uzvraćajednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa An- Pritiskom unazad, šaljući nas napred. Fizički principtejem. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda­ je poznat kao akcija-reakcija.rao, ali umesto da dobije bitku, Herkul je gubio. On sezamorio, dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom U vežbi dizanja čovek je na oba kolena, na ćebetu npostajao snažniji. Onda je Herkul shvatio da je Antej a podu. Stopala su ispružena iza njega. Tada, onsin majke zemlje i da se svaki put kada se vraćao na stavlja jedno stopalo ispred sebe, naginje se u n a p r e d 183
    • tako da je deo njegove težine prebačen na to stopalo nje. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnimTražim da t a d a oseća svoje stopalo na podu, da se pokretima, jer oni predstavljaju spontani n a p o r telaljuljuška^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snažnije da se oslobodi napetosti.osećao. Zatim, on se polako podiže i prebacuje svu Pre nego što p r e đ e m na pitanje kako se anksioznosttežinu na nogu p r e d sobom. Sada, ako dovoljno snažno padanja javlja, želeo bih da prikazem još j e d a n slučaj.pritisne nogom prema podlozi, dići će se. Ako je to Mark je bio homoseksualac srednjih četrdesetih godina,pravilno urađeno, oseća se snaga koja se kreće kroz čiji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbogtelo od podloge prema gore, uspravljajući čoveka odoz­ nesposobnosti da otvoreno ispolji osećanja. Telo mudo naviše. Međutim, nije lako uraditi tu vežbu, i mnogi je imalo drveni, težak izgled, ispod koga se mogloljudi moraju sami sebe malčice da dignu da bi pomogli nazreti preplašeno dete, nesposobno da izađe napolje.procesu ustajanja. Vežbom, to postaje lakše i ljudi Mark je došao na seansu sa sledećim snom i komen­treba da nauče k a k o da u p r a v e energiju dole prema tarima: „Sanjao s a m prošle noći da sam pozvao gostenogama da bi se podigli. Najčešće, to se radi dva puta na večerinku, a moji gosti su bih gospodin Glava isa svakom nogom da bi se razvilo osećanje pritiskanja gospođa Telo. To je verovatno bila p r i p r e m a za mojpodloge i dizanja. dolazak ovde. Njih dvoje su bili niski, mišićavi, t v r d a Debeli, teški ljudi posebno imaju problema sa tom srca, grudnog koša k a o b u r e i surovo nezavisni. Izgle­ vežbom. Viđao sam ih k a k o pokušavaju da se podignu, dalo je da se oni ne bi spojili. Večera nije bila važna. ali padaju kao bebe. Izgleda kao da su izgubili moć Hteo sam da b u d u zajedno, ali tokom večeri se nijed­ da se podignu, pa su se psihički pomirili s tim da nom nije desilo da svi budemo zajedno. Sedeljka nije ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje, p r e nego okončana." trčanje i igranje, predstavljalo glavno životno intere­ Mark se tada postavio u položaj za vežbu padanja. sovanje i zadovoljstvo. Viđam te ljude kako funkcio- Kada je stajao pred ćebetom rekao j e : „Vidim rupu, nišu na dva nivoa simultano, na odraslom nivou na izgleda mi da me nešto vuče u n u t r a . Vrlo je duboko,k o m e je volja ona snaga koja im omogućava da se kao b u n a r . Zamišljam da bezuspešno p o k u š a v a m dapodignu i kreću, i na infantilnom nivou, za koji je se uzverem i izađem. Čini mi se kao da skoro vidim karakteristično jedenje i osećanje bespomoćnosti (po­ kraj, ali onda vidim sebe k a k o još uvek pokušavamsebno u vezi jedenja). da se izvučem. Dizanje i padanje čine p a r antitetskih funkcija kojene mogu postojati jedna bez druge. Ako neko ne može Celog života sam imao snove padanja. Ranije samda p a d n e , ne može se ni podići. To je jasno u slučaju sanjao da p a d a m sa stepenica, a sada u snovima pa­fenomena spavanja, gde govorimo o padanju u san i dam sa mnogo većih visina. Letos sam u Evropi imaodizanju ujutro. Umesto prirodnih funkcija padanja i sobu u hotelu na visokom spratu. Dok sam ležao pot­dizanja, ljudi koji koriste svoju volju spuštaju se i podi­ puno b u d a n , zamišljao sam da ću biti izvučen iz k r e ­žu ili ležu i ustaju. Ako volja nije p o k r e n u t a , kao u veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor.slučaju buđenja ujutro, takvi ljudi će imati velike teš­ Kao dete s a m se p e n t r a o po drveću sve dok sam sekoće da se izvuku iz kreveta. U osnovi tog problema mogao držati za granu. Izgleda da se nisam plašioje anksioznost padanja, nesposobnost da se ode rano visine sve dok s a m se mogao držati za nešto. K a d ana spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san. sam imao osam godina neko me je čikao da h o d a mRezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i Po prečki, šezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra, po­nedostaje im energija da lako ustanu. stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. Uradio Pošto je pacijent prošao kroz vežbu padanja, nje­ sam to. Ali kasnije, k a d a s a m bio student, nisam segovo telo je labavije. Najčešće, moj način rada je da usuđivao ni da p r i đ e m tom, tornju.ga^ pustim da diše ležeći p r e k o stolca. Često posle ove Takođe, k a d a s a m imao otprilike šest, sedam ili osamvežbe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta­ godina, sanjao sam da mogu da letim. Izgledalo jevanjem tela koje se može razviti u plakanje ili jeca- tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim.184 185
    • Stvarno sam i probao da poletim, dok su me ljudi majmunsku bebu, p r e m a tome, gubitak k o n t a k t a sagledali. Kada sam pokušao da uzletim, pao sam na majčinim telom predstavlja mogućnost padanja i povre­ nos." đivanja ili umiranja. Glodari, kao veverice na primer, Pošto je Mark pao, ležao je na ćebetu i r e k a o : ,,0se- gaje svoje mladunče u gnezdima, u šupljinama drveća,ćam olakšanje od padanja. Osećam kao da sam naprav­ gde su mladi bezbedni čak i kada je majka odsutna.ljen od nestabilno postavljenih kocaka. Osećam da sam Ali, majmuni koji žive na drveću nose svoje mladunčena v r h u nečega vrlo klimavog i da mi je bolje kadaležim dole na podu." i jedino obezbeđenje mladunčeta je držanje za m a j ­ čino telo. Kod ljudskog novorođenčeta po rođenju postoji in­ Uzroci anksioznosti padanja stinkt hvatanja i držanja koji vuče korene iz filoge- netske istorije. K a d a malo pridržavamo bebu ona može Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta možda je­ da visi držeći se r u k a m a . Ali, to je samo biološki za­dina vrsta životinja koja doživljava anksioznost pada­ ostatak i ljudska beba treba da bude nošena da binja. Naravno, sve životinje doživljavaju anksioznost osećala sigurnost. Ako se iznenada izvuče taj oslonac,kada stvarno padnu. Viđao s a m mog papagaja kako beba postaje uplašena i anksiozna. Izgleda da samopostaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki još dve stvari mogu prestrašiti novorođenče: nemo­dok spava. On bi se odmah probudio, za t r e n u t a k rea- gućnost da diše izaziva anksioznost gušenja, a iznena­govao usplahireno, onda bi povratio ravnotežu. Ljud­ dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja.ska bića su sklona anksioznosti čak i kada stoje na Filogenetski razvoj ljudskih životinja, koji se odra­čvrstoj podlozi. To verovatno vodi koren od naših pre­ žava na potrebu ljudske bebe da bude držana da bi sedaka koji su živeli na drveću, kao što danas žive neki osećala sigurno, predstavlja uzrok anksioznosti padanja.majmuni, Stvarni uzrok je nedostatak podrške i fizičkog kon­ Izgleda da je antropološki prilično utvrđeno da su takta sa majkom.naši preci stanovali na drveću pre nego što su se usu­ Rajh je 1945. godine objavio svoja opažanja o anksi­dili da se spuste na ravno da bi tražili hranu. U knjizi oznosti padanja kod tronedeljne bebe. To je bio deoNastajanje čoveka Džon Pfajfer (John E. Pfeiffer) opi­ njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika odsuje šta znači živeti na d r v e t u : „Sto je još značajnije, raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i dubokoživot na drveću je uveo jedinstvenu crtu, novu i hro- strukturirana. Taj članak je ostavio vrlo dubok utisak 39ničnu psihološku nesigurnost i neizvesnost" . Nesigur­ na mene, mada je trebalo dvadeset pet godina da senost se odnosi na opasnost od padanja. A padanja su uhvatim ukoštac sa t i m problemom.bila česta. Pfajfer ističe studije o pavijanima, prima­ 40tima koji žive na drveću, koje pokazuju da od četiri U vezi beba, Rajh p i š e :majmuna jedan ima prelom kosti. Ali, život na drvećuima i prednosti. Bilo je obilja hrane, relativno je bez­ Na kraju treće nedelje anksioznost padanja je bilabedno od grabljivica i to je omogućavalo razvijanje akutna. Pojavila se kada je dečak izvađen iz kader u k u za držanje i hvatanje. i postavljen da leži na leđima. Nije bilo jasno da li Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnošću je pokret stavljanja na leđa bio prebrz za njega ilidržanja za grane drveća. Mladunci m a j m u n a se oba­ je hlađenje kože izazvalo anksioznost padanja. Uvijaju oko majčinog tela i r u k a m a i nogama i vise o svakom slučaju, počeo je snažno da plače, stavljaonjoj dok ona ide kroz drveće. Ona takođe pridržava je ruke pozadi kao da traži dodatni oslonac, pokuša­mladunče jednom rukom, ukoliko joj je slobodna. Za vao da podigne glavu, sa intenzivnim strahom u oči­ ma, nije se mogao smiriti. Morali smo ga ponovo 31 John Pfeiffer, The Emergence of Man (New York, Harper &Son, 1969, str. 21). Opisana beba je Rajhov sin Piter. (Prim, prev.)186 187
    • podići. Sledeći put, kada smo pokušali da ga spusti­ tom. „Bilo je, u stvari, nužno ,pustiti dete da padne mo, anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom da bi ono upoznalo osećanje padanja. To je takode bilo intenzitetu. Tek kada smo ga podigli on se smirio . 41 uspešno." Ovo je r a đ e n o na nežan, razigran način, što je beba shvatala kao igru. Posle tog događaja Rajh je primetio da je bebino Zašto se anksioznost zadržava kod nekih ljudi tokomdesno r a m e bilo spušteno. „Tokom napada anksioznosti života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme,on se odupirao sa oba ramena, kao da sebi obezbeduje tako da ne čine k o r a k e da izmene situaciju. Potrebaoslonac." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu deteta da b u d e nošeno zapostavlja se iz neznanja. I m ­ 42anksioznosti . Rajhu je bilo jasno da dete nije ima­ puls da se traži k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom života,lo svesni strah od padanja. Napad anksioznosti se ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga očekivatimogao objasniti jedino povlačenjem energetskog na­ da na želju za k o n t a k t o m b u d e uzvraćeno, b a r ne odboja sa periferije tela i time sa gubitkom osećanja onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n ; i najzad, nemaravnoteže. Kao da dete u p a d a u blago osećanje osnove na kojoj će se stajati.šoka, što je Rajh zvao anorgonija. U šoku se krv i Rajh je proučavao slučaj drugog deteta, čije je n a ­naboj povlače sa periferije tela, osoba gubi osećanje predovanje p r a ć e n o u Orgonskom istraživačkom centruravnoteže i oseća da će pasti ih da< već pada. Ista reak­ 4 5 za bebe . To dete je dobro napredovalo dve nedelje,cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma u a treće nedelje je dobilo bronhitis. Grudi su mu posta­šoku. Dokle god postoji stanje šoka bilo bi teško stati le osetljive, disanje otežano, beba je izgledala uznemi­na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. Rajh je bio reno, ljuto i nesrećno. Istraživanje je pokazalo nedo­zainteresovan da sazna zašto dete doživljava to što iz­ statak kontakta između m a j k e i deteta „Majka se ose-gleda da je šok. čola krivom zato što nije zdrava majka", koja nije is­ punjavala sve što se od nje očekivalo. Priznala je da Rajh je uočio nedostatak k o n t a k t a između bebe i joj teško pada da posvećuje tako mnogo v r e m e n a imajke. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom energije bebi i bila je iznenađena i preopterećena bebi-je pružao zadovoljstvo. Ali, k a d a nije sisalo, dete je nim zahtevima. Beba je na majčinu anksioznost i nela­ležalo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maši­ godnost reagovala t i m e što je i sama postala anksiozna.ni. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktomnije bila zadovoljena. Dete nije bilo dovoljno nošeno. Priča o tom slučaju je interesantna iz više razloga,.P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snažnu re­ Prvo, Rajh je primetio da predeo dijafragme „prviakciju na dojenje, što je Rajh nazvao orgazmom usta, reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku emocionalnua manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grčenjem usana i nelagodnost". P r e m a Rajhu, druga blokiranja bi se sa tog područja širila u oba pravca. Dijafragmatska nape­lica. Po Rajhovim recima, „Ovo je još više povećalo tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja, poštopotrebu za k o n t a k t o m " . K a d a se to prekinulo, a beba smanjuje protok uzbuđenja kroz donje delove tela.stavljena nazad u kolevku, počela je da se grči. Drugo, očigledno je da dobar k o n t a k sadrži više od Da bi se prevazišla tendencija anksioznosti padanja pukog držanja ili dodirivanja. Važan je kvalitet držanjakod tog deteta, Rajh je koristio tri p r i s t u p a : „Dete je ili dodirivanja. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a ,trebalo uzeti u ruke kada je plakalo. To je pomagalo. majčino telo treba da b u d e toplo, smireno i živo. BiloMislim da bi bilo bolje češće nosati dete, k a o što to koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. Treće,rade primitivne žene. noseći povodac. „Ramena je tre­ Rajh je opisao ono što s m a t r a m da je suštinski ele­balo nežno vraćati nazad iz savijenog fiksiranog položaju ment u odnosu m a j k e i deteta: „Neka m a j k e samounapred" da bi se sprečilo karakterološko oklopljavanje. b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt će se spontano raz­Rajh je to radio oko tri meseca, igrajući se sa dete- viti." u 41 Reich, Wilhelm, The cancer Biopathy (New York, The Orgone Reich, Wilhelm.. Armoring in a Newborn Infant, Orgone Ener­Institute Press, 1949), str. 329. gy Bulletin (New York, Orgone Institute Press, 1951), Vol. 8, No. 3, st « Ibid., str. 330. r . 120—138.188 189
    • Anksioznost padanja i poremećaji disanja su dva Ako dremne, glava joj pada. Udovi se osećaju kao daaspekta istog procesa. U p r e t h o d n o m poglavlju Džim ne mogu da drže telo uspravno. Tonuti u san je kaoje opisao svoje osećanje padanja „kada ti se stomak tonuti u zemlju. Covek ima j a k u želju da legne i p r e ­stegne i ne možeš da dišeš". Anksioznost padanja je stane da se bori protiv sila gravitacije.po Rajhu, „povezana sa naglim grčenjem životnog apa­ Nekada san dođe brzo. Jednoga t r e n u t k a je čovekr a t a i, u stvari, je njime proizvedena. Kao što stvarno budan, a već sledećeg nije svestan ničega oko sebe.padanje uzrokuje biološke kontrakcije, tako i kontrak­ Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća 44cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . Povlačenje energije gubljenje osećanja u delovima tela. Primetio sam daiz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo­ kada ležim pored svoje žene sa r u k o m na njenom telugom, što je ista senzacija kao izmicanje podloge pud prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci.nogama. Međutim, ako previše obraćam pažnju na svoje senza­ cije, ostajem budan. Pažnja je funkcija svesti i pove­ ćava svest. Za mene je to k r a t k a predigra i pre negoZaljubljivanje što to sasvim shvatim, ja brzo zaspim. Naravno, čovek to ne može znati, jer se funkcija znanja gasi spavanjem. Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu Pri padanju u san dolazi do povlačenja uzbuđenja iod visina već takođe s t r a h u od bilo koje situacije koja energije sa površine tela i uma. Isto povlačenje se de­može u telu da izazove senzacije padanja. Engleski šava pri padanju i zato su te dve situacije energetskijezik identifikuje dve takve situacije — naime, pada­ istovetne. Naravno, one su praktično različite, jer kod 45nje u san i zaljubljivanje . Ali, možemo pitati, nisu li jedne postoji rizik ozleđivanja dok se p a d a na pod­to više pesnički izrazi? Na koji način prelaženje iz logu, dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. Bezbudnog stanja u spavanje podseća na akt padanja? obzira na to, anksioznost povezana sa padanjem možeAko ima paralele među njima na telesnom nivou, onda da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkogmožemo razumeti zašto tako mnogo ljudi ima teškoća dinamičkog mehanizma. U pitanju je sposobnost čovekada zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz­ da napusti ego kontrolu, jer to zahteva povlačenjenost i olakšali prelaz iz svesnog u nesvesno. energije sa površine uma, kao i tela. K a d a je ego kon­ Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema trola izjednačena sa preživljavanjem, kao što je slu­dole. S t v a r n o , ako bi čovek zaspao stojeći, pao bi upravo čaj sa ljudima koji u najvećoj meri funkcionišu krozkao osoba koja pada u nesvest. Ali, vrlo malo nas je vežbe volje, odustajanje od takve kontrole predstavljaikada zaspalo stojeći. To radimo ležeći, tako da nema nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivajupremeštanja tela u prostoru. Senzacija padanja, prema jaku anksioznost.tome, mora proizlaziti iz unutrašnjeg pokreta, iz deša- Neurotska anksioznost proizlazi iz unutrašnjeg kon­vanja u n u t a r tela, kada san savlada čoveka. flikta između energetskog pokreta u telu i nesvesne Izraz „utonuti u s a n " n u d i objašnjenje, jer čovek ose­ kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ograniči ića da „tone" u proces uspavljivanja. Počinje sa ose­ prekine taj pokret. Te p r e p r e k e su hronične mišićne n a ­ćanjem dremljivosti. Telo iznenada postaje teško. To petosti, uglavnom u poprečno-prugastoj (voljnoj) m u s k u ­se doživljava u očima, u glavi i udovima. Dremljivoj laturi, koja je normalno pod ego kontrolom. Svesna eosobi je teško da drži oči otvorene, ili glavu uspravno. g o kontrola je izgubljena kada napetost u mišićima Postane hronična. To ne znači da se od kontrole odu­ 4 * Reich, Anorgonla in the Carcinomatous Shrinking BiopatM stalo, već da je sama kontrola postala nesvesna. Ne­of Sex and Orgone Research, New York Orgone Institute Press. svesna ego kontrola je kao stražar ili čuvar n a d kojom1955. Vol. IV, str. 32. je ego ili ličnost izgubila autoritet. Ona funkcioniše 45 U engleskom jeziku zaljubljivanje se izražava frazom „padanje kao nezavisna celina u ličnosti i stiče moć u direktnoju ljubav". Znajući to, čitalac će lakše razumeti aluzije koje A- Proporciji sa iznosom hronične mišićne napetosti. P u ­Loven pravi poredeći zaljubljivanje sa padanjem. (Prim, prev.) š e n j e , pražnjenje, proticanje i pokret su život tela,190 191
    • što taj čuvar mora zadržati ili ograničiti u interesu mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dokopstanka. Covek želi da se p u s t i da plovi, ali čuvar budem spavala i probuditi se u m r t v a č k o m kovčegu.k a ž e : „Ne, previše je opasno". Na sličan način smo Bila bih zarobljena, bez mogućnosti da i z a đ e m " . 46bili zadržavani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas Ta izjava sadrži neobičnu kontradikciju. Ako čovekkažnjavali zbog b u k e koju smo pravili, p r e t e r a n e aktiv­ umre dok spava, onda se ne budi u m r t v a č k o m kovče­nosti ili živahnosti. gu. Boji se umiranja, ah je podjednako uplašen da Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se upadne u zamku, što se izjednačava sa umiranjem poštoneko „pusti" ili napusti svaki pokušaj ego kontrole. je život kretanje. Umreti, znači upasti u zamku, bitiU stvari, ako čovek anksiozno pokušava da kontroliše nesposoban da se krećeš, ali upasti u zamku takođesvoj pad, može otkriti da je slomio kost čak i pre nego znači umreti. Za tu pacijentkinju svesnost je više odšto je lupio o podlogu. Lom je uzrokovan j a k o m mišić­ svesti; to je povećana budnost za mogućnost da se u p a d ­n o m kontrakcijom. Deca čija je ego kontrola slaba, i ne u zamku. Zaspati sadrži popuštanje te budnosti i,pijanci kod kojih je u celini oslabljena, padaju bez prema tome, predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam­mnogo povreda. Tajna padanja je ići sa padanjem, ku, ili da se u m r e .dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne Interpretirajući dalje njena zapažanja, ja bih izjed­biti uplašen od senzacija. Zbog toga neki sportisti, kao načio mrtvački kovčeg sa njenim telom. Normalno, k a d ašto su igrači ragbija, vežba ju padanje da bi izbegli oz­ se čovek budi, prvo postaje svestan svoga tela. Svesnostbiljne povrede. se vraća onim redosledom kojim je nestajala — prvo Ne pate svi n e u r o t i č a n od anksioznosti padanja. Po­ svesnost tela, onda spoljašnjeg sveta. P r e m a tome, m n o ­m e n u o sam ranije da se neće doživeti anksioznost pa­ go zavisi od načina na koji čovek doživljava svoje telo. danja ako je onemogućen pristup osećanjima. Kod Ako ono nije dovoljno živo, osećaće se kao da kovčegBila planinara se o tome radilo. To je zastrašujuća zarobljava duh. Takođe može doći do raspadanja isenzacija. Ako n e k o može da zaustavi proticanje uzbu­ dezintegracije, što se dešava samo m r t v o m telu. Buđe­đenja ili da spreči opažanje uzbuđenja, strah nestaje. nje sa živim telom, u k o m e se oseća uzbuđenje života,To pomaže da se objasni zašto svi n e u r o t i č a n nemaju jeste veliko zadovoljstvo, isto kao i prepuštanje u m o r ­teškoće sa spavanjem. P a d a n j e u san izaziva anksioz­ nog tela kome je p o t r e b a n san.nost ili s t r a h samo kada čovek oseća povlačenje ener­ Nešto vrlo lepo dešava se telu kada mu se čovek p r e ­gije sa površine. Ako senzacije nisu povezane sa pre- pusti u snu. Ono odlaže sve d n e v n e brige i povlači se izlazom iz stanja svesti u stanje spavanja, anksioznost se sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. P r o m e n a od budnosti done javlja. spavanja je najuočljivija u disanju. Mi često možemo Senzacija sama po sebi nije zastrašujuća; može se do­ da kažemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di­živeti kao zadovoljstvo. Ali, ako se doživljava kao za­ sanja da je neko pored nas zaspao. Kvalitet disanja po­strašujuća, to je zbog povlačenja energije sa površine staje dublji i zvučniji, a r i t a m sporiji. Ta p r o m e n a jetela i gubljenja svesti, što je kao umiranje. Isto se po­ rezultat oslobađanja tenzije koja je p r i s u t n a tokomvlačenje dešava pri umiranju, sem što nema povratka dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. Covek se una staro stanje. K a d a bi čovek u izvesnom stepenu bio snu prepušta nižim energetskim centrima u telu. Istosvestan veze između padanja i umiranja, bilo bi nemo­ oslobađanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni luguće podrediti ego kontrolu prirodnim procesima. kada imamo orgazam. U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain slučaj . . U antičkoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode­mlade žene koja je doživljavala tu anksioznost. Opisa*«* šeno na dve zone — mišićem oblikovanim kao kupola,je san u kome k a ž e : „Jasno sam proživela realnos_ sto podseća na k o n t u r e zemlje. Predeo iznad dijafragme esmrti — šta znači biti spušten u zemlju i biti u njoj Povezivao sa svesnošću i danom — to jest sa prede-sve dok se ne raspadneš". ^ ^ s v e t l o s t i . Deo tela ispod dijafragme je pripadao Onda je dodala: „Shvatila sam da će se to desiti me­ wni, kao što se dešava svakome. Kao devojčica nisa Lowen, Betrayal of the Body, op. cit., sir. 185. 13192 193
    • nesvesnom i m r a k u . Svesnost je izjednačavana sa sun­ sećaju tog divnog osećanja. To se takođe može doživeticem. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje, što u vožnji toboganom, što je, siguran sam, razlog njegovedonosi svetlost dana, odgovara pojavljivanju uzbuđenja popularnosti. Mnoge aktivnosti u kojima ima padanjau telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi­ pružaju slično zadovoljstvo, kao što su skakanje u vodu,ma i glavi. To proticanje osećanja p r e m a gore dovodi do skakanje na t r a m b u l i n i i slično.buđenja svesti. Obrnuto se dešava sa spavanjem. Zala-ženje sunca ili padanje u okean, kako su primitivni Ključ tog fenomena je oslobađanje dijafragme, štoljudi videli njegovo spuštanje, odgovaralo bi proticanju dopušta snažnim uzbuđenjima da protiču kroz donjeuzbuđenja od dijafragme p r e m a dole. delove tela. To n a m postaje jasno kada shvatimo da zadržavanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz­ Stomak je simbolično j e d n a k zemlji i moru, koji pred­ nost i razara zadovoljstvo. Ista se stvar dešava u seksu.stavljaju t a m u . Ali, život nastaje iz tih područja, kao Ako se neko plaši da padne i zadržava dah, senzaciješto nastaje iz stomaka. Oni su prebivalište misterioznih topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samosnaga u procesu života i smrti. Oni su takođe boravište delimičan.duha m r a k a koji se zadržava u nižem području. Kadase te primitivne ideje povezu sa hrišćanskim moralom Izraz „zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e -niža područja bi se pripisala đavolu: princu m r a k a . On vodu) može izgledati kao da sadrži kontradikciju, jerje seksualnim iskušenjima mamio ljude u propast. Đavo osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje. Kako nekoje stanovao u r u p i u zemlji, ali takođe i u r u p i u sto­ može pasti u visoko? Ali, padanje je jedini način da semaku, gde se pali seksualna vatra. Predavanje toj stra­ dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. Skakač sasti može voditi orgazmu, u kome svesnost postaje pomu­ trambuline pada p r e nego što se podigne; on se spuštaćena a ego se raspada, fenomen nazvan „smrt ega". na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. Dizanje, sa d r u ­Voda je takođe povezana sa seksom, verovatno zbog ge strane, omogućava da dođe do sledećeg pada. Ako ječinjenice da život počinje u moru. S t r a h od davljenja, orgazam veliki pad, onda je v r h u n a c koji to prati, za­koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja, dovoljavajući seksualni akt, odraz otpuštanja energije.može biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual­ U ljubavi smo u oblacima, ali samo zato što smo p r e t ­nim osećanjima. hodno sebi dozvolili da padnemo. Toliko smo idealizovali ljubav da previđamo njenu Da bi se razumelo zašto padanje ima tako moćanblisku i intimnu vezu sa seksom, posebno sa erotskim efekat, treba da mislimo o životu kao o pokretu. Od­i senzualnim aspektom seksa. Definisao sam ljubav kao sustvo pokreta je smrt. Ali, taj pokret nije u osnovi 47anticipaciju zadovoljstva , ali, seksualno zadovoljstvo horizontalno premeštanje u prostoru, u čemu mi inačeposebno navodi čoveka da se zaljubi. Psihološki, to provodimo mnogo vremena. To je pulsatorno penjanjeuključuje predavanje ega voljenom objektu koji čoveku i spuštanje uzbuđenja u telu, manifestovano u skakanju,postaje važniji od ega. Ali, predavanje ega uključuje stajanju i ležanju, čak težnjom ka još većim visinama,spuštanje osećanja u telu, proticanje uzbuđenja prema alidole, u stomak i karlicu. Taj protok izaziva, slast stru­ uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na čvrstu podlogu,janje i senzacije topljenja. Covek se bukvalno topi od zemlju i realnost našeg zemaljskog postojanja. Tolikoljubavi. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu­ mnogo naše energije je bilo posvećeno n a p o r u da seđenje snažno i k a d a nije ograničeno na genitalno pod­ Popnemo visoko i postignemo više da često imamo teš­ručje. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastičkom oslo­ koća da se spustimo dole. Postajemo zakačeni i bojimobađanju. S e d a ćemo pasti. Ako se plašimo da ćemo pasti, stalno v Zanimljivo je da akt padanja stvara slične senzaciji težimo da se popnemo više, kao da na taj način možemozbog čega deca uživaju u ljuljanju. Ljuljanje stvara div­ steći više sigurnosti. Deca koja kao bebe razvijaju strahno proticanje senzacija kroz telo. Neki od nas se možda 9^ padanja moraju postati odrasli čiji je cilj u životu <ja se penju sve više i više. Ako neko ide tako daleko Qa " Lowen, Pleasure, op. cit. poseže za mesecom, dolazi u opasnost od ludila — Urak, praznina, izolacija. Koristan efekat gravitacije, 13. 195
    • uticaj gravitacije na privlačenje tela zemlji je izgubljen VIII STRES I SEKSi čovek lako može postati dezorijentisan. Spavanje i seks su blisko povezani, jer najbolje spa­vanje dolazi posle dobrog seksa. Na isti način, kao štosvako zna, seks je najbolji protivotrov anksioznosti. Ali,da bi seks imao taj efekat, čovek se mora predati sek­sualnim osećanjima. Na nesreću, anksioznost padanjase zakačinje za seks i ograničava njegovo prirodno funk­cionisanje kao glavnog puta za oslobađanja napetosti iuzbuđenja. Može se izvoditi seksualni akt, ali se to,energetski govoreno, događa na horizontalnom nivou inema ni pada koji oslobađa, niti uspona koji razgaljuje.Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziđuanksioznost padanja, ukoliko hoćemo da postignemo dap o t p u n o uživaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu Gravitacija: Opšti pogled na stresobnovljeni i osveženi usled telesnog prepuštanja. Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a da nas iznenadi u smislu činjenice da seksualno raste­ rećenje, kao što svako zna, služi rasterećenju napetosti. Prema tome, svaka diskusija o stresu treba da uključi i analizu seksualnog orgazma. Moj prvi cilj je, međutim, da prikazem opšti pogled na prirodu stresa. Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga­ nizam, našta organizam reaguje mobilišući svoju ener­ giju. Očigledno, k a d a bi organizam mogao izbeći te sile, ne bi bio p r e d m e t stresa. Naravno, ima prirodnih stre­ sova povezanih sa življenjem, koje nijedan organizam ne može izbeći. Organizam je obično dobro pripremljen da se sa tim suoči. Zatim, ima pritisaka koji proizlaze iz uslova života u društvu, koji variraju sa kulturalnom situacijom svakog čoveka. J e d a n p r i m e r je vožnja a u t a Po opterećenom auto-putu, gde čovek mora da b u d e u stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraćajne u d e ­ se. U takmičarskom d r u š t v u k a k v o je naše, pritisci su suviše brojni da bi se išlo u detalje. Međuljudski odno­ si su često stresni, zbog zahteva koji se postavljaju pred čoveka. Kad god postoji pretnja silom, čovek je pod stresom. Najzad, ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri­ nuda, koji deluju na telo na isti način kao i spoljašnje sile. Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja Je gravitacija. Možemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen Pritisak tako što ćemo leći, ali kad god se uspravimo ni se krećemo, postajemo predmet gravitacije. Stajanje 1 kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su­ protstavlja sili gravitacije. Stajanje nije mehanički pro-196 197
    • ces. Mada nas potpomaže s t r u k t u r a l n i pravac naših ko­ sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuđena i da stiju, mišići moraju da obave priličan rad da bi održali postaju intenzivni centri aktivnosti. telo u tom položaju. K a d a se umorimo ili n a m nedo­ Veruje se da dominantnost čoveka na zemlji proizlazi staje energija, postaje teško, ako ne i nemoguće, stajati iz superiornog razvoja mozga. To je zaista tačno. Ali, uspravno. Vojnici koji su prisiljeni da duže v r e m e stoje podjednako je tačno, kao što su mnogi antropolozi pri- n e p o k r e t n o prosto se sruče k a d a im se energija iscrpe. metili, da je za razvoj čoveka kao d o m i n a n t n e vrste Do slične vrste kolapsa dolazi kada osoba doživi šok, bilo značajno razvijanje zajedničkog lova, zajedničkog bilo psihološki ili fizički, koji dovodi do povlačenja društva i j a k a vezanost u parovima između m u š k a r a c aenergije sa periferije tela. i žena. U krajnjoj analizi, čovekova socijalnost je odraz 8 P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas­ njegove seksualnosti . Oslobađanje ljudske ženske sek­ nosti neprestanog stresa. Ograničen je broj stresova sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je značaj­koje telo može podneti p r e nego što dođe do kolapsa. nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva, obezbeđujućiPoznato je da se dešava da vojnici koji pređu preko mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­te granice ponekad umiru. Takođe znamo o umiranju voljstva u n u t a r porodične situacije. To omogućava m u š ­od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e , kada spo­ karcima da budu odani ženi i njenom podmlatku, usobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zaka- čemu je suština sigurnosti ljudske dece.že. Ali, čak i u toj situaciji, padanje ili ležanje u velikoj Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga,meri smanjuju opasnost, eliminišući stres sile gravita­ povećana seksualna interesovanja, aktivnost ljudske j e ­cije. dinke i uspravan položaj rezultat povećanog energet­ Uopšte, stres se može posmatrati kao sila koja pri­ skog naboja ljudskog organizma. Povećani naboj je ta­tiska čoveka odozgo naniže, ili ga vuče odozgo prema kođe odgovoran za u s p r a v a n položaj čoveka. A n a t o m ­dole. Teret se svaljuje na nas pritiskajući nas naniže; ske i fiziološke p r o m e n e nužno su praćene povećanimgravitacija radi vukući nas naniže. Toj sili se suprot­ energetskim nabojem. Ne verujem da su one tome pret­stavljamo aktivirajući svoju energiju kao kontra-pri- hodile, jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepentisak na podlogu. Po fizičkom principu, ta akcija je jed­ uzbuđenja ili energije koji nije dostupan drugim živo­naka reakciji; ako pritiskamo podlogu, ona n a m uzvraća tinjama.pritiskom držeći nas u s p r a v n o . Tako kažemo da čovek Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav­„stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili teškoj situaciji. nom položaju naše vrste. Najvažnije je da to oslobađa Uspravno stajanje je tipičan ljudski položaj. Čovek gornje udove od njihove podređenosti funkcijama k r e ­je jedina životinja za koju je to prirodan položaj. Me­ tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju u ljudskeđutim, to zahteva utrošak priličnog iznosa energije. Bez ruke i šake. Možemo rukovati i manipulisati objektima,obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomski tome oruđima i oružjima, imamo visok stepen osetljivosti uprilagođeno, ne mislim da možemo objasniti njegov jagodicama prstiju, što omogućava našem dodiru da p r a ­dvonožni položaj čisto mehanički. Moramo shvatiti da je vi razlike, i obdareni smo pokretima r u k u i šaka kojiljudski organizam pod većim naponom energetskog si­ obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove. Drugastema nego životinjski i da mu taj visok energetski posledica uspravnog položaja je, međutim, ta da se čo­nivo, ili viši nivo uzbuđenja, omogućava da postigne j vek suočava sa svetom izlažući najpovredljiviji aspektodrži uspravan položaj. Da je ljudski organizam pod svoga tela, prednju stranu. Tako su grudi i srce, stomakvećim naponom energetskog sistema, teško da treba i slabine pristupačniji dodiru i manje zaštićeni od na­dokazivati. Ljudska aktivnost i postignuća su dovoljan pada. Razumljivo je da je kvalitet nežnosti povezan sadokaz. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da hta energija ima antigravitacioni kvalitet, kao što je Rajh w Weston LaBarre, The Human Animal (Chicago, The Universityverovao, ali je organizam koristi da bi se suprotstavio of Chicago Press, 1954). Ova knjiga sadrži izvanrednu diskusiju o vgravitaciji. Važno je da kod ljudskih bića energija pro- »žnosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o ­tiče duž ose tela, naviše i naniže. Efekat te snažne pul- sima.198 199
    • tim načinom bitisanja u svetu. Treće, činjenica da se vaju i savijaju. T a k a v sklop ličnosti se razvija k a d a čovekova glava drži iznad ostatka tela je, verujem, de- čovek ne može ni da izbegne snage stresa niti da imlimično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije se suprotstavi.vrednosti u njegovom mišljenju. Na nesreću, taj složaj crta se uspostavlja jednom u Frojd je početak gađenja pripisao udaljavanju glave ranom detinjstvu, kada dete pokušava da se bori sa pri­od podloge. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou tiscima roditelja i školskih autoriteta. To određuje po­sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te životinje našanje odraslog u stresnoj situaciji. Kod mazohističkenemaju osećanje odvratnosti prema tim funkcijama, a strukture vidimo potčinjavanje i preterano razvijenušto je tipično za čoveka. Nisam ovde spreman da pre­ muskulaturu, kako bi mogla tolerisati stres. Međutim,tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki ako je dete r a n o izloženo pritisku, tokom p r v e godinenačin doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. Mi oči­ života potčinjavanje je nemoguće, jer beba ne može dagledno pripisujemo veću vrednost funkcijama onoga razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdržlji­dela tela gde je glava, nego onoga gde je dupe. Nije vost. Fizičko povlačenje iz situacije je takođe nemoguće.logično da se kaže „zadnjica", pošto je dupe, u stvari, I naravno, suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir uniži deo tela. Budući da sam ljudsko biće, i civilizovan, tom uzrastu. Psihološko povlačenje postaje modus Vi­prihvatio sam taj sistem vrednosti koji čini da se čovek vendi. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili izne okreće protiv svoje osnovne životinjske prirode, tako realnosti. S t v a r a svet mašte, sanja o letenju — negirablisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela. stres gravitacije — ili beži u autizam. Taj sklop p o n a ­ šanja će se javljati kasnije u životu kad god osoba Međutim, ako hoćemo da r a z u m e m o probleme koji bude suočena sa stresom koji je preplavljuje. K a d a semogu nastati iz uspravnog položaja kada je čovek pod pritisak pojavi kasnije u detinjstvu, kao što je slučajstresom, m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. U toj kod rigidnog k a r a k t e r a , dete će uspravno dočekati stres.vezi ponizno dupe igra važnu ulogu. Složio bih se sa Međutim, ako se pritisak nastavi, uspravno stajanje po­Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena staje karakterološki stav koji vodi rigidnosti tela i uma.koja je stabilizovala u s p r a v a n položaj bila razvoj gu- Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno dočekuje svezova. Te dve velike m a s e mišića, radeći zajedno sa stresove, čak i kada to nije neophodno i kada moženagibom karlice pozadi, obezbeđuju strukturalni podu­ biti štetno. A pošto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a , onapirač uspravnom položaju tela. će čak tražiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opažanje da može izdržati. kada su guzovi zgrčeni a karlica n a g n u t a unapred, telo Sada treba čitaocu da b u d e jasno da su ti složajiide u stanje delimičnog kolapsa. To se vidi kod mazo­ reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ­ hističke k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana. ternog stava čoveka. U stvari, tada čovek reaguje kao Zanimljivo je da kod mazohističkog položaja telo po­ da je izložen stresu čak i k a d a nema spoljašnjeg raz­p r i m a majmunoliki izgled, delimično zbog kolapsa tela loga. U tom slučaju govorimo o stresu n a m e t n u t o ma delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. Mazo­ sebi. Ego (ili k a k o Frojd kaže superego) inkorporirahistička s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom •?§ stres kao neophodan uslov življenja.pritiskom odozgo i odozdo — čemu dete ne može izbeći Uzmimo slučaj osobe čija su r a m e n a podignuta i čet­ eniti m u s e suprotstaviti. Jedina detetova alternativa j vrtasta kao izraz osećanja da nosi teret na ramenima.potčinjavanje. Da bi izdržalo stalni stres, muskulatura Ta osoba možda i nije svesna tog osećanja ili svog te­postaje previše razvijena, što je jedna od fizičkih ozna­ lesnog stava, ali to je ono što telo te osobe kaže. Akoka te s t r u k t u r e . Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim Mazohizam je treći način na koji ljudi izlaze nakraj ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podignesa stresom. Nesposobni bilo da izbegnu stres, bežeći i z pedeset kilograma na r a m e n a , logično bi bilo zaklju­stresne situacije, ili da ostanu uspravno pod pritiskom čiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. Ona r e a ­i bore se sa stresnom situacijom, mazohisti se potčinja- guje na telesnom nivou kao da je tolika težina pritiska200 201
    • nadole. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret a da se može mnogo uspešnije boriti sa stresovima, j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. Onako kako ajna uspešne borbe sa stresovima je jedino u dovolj- je, ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna oj količini energije koja se suočava sa stresom, ali to pa stoga nije u stanju da ga spusti. e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno S v a k a hronična mišićna tenzija vrši stalan pritisak na apetosti. telo. To je zastrašujuća misao. Stalan stres, kao što je Kao rezime, opisaću situaciju karakterističnu za m n o - 49 H a n s Selej (Selye) i s t a k a o , ima štetan efekat na telo e ljude: oni rade pod velikim stresom, a ipak osećaju Nije važno o kojoj vrsti stresa se r a d i ; telo reaguje na a bi, ukoliko popuste, time priznali svoje slabosti, po- sve to opštim adaptacionim sindromom. Taj sindrom s sastoji od tri s t u p n j a . Stupanj 1 je nazvan alarmna z, nedostatak kao ljudskih bića. U tom velikom škrip- reakcija. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres lučeći adrenalni u, oni još čvršće isturaju svoju vilicu, učvršćuju svoje m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b oge, drže kolena ukočena i bore se neverovatnom vo- se suočila sa stresom. K a d a je stres fizički napad n om sa onim što iskrsava. Kao što moj pacijent Džim telo, a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa eče: „Ne možeš odustati". U svakom pogledu, ta volja Ako je ta reakcija uspešna u prevazilaženju povreda a se nosi sa problemima je divan kvalitet, ali može i u otklanjanju stresa, telo se smiruje i vraća na svoj ati razorno dejstvo na telo.n o r m a l n o s t a n j e ravnoteže. Međutim, ako bi se strenastavio, počela bi faza 2. U toj fazi telo pokušava dase prilagodi stresu. To uključuje adrenalno-sterokoste- Bol u slabinamaroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akcijiAli, proces prilagođavanja takođe troši energiju, koj Akutni bol u slabinama koji koči čoveka, vezujući gaonda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. Faza 2 j ponekad izvesno v r e m e za krevet, često je direktni ik a o hladni rat, u k o m e telo, pošto ne može da ukloni neposredni rezultat stresa. Covek podiže teške predmeteuzročnika stresa, pokušava da ga zadrži. Faza 2 mož i iznenada oseti oštar bol u lumbosakralnom delu ida traje dugo, ali telo na kraju slabi. Faza 3 se zov otkrije da ne može da se uspravi. Kažemo da su mu ses t u p a n j iscrpljenosti. Telo n e m a više energije da zadr leđa ukočila. J e d a n ili više mišića, obično na jednojžava stres i počinje da se lomi. strani, stvarno bivaju zgrčeni, zbog čega svaki pokret Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre leđa pričinjava nesnošljiv bol. N e k a d se, k a o posledicaje samo deo njegovog značajnog doprinosa razumevanju grča, javlja kila na međupršljenom disku, koja ondatela. Međutim, veliki obim naše t e m e onemogućava nam vrši pritisak na j e d a n od nervnih korena, uzrokujućida posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko bol koji se širi duž j e d n e noge. Kila diska nije česta —zaslužuje. S d r u g e strane, njegov doprinos se ne mož pritisak na nerv može nastati od samog zgrčenog mišića.zanemariti k a d a se razgovara o stresu. Za nas je po Mada s a m psihijatar, radio s a m sa mnogo ljudi kojisebno v a ž n a treća faza — stupanj iscrpljenosti. Ako s su patili od tog bola. Neki pacijenti u bioenergetskojto p r e v e d e k a o u m o r ili hronična malaksalost, dolazim terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem deludo možda najuniverzalnije tegobe naše kulture. To tumačim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost leđa kod kojih se pojavila ukočenost. Drugi su došlizbog stalnih stresova kojima su izloženi od strane hro na konsultacije, jer su znali da se bioenergetska tera­ničnih mišićnih tenzija. pija bavi mišićnim tenzijama. Dozvolite da na početku kažem da ne znam brz i lak metod za lečenje. A k o je Postojanje tih telesnih stresova ograničava energiju osoba nepokretna zbog bola, onda je ležanje u krevetukoja bi, da nije toga, mogla da se suočava sa stresovima neophodno dok bol ne umine. Ležanje služi da se uklonis v a k o d n e v n o g života. K a d a se mišićne napetosti jedn stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se opu­osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri štaju. Napravio sam program bioenergetskih vežbi koje omogućavaju još bolje relaksiranje tih mišića i spreča- 48 Hans Selye, The Stress of Life (New York, McGraw-Hill. 1956) v a j u ponovno javljanje grča.202 203
    • Da bi se t a k v e vežbe razumele, treba zna,ti zašto se koloseka. Sa predstave je otišla pravo u bolnicu. Njeno grč javlja. K a k a v položaj tela ili sklop uzdržavanja telo se prosto na njoj slomilo. U njenom slučaju je čini čoveka podložnim tim problemima sa leđima? Po­ stres takođe bio nepodnošljiv. grešno je uverenje da su ljudi koji drže telo uspravno Osoba kojoj su se leđa ukočila dok je spavala bila podložni tegobama sa leđima. Ova vrsta problema je je u to v r e m e pod priličnim pritiskom. Tokom pret­ česta u našoj kulturi, isto koliko i kratkovidost ili hodnog dana su leđa počela da je bole. Ona je užur­ problemi srca. Treba li reći da su ljudi podložni srča­ bano radila kućne poslove, ali je primetila da hramlje, nim problemima zato što imaju srce, ili da su pod­ da ne stoji uspravno. Ranije je imala napad, zbog koga ložni kratkovidosti zato što imaju oči? U nekim kultu­ rama se čak i ne zna za bolove u leđima, problemi je morala ležati nedelju dana u krevetu i znala je pred­ srca su retki, a kratkovidost ne postoji. Razlika nije znake. Ipak, mislila j e : „Spala sam s nogu. Čim zar u ljudima. Oni takođe hodaju uspravno, imaju srce vršim posao, ići ću kući da se odmorim, da dam oduš- i oči. Ali, oni nisu izloženi ovoj vrsti i intenzitetu stre­ ka nogama". Završila je posao, otišla kući, odmarala sova kojima je izložen čovek u našoj kulturi. se neko vreme, ah to očigledno nije bilo dovoljno. Kada ju je grč uhvatio, dala je oduška nogama n e d e ­ Da li je tačno da je stres odgovoran za bolove u lju dana.leđima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudikoji su dizali teške predmete. Ali, kod mnogih ljudi Zašto su baš leđa ta koja izdaju čoveka? Zašto je taj grč se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima. baš taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je daCovek se savije da bi podigao neki m a h predmet i je u donjem delu leđa mesto gde se sreću dve suprotneleđa mu se ukoče. To se ne dešava retko. Znam jedan sile koje stvaraju stres. J e d n a je gravitacija — zajednoslučaj gde se grč pojavio dok je osoba spavala. Okre­ sa svim pritiscima koji deluju na čoveka odozgo, zah-nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do tevi autoriteta, obaveza, krivice, fizičkog i psihološkoggrča. Očigledno, stres nije uvek u akciji koja izaziva tereta. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge, održa­grč. Pa ipak, stres je prisutan u svakom slučaju. vajući čoveka u u s p r a v n o m položaju i u suočavanju sa zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. Te dve J e d a n mladić, čija su se leđa iznenada zgrčila, spre­ sile se sreću u lumbosakralnom delu.mao se da se preseli sa svojom devojkom. Dva danaje žurno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a proučavamo stressagao da pogidne knjigu i — našao se u bolnici. Kada gravitacije. On može savladati osobu ukoliko je p r i ­sam ga video, ispostavilo se da je bio u dilemi da li nuđena da stoji dugo u u s p r a v n o m položaju. Pitanjeda se seli. Odnos sa devojkom je bio intenzivan, ali je onda: „Koliko dugo mogu noge držati čoveka u s ­retko bez svađa, ljubomore i neizvesnosti. Osećao je pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti, ali kadatešku nesigurnost u vezi selidbe i osećao je da je pri­ se noge slome leđa su pošteđena. Opasnost za leđa sesiljen da se preseli da bi sačuvao njihov odnos. Pri­ javlja kada noge neće da se predaju. Tada se leđaroda je intervenisala i on se nikada nije preselio. predaju.Osećao je da ne može nazad, pa su ga umesto toga Moram pomenuti da ima situacija kada čovek moželeđa zadržavala. Verujem da je to bilo t a k o prosto. ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski periodStres je postao nepodnošljiv i on se slomio pod tere­ |~ jedan dan, dva dana, ili duže. Čudno, u toj situacijitom. ni noge ni leđa ne izdaju. Takvo stanje je katatonija, Drugi slučaj se tiče jedne glumice koja je učestvo­ što je shizofreni modalitet. Razmišljajući o katatoniji,vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre­ shvatamo da je izdao čovek — da je on otišao. Ra­me. Nije se naročito dobro slagala sa rediteljem i sa nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od načina nnekim članovima trupe. Sem toga, bila je premorena a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav­od dodatnih vežbi i rada do kasno u noć. Htela je da ljuje. Katatoničar je podvojeno biće. D u h ili um i teloprekine sa tim, ali nije mogla. Tada je napravila ono ftisu više jedinstveni. Telo se transformisalo u kip. Ka­što se može nazvati „pogrešan potez" i ispala je > z tatoničar stoji u pozi kipa.204 205
    • Naše noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo­žene stresu, ne da se bore sa njim, već da na njegareaguju. Taj kapacitet je funkcija kolena. Akcija kolenadaje telu fleksibilnost. Koleno predstavlja organizmuapsorber šoka. Ako je pritisak odozgo veliki, kolena ćese saviti; kada je pritisak nepodnošljiv, presaviće sei čovek će pasti. U slučajevima anksioznosti padanja kolena gube svojufunkciju. Covek stoji sa ukočenim kolenima da bi pod­upro sebe zbog pritiska i steže mišiće nogu da bi onefunkcionisale kao čvrsta potpora. Uplašen je od fleksi­bilnosti, jer to implicira mogućnost da se prepusti. Ako su noge meke i savitljive, pritisak odozgo seprenosi na njih i oslobađa se u zemlji. Ali, kada čovekukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom,ukočenost se širi p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i kar-licu. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delukoji postaje osetljiv na povrede. Koristiću tri uprošćena crteža ljudskog tela da toilustrujem: Levi crtež pokazuje relativno normalan položaj. Ko­lena su savijena i karlica je slobodna — to jest, nijeukočena u fiksiranom položaju. Taj telesni položaj do­pušta da, se pritisak p r e n e s e na kolena, koja reaguju kaoapsorber šoka. Ako je pritisak prevelik, kolena će iz­dati. Međutim, to se retko dešava. Pošto se osoba utom položaju ne plaši da će pasti, ne plaši se ni da ganapusti. Kada pritisak postane nepodnošljiv, osoba bežiiz situacije. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturineki odnos u koji je uključena, nego da se njeno telorasturi. Crtež u sredini prikazuje položaj osobe koja stojiukočenih kolena. U tom slučaju donji deo tela, uklju­čujući karlicu, funkcioniše kao čvrsta osnova. Takav epoložaj govori da je osoba vrlo nesigurna, da joj Jpotrebna čvrsta osnova za potporu. Efekat tog polo-žaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralwdeo, prisiljavajući mišiće u tom području da postanu . Crtež desno prikazuje drugačiji položaj. Gornji deokrajnje napeti. Pošto je osoba pod stalnim pritiskorn, je povijen, kao da je stalno potrebno da nosi velikisvaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do teret. Kolena su savijena, ali položaj je doveden u r a v n o ­kolapsa u tome delu leđa. Druga posledica tog stanja t e ž u karlicoim koja je povučena unapred. U torn položajukontrakcije lumbosakralnih mišića je da uzrokuje ne­ su čitava leđa pod pritiskom, što štedi lumbosakralnipodesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kičmenih deo. To je tipičan položaj mazohističkog k a r a k t e r a , ko-spojeva, tako da uzrokuje artritis. ^ se radije potčinjava pritisku nego da mu se suprot-206 207
    • slavi. Zaštita koju taj položaj omogućava donjem delu Merenje disanja u jedinici vremena, dok je u stanjuleđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. Zaštita će odmaranja, predstavlja indikaciju lučenja tiroksina. Me­popustiti ukoliko osoba uloži veliki n a p o r da ostane đutim, položaj te žlezde nije dovođen u vezu sa t i muspravno i da uzvrati udarce. K a d a se to desi, kao što odnosom. Verujem da to nije slučajno, već da zbogse dešava u toku terapije javlja se bol u donjem svoga položaja i embrioloških začetaka žlezda uzimadelu leđa. Uvek upozoravam takve pacijente da im se udela ili odgovara na blago širenje ili grčenje traheje,to može desiti. Međutim, problem nikada ne postaje koje se javlja sa disanjem i tako je u mogućnosti daakutan, jer je pacijent već uključen u bioenergetske koordinira metaboličke aktivnosti sa unošenjem kiseo­vežbe odabrane u cilju oslobađanja karlice i smanjenja nika.napetosti u lumbosakralnom delu. Vratimo se ponovo na stres, lumbosakralni deo i Značajno je da se adrenalne žlezde koje luče hormo­ adrenalne žlezde. Poznato je u javnosti da je Džon F.ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres­ Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu leđa. Se-nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu, povrh bub­ timo se da je držao r a m e n a vrlo visoko i četvrtasto,rega, blizu zadnje strane tela. One su, prema tome, u što sugeriše da je bio pod teretom velike odgovornosti.položaju da mogu da procene stepen stresa kome je Međutim, taj telesni položaj se razvio mnogo p r e negotelo izloženo. Ali, kako one to rade, pitanje je na koje što je Kenedi ušao u javni život. Početke treba t r a ­ne mogu odgovoriti. Međutim, ne verujem da se td: žiti u doživljajima iz njegovog detinjstva. K a d a je tajmože smatrati čistom slučajnošću. stav već postao s t r u k t u r i r a n u telu, to ga je p r e d o d r e ­ dilo da preuzme t a k v e odgovornosti, ma po koju cenu, Za m e n e je značajno da to pokazuje da je telo orga- i on je zaista bio ta vrsta čoveka. Kenedi je takođenizovano na bioenergetskim principima. To se potvr­ bio žrtva Edisonove bolesti, što je skoro p o t p u n o g u b ­đuje položajem druge važne endokrine žlezde, tiroidne. ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti žlezda. To bi se, po m o m e mišljenju, moglo desiti k a d a je čovek Tiroidna žlezda reguliše metabolizam organizma, pro­ pod stalnim stresom, što bi dovelo p r v o do hiperaktiv­ces kojim se h r a n a oksidiše da bi proizvela energiju. nosti te žlezde, a zatim do iscrpljenosti.Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnjuenergije. Ona to i radi, stvarajući h o r m o n tiroksin, koji Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnimcirkuliše proticanjem krvi, stimulišući oksidaciju meta- uticajem stresa. Pošto živimo u vremenu koje je k r a j ­bolita u telesnim ćelijama. P r e m a l a količina tiroksina nje stresno, m o r a m o da naučimo k a k o da čuvamo svojačini da se osećamo tromo zbog nedostatka energije; tela i u m o v e od štetnih efekata stresa. Da bi se sma­previše tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. Sami njila osetljivost osobe na stres, moraju biti p r o r a đ e n ehormoni ne produkuju energiju. Energija je direktno i oslobođene fizičke i psihičke odbrane od „prepušta­određena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo, izno­ nja". To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglašava uspehsom vazduha koji udišemo i iznosom telesnih potreba za i postignuće, stizanje do vrha i sposobnost da se isko­energijom. Taj h o r m o n usklađuje proizvodnju energije risti šta se može. Naš ego nije dovoljno jak da prihvatisa p o t r e b a m a organizma. neuspehe, tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna u situacijama štetnim po zdravlje. Na kraju Tiroidna žlezda okružuje t r a h e j u sa tri strane, odmah je naš uspeh p r i v r e m e n i prazan, jer n a m se tela lomeispod tiroidne hrskavice. Smeštena je u suženju vrata, Pod stalnim stresom. Ali, strah od neuspeha je takokao što su adrenalne žlezde smeštene u suženju struka. snažan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok seI kao što su a d r e n a l n e žlezde postavljene da b u d u oset- ne pojave krajnji znaci propadanja. Na dubljem nivou,ljive na stres, tako je i tiroidna žlezda postavljena da neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. Ego od­bude osetljiva na disanje. Embriološki se razvila kao brane se u toku terapije moraju brižljivo analizirati eizrastaj guše, kao što su i pluća. To sugeriše da j kod svakog slučaja.lučenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz­duha koji se udiše. Medicini je o d a v n o poznat taj fe­ Sem toga, treba uporno raditi na fizičkim i s t r u k t u ­nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizma- ralnim elementima tela koji sprečavaju prepuštanje. U208 u 209
    • bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vežbi da kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti, i ta iluzijabismo pomogli čoveku da sa tim uspostavi kontakt i da nestaje zauzimanjem položaja savijenih kolena. Da bismanji mišićnu napetost koja sprečava oslobađanje uz­ se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima, ubuđenja ili stresa. P r v a g r u p a uključuje sve vežbe čiji početku je potrebna svesna pažnja. To se može vežbatije cilj da uzemlje čoveka kroz njegove noge i da pre- dok se čovek brije, pere sudove ili čeka na uglu da sevaziđe anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha. promeni semafor. Posle nekog vremena čovek se ose­Neke od tih vežbi sam opisao ranije i ponovo ću se ća relaksirano u tom novom položaju i tada mu izgledana njih vratiti. Druge imaju specifičan cilj da oslobo­de karlicu i otvore seksualna osećanja. Neke od njih neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukočenim kolenima.će biti opisane u sledećem poglavlju kada budem obra­ Covek takođe postaje svestan svojih nogu i načina nađivao seksualno rasterećivan je. Iz onoga što sam do koji stoji. Može se osećati umornije, ali umesto da sesada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar­ bori protiv toga, on se predaje i odmara se.lica nepokretna, ili se drži čvrsto u fiksiranom polo­ Sledeći korak je da se dovedu vibracije u noge. Ciljžaju, da će to sprečiti svaki pritisak odozgo koji ide toga je da se smanji njihova ukočenost. Vibracije sup r e m a dole i u noge, gde može da se oslobodi. Onda način koji je priroda odabrala da se mišićna tenzijaće stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posle- oslobodi. K a d a se čovek pusti, telo će mu vibrirati kaodicama koje smo videli. opruga oslobođena napetosti. Noge su kao opruge i kada ih držimo n a p e t e previše dugo one se u k r u t e i Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan stvrdnu, gubeći elastičnost.rad sa donjim delom tela. K a d a su kolena ukočena ona Ima nekoliko načina da noge postanu vibrantne. Naj­sprečavaju proticanje bilo kakvog uzbuđenja ili ose­ češće korišćena vežba u bioenergetici jeste položaj savi­ćanja kroz noge i stopala. J e d a n od prvih naloga u janja unapred, sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sabioenergetskoj terapiji je, p r e m a tome, „drži stalno no­ge blago savijene". Ima samo nekoliko drugih takvih malčice savijenim kolenima. Opisao sam tu vežbu r a ­naloga kao što su — spusti ramena, ne uvlači ili ne nije u vezi sa uzemljavanjem. Uvek se koristi n a k o nstezi stomačne mišiće. Ti prosti nalozi mogu mnogo da ležanja na stolcu za disanje i n a k o n vežbe luka.učine na poboljšanju disanja i na povećanju protica­ U t r e t m a n u problema sa leđima kažem pacijentu danja osećanja i mogu se preporučiti svim ljudima zain- naizmenično radi položaj luka i položaj savijanja una­teresovanim da imaju živahnije telo koje reaguje na na- pred, dopuštajući mu da se savije u n a p r e d i unazad ono­dražaje. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahte- liko koliko može, bez previše bola. Smenjivanje savi­v i m a : „Ramena nazad, isturi g r u d n i koš, uvuci stomak". janja opušta mišiće donjeg dela leđa, ali to t r e b a poste­Cilj tog zahteva je očigledno da pomogne čoveku da sto­ peno da se radi, ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o gji u s p r a v n o , ali, u stvari, to ga prisiljava da stoji ukru- bola u leđima. Onda, k a d a su leđa relativno oslobo­ćeno. đena bola, pacijentu se savetuje da legne na pod preko ćebeta savijenog i smeštenog u lumbosakralnom predelu Poznato je da je pri dizanju tereta važno da se ko­ leđa. To može biti bolno. Osobi se kaže da se prepustilena drže savijena. Propust da se to uradi može do­ bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. Ako tovesti do grča u donjem delu leđa. Čuo sam sportskog U s p e da uradi, mišići leđa će se pustiti. Ali, to se nekomentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje, na­ srne forsirati, kao što se ne sme forsirati, nijedna drugaglašavajući, da trčanje unazad sa kolenima koja nisu v ežba. Prisiljavanje da nešto uradi stvara j a k u n a p e ­savijena dovodi do toga da igrač gubi snagu i da jeto uzrok teških povreda. Pa zašto to ne bi važilo za tost kod pacijenta, koju u p r a v o želimo da smanjimo.svakoga, sve v r e m e dok stoji, pošto je to stresni polo­ Kada pacijent nauči da radi tu vežbu sa lakoćom možežaj? da leži na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem delu leđa. Stolac je smešten pored kreveta, tako da Pacijenti koji ne stoje normalno na taj način saop- Se glava pacijenta može oslanjati n a krevet. Takođeštavaju da se u prvo v r e m e osećaju neprirodno i čak ^e kaže pacijentu da se preda bolu i da se relaksira.mogu imati osećanje nesigurnosti. Međutim, ukočena Covek tada otkriva da bol nestaje čim se preda.210 14* 211
    • Najveća p r e p r e k a prevazilaženju bola u leđima je konflikt volje, k a d a dete može nesvesno ukrutiti leđastrah, strah od bola. Treba da pomognemo pacijentu da bi održalo svoj integritet. U svim slučajevima, u k o ­da prevaziđe svoj strah, ukoliko želi da se potpuno čenost leđa označava nesvesni otpor, uzdržavanje odoslobodi bola. S t r a h stvara napetost, a napetost pro­ predavanja ili popuštanja. Mada takvo držanje imaizvodi bol. Pacijenti bivaju uhvaćeni u začarani krug pozitivan aspekt, održavanje integriteta takođe ima iiz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. Ja ni­ negativan aspekt, uzdržavanje od pokazivanja potreba,kada ne savetujem operaciju, pošto ona ne čini ništa želja i ljubavi. Ukočenost sprečava predavanje plakanjumišićnoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. Stav­ i prepuštanje seksualnoj želji. K a d a ljudi plaču, k a ­ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol, smanjujući žemo da se rasturaju od plakanja i jecanja. S t r a h odpokretljivost leđa, ali ja znam ljude koji su imali više lomljenja je u osnovi strah od rasturanja, popuštanjaod jedne takve operacije bez značajnog poboljšanja. i predaje. Pacijentu je važno da uspostavi vezu koja ćeTi ljudi su postigli značajna poboljšanja bioenerget- mu omogućiti da r a z u m e poreklo tog straha.skom terapijom. Osoba se ne može slomiti, ukoliko nije u klopci, kao Bol može da se ukloni ponovnim uspostavljanjem što su deca u klopci odnosa sa roditeljima. Pacijentipokretljivosti donjeg dela leđa. Međutim, da bi se to nisu u tom položaju. Svakom pacijentu se kaže da jepostiglo, mora se prvo proraditi strah. Ti pacijenti ne slobodan da radi ili ne radi vežbu i da treba da sesamo da se plaše bola, oni se plaše onoga što bol pod- oseća slobodno da prekine kada god zaželi. Ali, paci­razumeva — jer je bol signal opasnosti. Oni se plaše jenti i ljudi uopšte zarobljeni su svojom ukočenošćuda će im se leđa stvarno slomiti. Taj strah se pojav­ i hroničnim mišićnim n a p e t o s t i m a ; oni projektuju toljuje dok leže preko stolca oslanjajući se donjim delom osećanje u odnose sa ljudima. Vežbe nikada ne trebaleđa. K a d a ih p i t a m čega se plaše k a d a počne da ih prisilno raditi, jer to povećava osećanje zarobljenosti.boli, odgovor je bez razlike: „plašim se da će mi se Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti šta se dešavaslomiti leđa". u telu i zašto se dešava. Ne možemo dozvoliti da se Tokom mog dugogodišnjeg iskustva niko nije povre- krećemo kroz život osećajući da će nas to slomiti akodio leđa radeći bioenergetske vežbe, ukoliko ih pra­ ne budemo oprezni, jer će se t a d a to sigurno i desiti.vilno radi. Raditi ih pravilno, ne znači koristiti ih da Pomenuo sam da ima nekoliko načina da se utičebi se prodrlo do problema, već da bi se na telesnom da noge počnu da vibriraju. Možda je najjednostavnijanivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. Nijednu vežbu vežba koju koristimo ona u kojoj pacijent leži na le­ne t r e b a gurati dalje od opasne tačke, a to je kada đima na k r e v e t u i isteže obe noge naviše. Ako suosoba postane uplašena. K a d a se to desi, potrebna je članci savijeni i pete guraju naviše, zatezanje mišićaanaliza straha. Treba postaviti pitanja k a o : „Kako ste na zadnjoj strani nogu će uzrokovati vibriranje nogu.došli na ideju da vam se leđa mogu slomiti?" i »**§§ Vibriranje tela, sem funkcije oslobađanja napetosti,može izazvati lomljenje leđa?" p r e ili kasnije, pacijen­ ima još jednu značajnu funkciju. Ovo omogućava čo­tu postaje moguće da poveže svoj strah od lomljenja veku da doživi nevoljne pokrete tela i da uživa u leđa sa n e k o m situacijom iz detinjstva. Na primer, moze njima. To su ispol j a v a n ja života tela i njegovih v i b r a n -se setiti da su mu roditelji pretili: „Ako te samo uhva­ tnih snaga. Ako se čovek toga plaši, osećajući da moratim, slomiću ti leđa". To se može reći buntovnom de­ imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme, izgubićetetu, gde ta pretnja znači da bi roditelj slomio detetov spontanost i završiti kao rigidna, automatizovana osoba.d u h ili kičmu detinjeg otpora. Dete može protiv tepretnje reagovati stežući leđa kao da kaže: „Nećeš me Da se izrazim još snažnije, nevoljni pokreti tela suslomiti". Ali, jednoga dana, leđa postaju hronično ukru- suština života. Lupanje srca, ciklus disanja, peristal-ćena, strah od sloma leđa postaje s t r u k t u r i r a n u telu tički pokreti creva — sve su to nevoljne akcije. Ali,kao deo odbrana. cak i na nivou celokupnog tela, ti nevoljni pokreti su najznačajniji! Grčimo se sa smejanjem, plačemo zbog Nije nužno da jasno izražena verbalna pretnja do­ oola ili tuge, tresemo se od besa. skačemo od radosti, 1vede do ukočenih leđa. Mnogo češće se javlja otvoren Poskakujemo od uzbuđenja i smešimo se od zadovolj-212 213
    • stva. Jer, to su spontane, nevoljne akcije, one nas hunsko seksualno uzbuđenje, a sada ga postigne, do-pokreću na dublji, smisaoniji način. Ali, m e đ u ovim živeće to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajuće iskustvonevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji, koji bez obzira na stepen rasterećenja. To osećanje možemopruža najviše zadovoljstva, koji je najsmisleniji, jeste opisati jedino upoređujući ga sa prethodnim doživlja­orgazam u kome se karlica kreće spontano a celo telo jima; u tom slučaju poređenje je vrlo povoljno.se grči u ekstazi rasterećenja. Do sada sam izbegavao da koristim reč „orgazam" zbog toga što se mnogo koristi na pogrešne načine i pogrešno se s h v a t a . Reći, kao što je to Albert AjnštajnSeksualno rasterećenje rekao, „orgazam je orgazam", samo je igra reči. On je izjednačio orgazam sa vrhuncem, što je pogrešno i Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak ne pravi razliku između stepena rasterećenja i zado­uzbuđenja u telu, smanjujući velikim delom opšti nivo voljstva. Kao što svako t r e b a da zna, nema dva sek­napetosti. U seksu se višak uzbuđenja usmerava na sualna odnosa koja su j e d n a k a po osećanjima ili do­genitalni a p a r a t i oslobađa se u klimaksu. Doživljaj življaju. Nema dva j e d n a k a orgazma. Stvari i događajizadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­ su slični samo kada su osećanja odsutna. Svako iskustvoćanja mira, opuštenosti i pospanosti. S a m doživljaj pru­ u koje su uključena osećanja je jedinstveno.ža krajnje zadovoljstvo i osećanje ispunjenosti. Može Rajh koristi izraz „orgazam" u vrlo specifičnom smi-se javiti misao: „ A h a ! To je, znači taj život. Tako je slu, podrazumevajući potpuno prepuštanje seksualnomdobro, to je prava stvar." uzbuđenju sa potpunim uključivanjem tela u k o n v u l - Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su­ zivnim pokretima pri rasterećivanju. Orgazam, onakavsreta koii ne pružaju zadovoljstvo i koji ne vode tak­ kakvim ga je Rajh opisao, dešava se povremeno i tovom zaključku. Čovek može imati nezadovoljavajući je ekstatički doživljaj. Ali, to se takođe vrlo retkoseksualni kontakt, kada se uzbuđenje penje ali ne do­ dešava, kao što je s a m Rajh shvatio. P o t p u n a uklju­stiže v r h u n a c te se ne rasterećuje. Ako se to desi, čenost u n e k u situaciju je neuobičajena u našoj kul­čovpl* ostaje u frustriranom, razdraženom i nemirnom turi. Svi mi imamo previše konflikata da bismo sestaniu. Ali, nedostatak v r h u n c a ne vodi nužno do fru­ potpuno predali osećanjima.stracije. Kada je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak Mislim da t r e b a da koristimo reč „orgazam" da bismoOdsustvo vrhunca ne uznemirava telo. To može postati opisali seksualno rasterećenje u k o m e ima prijatnihpsihička tegoba, ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije. spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice,Ali, psihičke tegobe se mogu izbeći ako se shvati da što pruža zadovoljstvo. K a d a je u senzacije oslobađa­do v r h u n s k o g uzbuđenja nije došlo zato što je oošti nja i rasterećenja uključen samo genitalni a p a r a t čininivo seksualnog uzbuđenja bio nizak, u kom slučaju nii se da bi to bila previše ograničena reakcija da biseksualni kontakt, ako se radi o osobama koje mare se nazvala orgazmom. To t r e b a opisivati ejakulacijomjedna za drugu, može sam po sebi da pruži zadovolj­ kod m u š k a r a c a i v r h u n c e m kod žena. Da bi se reakcijastvo. kvalifikovala kao orgazam, rasterećenje t r e b a da se proširi na d r u g e delove tela — u najmanju r u k u na Dalje, nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado­ karlicu i noge — i t r e b a da ima nevoljnih, prijatnihvoljavajući. Ima d p l i r r p č n o g rasterećivania kada se oslo­ Pokreta tela. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo kojebađa s a m o d^o uzbuđenja. Može s e govoriti o delimič- pofcreće. P o k r e n u t i smo orgazmom. Ako je naše celonom vađovolipniu. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako nešto telo ili naše biće spontano pokrenuto, posebno akoreći. Zadovoljstvo označava komnletnost ili potnunost, reagujemo srcem, onda doživljavamo p u n orgazam. Tomada takva kontradikcija m o ž e da postoji i z a i s t a po­ je ono čemu se svi n a d a m o baveći se seksualnim ak­stoji u osećaniima ljudi. Neko može hiti zadovoljan sa tivnostima.80 posto rasterećenja, ako je to naiviše što ie mo<*aoda D o s t i g n e , z b o g t o c a što se u ospćania unliće fizički Orgazam, bilo da je p o t p u n ili delimičan u pogledu ufaktor i menja ih. Žena koja ranije nije postizala vr- ključenosti tela, oslobađa napetost u onim delovima tela214 215
    • koji aktivno reaguju. Rasterećenje, međutim, nije stal­ leži na krevetu i diše. Tu telesnu reakciju sam opisaono. Pošto smo svakodnevno izloženi stresovima, nape­ u prvoj glavi, dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa tost se ponovo može izgraditi. Čoveku je potreban Rajhom. Ovde je važno ponoviti taj opis.zadovoljavajući seksualni život, a ne samo jedno zado­voljavajuće iskustvo da bi održavao nizak nivo tenzije Osoba leži na krevetu savijenih kolena tako da su u telu. stopala u k o n t a k t u sa krevetom. Glava je zabačena da bi se tako reći uklonila. Ruke leže sa strane. K a d a di­ Neću da s t v a r a m misteriju od orgazma, mada veru­j e m da je ta funkcija kritično važna. To nije jedini sanje postane lako i duboko i kada nema mišićnih na­način oslobađanja napetosti, niti t r e b a svesno da se petosti koje sprečavaju respiratorne talase koji prolaze koristi tim ciljem. Covek ne plače da bi se oslobodio kroz telo, karlica će se sa svakim u d a h o m spontanonapetosti; plače zato što je tužan, mada je plakanje kretati. Dizače se sa izdisanjem, a padati nazad sa udi­osnovni način oslobađanja napetosti. Cak i ako potpuni sanjem. Glava se kreće u suprotnom pravcu — napredorgazam pruža najviše zadovoljstva i ako je najefikas­ sa udisanjem, nazad sa izdisanjem. Sledeća slika toniji način rasterećivanja, ne znači da je seks bez tak­ pokazuje.vog orgazma besmislen i lišen zadovoljstva. Bavimose seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavnikriterijum našeg seksualnog ponašanja. Sve što ja tvr­dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat­niji da može da dostigne visinu ekstaze. Ali, poštostepen zadovoljstva zavisi od količine prethodnog uz­buđenja koje je v a n naše volje ili kontrole, moramobiti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doživ­ljavamo. Problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju jeste dasu tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane IZDISANJE - POKRET K A R L I C O M U NAPREDda se orgastičko rasterećenje retko događa. Prijatnipokreti grčenja su previše zastrašujući, a predavanjese doživljava kao pretnja. Bez obzira na to šta ljudigovore, mnogi se plaše i nisu u stanju da se predajusnažnim seksualnim osećanjima, m a d a mnogi pacijentina početku terapije kažu da je njihov seksualni životdobar, da su vrlo zadovoljni, da nemaju seksualnihproblema. U n e k i m slučajevima oni ne znaju za boljei kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono štose podrazumeva pod seksom. U drugim slučajevimaradi se o obmanjivanju sebe. Naročito je muški egosklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose­ćanja seksualne neadekvatnosti. K a k o terapija napre­duje, oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov •UDISANJE - POKRET KARLICOM UNAZADseksualni život bio n e a d e k v a t a n . To saznanje stiču do­življavajući potpunije i zadovoljavajuće seksualno ras­terećenje. Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje sek­ Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e susualnog funkcionisanja. Covek čije je telo relativno dva kraja tela zajedno. Glava, međutim, ne učestvujeoslobođeno jakih tenzija pokazivače refleks orgazma dok u tim pokretima unapred, već pada unazad.216 217
    • Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podižu ruke, po­ da to nije važno i da terapija n e m a za cilj da to raz­kret može da se opiše k a o akcija okruživanja ili ogra­ vije, već da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovuđivanja. To podseća na akciju amebe koja pliva oko sposobnost da se snađe u situaciji. To se čini tako štoparčeta h r a n e da bi ga okružila i progutala. Pokret je se energetskom naboju omogućava da protiče kroz noge i stopala, u kom slučaju refleks stiče drugačiji kvalitet. OSLOBAĐANJE - Kada se naboj kreće od podloge prema gore, nežnoj REFLEKS ORGAZMA akciji se dodaje agresivan element. P r v o hoĆLi da kažem da agresivan ne znači sadistički, besan ili grabljiv. To znači snažan u pozitivnom smislu. Reč agresija se u POLOŽAJ LUKA teorijama ličnosti koristi da označi sposobnost da se ide za onim što se hoće. To je suprotno od pasivnosti, koja označava čekanje da neko drugi uradi ono što mi REFLEKS ORGAZMA - OSLOBAĐANJE POLOŽAJA LUKA hoćemo. 50 U prvoj k n j i z i koju sam napisao izložio s a m pret­ postavku o postojanju dva instinkta nazvana čežnja i mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi­ agresija. Čežnja je povezana sa erosom, ljubavlju i než-n a n t n u ulogu. Sisanje se odnosi na udisanje. Kada se nošću. KarakteriŠLi je pokreti uzbuđenja duž prednjepojavi udisanje, glava ide u n a p r e d a grlo i karlica sekreću u n a z a d . strane tela, što se opaža kao nežan erotski kvalitet. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja kroz mišićni Taj pokret se zove refleks orgazma, zbog toga što se sistem, posebno kroz velike mišiće leđa, nogu i ruku.pojavljuje u svakom slučaju potpunog orgazma. Kod Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju. Prvobitnodelimičnog orgazma takođe ima nevoljnih pokreta kar- značenje reči „agresija" je „kretati se prema nečemu".lice, ali se ne uključuje čitavo telo. J e d n a stvar treba Ta akcija zavisi od operisanja ovih mišića.da b u d e jasna. Refleks orgazma nije orgazam. Refleks Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t ase pojavljuje na niskom nivou uzbuđenja i predstavlja i kod m u š k a r c a i kod žene. U odsustvu agresije, seksnežne pokrete. Covek doživljava refleks kao prijatno l je sveden na senzualnost, na erotsku stimulaciju bez osećanje u n u t r a š n j e slobode i lakoće. To podrazumeva klimaksa ili orgazma. Nema agresije ukoliko nema ob­odsustvo tenzija u telu. jekta p r e m a k o m e će se kretati, objekta ljubavi u Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije seksu, a zamišljenog objekta u masturbaciji.garancija da će pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu­ Opet, treba da naglasim da agresija nema nužno ne­alnom odnosu. Te d v e situacije se radikalno razlikuju. prijateljske n a m e r e . K r e t a n j e može biti motivisano lju­U seksu, nivo uzbuđenja je vrlo visok i to otežava pre­ bavlju ili neprijateljstvom; to je, u stvari, pokret kojipuštanje. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi­ čini agresiju.sokog nivoa uzbuđenja, a da se ne postane napet ilianksiozan. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska Agresija je takođe snaga koja n a m omogućava da sesituacija tako napravljena da daje podrške pacijentu. suočimo i izađemo n a k r a j sa stresom. K a d a bi različiteTerapeut je t u zbog njega. U seksualnom o d n o s L i j e karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo­drugačije, jer je seksualni p a r t n e r lično uključen u odnos ložive agresije, redosled bi potpuno odgovarao hijerarhijii ima neke zahteve. Bez obzira na to, izvesno je da karakternih s t r u k t u r a . Treba shvatiti da je agresija psi­ako osoba nije u mogućnosti da se prepusti refleksu u hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. P r a v a c pacijentove adopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije, malo je vfr; gresije nije ka onome što on želi, već ka dominaciji. provatno da će biti sposobna da to uradi u atmosferi o š t o postigne kontrolu, postaje pasivan. S d r u g e stra-visokog napona pri seksualnom kontaktu. 50 Lowen, The Physical Dynamics of Character Structure, op. cit., Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak takođe štampano u mekanom povezu pod naslovom The Languagena refleks orgazma, kao što je to činio Rajh. Ne znači °f the Body, op. cit.218 219
    • ne, mazohista nije pasivan kao što to izgleda. Njegova nom nogom prema dole, dignite levu i prebacite je na­agresija je skrivena. Pojavljuje se kroz kukanje i ža- pred. K a d a podignete desnu petu zakoračićete napredlopojke. Oralni k a r a k t e r je pasivan, pretežno zbog svo­ levim stopalom. Ponavljanje tog procesa sa smenjiva-je nerazvijene m u s k u l a t u r e . Rigidni k a r a k t e r je prete- njem stopala čini hodanje.rano agresivan, da bi nadoknadio svoje unutrašnje ose­ćanje frustracije. Sada, kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre­ A B. C.siju, terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svojuseksualnu agresivnost, što je nagli pokret karlice i kodmuškaraca i kod žena. Obratite pažnju da koristim reč„pokret" umesto „posezanje" koje sam koristio za opi­sivanje refleksa. Pokretanje karlice unapred može se izvršiti na trinačina: Može se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujućimišiće stomaka. Međutim, posledica toga je napetostprednje strane tela i presecanje proticanja nežnih ierotskih osećanja u stomak. Rečeno jezikom tela, topredstavlja posezanje bez osećanja. Može se takođe gur­nuti otpozadi p r e m a napred, kontrahujući mišiće zad­njice. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­terećenje genitalnog a p a r a t a . To su uobičajeni načinipokretanja u seksu. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta uterapiji, kada im se kaže da kreću karlicu unapred. Treći način kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje STAJANJE PRITISKANJE KRETANJEnogama o podlogu. Ta akcija će pokretati karlicu una­ NADOLE UNAPREDpred ukoliko se kolena drže u savijenom položaju. Ak a d a se pritisak na podlogu smanji, karlica p a d a nazad.Međutim, ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka da us- Dizanje: Zauzmite isti položaj, ali sa kolenima jošmeri svoju energiju u stopala. U tom tipu kretanja kar­ više savijenim. Prebacite težinu na prednji deo stopalalice sav stres je u nogama. Karlica je bez napetosti i i pritiskajte nadole. Međutim, sada ne dižite levo sto­više se njiše nego što se gura ili vuče. palo niti podižite p e t u sa podloge. Ako se pete drže pod­ Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sle- loge, nećete moći da se krećete unapred. Pošto rezul­dećim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud­ tanta sile vaše akcije pritiskanja nadole m o r a imatiskog tela u odnosu na podlogu: hodanje, ustajanje i gu- neki efekat, otkrićete da su v a m kolena ispravljena iranje karlicom. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji i da se dižete do potpunog položaja stajanja.sam ranije pominjao: akcija-reakcija. Ako čovek pr>tiska podlogu, ona mu uzvraća pritiskom i čovek će Pokret karlicom: Zauzmite isti položaj kao kod diza­se kretati. Na istom principu radi i raketa koja leti- nja. Prođite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vežbe,Energetsko otpuštanje na kraju r a k e t e g u r a raketu ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. Nećeteunapred. Evo kako taj princip radi u tri pomenute se podići ukoliko su v a m kolena savijena, i nećete ićiakcije. unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. Jedini Hodanje: Zauzmite položaj sa stopalima razdvojenim Pokret koji se može izvršiti kao rezultanta sila jesteoko 15 cm, sa savijenim kolenima i uspravnim telom- Pokret karlice unapred. Ako v a m je karlica ukočena,Prebacite težinu na prednji deo stopala. Pritisnite des­ bićete u izometričkoj situaciji u kojoj sile deluju na220 221
    • Napetosti u predelu karlice se oslobađaju kroz razli­ čite vežbe, masažu, gnječenje napetih mišića. NapetiDIZANJE mišići se mogu napipati bilo kao čvorovi ili kao zateg­ nuta struna. N a d a m se da ću mnoge od vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi, u 51 priručniku za bioenergetske v e ž b e . Ta knjiga bi t r e ­ balo da omogući razumevanje intimnog odnosa između ličnosti i tela. J e d n a varijanta poslednje vežbe koju koristim za oslobađanje karlice opet uključuje padanje. Opisaću je ovde, ako neki čitalac želi da je isproba. A S T A J A N J E SA B. NAGINJANJE C. DIZANJE SAVIJENIM UNAPRED KOLENIMA STOLAC ILI STOLICA muskulaturu, ali pokret ne može da se javi. Pokret se neće dogoditi ukoliko napetost u nogama sprečava kre­ tanje rezultantnih sila p r e m a gore, niti će se dogoditi ukoliko napetost u karlici zadržava i sprečava slobod­ no kretanje. POKRET KARLICOM UNAPRED Zauzme se položaj ispred stolca, ili obične stolice, koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže, stopala su razdvojena oko 15 cm, a kolena skoro pot- Puno savijena. Telo je n a g n u t o napred, dok su pete A. STAJANJE SA B LJULJANJE " U međuvremenu je takva knjiga napisana. Lowen, A. The Way TEŽINOM NA KARLICE ° Vibrant Health, A manual of bioenergetic exercises. Harper PREDNJEM DELU UNAPRED Ol o p h o n e Books, N e w York, 1977. (Prim, prev.) 222 223
    • malČice podignute sa podloge. Težina tela treba da padanja sa strahom od seksualnog predavanja — svo­b u d e na prednjem delu stopala, ali ne na prstima. Telo jim osećanjima. Slika penisa ju je podsetila na oca.treba da b u d e izvijeno unazad, a karlica isturena napred On je bio sadista; kazala j e : „Tukao me je i ponižavao.bez naprezanja, da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. U toj Hodao je po kući go, ne obazirući se na moja osećanja".vežbi je važno da se sa obe pete pritiska nadole, ali Najviše ju je uznemiravao pogled njegovih očiju: „Onda im se ne dozvoli da dodirnu pod. To se može spre- me je skidao pogledom".čiti naginjanjem u n a p r e d i držanjem savijenih kolena. Nije bilo nužno da dalje objašnjava. Mogao sam r a ­Pritisak petama sprečava čoveka da se kreće unapred; zumeti njen problem i saosećati sa njom. Ona nije imalasavijena kolena sprečavaju da dođe do ustajanja. odbrana izuzev da uguši svoja seksualna osećanja. J e ­ Čoveku se kaže da održava taj položaj dokle god dini način na koji je ona mogla to da uradi bio je damože, a da to ne b u d e test volje ili izdržljivosti. Disanje se povuče u gornji deo svoga tela. To je uključivalot r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. S t o m a k treba stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku ida b u d e isturen, a karlica da se drži labavo. K a d a oso­ karlici. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja.ba ne može da održava položaj, pada napred na svoja Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica tekolena. odbrambene akcije. K a d a čovek doživi n e k u u v r e d u ili U toj vežbi nije neophodno da se koristi bilo kakav biva povređen, njegova p r i r o d n a reakcija je bes. Samosvesni pritisak, pošto sila gravitacije deluje kao pritisak u slučaju kada je bes zadržan ili inhibiran strahom,p r e m a dole. Ako su još i mišići butina napeti, osetiće zauzima odbrambeni položaj. Inhibiran bes se p r e o b r a ­ se prilična količina bola. K a d a bol postane nepodnošljiv, ća u neprijateljstvo ili negativizam. Čovek se sada osećačovek pada. Uopšte rečeno, noge će početi da vibriraju kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protivpre nego što čovek padne. Takođe, ako je disanje relak­ sopstvenog neprijateljstva ili negativnih osećanja, kaosirano i duboko i ako čovek ostane razlabavljen, vibra­ i protiv svih budućih uvreda i povreda. P r e m a tome,cije će se proširiti na karlicu, koja će se onda nevoljno nije dovoljno da čovek shvati i prihvati činjenicu dakretati u n a p r e d i unazad. Davao sam pacijentima da nije više povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda kojer a d e tu vežbu tri ili četiri p u t a kako bi vibratorni po­ je doživeo kao dete. To neće suštinski uticati na njegovkreti postali sa svakim pokušajem snažniji. Takođe su odbrambeni položaj tela, pošto odbrana ima drugačijumi rekli da je ta vežba od velike pomoći skijašima. funkciju — naime, da skrije njegovo neprijateljstvo. Te vežbe su važne zato što omogućavaju čoveku da Pomenuo sam u trećoj glavi da dva spoljašnja slojana različite načine doživi svoje telo. Takođe pomažu ličnosti, ego o d b r a n e i mišićno oklopljavanje, funkcio­da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama, vodeći nišu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva idatako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti. u ličnosti. Svaka neurotična ili psihotična osoba seNajčešći strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da će biti plaši intenziteta osećanja, posebno negativnih osećanja.seksualno iskorišćeni ako se predaju svojim seksualnim Objasnio s a m da ta osećanja t r e b a da budu oslobođenaosećanjima. Taj strah može voditi do roditelja ili uopšte ili ispoljena p r e nego što jezgro osećanja ljubavi možeroditeljskih figura suprotnog pola. „Biti iskorišćen" po­ Početi da potiče p o t p u n o i slobodno u svesti. To t r e b akriva mnoštvo grehova, od onog da roditelj ima seksu­ da bude u r a đ e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e -alni odnos sa detetom, do prostog zabavljanja na račun čio bilo k a k a v akting aut tih osećanja p r e m a nekoj n e ­dečije seksualnosti. Taj specifični strah t r e b a da bude dužnoj osobi. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapijiobjašnjen i to može biti urađeno analitički ili na drugi da se ohrabruje ispoljavanje osećanja kad god je to senačin. U n e k i m slučajevima će se to pojaviti kada Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji.radi vežba padanja. To bi svakako važilo za pacijentkinju koju sam u p r a v o J e d n a mlada žena je stajala na jednoj savijenoj nozi °Pisao, koja je doživljavala svoga oca kao sadistu koji gledajući u ćebe p r e d sobom i, pošto je mislila o pada­ je ponižavao druge. P r e nego što b u d e m o očekivali da snju, videla je sliku penisa. Onda je izjednačila strah od e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim osećanji- 15224 225
    • ma, m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom K a d a se pacijent prepusti toj vežbi oseća silno r a s t e ­aspektu seksualnih osećanja. rećenje. Dozvolio je da to izađe iz njega na način koji Treba imati na u m u da ova pacijentkinja, ili bilo nije destruktivan ni za njega ni za druge. Sasvim jekoja druga koja je patila od slične t r a u m e , ima ambi­ u redu biti vulgaran u takvoj situaciji, jer ta akcijavalentan odnos p r e m a muškarcima. Kao devojka i žena ima za cilj da ponizi drugoga, ali se čovek oseća čisto,ona voli muškarce, uključujući i svoga oca, ali kao dete kao da je oprao svoje prljave r u k e . To osećanje čistoćekoje je doživelo uvrede i ponižavanja od muškarca, koje se javlja jeste bes, jasan bes prema osobi koja jeona sada mrzi sve muškarce. Delom svoje ličnosti ona nanela povredu. Taj bes onda može da b u d e izraženbi htela da njima uradi ono što su oni njoj uradili — udaranjem teniskim reketom po krevetu. To udaranjeda ih povredi i ponizi. Ona se nije usuđivala da ispolji nije ni ponižavajuće ni kažnjavajuće. Ono samo potvr­t a k v a osećanja dok je bila dete, i ne usuđuje se da ih đuje pacijentovo p r a v o da poštuje sebe kao individuuispolji sada kada je odrasla. Ona takođe zna da su ta­ i da očvrsne to osećanje poštovanja. Covek ne možekva osećanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima, sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan nakao što su bila destruktivna u njenom iskustvu. Ona nekoga ko mu nanosi ličnu uvredu ili ga povređuje.je time teško svezana i terapija treba da joj pomogneda se oslobodi toga. Jedini način da se to postigne jeste Sa svakim oslobađanjem neprijateljskih ili negativ­da se omogući da da oduška svojim negativnim oseća­ nih osećanja, anksioznost padanja se smanjuje. Istonjima. važi za svako valjano izražavanje besa. Ali, anksioz­ Nekoliko vežbi je pogodno za to. J e d n a je da se paci­ nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . Onajentu da peškir koji se može uvijati r u k a m a . Peškir i dalje postoji sama za sebe, k a o s t r a h sa kojim semože predstavljati bilo koju osobu. U ovom slučaju to treba suočiti. Covek se ne uči recima da se prepustibi mogao biti njen otac, mladić sa kojim se zabavlja, ili bez straha, već akcijom. A u tom procesu čovek takođeja, drugi predstavnik omraženog muškog pola. Uvija­ nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnostjući peškir, pacijentkinja može da kaže sve one stvari ustane protiv svih ljudi, uključujući i t e r a p e u t a .koje je želela, ili bi volela da kaže svome ocu, ili bilo Treba da dodam da svaka vežba oslobađa ne samokojem muškarcu. „Ti si čudovište. Mrzim te. Ponizio si prigušena osećanja već takođe i mišićnu napetost. P a ­me i ja te prezirem. Zavrnuću ti šiju, otkinuti glavu; danje oslobađa noge od napora da se iz s t r a h a držionda ne bi mogao da me gledaš tim tvojim lascivnim uspravno. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo­očima." Očigledno je da peškir takođe može predstav­ bodimo mišićnu napetost povezanu sa prigušenim anal­ljati penis. Uvrćući peškir, ona se može osloboditi mno­ nim sadizmom) smanjuje napetost mišića u b u t i n a m agih neprijateljstava p r e m a tom organu. i karličnom pojasu. Uvrtanje peškira i udaranje k r e ­ Ta vežba se ne radi rutinski. Ona ima vrednost veta imaju sličan efekat na d r u g e delove tela.samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat­ To su tipične vežbe za izražavanje emocija. One nisu skih doživljaja. T a k a v doživljaj ne mora da bude jedine koje se koriste u bioenergetici, niti su ograni­seksualni. Ova vežba se može koristiti za oslobađanje čene na negativna, neprijateljska osećanja i bes. Pose­ sUbilo kojeg neprijateljstva ili osećanja besa, koji zanje za kontaktom, nežno dodirivanje i držanje, ko­proizašli iz neke u v r e d e ili povređivanja. riste se za izražavanje privrženosti i čežnje. U slede- Sledeća vežba je izrazito seksualna i u ovom slučaju ćoj glavi ću diskutovati o prirodi izražavanja sebe ibi više odgovarala. Pacijent se postavi na krevet tako opisati n e k e načine na koje radimo sa problemima uda b u d e na kolenima i laktovima, da zarije prste nogu samoizražavanju. Međutim, ovde su p o t r e b n a dva zavr­u dušek. To je čest muški položaj u seksualnom od­ šna komentara.nosu. Sada pacijent, muški ili ženski, udara karlicomo krevet žestokim pokretima. To se može uraditi sa Naglasak na ispoljavanju negativnih osećanja je za­ili bez glasovnog izražavanja. A k o se koriste reči, one snovan na kliničkoj činjenici da čovek koji ne možebi neizostavno bile zle, v u l g a r n e i uvredljive. da kaže ne, ne može da kaže ni da. P r e m a tome, važno Je da čovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska226 15« 227
    • osećanja ili bes kad god se ukaže prava prilika za to. IX SAMOIZRAŽAVANJEIšao sam u filozofske implikacije tog stanovišta u knjiziZadovoljstvo: Kreativan pristup životu. Bilo bi nerealno I PREŽIVLJAVANJEzamisliti ljudsku ličnost kao da je po prirodi samopozitivna. Ona je pozitivna p r e m a životu a negativnap r e m a antiživotu. Međutim, neki ljudi su zbunjeni imešaju jedno sa drugim. Obe vrste sila postoje na svetui naivno je misliti drugačije. Ako možemo napravitirazliku m e đ u njima, onda negativnost ima odgovara­juće mesto u ljudskom ponašanju. Prividno prenaglašavanje izražavanja tela može vo­diti čitaoca do uverenja da reči u bioenergetskoj te­rapiji nisu važne. Što se tiče moga rada, to svakakonije tačno, i ja ću govoriti o ulozi reči u poslednjoj Samoizražavanje i spontanostglavi. Ne verujem da prenaglašavamo izražavanje tela.Ovde je to naglašeno zato što je u mnogim drugim Samoizražavanje opisuje slobodnu, prirodnu i spon­terapijama zapostavljeno. Reči ne mogu zameniti po­ tanu aktivnost tela i kao samoočuvanje je suštinskak r e t e tela, ali telesni pokreti takođe nisu ekvivalent osobina svih živih organizama. Svaka aktivnost telajeziku. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i doprinosi samoizražavanju, počev od najosnovnijih, kaou životu. Mnogi moji pacijenti imaju teškoća da se što su hodanje i jedenje, pa do najprofinjenijih, kaoizraze na zadovoljavajući način koristeći jezik. Kao i što su pevanje i plesanje. Način na koji čovek hoda,svaki drugi terapeut, ja r a d i m sa njima na njihovimproblemima. Međutim, svi moji pacijenti imaju teš­ na primer, ne samo da ga definiše kao ljudsko bićekoća da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj (nema druge životinje koja hoda kao čovek) već t a k o ­problem je glavna žiža bioenergetike. Takođe sam na­ đe određuje njegov pol, približno određuje godine, ka­šao da telesni problemi leže u osnovi verbalnih, mada r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. Nema dve osobenisu identični sa ovima. Lakše je izbaciti bujicu reči koje hodaju p o t p u n o isto, koje imaju potpuno isto liceo seksu, nego uploviti u seks. ili se ponašaju istovetno. Ličnost se izražava kroz svaku akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo čini. Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo­ izražavanja. F o r m a i oblik tela, boja, kosa, oči, glas, određuju vrstu i pojedinca. Možemo sa slike prepoznati lava ili konja; tu nema pokreta niti akcije. Možemo čak prepoznati određenog konja, ako smo ga poznavali, kao što možemo da prepoznamo čoveka sa slike. Zvuči i mirisi takođe identifikuju i v r s t u i pojedinca. P r e m a toj definiciji, samoizražavanje obično nije svesna aktivnost. Možemo svesno biti ekspresivni ili možemo biti svesni svoje ekspresivnosti. Ali, bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne, mi neprestano nešto izražavamo. Iz toga proizlaze dve važne stvari. J e d n a je da s a m s t v o nije ograničeno na svesno samstvo i da nije identično sa egom. Druga je da ne t r e b a ništa da Uradimo da bi bili ekspresivni. Ostavljamo utisak na ljude svojim prisustvom i ponekad ono što ne radimo J228 229
    • ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo odvojena od ego kontrole je haos i nered, uprkos či­ekspresivni. U ovom d r u g o m slučaju, rizikujemo da osta­ njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili toro-vimo utisak osobe koja očajnički želi da bude cenjena. kanje shizofreničara. O d m e r e n iznos ravnoteža izmeđuA svest o sebi može inhibirati našu ekspresivnost. ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se Spontanost, a ne svesnost, jeste suštinski kvalitet izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snaž­ekspresivnosti. A b r a h a m Maslov (Maslow), u neobjav­ nim uticaj em života te osobe.ljenom tekstu Kreativni stav kaže: Dok je direktno izražavanje impulsa spontana akcija, a time i direktna, manifestacija u n u t r a š n j e g samstva, ne Potpuna spontanost je garancija iskrenog izražavanja može se za svako impulsivno reagovanje reći da je prirode i stila jedinstvenog, slobodno funkcionišućeg samoizražavanje. Reaktivno ponašanje ima spontani organizma. Obe reči, spontanost i ekspresivnost im­ aspekt koji je varljiv, jer je uslovljen i predodređen pliciraju iskrenost, neutralnost, istinoljubivost, nepre- prethodnim iskustvom. Ljudi koji lako postaju besni kad predenost, neimitiranje itd., jer impliciraju neinstru- god su frustrirani mogu izgledati kao spontani, ali to mentalnu prirodu ponašanja, odsustvo namernog protivreči eksplozivnom kvalitetu njihovog ponašanja. „pokušavanja", odsustvo napregnute težnje, odsu­ Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ­ stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak­ ljanja energije iza prepreke, odakle se oslobađa na n a j ­ tivnom izražavanju duboke ličnosti. manju provokaciju. Reaktivno ponašanje proizlazi iz „ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta­ Zanimljivo je da spontanost mora da se definiše ne­ nja organizma. Međutim, da bi se uklonile dubokogativnim terminima, kao odsustvo „namernog poku­ strukturirane prepreke, treba u kontrolisanoj t e r a p e -šavanja", „odsustvo prepredenosti", „odsustvo smetnji". utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije.Ne može neko obučavati druge spontanosti. Covek ne Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. Mnogiuči da b u d e spontan i terapija, prema tome, ne može terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona­ljude obučavati u tome. Pošto je cilj terapije da po­ šanju n e m a mesta nasilju. P i t a m se k a k o bi t a k v amogne ljudima da postanu spontaniji, ekspresivniji, što osoba reagovala ako bi joj život bio u opasnosti! Takvazauzvrat vodi do pojačanog doživljavanja sebe, tera- opasnost je u prošlosti visila n a d glavama mnogih mo­peutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju jih pacijenata. Nije važno da li je pretnja bila izvr­p r e p r e k a slobodnom izražavanju sebe. Onda je nužno šena. Deca to ne mogu da razlikuju. Njihovo nepo­razumeti te prepreke. Za m e n e to znači bioenergetski sredno i pravo spontano ponašanje je nasilničko. Kadapristup problemima inhibiranog samoizražavanja. je ta reakcija sprečena ili inhibirana strahom od kaz­ Poređenje spontanog ponašanja sa naučenim razjaš­ ne, uspostavlja se uslov za unutrašnje reaktivno pona­njava vezu spontanog ponašanja i samoizražavanja. Na­ šanje. Ova inhibicija se neće razrešiti kroz ponovnoučeno ponašanje u celini odražava ono što je poje­ uveravanje i ljubav, već samo kada takvo ponovnodinac naučio i, p r e m a tome, t r e b a da se posmatra kao uveravanje i ljubav daju podršku pacijentovom p r a v uizražavanje ega ili superega ali ne i samstva. Međutim, s da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskojta razlika se ne može strogo primeniti, pošto mnoga situaciji, a ne da ga umesto toga ispoljava u svako­ponašanja sadrže elemente i naučenog i spontanog po­ dnevnom životu.našanja. Govor je dobar primer. Reči koje koristimo Zadovoljstvo je ključ samoizražavanja. Kad god stvar­su naučeni odgovori, ali govor je više od reči i fraza no izražavamo šta osećamo, doživljavamo zadovoljstvo— uključuje modulacije, ton, ritam i gestove, koji su koje se može k r e t a t i od blagog do ekstatičnog, kaodobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor­ što je slučaj u seksu. Zadovoljstvo samoizražavanja nenika. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo­ zavisi od reakcije okoline; samoizražavanje pruža za­gatstvo izražavanja. S druge strane, niko se neće radi dovoljstvo samo po sebi. Zamolio bih citaoca da zamislispontanosti zalagati za izvrtanje uobičajenog značenja zadovoljstvo koje doživljava kada pleše, da bi shvatio ureči i zapostavljanje gramatičkih pravila. Spontanost kojoj meri je zadovoljstvo samoizražavanja nezavisno230 231
    • od reakcija drugih. Ne kažem da je pozitivna reakcija nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. Oni sudrugih na naše samoizražavanje bez ikakvog značaja. mnogo češći kada smo b u d n i i aktivni. Oni se menjajuReakcija drugih još više pojačava ili smanjuje doživ­ po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuđenja. Poz­ljaj zadovoljstva. Međutim, zadovoljstvo se ne stvara nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoče.njihovom reakcijom. Covek ne misli o drugima dok Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti čine osnovu gesti­peva tuširajući se, m a d a je ta aktivnost samoekspre- kulacije, izraz lica i drugih telesnih akcija. Uopštesivna i pruža zadovoljstvo. govoreći, nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizražavanja, kao i više ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. Izplesanje. Ali, pevanje i plesanje gube nešto od svog toga proizlazi da što je veća pokretljivost organizmakvaliteta kada postanu j a v n a predstava — to jest, kada to je osoba izražajnija. se izgubi spontani impuls da se peva. Covek može Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskimimati ego zadovoljstvo od predstave, ali k a d a je ele­ nivoom tela. Za kretanje je potrebna energija. Kadament spontanosti nizak, proporcionalno tome se sma­ je energetski nivo nizak ili smanjen, nužno se smanjujenjuje i zadovoljstvo. Srećom, takve predstave su ta­ i pokretljivost. Direktna linija povezuje energiju sakođe neinspirišuće za publiku i obično nemaju tenden­ izražavanjem. Energija * pokretljivost "*ciju da se ponove. Isto važi za ples, govor, pisanje, osećanja — • spontanost *• ekspresija. Obr­kuvanje ili bilo koju aktivnost. U m e t n i k u je značajno nut redosled takođe važi. Ako je izražajnost jedneda održi visok s t a n d a r d predstave, ne izgubivši ose­ osobe sputana, smanjena je i spontanost. Smanjenjećanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju svežinu spontanosti smanjuje emocionalni nivo, a ovaj opeti zadovoljstvo. smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski U situacijama gde se može biti slobodno spontan, nivo. Adolf P o r t m a n (Portmann), poznati biolog zain- bez ikakve svesne misli o izražavanju, doživljaj zado­voljstva je vrlo visok. Dečija igra ima taj kvalitet. U SAMSTVOvelikom broju naših akcija postoji mešavina sponta­nosti i kontrole, kontrole koja služi da našim akcijama da oštriji fokus i veći efekat. K a d a su kontrola i spon­tanost u harmoniji, tako da svaka od njih p r e dopu­njuje onu drugu nego što je sprečava, zadovoljstvo jenajveće. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bistvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji može bitiokarakterisan samo kao gracilnost. Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda, jer onoizražava ono što mi jesmo. Zavidimo osobi sa lepomkosom, blistavim očima, belim zubima, čistim tenom,dobrim držanjem tela, gracioznim pokretima i tako da­lje. Osećamo da toj osobi to predstavlja izvor zado­voljstva i da bi n a m a t a k o đ e bilo izvor zadovoljstva.Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost telaodražavaju na izgled. Osećati se dobro i izgledati dobro,ide jedno sa drugim. Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. Zivotelo nikada nije u stanju potpunog mirovanja, čak ni UNUTRAŠNJI SAMOIZRAŽAVANJEkada spava. Naravno, vitalne funkcije nikada ne pre­staju da funkcionišu, ali sem njih ima i mnogo nevolj­ Ž1VOT232 233
    • teresovan za ekspresiju kod životinja, došao je na os­ taktom, uključujući dodirivanje, sisanje, griženje i takonovu svojih studija do sličnog zaključka: „Bogat unu­ dalje. Malo ljudi može da uradi te pokrete graciozno itrašnji ž i v o t . . . zavisi u velikoj meri od . . . stepena sam­ sa osećanjima. Njihove reakcije su ili nekoordiniranestva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim načinom samo­ ili eksplozivne. Retko se ti pokreti mogu kombinovatiizražavanja". sa odgovarajućim vokalnim učešćem i k o n t a k t o m oči­ Portmanovo stanovište sugeriše međuodnos tri ele­ ma, da bi ih učinili ekspresivnijim. P r e p r e k e na putum e n t a u ličnosti: unutrašnji život, spoljašnji izraz i sam- tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela i spontanost čoveka. P r e p r e k e se mogu osloboditi samostvo. Ja vidim svakog od njih kao tačku trougla kome kroz r a d sa tim pokretima.su potrebna preostala dva da bi održali svoju formu. K a d a je izražavanje jedne osobe sprečeno ili ogra­ Šutiranje je dobar primer. Sutnuti, znači buniti se. Pošto je većini dece uskraćeno pravo da se bune, onaničeno, ona to može kompenzirati projektujući ego sliku. kao odrasli ne mogu uverljivo da šutiraju sa oseća­Najčešći način na koji se to radi jeste kroz korišćenje njem osuđivanja ili sa s t v a r n i m efektom. Njima jemoći i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon. potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivnoKako je postajao stariji, bivao je sve niži, jer mu se oslobodila. Ako nema provokacije, šutiranje je nasumič-glava uvlačila u r a m e n a . Zvali su ga „mali kaplar", no i nekoordinirano. P o n e k a d pacijenti k a ž u : „Ne mogumada se njegov lik nadvio nad Evropom. Bio je impe­ da se setim ničega zbog čega bih šutirao". Ali, to jerator koji je imao veliku vlast. Ja vidim potrebu za negiranje, jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bitakvom moći samo kao odraz osećanja inferiornosti na bilo nečega u njegovom životu protiv čega se buni.nivou samstva i samoizražavanja.. Da je Napoleon umeo Šutiranje dok se leži na krevetu, koristeći jednuda igra i peva, možda nikada ne bi imao potrebu da nogu za drugom, jeste akcija udaranja, u kojoj — kadašalje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao osećanje je dobro u r a đ e n a — učestvuje celo telo. Napetost usebe, što sumnjam da je ikada i postigao. Moć stvara bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. Na pri­samo veći „imidž", ali ne i veće samstvo. mer, noge se mogu kretati, dok su gla.va i torzo n e p o ­ Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji kretni. U tom slučaju je pokret nogu forsiran i nemamoraju posedovati veliku kuću, ili skup automobil, ili spontanosti. Kažemo da se čovek plaši da se „prepusti"veliku j a h t u da bi prevazišli u n u t r a š n j e osećanje niže akciji. Mada je akcija voljno započeta, kada se osobavrednosti. Ono što je stvarno malo, jeste njihov opseg prepusti, ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet, po­samoizražavanja. Covek može imati mnogo novca, jer staje prijatna i pruža zadovoljstvo. Koristeći glas, naje to njegova ambicija, ali njegov unutrašnji život primer izgovaranje reči „ne" dok se šutira, povećavaostaje siromašan kao i njegov način samoizražavanja. učešće i rasterećenje. Za šutiranje važi sve što je već U bioenergetici u s m e r a v a m o pažnju na tri glavna rečeno da važi za d r u g e ekspresivne pokrete.polja samoizražavanja: pokret, glas i oči. Normalno, S m a t r a m da je neophodno da pacijent više p u t aljudi se simultano izražavaju kroz svaki od tih komu­ Prođe kroz vežbe kao što su šutiranje, udaranje, gri­nikacionih kanala. K a d a se osećamo nesrećno, na pri­ ženje, dodirivanje, da bi se oslobodio pokret i da bimer, teku n a m suze, glas jeca a telo se može grčiti. osećanja slobodno prešla u akciju. Svaki put kada paci­Bes se isto tako izražava kroz telesni pokret, zvuke_ i jenti, na primer, šutiraju ili udaraju krevet, uče daizgled. Presecanje ili začepljenje bilo kojeg od ovih se potpunije predaju pokretima, dopuštajući telu dakanala slabi i čepa emocije i njihovo izražavanje. sve više oseća tu akciju. U mnogim slučajevima je Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim neophodno ukazati pacijentu na koji način se on su­vežbama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila protstavlja predavanju pokretima. Na primer, pacijentmišićna tenzija i oslobodila telesna pokretljivost. Zeleo će r u k a m a posezati za mnom, ali će povući r a m e n a u n a ­ zad, nemajući pri tom svest o inhibiranju svoje akcijebih sada da kažem koju reč o nekim izražajnim pokre­ sve dok mu ne u k a z e m na to. Udaranje kreveta, bilotima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. Kažemo Pesnicama ili teniskim reketom, relativno je prostapacijentu da šutira, u d a r a dušek, da poseže za kon-234 235
    • akcija, mada malo ljudi to može dobro da uradi. Ljudi savet — bez n a m e r e da se igra recima. Ali, bilo bi se ne protegnu dovoljno, ne saviju leđa unazad, drže pogrešno zapostaviti masku. Glas n a m ne kaže uvek kolena ukočeno, a sve to ponaosob sprečava ih da se koju ulogu je ličnost usvojila, mada u mnogim sluča­ p o t p u n o predaju akciji. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu jevima i to kaže. Postoji poseban način govora koji seza mnogu decu. Otklanjanje t a b u a psihološki u sadaš­ može identifikovati sa ulogama. Propovednici, nastav­ njosti ne pomaže mnogo, pošto je t a b u već postao struk­ nici, sluge i poručnici, imaju karakterističan način t u r i r a n na telesnom nivou, k a o hronična tenzija. Među­ govora koji odgovara njihovoj profesiji. Maska utičetim, vežbanjem, u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi­ na glas i menja ga. Ali, ima elemenata u glasu koje kasnije i pacijent počinje da oseća zadovoljstvo radeći maska uvek ne dotiče, a koji n a m daje različite infor­ tu vežbu — što je znak da je otvoren nov put samo- macije o ličnosti.izražavanju. Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban samoizražavanja i da označava bogat unutrašnji život.dvostruki pristup — j e d a n u s m e r e n na prošlost, drugi Verujem da je to nešto što svi mi osećamo u vezina sadašnjost. Rad na prošlosti je analitička strana jedne osobe, i to osećanje je valjano, čak i kada nijerada koja naglašava zašto ponašanja j e d n e ličnosti, potkrepljeno objektivnim studijama. Šta podrazumeva-njenih akcija i pokreta. Rad na sadašnjosti nagla­ mo pod bogatim glasom? Suštinski faktor je prisustvo šava kako, k a k v a je akcija te osobe i kretanje. Koordi­ donjih i gornjih tonova koji mu daje punoću zvuka.nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge Drugi faktor je ograničen opseg izražavanja. Osobaživotinje naučeni kvaliteti, naučeni tokom igara u de- koja govori monotonim glasom ima ograničen opsegtinjstvu. Ali, k a d a dete ima emocionalne probleme, to izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači saučenje se ne odvija prirodno i potpuno. Svaka tera­pija, prema tome, sadrži u izvesnom stepenu ponovno ograničenom ličnošću. Glas može biti ravan, bez dubineučenje i program ponovnog treninga. Terapija po mome ili rezonance, može biti t i h kao da mu nedostaje ener­mišljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces, ili analiza gija i može biti t a n a k i bestelesan. Svaki od tih kvali­ili učenje, već njihova r a z u m n a kombinacija. teta ima neki odnos sa ličnošću te osobe. Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom lič­ nošću da možemo čak postaviti dijagnozu neuroze na osnovu analize glasa. S v a k o m e ko želi da razume odnosZvuk i ličnost glasa i ličnosti preporučujemo brižljivo čitanje Glasa 53 52 neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . Proučavanje glasa Značenje reči ličnost ima dva k o r e n a . Prvi proiz­ može ići dotle da se glas koristi za otkrivanje laži. To lazi iz persona što se odnosi na masku koju je glumac je suptilnije od detektora laži baziranog na psihogal-nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je određivala njegovu vanskom refleksu kože, ali je princip u oba slučajaulogu. P r e m a tome, ličnost je u jednom smislu uslov- sličan. K a d a osoba izgovori laž, glas joj postaje ravan,ljena ulogom koju osoba predstavlja u životu, ili licem što se može otkriti i n s t r u m e n t i m a . R a v a n glas u pore-kojim se predstavlja svetu. Drugo značenje je sasvim đenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom označava p r e p r e k usuprotno prvom. Ako podelimo reč „persona" na njene ili zadržavanje impulsa da se kaže istina.komponente per i sona dobij a m o frazu koja znači Nova n a p r a v a za detektovanje laži je poznata kao„po zvuku". P r e m a tom značenju, ličnost se odražava PSE, psihološki evaluator stresa. Alan Bel (Allan D.kroz zvuk osobe. Maska je neživa stvar i ne može Bell), predsednik kompanije koja pravi tu spravu, ova­odraziti vibrantni kvalitet živog organizma kao što to ko opisuje njen r a d : „Ima fizioloških t r e m o r a u mi­mogu organizam i njegov glas. šićima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok Može se reći: „Ako želiš da upoznaš čoveka, ne obra­ se mišići koriste. Pod stresom se, međutim, iznos t r e -ćaj pažnju na masku, već slušaj glas". Dobro zvuči taj 63 Paul M. Moses, The Voice of Neurosis (New York. Grune B Engleska reč za ličnost je personality. (Prim, prev.) Stratton, 1954).236 237
    • m o r a smanjuje. Mišići glasa, t a k o đ e pokazuju te iste je radio, a koje ću citirati, jer on govori sa pozicija tremore, kao i efekat stresa. Koristeći elektronsku otorinolaringologa: opremu, može se ispitati snimak glasa da bi se videlo šta se dešava sa t i m t r e m o r i m a . Iznos t r e m o r a je Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom koji jeobrnuto proporcionalan iznosu psihološkog stresa koji visok kao detinji zbog čega se oseća nelagodno. osoba oseća." Imao je potpuno normalne glasne žice, koje bi mogle da proizvedu zdrav bariton i on je, u stvari, mogao Tremori su ono što ja zovem vibracije. Odsustvo da peva bariton. Ali, nastavio je da govori u falsetu.vibracija označava stres ili uzdržavanje, bilo u telu ih Drugi pacijent, mladi advokat, žalio se na stalnuglasu. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. Odnosi promuklost. U svom glasu je koristio preteran iznoss u : stres = uzdržavanje = gubitak vibracija = ravna grudnih registara. Mladi advokat je imao čuvenogosećanja ili emocije. oca koji je igrao značajnu ulogu u okrugu i njegov Nisam autoritet za probleme glasa, ali kao psihijatar sin je imao visok ideal da dostigne oca. Otud forsi­u svom r a d u sa pacijentima veoma obraćam pažnju na ran ton, da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta­glas. To koristim ne samo dijagnostički k a k o najbolje tak uspeha u identifikaciji sa očevim idealom. Slič­umern već takođe i terapeutski. Ako čovek treba da no, stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove­ 54obnovi svoj p u n i potencijal za samoizražavanje, važno zan sa držanjem za majčinu suknju .je postići puno korišćenje glasa u svim registrima i usvim nijansama osećanja. Blokiranje bilo kakvog ose­ Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema, ahćanja uticaće na vokalnu ekspresiju. Neophodno je, iz njegovih napomena možemo videti da je radio nekup r e m a tome, da se ukloni p r e p r e k a izražavanju ose­ vrstu analize pacijentove prošlosti. ,,U oba slučaja sućanja, što je ono o čemu sve v r e m e govorim; ali, ta­ se morali vratiti istim p u t e m , da ponovo, u mladićkomkođe je neophodno raditi posebno sa izvođenjem zvu­ dobu, nauče svoje lekcije." Siguran sam da bi svakikova, da bi se eliminisala napetost koja postoji oko analitičar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r avokalnog aparata. iz sopstvene prakse, gde je uspešno proradi van je ličnih Da bi se razumela uloga napetosti u poremećajima problema bilo praćeno obogaćivanjem glasa.izvođenja zvuka, m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele­ Džon Pijerakos je opisao jedan od načina na koji onm e n t a koji učestvuju u stvaranju zvuka. Vazduh pro­ bioenergetski radi sa blokiranjem glasa, da bi otvo­tiče pod pritiskom, delujući na glasne žice koje vibri- rio i oslobodio potisnuta osećanja koja su u njihovojraju, na glasne žice koje funkcionišu kao vibratorni osnovi.instrumenti i na rezonantne šupljine koje pojačavaju Jedan način direktnog rada na rešavanju tih proble­zvuk. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre­ ma jeste da se postavi palac desne šake oko dva idelu dijafragme, odraža,vaće se na neke poremećaje kva­ po santimetra ispod ugla vilice, dok je srednji prstliteta glasa. Kod ozbiljne anksioznosti, na primer, kada na odgovarajućem mestu s druge strane vrata. Ska-dijafragma p o d r h t a v a od uzbuđenja, glas postaje ta­ leni i sternokleidomastoidni mišići se uhvate i primenikođe d r h t a v . U stvari, s a m e glasne žice nemaju hro­ se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokimnične napetosti, ali se stalnim pritiskom utiče na njih pištanjem. Isti proces se ponavlja nekoliko puta nai stvara se promuklost. Napetosti u v r a t u i mišićima srednjem delu osnove vrata, sa različitim registromgrla, koje su vrlo česte, utiču na rezonancu glasa, dovo­ glasova. Mnogo puta to vodi agonizirajućem vrišta­deći bilo do glasova iz g r u d n o g koša bilo iz glave. Pri­ nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čutir o d a n glas je kombinacija tih tonova u različitom ste­ stvarno emocionalno učešće i predavanje. Tuga sepenu, zavisno od emocija koje su prisutne. Takva kom­ izražava u kloničkim pokretima i celo telo vibrirabinacija bi bila uravnotežen glas. od emocija. Glas postaje živ i pulsirajući a grleni Nedostatak uravnoteženog glasa je jasan pokazatelj M Ibld., str. 47.problema ličnosti. Mozes opisuje dva slučaja sa kojima238 239
    • blok se otvara. Iznenađujuće je videti šta se krije P r e nekoliko godina sam bio gost-učesnik u boston­ ispod fasada stereotipnog glasa. Mlada žena sa ado- skom radio-programu. J e d n a slušateljka je telefonirala lescentno pištavim glasom, kao da igra ulogu male da pita kako da prevaziđe teškoće govorenja pred lju­ devojčice sa svojim ocem, iznenada je počela da go­ dima. Ne znajući uzrok njenog problema, ponudio sam vori melodioznim glasom odrasle žene. Muškarac sa jedan savet. Moja sugestija je bila da vežba vrištanje. monotonim, suvim glasom je posle rasterećenja pro- Znao sam da joj to ne može škoditi. Najbolje mesto za menio registar u dubok muževan glas, izazivajući vrištanje je u kolima sa zatvorenim prozorima, na a u t o - svog „oca ugnjetača". Duboko me je ganulo kada je -putu. B u k a od saobraćaja je tako velika da je niko jedna shizoidna pacijentkinja, koja se krila iza zlo­ ne može čuti. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam slutno suvog glasa, posle otklanjanja prepreke u grlu drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program. počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja Rekao je da je prodavač i da se na kraju radnog v r e ­ 55 devojčica . mena na p u t u kući oseća napeto i povučeno u sebe od zbivanja na poslu. Nije želeo da se vraća kući u tak­ Zbog toga što je glas tako tesno povezan sa oseća­ vom stanju. Našao je da je najbolji način da se oslobodinjima, oslobađanje je povezano sa pokretanjem potis­ napetosti da vrišti u kolima. Rekao je da mu je ton u t i h osećanja i njihovim izražavanjem kroz zvuk. Raz­ mnogo pomagalo i bio je iznenađen kada je čuo da jeličiti su zvukovi za različita osećanja. S t r a h i užas se još neko razmišljao o tome. Od tada sam od nekolikoizražavaju kroz vrištanje, bes kroz glasan, oštar ton, drugih osoba čuo da koriste tu t e h n i k u sa sličnim r e ­tuga kroz dubok, jecajući glas, zadovoljstvo i ljubav zultatom.kroz tih, g u g u t a v zvuk. Može se uopšteno reći da pis­k u t a v glas označava blokiranje dubokih tonova koji Na nesreću, mnogi ljudi nisu sposobni da vrište. Nji­izražavaju t u g u ; piskutav, ali dubok glas označava ne­ hova grla su suviše stegnuta da bi dozvolila da vrisakgiranje osećanja iz s t r a h a i inhibiciju izražavanja tih izađe. Mogu im se napipa vati krajnje napeti mišići saosećanja kroz vrištanje. Međutim, ne može se pretpo­ strane guše. Ta napetost se može osloboditi i može sestaviti da čovek koji govori prividno uravnoteženim izmamiti vrisak ukoliko se izvrši pritisak na te mišiće,glasom ne ograničava svoju vokalnu ekspresiju. Uravno­ posebno na prednje skalene mišiće sa obe strane vrata.teženost može za tu osobu predstavljati kontrolu i strah I Pijerakos je koristio taj manevar, kao što smo ranijeod prepuštanja kroz vokalizaciju snažnih emocija. videli, ali pošto je to toliko važno, opisaću kako ja to radim. Pacijentu koji leži na k r e v e t u kažem da ispusti U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak jak zvuk. Onda svojim palcem i srednjim prstom pri­na ispuštanje zvukova. Reči su manje važne, mada nisu tisnem srednjom jačinom na te mišiće. Početni bol jenevažne. Najbolji zvuči su oni koji se spontano pojav­ obično dovoljno jak da izazove vrištanje, posebno kadaljuju. Opisaću dva postupka koja mogu da izazovu pacijent već ispušta glasan zvuk. Glas se polako penjestvaranje tih zvukova. i najzad prerasta u vrisak. Iznenađujuće, dok pacijent vrišti, ne oseća bol, iako se jačina pritiska ne men ja. Svaka beba je rođena sa sposobnošću da zaplače. To Često se vrištanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojihje a k t koji započinje novorođenčetovo samostalno disa­ prstiju. Ako pacijent ne vrišti, ja p r e k i d a m pritisak,nje. Jačina prvog bebinog plača je neka mera vital­ jer će se uzdržavanje da ne vrišti samo još više pove­nosti b e b e ; n e k e plaču energično, d r u g e nemoćno, ali ćati.ubrzo sve bebe nauče da plaču glasno. Ubrzo posle erođenja one stiču sposobnost d a vrište. Vrištanje j Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vrištanja, aliglavna forma oslobađanja napetosti, bilo da je nastala ne oslobađa svu napetost oko usana i guše koja utičezbog straha, besa ili intenzivne frustracije. Mnogi ljudi na stvaranje glasa. K a d a je glas jedne osobe slobodan,koriste vrištanje u te svrhe. ?n dolazi od srca. Za t a k v u osobu se kaže da govori iz srca. To znači da su komunikacioni kanali od srca 55 John C. Pierrakos, The Voice and Feeling in Self-Expression prema svetu otvoreni i oslobođeni prepreka. Ako ka­(New York, Institute for BioEnergetic Analysis, 1969), str. 11. nale posmatramo anatomski, naći ćemo tri područja u240 16 241
    • kojima hronična napetost s t v a r a prstenove stegnutosti oralne šupljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv sužavajući kanal i ometajući p o t p u n o izražavanje ose­ prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva „stvar". To ćanja. Najpovršniji prsten se može formirati oko usana. je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdržavanje od Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno sprečiti svu izražavanja osećanja,, zbog bojazni da neće biti p r i h v a ­ komunikaciju osećanja. Stiskanje usana i isturanje vi­ ćena od drugih. Nužno, stegnutost ometa disanje, su­ lice su načini na koje se može sprečiti da bilo koji zvuk žavajući otvor za prolaz vazduha. P r e m a tome, to se p r o d r e napolje. Za te ljude kažemo da su „stisnutousni". pridodaje anksioznosti. Lokacija tog prstena napetosti je Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i prikazana na sledećoj slici: v r a t a . To je kritično područje zbog toga što predstavljazonu prenošenja od voljne do nevoljne kontrole. Farinksi usta su prednji deo te zone, ezofagus i t r a h e j a su iza. Organizam ima svesnu kontrolu svega što je u ustima ifarinksu; čovek ima izbor da proguta ili da ispljune.Taj izbor se gubi k a d a supstanca, voda ili h r a n a naprimer, prođe kroz to polje i u đ e u ezofagus. Od tetačke naniže nevoljni sistem preuzima dužnost i nemaviše svesne kontrole. Biološka važnost te tranzitne zoneje očigledna, jer dopušta organizmu da okusi i odbaci bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo­ USTAvarajuća. Psihološka važnost, mada manje očigledna, F FARINKStakođe je jasna. Negutanjem neprihvatljivog predmeta, PRSTENili p r e d m e t a koji može ozlediti, psihološki integritet TENZIJE •VIUČNA KOST organizma može da se održi. Na nesreću, psihološki integritet dece je često napad­ EZOFAGUSn u t prisiljavanjem da progutaju „stvari" koje bi ona TRAHEJAradije odbacila. „ S t v a r i " se odnose na h r a n u , lekove, primedbe, situacije i slično. Siguran sam da svi mi ima­ mo iskustva te vrste. Majka mi je davala da pijem ri- cinusovo ulje pomešano sa sokom od pomorandže. Napi­ tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga nisam mogao da podnesem u k u s ceđene pomorandže. Svi Prsten tenzije nije anatomsko već funkcionalno je­smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive dinstvo. Mnogi mišići učestvuju u njegovom stvaranju.primedbe i mnogi od nas su morali da „progutaju svoje A nekoliko s t r u k t u r a , kao što su vilice i jezik, učestvujureči". J e d a n moj pacijent mi je pričao interesantnu pri­ u njegovom operisanju. Donja vilica igra posebnu ulogu,ču koju mu je majka ponosno ispričala. Ona bi mu jer — isturajući je — čovek praktično uspostavlja ten­stavila u usta čvrstu h r a n u za bebe i p r e nego što bi ziju na to mesto. Isturanje vilice bez obzira na položajuspeo da pljune, ugurala bi svoju dojku u bebina usta, isto je što i reći: „Oni neće proći". Funkcioniše kaotako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu­ rešetka na vratima z a m k a koja drži nepoželjne ljude 56šio . van zamka, ali takođe ograđuje one u n u t r a . K a d a orga­ Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na nizmu t r e b a više energije, kao što je slučaj kada jetom kritičnom spoju. Napetost steže prolaz od v r a t a do umoran ili pospan, v r a t a moraju biti široko otvorena da dopuste punije disanje, što mi činimo kada zevamo. M Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje, jer Kod zevanja je prsten napetosti koji uključuje mišićeizražavanje toga ne bi bUo prihvaćeno. što pokreću vilicu p r i v r e m e n o oslobođen, a rezultat242 16" 243
    • toga je da se usta, farinks i grlo široko otvaraju da Pomenuo sam ranije da postoje tri područja u kojimap r o p u s t e vazduh u n u t r a . se razvija prsten tenzije koji sprečava ili sužava p r o ­ Napetost mišića koji pokreću vilicu je zbog svog stra­ laz od grudi do spoljašnjeg sveta. Prvi je oko u s t a ;teškog položaja k a m e n temeljac stava uzdržavanja u drugi je spoj glave i vrata. Treći je spoj v r a t a i grud­ostalim delovima tela. Prilično rada u bioenergetici po­ nog koša. Prsten tenzije koji se u tom području razvijasvećeno je oslobađanju te napetosti, koja je u izvesnom je takođe funkcionalan po prirodi i uključuje uglavnomstepenu prisutna kod svih ljudi. To je bilo prvo pod­ prednje, srednje i zadnje skalene mišiće. Taj prstenručje na koje se Rajh u s m e n o radeći sa m n o m terapiju. tenzije čuva otvor p r e m a grudnoj šupljini, a time^ iOn je stalno naglašavao važnost opuštanja vilice. Kada prema srcu. K a d a se hronično grče, ovi mišići podižusam ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči, vrisak je i imobilišu gornja rebra, zatvarajući otvor prema gru­mogao da izađe. Ali, voljna akcija opuštanja vilice je dima. Pošto se ovo takođe sukobljava sa prirodnim res­retko primetno smanjivala napetost u tom području. piratornim pokretima, ozbiljno je ugroženo stvaranjeBilo je neophodno, kao što je Rajh otkrio, da se prime- zvukova, posebno u predelu grudi. U r a d u sa glasomni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­ mora se biti svestan tog predela tenzije.bađanje. Takođe je neophodno raditi sa potisnutim im­ Ovde ću još dodati da svaki zvuk ima svoje mestopulsom griženja koji je vezan za hroničnu napetost mi­ u samoizražavanju. S m e h je podjednako važan kao išića vilice. plakanje, pevanje kao i cviljenje. Cesto tražim od paci­ Zeleo bih da opišem prost m a n e v a r korišćenja glasa, jenata da predu, da guguću i proizvode zvuke doziva-koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. Stojeći nad nja, da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnogpacijentom koji leži na krevetu, vršim pritisak na mišić izražavanja, kao što su ga morali ponekad osećati dokm a s e t e r u uglu vilice. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa­ su bili bebe. Ali mnogim ljudima je veoma teško dacijenta da se suprotstavi. Sugerišem mu da šutira kre­ se identifikuju sa sobom kada su bili beba, koja jošvet i da viče „ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam. uvek postoji u njihovim srcima.Zbog bola. njegova reakcija je često s t v a r n a i pacijentje iznenađen kada otkrije k a k o se žestoko opirao. Mnogipacijenti nisu bili „ostavljeni na m i r u " da se razvijaju Oči su ogledalo dušep r i r o d n i m načinom, već su bili stalno pod pritiskom.Takođe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskažu KONTAKT OČIMAsvoje primedbe. Za mnoge pacijente je sasvim nov do­življaj da dozvole glasu i akciji da izraze snažna ose­ Na prvoj strani udžbenika iz oftalmologije koji samćanja. učio na medicinskom fakultetu pisalo je „oči su ogle­ dalo duše". Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom, koju Ne želim da ostavim utisak da je bol suštinski sam i ranije čuo, i radoznao da više saznam o ekspre­deo bioenergetskog rada. Mnogi od tih postupaka su sivnim funkcijama očiju. Ali, bio s a m razočaran. Knjiga vrlo prijatni, ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi se nije više bavila odnosom očiju i duše ili očiju i ose­oslobađanje od hronične napetosti. K a o što je A r t u r ćanja. Anatomija, fiziologija i patologija očiju su bileDžanov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku, bol temeljno opisane mehanički, k a o da su oči m a š i n a nalikveć postoji u pacijentu. Plakanje i vikanje je samo na­čin oslobađanja bola. Pritisak koji vršim na mišiće sam kameri više nego ekspresivni organ ličnosti.po sebi nije bolan. On je malen u poređenju sa nape- Pretpostavljam da oftalmolozi ignorišu taj aspekt oči­tošću u mišićima i osobi koja ima relaksirane mišiće ne ju zbog toga što oftalmologija kao strogo n a u č n a disci­bi nanela bol. Pritisak koji vršim pridodaje se postoje^ plina mora da se bavi objektivnim činjenicama. Ekspre­ćoj napetosti u mišićima i prekoračuje prag bola, ali sivna funkcija očiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e -takođe čini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo­ renja. Ali, to nameće pitanje da li objektivno naučnobađanju. stanovište može potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka ili, u širem smislu, ljudskog bića.244 245
    • Psihijatri i drugi koji se bave proučavanjem ličnosti blesak proizašao iz v a t r e koja gori u telu. Govorimo o ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. Moramo videti užagrenim očima na licu fanatika koji sagoreva u n u ­ osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i način na koji je trašnjom vatrom. Takođe ima očiju koje se smeju, koje gledamo će odrediti ne samo k a k o ćemo je razumeti blistaju, koje t r e p e r e i u očima nekih ljudi sam video već i kako će ona reagovati na nas. zvezde. Međutim, češće se vidi tuga i strah, ukoliko su Jezik tela sadrži vekovnu mudrost. Ne sumnjam da kapci uopšte otvoreni. je tačno stanovište da su oči ogledalo duše. Takav je Dok ekspresivni aspekt očiju ne može da se odvoji naš subjektivni utisak kada gledamo u nečije oči i ve­ od područja oko očiju i celog lica, ekspresija je veli­ rujem da on odgovara izrazu koji vidimo. Taj duševni kim delom određena onim što se dešava u samom oku. kvalitet je naročito očigledan kod očiju psa ili krave. Da bi se čitala ta ekspresija, t r e b a blago gledati u oči, K a d a su relaksirane, njihove tople braon oči su kao ne piljiti u njih ili prodorno gledati, već dozvoliti eks­ zemlja. Duševan izraz njihovih očiju se povezuje u mom presiji da se ispolji. K a d a se to desi, čovek stiče utisak u m u sa kontaktom, osećanjem pripadanja ili osećanjem da se pojavljuju osećanja. Čovek oseća drugu osobu. da su deo života, prirode i univerzuma koje sam opisao u glavi II. Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak, jer verujem svojim čulima. S v a k a vrsta životinja ima poseban izgled očiju koji Među osećanjima koja sam video da se izražavaju odražava njen poseban kvalitet. Mačkine oči, na primer, imaju kvalitet nezavisnosti i distance. Oči ptice su dru­ kroz oči navešću sledeća: gačije. Ipak, oči svih životinja mogu da izraze osećanja. Molba — „Molim te voli me." K a d a neko živi sa mačkom ili pticom izvesno vreme Čežnja — „Želim da te volim." može da nauči da pravi razliku medu ekspresijama. Oprez — „Sta hoćeš da u r a d i š ? "Može se videti kada oči postanu teške od spavanja ih Nepoverenje — „Ne mogu se otvoriti p r e d tobom."blistave od uzbuđenja. Ako su oči ogledalo duše, ondabogatstvo u n u t r a š n j e g života organizma m o r a da se Erotika — „Uzbuđuješ me."odrazi na obim osećanja koji se vidi u očima. Mržnja — „Mrzim te." Rečeno na prozaičniji način, oči su prozori tela, pošto Zbunjenost — „Ne razumem."otkrivaju unutrašnja osećanja. Ali, kao i svi prozori,oči mogu biti zatvorene ili otvorene. U prvom slučaju Pre mnogo godina s a m video p a r očiju koje nikada su neprobojne; u drugom se može čitati ličnost. Oči mo­ neću zaboraviti. Moja supruga i ja smo išli podzemnom gu imati prazan ili distanciran izgled. Prazne oči ostav­ železnicom i oboje smo istovremeno gledali u oči ženeljaju utisak da „nikog tamo n e m a " . T a k a v izgled je koja je sedela s p r a m nas. K o n t a k t sa njenim očima me 57čest kod shizoidnih osoba . Gledajući u t a k v e oči, čovek je šokirao. Oči su joj imale t a k a v đavolski izgled, skorostiče utisak u n u t r a š n j e praznine. Distancirane oči go­ sam se ježio od užasa. Moja supruga je imala identičnuvore da je osoba odsutna, negde daleko. Možemo je vra­ reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo­titi nazad privlačeći njenu pažnju. Njen p o v r a t a k se žili smo se da nikada nismo videli t a k a v đavolski po­poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naših očiju, gled. P r e tog doživljaja nisam verovao da je moguće dak a d a primećujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oči ka oči izgledaju đavolski. Taj događaj je izvukao iz mognama. sećanja priču koju s a m čuo u mladosti o „urokljivim Oči blesnu kada je osoba u z b u đ e n a i gase se kada se očima" koje imaju neobičnu, zastrašujuću moć.izgubi u n u t r a š n j e uzbuđenje. Shvatanje očiju kao pro­ Fiziološki procesi koji određuju izraz očiju nisu poz­zora (one su više od toga, kao što ćemo videti), dopušta nati. Znamo da se ženica širi kada se doživljava bol ilin a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima strah i sužava sa zadovoljstvom. Sužavanje ženice pove­ ćava fokus. Povećanje ženice povećava polje perifernog « Lowen, The Betrayal of the Body, op. cit., sadrži potpuniji viđenja, dok smanjenje povećava oštrinu fokusa. Teopis očiju shizoidne osobe. reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog246 247
    • sistema, ali ne objašnjavaju suptilne fenomene koji su mnogo moćniji od reči. Majka može reći detetu da ga ovde opisani. voli, ali ako je njen pogled hladan i udaljen, a glas Oči, u stvari, imaju d v o s t r u k u funkciju; one su organ ravan ili težak, dete neće steći osećanje da je voljeno. čula vida i organ kontakta. K a d a se oči dvoje ljudi sret­ U stvari, može osećati sasvim suprotno. To stvara stanje nu, postoji osećanje fizičkog k o n t a k t a m e đ u njima. Kva­ zbunjenosti kod deteta, što se neurotski razrešava tako litet k o n t a k t a zavisi od izgleda očiju. Izgled može biti što se dete, verujući recima, okreće od onoga što oseća. čvrst i oštar, pa se doživljava kao š a m a r u lice, ili mek; Nije samo pogled mržnje štetan po detinju ličnost; još koji se doživljava kao milovanje. Može biti pogled koji je teže izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja. prodire, koji svlači itd. Covek može gledati u drugoga, Dete ne može lako da se naljuti na t a k a v pogled, jer kroz njega, oko njega, iznad njega. Gledanje ima agre­ roditelj to opravdava svojom ljubavlju. Zavodljiv ili sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje može erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takođe u z r u ­ opisati k a o „unošenje u s e b e " očima. K o n t a k t je funk­ java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoz- cija gledanja. S druge strane, viđenje je pasivniji pro­ nih veza među njima. Siguran sam da su mnoge ince- ces po tome što dopušta vizuelnoj stimulaciji da uđe u stuozne veze u porodici zasnovane više na pogledima oko i da izazove sliku. U gledanju se kroz oči osoba nego na akcijama. aktivno izražava. Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t očima, jer se plaše K o n t a k t očima je j e d a n od najjačih i najintimnijih šta će njihove sopstvene oči pokazati. Nije im zgodno načina kontakta između dve osobe. To je komunikacija da dozvole da druga osoba vidi njihova osećanja i ta­ osećanja na dubljem nivou od verbalnog, jer je kontakt ko, ili skreću pogled, ili gledaju n e k u d neodređeno. očima način dodirivanja. Zbog toga pogled može biti Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes­ vrlo uzbuđujući. K a d a se, na primer, sretnu oči muš­ hrabrio kontakt. Važno je upamtiti da nema kontakta karca i žene, uzbuđenje može da b u d e tako jako da ide ukoliko n e m a komunikacije ili razmene osećanja m e đ u kroz telo do stomačne šupljine i u genitalije. Takvo partnerima. To osećanje ne m o r a biti više od prepoz­ iskustvo se opisuje kao „ljubav na prvi pogled". Oči navanja druge osobe kao individue. U vezi toga bih su otvorene i pozivajuće, a pogled ima erotski kvalitet. pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz „vidim Bilo k a k v a osećanja da se razmenjuju između dva para t e " k a o formu pozdravljanja. Pošto je k o n t a k t očima očiju, efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a među ljudima. forma intimnosti, može imati seksualne implikacije, K o n t a k t očima je v e r o v a t n o najvažniji faktor u odno­ posebno kada su učesnici različitog pola. Čovek ne „pre­su roditelja i dece, posebno u odnosu majke i bebe. poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje­ Može se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno govom polu.podiže pogled da uspostavi k o n t a k t sa majčinim očima. Zbog toga što su oči toliko važan kanal komunikacije,Ako majka reaguje sa ljubavlju, postoji zajedničko uži­ mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k tvanje u zadovoljstvu i fizičkoj bliskosti koja pojačava očima kroz specijalne vežbe. Mi u bioenergetskoj g r u p ­detetovo osećanje sigurnosti i vere. Međutim, to nije noj terapiji koristimo slične vežbe. Mnogi pacijenti sma­jedina situacija u kojoj dete traži k o n t a k t očima sa traju da im to pomaže, j e r dovodi osećanja do očiju,majkom. S v a k i p u t k a d a m a j k a u đ e u dečiju sobu, što onda čini da se osoba oseća življom. K a d a su ljudidečiji pogled se diže da se sretne sa majčinim, bilo u zatvoreni, njihove oči su t a k o đ e zatvorene i oni ne pri­očekivanju zadovoljstva, ili s t r a h a u očekivanju šta će m a j u zbivanja oko sebe na osećajan način. N a r a v n o , onik o n t a k t doneti. Nedostatak k o n t a k t a zbog majčine ne­ to vide, ali je to viđenje bez uzbuđenja ili osećanja.sposobnosti da uspostavi k o n t a k t očima sa detetom do­ Kontakt očima sa pacijentom je nešto što stalno na­življava se kao odbacivanje i vodi osećanju izolacije. stojim da uspostavim. Ne samo da to meni pomaže da Bilo k a k o da roditelj gleda u dete, taj pogled će uti­ saznam šta se dešava od jednog do drugog t r e n u t k acati na detetova osećanja i može duboko uticati na već to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje­detinje ponašanje. Pogledi su, kao što sam već rekao, ga. Kada se k o n t a k t očima koristi kao deo g r u p n e vežbe248 249
    • ili individualne terapije, m o r a biti u r a đ e n sa izvesnom nađujuće je da se u mnogim diskusijama o ličnosti po­spontanošću koja je garancija da je izražavanje iskreno. svećuje tako malo pažnje očima.To se može postići uspostavljanjem k r a t k o g pogleda —pogled, dodir, t r e n u t a k razumevanja i tada se čovek Sledeći korak ka r a z u m e v a n j u odnosa očiju i ličnostipreokrene. Duže održavanje k o n t a k t a očima je nepri­ je uspostavljanje veze pogleda očiju i k a r a k t e r n i h ti­rodno i napregnuto. Gledanje postaje forsirano i meha­ pova. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipičan pogled,ničko. koji ne mora uvek da b u d e upadljiv, ali je dovoljno često prisutan da služi kao dijagnostički kriterijum. To svakako važi za shizofrene osobe, čije oči imaju odsutan pogled. Rajh je to komentarisao, a ja opisao u knjiziOCl I LIČNOST Izdaja tela. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se zna da je osoba „odlutala", ih da može „odlutati". Oči su ogledalo duše, jer direktno i neposredno odra­ Naglasio bih, dajući u osnovnim crtama vezu pogledažavaju energetske procese tela. K a d a je osoba pod ener­ sa različitim k a r a k t e r n i m tipovima, da pogledi nisugetskim nabojem, oči su joj blistave — to je dobar stalno prisutni i da sporadičan pogled nije značajan uznak zdravlja. Svako smanjenje energetskog nivoa za­ tom smislu. Mi t r a g a m o za tipičnim pogledom.mračuje sjaj očiju. Kod umirućih se oči zastakle. Po­stoji odnos između naboja u očima i nivoa seksualnosti. Shizoidni karakter: Tipičan pogled može da se opišeNe govorim o genitalnom uzbuđenju, koje takođe ima kao prazan ili neekspresivan. Odsustvo osećanja u oči­efekat na oči. Seksualnost je fenomen čitavog tela i ma je ono što k a r a k t e r i š e tu ličnost. K a d a vas gledaoznačava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim shizoidna osoba o d m a h osećate nedostatak kontakta.seksualnim funkcionisanjem. Kod osoba sa visokim ste- Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molba zapenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne ljubavlju i podrškom. To može biti maskirano stavomtačke k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. Te tačke, pseudonezavisnosti, ali dovoljno često izbija na povr­kao što sam ranije pomenuo, su oči, ruke, genitalije i šinu da bi se razlikovala oralna ličnost.stopala. To ne znači da su genitalije u uzbuđenom sta­nju. To se dešava kada osećanja ili energija postanu Psihopatski karakter: Za tu ličnost su karakterističneusmereni na taj organ. dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspekt uzem- ili stava. J e d a n je u p o r a n ili prodirući pogled, koji seljavanja. Bilo koja aktivnost ili vežba koja povećava sreće kod ljudi koji imaju potrebu da kontrolišu i do­osećanje uzemljenosti povećava naboj u očima. Na celo- miniraju drugima. Te oči vas fiksiraju kao da namećukupno funkcionisanje očiju se može uticati pojačava­ svoju volju. Drugi pogled je topao, zavodljiv, zaintere­njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom. sovan, koji zabavlja osobu kojoj je upućen i navodi jeRazličite vežbe uzemljavanja pomažu u tom smislu. da se preda psihopatskoj osobi.Mnogi pacijenti kažu da im se posle rada i vežbi nogu Mazohistički karakter: Tipičan pogled je pogled pat­vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi nje ili bola. Međutim, to se često maskira izrazom zbu­izgledaju sjajniji i jasniji. K a d a čovek ne stoji čvrsto njenosti. Mazohista oseća da je u h v a ć e n u klopku i višena podlozi ne vidi jasno šta se dešava oko njega — je u dodiru sa tim osećanjem nego sa osećanjem patnjezaslepljen je svojim iluzijama. koja je u osnovi toga. Kod sadomazohističke ličnosti — to jest kod onih osoba koje imaju jako izražen sadi­ Ta razmatranja podržavaju p r e t p o s t a v k u da je ste­ stički element u naravi — oči su male i tvrde. To sepen energetskog naboja u očima mera jačine ega. Osoba može objasniti kao reverzija normalnih mazohističkihsa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oči očiju koje su tople i tužne.druge osobe. Ona to može lako da uradi, jer je sigurnau sebe. Gledanje u drugu osobu je forma potvrđivanja Rigidni karakter: Takva ličnost najčešće ima jako bli­sebe. Svi smo mi prirodno svesni tih činjenica i izne- stave oči. Kod znatne rigidnosti, oči postaju tvrde, a ne250 251
    • gube sjaj. Tvrdoća je odbrana od tuge koja leži ispod Moj sadašnji dobar vid pripisujem navici da čitam površine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa osećanjem pri dnevnom svetlu, kao i pomoći koju mi je pružilafrustriranosti u ljubavi. Za razliku od mazohističkog terapija, gde mi je bilo omogućeno da plačem i slobod­karaktera, rigidni ima snažan agresivan stav koji daje nije izrazim osećanja. Voleo sam sunce i čistu, blistavuvedrinu njegovom ponašanju i očima. svetlost sunčanog dana. Igrao sam mnogo tenis na zem­ ljanom igralištu, gde sam bio izložen reflektovanoj U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo­ sunčevoj svetlosti. Nisam shvatao koliko je to bilo važ­jih očiju. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snaž­ no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da jenije. Imalo je određen pogled sa kojim sam se identi- upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo­fikovao. P r e nekoliko godina, prilikom polaganja vozač­ renim očima) na prijatnoj, sunčanoj atmosferi, tehnika kog ispita, bio sam iznenađen k a d a sam otkrio da je koju koriste praktičari Bejtsovog (Bates) metoda uto oko bilo slabije. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti­ tretmanu kratkovidosti. Gledajući unazad, vidim da sak slabijeg oka, jer je brže i obilnije suzilo u tužnim sam imao potrebu da i m a m jasan i oštar vid. Ja v e r u ­ situacijama ili na j a k o m vetru. Tada s a m shvatio da je jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelnoupravo taj kvalitet levog oka sačuvao njegovu oštrinu, orijentisanu osobu, što može imati veze sa mojim inte-dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom resovanjem za telesna izražavanja.odbrane od unutrašnjeg osećanja tuge koju je levo okoslobodno izražavalo. To je bilo moje lično iskustvo kojeme je navelo da shvatim koliko je izražavanje osećanjaočima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom. Problemi glave i očiju i bioenergetika Nikada nisam nosio naočare i to još uvek ne radim,uprkos činjenici da sam o d a v n o prešao godine k a d a se Kratkovidost je najčešći poremećaj očiju — tako čestpodrazumeva da se koriste naočare za čitanje. Ali, kada da je statistički skoro normalno biti kratkovid. U tomsam imao četrnaest godina bile su mi prepisane naočare. smislu se može porediti sa bolom u leđima i sa d e ­Na rutinskom pregledu očiju u školi pogrešno sam pro­ presijom, koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja­čitao jedno ili dva slova na nižim redovima liste. U vama u našoj kulturi, ukoliko nisu takve da p o t p u n oambulanti su mi temeljnije pregledali oči i rezultat je onesposobljavaju čoveka. Izgleda mi da smo postali t o ­bio recept za naočare. Nikada nisam saznao k a k a v je to liko obogaljeni, emocionalno i fizički, da imamo t e n ­bio poremećaj vida. Nikada nisam doživeo n i k a k v u teš­ denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l ­koću u školi ili negde drugde. Pretpostavljam sada da nost. Na nesreću, to i jeste postala retkost.sam bio dalekovid. To se slaže sa onim što ja znam o Mnogi ljudi koji nose naočare su svesni da naočaresvojoj ličnosti, ali to mi nije predstavljalo teškoću. poboljšavaju viđenje na mehanički način, ali da ome­ Dobio sam naočare, ali s a m odbio da ih nosim izuzev taju ili sprečavaju izražavanje i k o n t a k t očima. K a d aza čitanje. I nosio s a m ih u futroli. J a k o sam se suprot­ radirn sa pacijentima uvek tražim da skinu naočare,stavljao ideji da nosim naočare. K a d a sam bio mlad tako da mogu da čitam izraz njihovih očiju i da u s ­naočare su za m e n e imale negativno značenje. Ljude sa postavim k o n t a k t sa njima. Međutim, u n e k i m slučaje­naočarama su nazivali četvorooki. Pretpostavljam da vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b ­zbog toga nisam hteo da ih nosim. Već p r v e nedelje lem. U takvom slučaju n u d i m kompromis, kada jesam izgubio naočare. Moja majka, koja je bila previse neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočare dok raz­koncentrisana na moje zdravlje, insistirala je da idem govaramo, ali t r a ž i m da ih skine kada radimo fizičkepo drugi p a r naočara. U to v r e m e joj se nisam mogao vežbe. K o n t a k t n a sočiva imaju isti efekat kao i naoča­suprotstaviti i otišao sam. A h , nisam mogao zadržati ni re, ali na manje upadljiv način.drugi p a r naočara. I one su nestale za nedelju dana. Ubeđen sam da je kratkovidost funkcija poremećajaMoji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi još j e d a n trošak vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremećaji tako, uprkos zabrinutosti, majka je odustala od očnih jabučica. To se ne razlikuje od drugih telesnihnaočara. Poremećaja koji su rezultat hronične mišićne napetosti.252 253
    • U mnogim slučajevima ti se poremećaji prilično sma­ kćeri bila povezana sa tim pogledom. Devojčica je bilanjuju k a d a se otpusti tenzija. Video sam znatne pro- kratkovida. Odavno je morala da spreči bilo k a k v um e n e u telima ljudi, izazvane bioenergetskim vežbama svest o majčinom izrazu lica, ali su joj oči bile širomi terapijom. Takođe znam osobu koja je potpuno pre- otvorene sa izrazom straha.vazišla kratkovidost radeći Bejtsov metod. J e d n a od Svaki strah je t r e n u t n i šok za organizam. I strah iteškoća u radu sa k r a t k o v i d i m očima je to što oku- šok proizvode kontrakcije u telu. Uopšte uzev, telo rea­l a r n i mišići nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju. guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima —Teškoća sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr­ plakanjem, vrištanjem, besom. Te reakcije oslobađajugavanje intenzivnom p r o g r a m u vežbi očiju, što mnogi telo od šoka i s t r a h a i oči se onda vraćaju u svojeljudi nisu u stanju da urade. Ako i m a m o u vidu normalno stanje. Šta ako ne dođe do takvog osloba­t a k v e praktične teškoće, ipak ostaje činjenica da se đanja? To se dešava kada detinje plakanje, vrištanjekratkovide oči mogu popraviti. Video sam takvo dra­matično poboljšanje koje se pojavilo u toku terapij­ ili temper tantrum, još više izazovu majčin bes ili m r ž ­ske seanse. Na žalost, to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se nju ili kada dete stalno iznova doživljava majčino n e ­nije potpuno održala. Bez obzira na to, mnogi pacijenti prijateljstvo.izveštavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije Ja sam doživeo t a k a v šok kada sam imao devet mese­održalo poboljšanje viđenja. ci, k a k o sam n a k n a d n o izračunao, i na m e n e je to imalo Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji dugotrajni efekat. Srećom, to se nije ponavljalo. P r eda razume s t r u k t u r u dinamski, u smislu snaga koje je se može reći da me je majka gledala pogledom ljubavi,stvaraju. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut i jer s a m bio „ženica njenog oka". Nisu sva deca takvepokret i m a d a je to široko i filozofsko stanovište, ono sreće. Ako dete stalno iščekuje neprijateljski pogledima praktičnu p r i m e n u na slučajeve u kojima se struk­ roditelja, oči će ostati u s t r a h u širom otvorene. Širom t u r a razvija kao rezultat onoga što se obično naziva psi­ otvorene oči, kao što s a m kazao ranije, proširuju poljehološkom t r a u m o m . To važi za kratkovide oči koje su perifernog viđenja, ali smanjuju centralno viđenje. Daširom otvorene i fiksirane. Pokretljivost očnih jabučica bi ponovo postiglo vizuelnu oštrinu, dete će prisilnoje slaba. Mišići očiju su zgrčeni i napeti. Ako uspemo stezati oči, stvarajući rigidnost i napregnutost. Postojida ponovo uspostavimo pokretljivost očiju, kratkovi­ i drugi element. Uplašene oči imaju tendenciju da k o ­dost će se znatno smanjiti. Pogled otvorenim očima i lutaju naviše. Ta tendencija t a k o đ e može da se prevaz-mala izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod iđe n a p o r o m volje, ukoliko dete hoće da očuva sposob­kratkovidosti. Snažan strah može da izazove t a k a v po­ nost fokusiranja. Ali, n a p o r da se to održi ne možegled. Kratkovida osoba, m e đ u t i m , ne oseća nikakav trajati beskonačno. Posle nekog v r e m e n a mišići oka sestrah, niti je svesna bilo k a k v e veze između očiju i zamore i dete odustaje od naprezanja.osećanja straha. Razlog: k r a t k o v i d e oči su u delimič- Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija.n o m stanju šoka, onemogućavajući registrovanje emo­cija u tom organu. To zavisi od mnogo faktora, uključujući energiju sa kojom dete raspolaže, i količinu stresa u kući. U m n o ­ Nije teško objasniti strah. K a d a se dete susretne sa gim slučajevima dekompenzacija se uspostavlja izme­besnim pogledom ili mržnjom u majčinim očima, nje­ đu deset i četrnaest godina, k a d a detinja seksualnostgovo telo, naročito oči, doživljava stanje šoka. Takav koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r apogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Mnoge »ove. Pokušaj da se uspostavi oštro viđenje propadam a j k e čak nisu svesne pogleda koje upućuju deci. Ra­ i oči ponovo postaju od s t r a h a širom otvorene, ali jedio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mračnim besom strah nespecifične prirode. Podiže se nova odbrana nau očima gledala svoju kćerku da s a m se ja uplašio. nižem nivou. Mišići u osnovi glave, posebno u okcipital-Kćerka nije obraćala pažnju; to je možda uobičajena nom predelu i oko vilica, postaju stegnuti da bi sprečilipojava za nju, izgledalo je da majka nije bila svesna Proticanje osećanja do očiju. Taj prsten tenzije je n a ­svog pogleda. Ali, mogu zamisliti k a k o je ličnost te đen u svim slučajevima kratkovidosti. Psihološki, dete254 255
    • se povlači u mali, ograničen prostor, zatvarajući u svoj sam već pomenuo, ponekad saopštavaju da im se vidsvet elemente koji ga uznemiravaju. popravio. Vežbe uzemljavanja t a k o đ e pomažu tom p r o ­ cesu. Kratkovido oko je u stanju šoka, zbog čega speci­ Specifična terapija poremećaja očiju zahteva znanjejalne vežbe Bejtsovog metoda za oči, m a d a su neop­ o putevima kojima energija protiče do očiju. Postojehodne i od koristi, ne rešavaju potpuno problem. Vred- dva t a k v a p u t a koja ću opisati i prikazati na slikama.nost metoda bi se znatno povećala k a d a bi se radilo Jedan je duž tela, od srca, kroz grlo i lice do očiju.na razbijanju tenzije, što bi omogućilo priticanje uz­ Osećanje povezano sa t i m protokom je čežnja za kon­buđenja i energije u oči. Najvažnije je izazvati strah taktom, posezanje očima da bi se osetilo i dodirnulo.koji je u osnovi kratkovidosti, da bi se on mogao do- To stvara topao, molećiv pogled. Drugi p u t jc duž le­živeti i osloboditi. To je osnova bioenergetskog pris­ đa, penje se do v r h a glave, p r e k o čela do očiju. T a k a vt u p a kratkovidosti. J e d i n o ograničenje je činjenica da protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. Najbo­mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija, lje se može razumeti izrekom „upija očima". Kod n o r ­koji traže pažnju, pa se ne može posvetiti problemima malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz­očiju onoliko pažnje koliko je potrebno. ličitim stepenima. A k o je nežna komponenta vezana za Iz ovog što sam rekao o različitim o d b r a m b e n i m sta­ čežnju presečena, pogled će biti tvrd, čak i n e p r i j a t e l j ­vovima treba da je jasno da ima slučajeva u kojima se ski. Može biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu.kratkovidost ne razvija, m a d a su svi uslovi za njeno Ako je agresivna komponenta slaba, pogled će biti m o -pojavljivanje prisutni. Video sam pacijente čije je ži­votno iskustvo sadržalo j e d n a k ili veći iznos straha,ali koji nisu postali kratkovidi. Ne verujem da se radio razlikama u nasleđu. K a d a je šok roditeljskog nepri­jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji, to se odražava načitavo telo. Javlja se izvestan stepen paralize kojasmanjuje sva osećanja na dubljem nivou i utiče naograničavanje svih formi samoizražavanja. To se vidikod shizofrenih osoba. Njihov energetski nivo je snižen,disanje ozbiljno ograničeno, a nivo celokupne pokret­ljivosti nizak. Kod njih je konflikt pomeren sa predelaočiju na čitavo telo. Oči su prividno pošteđene, zatošto je osoba zatvorila čitav svoj interpersonalni svet,a ne samo vizuelni. Ali, dok oči shizoidne osobe moguda ne b u d u kratkovide, one nisu ni pod nabojem, nitisu ekspresivne. Vizuelna funkcija je očuvana, odvaja­jući oči od funkcije izražavanja emocija. Bioenergetska terapija je za problem očiju i opšta ispecifična. Na opštem planu, kao i sa problemima po­kretljivosti i vokalnog izražavanja, t r e b a podići paci­jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem.Ne samo da to povećava telesne senzacije i osećanjaveć obezbeđuje višak energije p o t r e b n e za naboj pe­ lećiv, ali neće uspevati da dodirne drugu osobu. Darifernih tačaka k o n t a k t a sa svetom, uključujući i oči. bi se imao dobar k o n t a k t očima, potrebnu su obe k o m ­Disanje ima pozitivan efekat na oči. Posle upornog du­ ponente.bokog disanja kroz razne vežbe, oči mnogih pacije­ Slika prikazuje ta dva puta, plus treći u osnovi moz­n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. S a m i pacijenti, kao što ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom.256 17 257
    • Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama, nji­ jabučici i o k u l a r n i m mišićima. Deo tog napora sa­ hovo postojanje je podržano subjektivnim iskustvom i drži isturanje vilice da bi se prevazišlo osećanje p r e -kliničkim posmatranjem. K a o rezultat bioenergetskih strašenosti. Isturajući vilicu, osoba k a ž e : „Neću dozvolitivežbi, mnogi pacijenti govore da osećaju kretanje ener­ da se plašim". Međutim, taj n a p o r stvara unutrašnjigije u očima duž tih p u t e v a . Te senzacije se potkrep­ konflikt između osećanja i stavova, što povećava m i ­ljuju kada se vidi da pacijentove oči postaju sjajnije, šićnu napetost.pod većim n a p o n o m i da su više u kontaktu. Kada P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla­su ti putevi otvoreni i k a d a energija protiče slobodno dim čovekom koji je imao razroke oči. Video je samo l e -i potpuno do očiju, one su relaksirane. Osoba je u sta­ vim okom. Vid desnim okom, m a d a normalnim, bionju zadovoljstva, što se manifestu je kroz glatko čelo, je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike,opuštene obrve, sužene ženice i fokusirano viđenje. jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. Kao dete Na sledećem dijagramu se vidi povlačenje energije iz je imao dve operacije očiju, ali to nije donelo trajnijiočiju zbog straha. To povlačenje energije stvara tipi­ rezultat. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenutočan izraz straha. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po­ napolje nego mu je čitava desna s t r a n a lica bila malovučena duž svog puta, obrve se podižu a oči širom skvrčena. Dodirivanjem se mogao otkriti snažan grčotvaraju. Ako je strah intenzivan, može se čak videti sa desne strane okcipitalnog polja. Taj mladić je biokako se kosa diže na glavi a leđa i v r a t se zatežu. Ka­ sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bio-da je povučena nežna komponenta, vilica pada a usta energetskom radu. On je videokamerom snimao štase širom otvaraju Ako je doživljaj t r e n u t a n , energija radim. Moja intervencija je bila eksperimentalna. Bioteče nazad u oči a crte se relaksiraju. Međutim, ako sam zainteresovan da saznam da li se može uticati na razrokost oslobađanjem tenzije leđa i glave. Prstima sam snažno pritiskao zgrčene mišiće otprilike trideset sekundi i osetio sam da su se relaksirali. Nekoliko le- k a r a koji su posmatrali šta r a d i m bili su zapanjeni kada su videli da su oči pacijenta prestale da budu razroke. Mladić se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u sliku sa oba oka., a ja s a m takođe primetio da su mu oči bile u fokusu. P r o m e n a je bila dramatična, ali nije dugo trajala. Grč se kasnije povratio i desno oko je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a ­ pije doveo do trajnog poboljšanja. Nikada više n i ­ sam video tog mladog čoveka i n i k a d a više nisam radio sa sličnim slučajem. Ali, uveo sam kao p r a k s u sa svim pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu, koristeći različite pritiske na mišiće dok pacijent foku­ sira oči na plafon. S m a t r a m da taj postupak u celini ima pozitivan efekat na oči. Međutim, glavni terapeutski cilj u radu sa očima je oslobađanje s t r a h a koji se u njima zadržava. Da bih to postigao, koristim sledeći postupak. Pacijent leži na krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabačenomje strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronično sta­ glavom. Kažem mu da se ponaša kao da doživljavanje strepnje, energija se zatvata u prsten tenzije oko strah — da podigne obrve, širom otvori oči i da pustiosnove glave. Sada, osoba m o r a da ulaže svestan na­ da mu vilica padne. R u k e drži oko dvadeset santime-por da fokusira pogled, što nameće j a k teret očnoj t a r a ispred lica sa dlanovima napolje i raširenim p r s -258 17» 259
    • tima, kao u stavu zaštite. Onda se nagnem n a d paci­ đena otpuštenog s t r a h a da je skočila sa kreveta i potr­jenta i kažem mu da me gleda direktno u oči koje su čala da zagrli muža koji je bio u istoj sobi. J e d a n čo­ oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. Bez vek koji je neko vreme bio na terapiji osećao se toliko obzira na to što je pacijent u nemoćnom položaju, i potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju.sa izrazom straha, vrlo malo njih sebi dopušta da se Odmah je otišao kući i spavao dva sata. Javio se čim oseća prestrašeno. Često pacijent gleda u m e n e sa sme- se probudio. Zvao je da kaže da oseća radost koju n i ­h o m na u s n a m a kao da kaže: „Nema razloga da se kada ranije nije doživeo. Radost je bila reakcija naplašim. Nećeš me povrediti, j e r sam dobar dečak". Da oslobađanje užasa.bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja, primenjujem pri­ Ima još mnogo drugih postupaka koji se mogu ko­tisak palčevima na obe s t r a n e nosa. To sprečava paci­ ristili za pokretanje osećanja u očima. Važno je opi­ jenta da se smeši i uklanja masku sa lica. sati j e d a n od njih — pokušaj da pacijent „izađe" kroz Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos­ oči, uspostavljajući k o n t a k t sa mojim očima. U tomt u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti), to često postupku pacijent takođe leži na k r e v e t u u istom polo­izaziva osećanje s t r a h a i može se pojaviti krik, kao žaju. Ja se naginjem nad njega i tražim da posegneodbrana od s t r a h a koji se povlači. Ako se kaže paci­ prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. Stavljam pal­j e n t u da ispušta zvuke p r e nego što se primeni priti­ čeve na njegovo čelo i nežnim i umirujućim pokretimasak, oslobađanje k r i k a se olakšava. Čim počne vriš­ pokušavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri­tanje, ja prestajem sa pritiskom, ali u mnogim slu­ ge koji bi mogao uzrokovati mrštenje obrva. Poštočajevima se vrištanje nastavlja i kada sklonim ruke, gledani toplo u njene ili njegove oči, često vidim malosve dok su oči širom otvorene. Čitalac se možda seća dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. želećišta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. Rajh da izađe, ali se ne usuđuje. To je dete koje se krijenije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja­ od sveta. Mogu mu reći: „Izađi da se igraš sa m n o m .vio krik. Međutim, ima malo pacijenata koji će spon­ Dobro je kada se izađe". Fascinirajuće je posmatratit a n i m vrištanjem izražavati strah. Neki ne reaguju reakcije kada se oči relaksiraju i osećanja protiču učak i k a d a se izvrši pritisak. U tim slučajevima je njih i kroz njih. To malo dete beznadežno želi da iza­o d b r a n a od straha još dublje ukorenjena. đe i da se igra, ali je n a s m r t prestrašeno da će se Pretpostavljam da moje oči izgledaju pacijentu snaž­ povrediti, da će biti odbačeno ili da, će mu se drugine i možda tvrde dok vršim pritisak. Osećam da poči­ podsmevati. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba danju da mekšaju kada pacijenti počnu da vrište, j e r ja se upusti u opasan poduhvat, posebno je p o t r e b a n mojsaosećam sa njima. Posle vriska obično kažem pacijen­ dodir pun ljubavi. A k a k v o je osećanje kada se pojavištu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . S m a t r a m a ljudi te p r i h v a t a j u !da vrisak oslobađa strah i otvara p u t nežnim oseća­ Iskustvo kao što je ovo može da se dogodi posle dugonjima i osećanjima ljubavi. Dok gledamo j e d a n u d r u ­ vremena, dok pacijent otkrije i prizna skriveno detegog, pacijentove oči obično mekšaju i p u n e su suza­ u sebi. Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna, otvoren jema, k a o da čeznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro­ p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima igatom m a j k e ili oca). Taj postupak se obično završava strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopazagrljajem, pri čemu pacijent duboko jeca. svoju ljubav. Jer, dete je puno ljubavi i to je ljubav Kao što sam pomenuo, taj postupak nije uvek efi­ koju se ne usuđujemo da izrazimo u akciji kroz oči,kasan. Mnogi pacijenti su previše zastrašeni da bi doz­ glas i telo. volili da strah ispliva na površinu. K a d a se to desi, Sve te reakcije su uočene i d i s k u t o v a n e ; one suefekat je dramatičan. J e d n a pacijentkinja mi je rekla najbolje žito za analitički mlin, pošto su iskustva n e ­da je dok je vrištala videla oca k a k o je besno gleda, posredna i ubedljiva. Naravno, mnogo zavisi od sen-kao da hoće da je tuče. Drugi pacijent je rekao da zitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n ­je video majčine besne oči iz vremena kada je imao takt, da dodiruje i da b u d e dodirivan, posebno zavisioko godinu dana. J e d n a žena se osećala tako oslobo- od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic-260 261
    • nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. Situacije te biti j e d n a od tema sledeće i poslednje glave. Uzdrža­vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje vanje je svesno i voljno, što pretpostavlja sposobnostsopstvene potrebe za kontaktom, uspostavljajući ga sa prepuštanja. Ako se neko ne može prepustiti, jer jepacijentom. Tragična greška je ako do toga dođe. Sva­ uzdržavanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu, ne možeki pacijent poseduje sve što je potrebno da bi prihva­ se govoriti o uzdržavanju kao svesnom izražavanju se­tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i osećanjima. be. Covek se t a d a ne u z d r ž a v a ; on biva zadržavan.Ako još m o r a da se bavi ličnim osećanjima terapeuta,stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanjasobom. On će reagovati na terapeutova osećanja da bi Glavoboljeizbegao svoja; videće t e r a p e u t o v u potrebu k a o većuod svoje i na k r a j u će izgubiti osećanje sopstvenog ja, Tema „glavobolja" pripada poglavlju o samoizraža-kao što je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio vanju, jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjemu konfliktu između svojih potreba i svojih prava i po­ očiju, što je po m o m mišljenju povezano sa inhibici-treba i prava roditelja. Pacijent plaća terapijske sean­ jom samoizražavanja. Nisam autoritet za probleme gla­se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob­ vobolja, ali i m a m prilično iskustva u r a d u sa glavo­leme, i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. Bioenergetskoukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za ličnu dobit. razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokušaj ra- zumevanja tog problema. Treba dodati još jednu opomenu, čak i ako je to po­ Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se čo­navljanje. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg­ resija na nivo deteta u toku seanse, on ipak ostaje vek može osloboditi glavobolje, oslobađajući se mišićneodrastao čovek. potpuno svestan te činjenice. Dodiri­ napetosti. Držeći j a v n a predavanja, pitao sam da livanje m e đ u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju. Običnoznačenje. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo, nego do­ bude b a r jedan, i ja mu kažem da dođe pred publikudiruje muškarca ili ženu. To je prirodno. Ali, ako je tako da mogu da p o k u š a m da ga oslobodim glavobolje.čovek svestan pola d r u g e osobe, biće takođe svestan Postupak je vrlo prost. Osoba sedi na stolici, dok jai njene ili njegove seksualnosti. Međutim, seksualnost dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e ­ne znači genitalnost. Mnogi pacijenti kada me dodiruju delu, na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. Ondaimaju svest da sam ja m u š k a r a c . Neki mogu odgurnuti levom r u k o m držim njegovo čelo, a desnom m a s i r a mu s t r a n u svest o tome, ali bez obzira na to, ona je pri­ napete mišiće sa zadnje strane glave. Posle otprilikesutna. K a k o se treba ponašati u toj situaciji? jednog minuta levom r u k o m p r i d r ž a v a m zadnji deo glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo. U neko­ Za mene, to je stvar principa i pravilo bioenergetske liko koraka okružujem mu skalp obema r u k a m a ; saterapije — nema seksualnog akting auta sa pacijenti­ prstima povrh lobanje, nežno mu p o m e r a m skalp sama. To se može lako dogoditi na suptilan ili na otvo­ jedne na drugu stranu. Tada objašnjavam publici daren način. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme, to odvrćem zaglavljen poklopac na glavi. Do sada jeda ne dozvoli tu mogućnost. Z n a m da mnoge pacijent- taj postupak uspevao bez greške i osoba na moje pi­kinje imaju seksualna osećanja p r e m a meni. Mnoge tanje odgovara da više nema gavobolju.su mi to i kazale. To ide dotle i ne dalje. Moja ose­ćanja nisu njihova briga i bila bi velika greška unositi Taj postupak je, međutim, uspešan samo kod gla­moja osećanja u terapijsku situaciju. Možemo, ukoliko vobolja nastalih zbog tenzije. Migrena se razlikuje ije preporučljivo govoriti o njima, ali ako ja nisam zahteva drugačiji pristup. Za koji t r e n u t a k ću objas­u stanju da ih čuvam za sebe; ne mogu raditi ni dob­ niti razliku.ru terapiju. Terapeut mora biti sposoban da čuva svo­ Postupak opisan gore otkrio sam slučajno. P r e mnogoja osećanja — to jest da vlada sobom. godina posetio sam rođake koje dugo nisam video. In- Govorio sam o prepuštanju. Uzdržavanje je jednako teresovala. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j ivažno i jednako se u bioenergetici naglašava. To će uključuje rad sa telom. Objasnio sam ulogu mišićnih262 263
    • tenzija kod emocionalnih problema, ali mislio sam da Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuđenja bi bilo korisnije da im pokažem svoj pristup. Pošto duž zadnje strane vrata, p r e k o v r h a glave do očiju i, sam im rekao da mnogi ljudi imaju priličan iznos mada nije prikazano, do gornje vilice. Taj protok nosi tenzije u leđima i vratu, u osnovi glave, došao sam agresivnu k o m p o n e n t u svih osećanja. To je neophod­ do mog rođaka, stavio r u k e na njegovu glavu i lagano no u akcijama kao što su gledanje i izgovaranje. Ako masirao to područje. On je imao nešto tenzije, ali to stavimo poklopac na n a š u agresiju, neizbežno se po­ nisam komentarisao. To je bilo sve. K a d a smo se vra­ većava pritisak na poklopac, stvarajući glavobolju. tili kući moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na gostoprimstvu. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor: Poklopac je figurativan pojam, ali u n e k i m slučaje­ „Ne znam šta si uradio sa mojim mužem, ali on se vima je čitav vrh glave napet, tako da se ponaša kao oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest poklopac. U tim slučajevima glavobolja se doživljava godina". u celoj glavi. U drugim slučajevima postoji granica tenzije oko glave i na nivou čela. koja sprečava p r o ­ Napetost u osnovi glave se u p o r e đ u j e sa napetošću bijanje agresivnih impulsa. Pritisak se izgrađuje oko te u predelu leđa. Cesto se zajedno pojavljuju kod iste granice i bol se uopšte uzev oseća kao da prolazi krozosobe i oba izražavaju p o t r e b u za održavanjem kon­ čelo a ponekad i kroz zadnji deo glave. K a d a se tetrole. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psihološ­ tenzije oslobode, glavobolja nestaje.ke zapovesti .,ne gubi glavu". To znači: „Ne dopuštajčak ni osećanjima da se ispolje bez kontrole". Tenzija Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjemu donjem delu ima isto značenje za seksualnost. Ja blokiranog osećanja. Međutim, retko se dešava da oso­bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dupe da trči sa ba sa glavoboljom zna šta je tišti. K a d a je konflikttobom". Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli. svestan i osećanja su svesna. To znači da su stigla do Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika­ površine uma. Neko može osećati napetost u glavi, alizali ideju o uzroku nekih glavobolja. to nije isto što i glavobolja. Glavobolja nastaje zbog nesvesnih snaga; osećanja i tenzije koje blokiraju ose­ ćanja su ispod nivoa svesti. Sve što čovek oseća je bol od pritiska. To objašnjava zašto glavobolja, kao u slučaju mog rođaka, može trajati godinama. Glavobolja od migrene, po m o m iskustvu, proizlazi iz blokiranja osećanja žudnje. To osećanje se uglavnom nosi kroz arterije. U svojoj prvoj knjizi sam istakao da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose­ ćanje od srca. Medicinski je poznato da su kod mig­ rena arterije u glavi sužene i da pritisak krvi uzro­ kuje intenzivan pulsirajući bol. Ali, m a d a erotsko, osećanje žudnje teče kroz k r v n e kanale, nije ograničeno samo na njih. Uzbuđenje ili energetski naboj prolaze p r e m a gore, kroz prednji deo tela, kao što je prikazano na slici — izraz traže­ nja u očima, ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m r u k a m a . U takvim slučajevima sam našao da postoji polje jake mišićne tenzije sa strane vrata, tačno ispod ugla vilice. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajući bol u očnoj duplji. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa koje je i glavobolja, ali zašto je to usmereno samo na jednu stranu ne znam.264 265
    • J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose­ Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad. 51 ćanja idu uz dlaku" . Osećao sam da je to valjano za­Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od pažanje. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. Tomigrene i uspeo sam p r v o da smanjim učestalost i j a ­ se može uraditi kroz vežbe uzemljavanja; to neće po­činu glavobolje, a najzad i da je eliminišem. Ponekad moći ukoliko je napad u p u n o m jeku, ali nalazim das a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla­vobolje pomažući joj da rastereti svoja osećanja pla­ su vrlo korisne bilo da osoba oseća da joj se n a p a dkanjem ili vrištanjem. Ponekad, kada je n a p a d trajao približava, ili k a d a je na s a m o m početku napada.satima, taj postupak je smanjivao intenzitet, ali nije S t r a h od prepuštanja uzemljavanju a sopstvenoj sek­otklanjao glavobolju. Međutim, posle prespavane noći sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja. To po-koja je sledila seansu, glavobolja je neizbežno nesta­ minjem zbog mučnine koja neizbežno prati jak n a p a djala. Uvek je bilo neophodno da plače sa obiljem suza migrene — mučnine izazvane grčenjem dijafragme ve­da bi se uklonio bol iza očiju. zane za strah od prepuštanja. Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio­ Ta pacijentkinja je teško izražavala potrebu za blis- energetski t e r a p e u t sa fizičkim pristupom, nema ličnostikošću i za kontaktom. Bilo joj je neprijatno i zastra­ ili emocionalnog problema koji može biti p r o r a đ e n bezšujuće da dodirne r u k a m a moje lice na topao, oseća j an prethodnog proširivanja polja svesnosti pacijenta radinačin. Takođe je bila velikim delom seksualno inhibi- razumevanja svojih problema. Ali, razumevanje nijerana, k a o što bi čovek i očekivao od tako ozbiljnog samo intelektualna operacija. Za mene to znači stajatiblokiranja bilo kakvog izražavanja čežnje. Obično je ispod ili saosećati odozdo. To podrazumeva k r e t a n j edobijala napad neposredno p r e nego što je trebalo da od korena situacije i osećanja onih sila koje utiču naizađe na sastanak, ukoliko je pri tom imala neka ose­ osećanja i ponašanje i koji ih oblikuju.ćanja. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god samja bio na putu ili odmoru. Telefonski razgovor sa mnomje pomagao i često mi je telefonirala sa. velikih u d a ­ljenosti. Naravno, uspostavila je sa m n o m snažan trans­fer osećanja koja je imala prema svome ocu, što jojje bilo teško da to prizna. Bilo je neophodno analitičkiprorađivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenučežnju za bliskošću sa svojim ocem. da bi glavoboljamogla da se otkloni. Ali, siguran sam da će se onaosloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob­nost da izražava osećanje očima i glasom. Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnuzakačaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnošću.Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene, akoji su bili seksualno aktivni. Glavobolja nastaje zbogsputavanja nežne i erotske komponente seksualnosti.Osećanaj su išla do glave umesto do genitilnog a p a r a t agde bi se mogla rasteretiti. Onaj k r a j tela na kome jeglava ne obezbeduje tu vrstu oduške. Plakanje i vriš­tanje će osloboditi t r e n u t n u napetost, ali oni nisu re­šenje problema. Rešenje je u sposobnosti da se imaorgazam. 267266
    • X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST mora biti nabolje. Ljudi, kao i kulture, mogu ići niz­ brdo, kao i u z b r d o ; tok istorije je pokazao da postoje periodi evolucije i devolucije. Skoro je bez izuzetka tačno da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p ­ rotne krajnosti, posle čega dolazi do spore integracije dve suprotnosti, da bi se započeo nov pokret n a p r e d o ­ vanja. Ako se naša k u l t u r a i svest koju ona predstavlja mogu opisati kao mehanicistički, onda bi reakcija p r o ­ tiv toga mogla voditi misticizmu. Tim t e r m i n i m a nisu potrebne definicije. Filozofija mehanicizma se bazira na pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz­ m e đ u uzroka i posledice. Pošto ta pretpostavka ležiProširivanje svesti u osnovi našeg tehnološko-računskog stanovišta, može se opisati kao mehanicistička. Prost p r i m e r mehanicis­ tičkog mišljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu U poslednjoj deceniji se razvilo posebno intereso- direktno uzrokovanu siromaštvom. Ima, n a r a v n o , od­vanje za ono što se naziva proširivanjem svesti. Usme- nosa između siromaštva i kriminala, odnosa izraženogrenost na proširivanje svesti je deo novog humanis­ u izreci „Siromaštvo rađa kriminal", ali naivno je v e ­tičkog pristupa psihologiji, koji je izrastao iz treninga rovati da siromaštvo uzrokuje kriminal; t i m e se p r e ­senzitivnosti, pokreta susretanja, geštalt terapije, bio- viđaju kompleksni i suptilni faktori koji utiču na po­energetike i drugih modaliteta za proširivanje svesti o našanje. Nedostatak tog mišljenja se pokazuje u p o ­sebi i drugima. Pošto je bioenergetika doprinela tome, rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta.i pošto pripada humanističkom pristupu, važno je ra­zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako Mistični stav, pak, negira vrednost zakona uzroka ise svest takvom terapijom proširuje. posledice. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i ­ Treba, međutim, priznati da ta ideja nije nova u verzalne svesti i negira važnost individualne svesti. Uljudskoj kulturi, jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud­ svetu u kome je zakon uzročnosti samo iluzija, akcijaskog napora da proširi svoju svest. Svaki korak u raz­ n e m a nikakav smisao. Mističar je svojim verovanjemvoju k u l t u r e — bilo da je to religija, umetnost, pri­ prisiljen da se povlači od sveta. Okreće se u n u t r a darodne n a u k e ili upravljanje — sve to predstavlja p r o ­ n a đ e smisao života i tada, to se stvarno dešava, onširenje svesti. Ono što je novo u ovom pristupu jeste otkriva svoje jedinstvo sa svim životom i univerzu­svesna usmerenost na potrebu da se proširi svest. Taj mom. Ili, u n a j m a n j u r u k u , on stalno teži ka tome, jerrazvoj mi sugeriše da mnogi ljudi doživljavaju našu život ne dozvoljava p o t p u n o povlačenje od sveta kojikulturu kao ograničavajuću i sputavajuću i osećaju se održava život, izuzev povlačenja kroz smrt. Ne možefizički ugušeni povećanom materijalističkom orijentaci­ potpuno da transcendira svoje postojanje ni mističarjom. Ljudi osećaju beznadežnu potrebu da unesu malo niti bilo koje drugo biće.svežeg vazduha u svoj um i pluća. U sadašnjem stanju reakcije protiv mahanicističke filozofije naše k u l t u r e lako možemo biti zavedeni u v e - Beznađe je najmoćnija motivacija za promenu, ali 59 renjem da je rešenje u misticizmu. I zaista, mnogonije najpouzdanija . Vrlo malo znamo o prirodi svesti ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo­i u našem beznađu da nešto promenimo, pravimo loš dili spona mehanicističkog posmatranja života. Ne v e r u ­izbor. Previše često beznadežna osoba skače iz vrućeg j e m da je to n a p r e d a k . Ne kažem da je misticizam p o ­tiganja u vatru. Naivno je verovati da svaka promena grešan, jer ima u n j e m u n e k e istine. Ali, nije ni m e ­ 59 Lowen, The Betrayal of the Body. op. eit., ima potpuniju hanicizam pogrešan, j e r je n a u k a koja je proizašla izdiskusiju psihologije beznadežnosti. njega pokazala da u izvesnim situacijama — naime,268 269
    • u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kon- unatrašnjeg i spoljašnjeg, kao što je konačno podeliotrolisane ili određene — zakon uzroka i posledica zaista i jedinstvo atoma, stvarajući objektivan užas n u k l e a r ­funkcioniše. Život, m e đ u t i m , nije zatvoren, već otvo­ ne bombe, što je potvrda subjektivnog t e r o r a raza­ren sistem; sve varijable koje utiču na ljudsko pona­ ranja sveta karakterističnog za shizoidnu ličnost.šanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane, tako da Prost dijagram može jasnije pokazati te odnose negozakon uzročnosti nije p o t p u n o primenljiv. S druge stra­ reči. Predstavićemo organizam čoveka krugom sa cen­ne, ima mehanicizma u životu, kao i dinamizma, i ako trom ili nukleusom. Impulsi polaze iz centra ili jezgra,zarijem nož u tvoje srce, zasigurno ćeš umreti, j e r bih dok pulsiranje energije protiče u talasima p r e m a p e r i ­time uništio sposobnost srca da izvodi mehaničku funk­ feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakcijiciju p u m p a n j a krvi. sa okolinom. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u Ako ni jedno ni drugo nije pogrešno, onda su samo spoljašnjem svetu kreću ka organizmu koji reaguje nadelimično tačni i t r e b a da vidimo šta je istina i kako se neke od njih.svako od njih uklapa u tu sliku. Recimo ovako. Postoji Gledajući tu sliku, podsećamo se jednoćelijskog orga­objektivna valjanost mehanicističkog stava. U svetu ob­ nizma okruženog posebnom, polupropustljivom m e m ­jekata ili stvari, posebno materijalnih, izgleda da važi branom predstavljenom na slici krugom. Ljudski orga­zakon uzroka i posledice. Misticizam može zahtevati nizam počinje život kao j e d n a ćelija i mada se ta će­subjektivnu valjanost, j e r opisuje spiritualni svet gde lija astronomski umnožava da bi nastao čovek, u ener­objekti ne postoje. Ali, postoje oba sveta, jer nijedan getskom jedinstvu zadržava funkcionalni identitet jed­ne negira drugi, tako da je normalno ljudsko biće u ne ćelije koja je bila njegov začetak. Ziva m e m b r a n adodiru sa oba, doživljavajući sebe i kao subjekt i kao okružuje svaki organizam, stvarajući njegovu indivi­objekt. Ne verujem da to važi samo za ljude — izgle­ dualnost i odvajajući ga od sveta. Ali, ta m e m b r a n ada da viši životinjski organizmi takođe funkcionišu u nije zid; ona je selektivno propustljiva; dopušta raz-oba sveta — ali, ono što jeste jedinstveno za čoveka m e n u između individue i sveta.je njegova svest o polarnosti ta dva položaja. Takođeje za čoveka jedinstvena mogućnost deljenja jedinstva U zdravom stanju čovek opaža k o n t a k t između svog jezgra i spoljašnjeg sveta. Impulsi iz pulsirajućeg jez­ gra (srca) otiču u svet, a događaji iz spoljašnjeg sveta dosežu i dodiruju srce. Kao entitet koji reaguje, on oseća da su on, svet i kosmos jedno. On ne poseže samo na mehanicistički način, k a k o bi teorija uslovljava- nja ponašanja htela da verujemo, već reaguje osećanji­ ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bića. Ali, takođe, pošto je svestan svoje individualnosti, s v e ­ stan je i da njegove reakcije i spontano ponašanje utiču na svet i ljude u svojoj uzročnosti i on može preuzeti odgovornost za te akcije. J e r uzročnost zaista postoji; ako ja u r a d i m nešto što tebe povređuje, m o r a m preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim. Normalna situacija je poremećena kada čovek posta­ ne „oklopljen", k a k o je to Rajh opisao. Na dijagramu je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja leži ispod površine ili m e m b r a n e organizma. U stvari, oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa periferije. Čineći to, ono deli jedinstvo organizma i pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. Sada orga­ nizam ima unutrašnja osećanja i spoljašnje reakcije,270 271
    • unutrašnji i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje, ali, proučavani kao posebna zbivanja, sa rezultatom da sezbog rascepa, ta dva sveta nisu zajedno. Oklopljavanje istorija vidi p r e kao serija događaja, nego k a o nepres­je kao zid i osoba može biti na jednoj ili drugoj strani, tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo­ali ne na obe u isto vreme. jih života. Ne želim da stvorim utisak da je m e h a n i ­ cistička svest p o t p u n o loša; ona se razvija v a n j a k o g osećanja individualnosti i egoizma zapadnog čoveka kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca. Nasuprot tome, svest mistika je šira, ali tako široka u svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva lišena smisla. Pretpostavljam da prosto možemo reći da dok mehanicistička svest ne vidi šumu od drveća (pošto ima tendenciju da ih poseče), mistična svest ne vidi drveće od šume. Sećam se nekih ljudi koji su tako mnogo voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reago- vati pred njima. D r u g a analogija se sama n a m e ć e ! Ho­ dajući širom otvorenih očiju i čudeći se univerzumu, mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i sapliće se o njega. Ali, nije važno. Mehanicista, n a m e m o tražeći k a ­ men o koji bi mogao da se saplete, propušta da vidi lepotu neba. Taj konflikt se ne može razrešiti pokušavanjem da se uradi i jedno i drugo — da se gleda dole, gleda gore, gleda dole. Covek bi trebalo da b u d e akrobata da bi išao gore-dole t a k o često. Jedini način jeste da se sruši zid, otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija, što Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble­ je otprilike ono što čini bioenergetiku. Dokle god jeme misticizma s p r a m mehanicizma. Oba stanja su rezul­ zid podignut, osoba je rascepljena na mistika i m e h a ­t a t oklopljavanja. Misticizam živi u unutrašnjem svetu ni cistu, jer, svaki mehanicista je mistik iznutra, a svakii odvojio se je od zbivanja u spoljašnjem svetu. Za mistik mehanicista na površini. U osnovi, oni su isti;njega je zakon uzročnosti irelevantan; jedino što je obrtanje odela na lice ili naličje ne menja odelo. Tovažno jeste da se pokuša da se ostane u dodiru sa pul­ objašnjava zašto veliki naučnik kao što je Ervin Š r e -siraj ućim jezgrom. Ako pokuša da se uključi u svet dinger (Erwin Schrodinger), okrećući se svojim oseća­objekta, morao bi da pređe na drugu stranu zida i tako njima u knjizi Sta je život misli na mističan način.da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. Mehanicista, koji je sadruge strane zida, izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. On Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično n a ­vidi i oseća samo to k a k o on sam reaguje na događaje ziva se funkcionalnim mišljenjem. Gledam na pojamna uzročan način, i veruje da je život p u k a s t v a r uslov- funkcionalnog mišljenja, kao što je Rajh objasnio, kaonih refleksa. Pošto objekt i događaji određuju njegove na jedno od velikih dostignuća ljudskog u m a . Od p o ­reakcije, njegova energija je posvećena manipulaciji sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti.sredinom koju oseća kao otuđenu i neprijateljsku p r e ­ma svome biću. Počnimo razmišljajući o svesti kao o funkciji, a ne kao o stanju, k a o što je funkcija govora, na primer. Mistična svest je sasvim suprotna od mehanicističke. Covek može govoriti, ili ćutati, zavisno od potreba,Ova d r u g a je sužena i jasnije usmerena, jer svaki tako da može biti svestan ili ne, zavisno od situacije.objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon­ Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezanatrolisan. Događaji takođe t r e b a da budu izolovani i sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e -272 1H 273
    • me pod nazivom mišljenja. Takođe je interesantno denja; u stvari, ona je svetlost unutrašnjeg plamenaspekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi­ koja se projektu je na dva e k r a n a — površinu tela ima, dok se svest tiče sposobnosti p r i m a n j a informa­ površinu uma.cija. Postoji bliska veza između svesti i obraćanja paž­ Još j e d n a analogija može da b u d e od pomoći za raz­nje, jer što više obraćamo pažnju na nešto, to smo jašnjenje tog odnosa. Ono što se dešava u svesti m o ­toga svesniji. žemo porediti sa televizorom. Televizor sadrži a p a r a t Ali, ako je svest funkcija, ona ima konotaciju spo­ za primanje signala, pojačivač, izvor energije (elektro­sobnosti. Proširivanje svesti n e m a smisla ukoliko čovek ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. K a d a je tele­0 tome ne misli kao o povećanju sposobnosti da se vizor uključen i podešen da p r i m a signale koji mub u d e svestan. Prebacivanje pažnje sa jedne stvari na stižu, e k r a n svetli i pokazuje sliku. S v e t h n a i jasnoćadrugu ne proširuje svest, j e r u procesu opažanja novog, slike određuju se jačinom proticanja elektrona i oset­mi ne vidimo staro. Svest je kao baterijska l a m p a ko­ ljivošću ekrana. Slični faktori operišu u svesti — naime,jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja, tako da ga energetski naboj impulsa koji protiče od jezgra i oset-možemo videti jasno, ali t i m e ostatak polja izgleda ljivost dve površine, telesne i u m n e . Za neke ljudetamniji. Pomeranje svetlosti ne povećava i ne proši­ kažemo da su debelokošci ili tankokošci, zavisno odruje svest, pošto prvo polje sada postaje m r a č n o i polje stepena njihove osetljivosti. Telo bez kože ne može daviđenja (viđenja i razumevanja) se ne menja. Sem štiti od spoljašnjih impulsa i osoba je preosetljiva itoga, pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti. svaki povetarac je može povrediti. Takvo stanje jeOsoba koja ima oči fiksirane na samo jedan aspekt krajnje bolno.života, ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego osoba Televizor je mehanička sprava, ali pošto postoji m e ­koja može kretati oči i koja vidi mnogo različitih stvari. hanički aspekt telesnog funkcionisanja, moguće je na­ Poređenje svesti sa svetlošću dozvoljava mi da uve- praviti takvo poređenje. Međutim, telo ima sopstvenudem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. Oči­ energiju i ego ili volju, koji mogu usmeravati tu ener­gledno, j a k a svetlost otkriva više nego slaba. Slično je giju radi zadovoljenja potreba. Možemo voljno usmeriti1 sa svešću. Osoba sa jasnijim viđenjem, preciznijim pažnju na j e d a n ili drugi deo tela. To činimo u s m e r a -čulom sluha, oštrom osetljivošću za mirise, boljim u k u ­ vajući pažnju na po jedan deo. Mogu, na primer, gle­som — drugim recima, visokim stepenovm perceptualne dati svoju nogu, imati predstavu noge, k r e t a t i je i ki-senzibilnosti — ima viši stepen funkcionalne svesti nego nestetički je osećati ih dozvoliti da osećanja protičuosoba čija je senzibilnost smanjena. Dubina ili prodor­ kroz nju, u k o m slučaju može peckati i vibrirati. Samonost svetlosti, što je delom funkcija intenziteta ilumi­ tada sam svestan svoje noge kao živog i osetljivog delanacije i delom fokusa, odgovara sličnom faktoru u svoga bića. Ima različitih nivoa svesti koje treba raz­svesti. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide jasniti.u n a p r e d . To odražava kvalitet njihove svesti. A takođe O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovojbi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje knjizi pokazujući kako čovek može upraviti pažnju naod svoga nosa. Najzad, postoji i sposobnost da se pro­ r u k u i t a k o povećati naboj u njoj. Isto tako k a d a ješiri ili suzi polje opažanja, da bi se moglo slobodno ruka, noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskimk r e t a t i između mehanicističkog i mističkog viđenja n a - nabojem, pažnja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest ostalog zbog odsustva zida. tom delu se povećava. Povećanje naboja stavlja taj K a d a se na taj način izrazi, nije teško videti da funk­ deo u stanje tenzije. Nije to hronična tenzija u zgrče­cija svesti zavisi od stepena živosti osobe i da je to nim mišićima, već živo, pozitivno stanje koje bi moglodirektno povezano sa emocionalnim zdravljem. Među­ prirodno voditi do reakcije ili oslobađanja. U m u s k u l a ­tim, mnogo je važniji zaključak da je sposobnost da se t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. Ub u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela penisu, to je uslov za izražavanje seksualne ljubavi.— t j . koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno Mada možemo a k t o m volje usmeriti pažnju, što značicirkuliše. Svest odražava stanje u n u t r a š n j e g uzbu- da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener-274 18» 275
    • gije u telu, više v r e m e n a je naša pažnja zarobljena P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. Svest detetaspoljašnjim ili u n u t r a š n j i m događajem. Mnogo puta je na drugačijem i na nižem nivou od svesti odraslog.sam istakao da je volja u celini pomoćni mehanizam. Dete ima veću svest o telu nego odrasli, ali je ta svestA k o su naše reakcije spontane, periferni delovi tela m a n j e određena i m a n j e prečišćena. Dete je osetljivokoji su u k o n t a k t u sa spoljašnjim svetom moraju da za veći broj telesnih senzacija, ali je m a n j e svesnob u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju specifičnih osećanja k a o što su emocije i misli. S v e ­spremnosti za reagovanje. Znači, k a d a smo budni, nor­ snost sa rašćenjem i razvojem ega postaje oštrija, štomalno smo u stanju pažnje i budnosti. D r u g i m recima, je samo kristalizacija svesti. S m a t r a m da se nivoi sve­svesni smo. Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor­ sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja ličnosti,cionalan iznosu energetskog naboja. U snu, k a d a je kako sam to ranije opisao. Oni su prikazani na dija­naboj povučen sa površine tela, iznos pažnje ili svesti g r a m u kao nivoi svesti.pada na nulu. Isti je slučaj sa onesvešćivanjem. Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najširi nivo sve­ sti. Ti procesi su ritmičko disanje, v i b r a t o m o stanje muskulature, nevoljne i spontane akcije, senzacije p r o ­ ticanja i pulsatorna širenja i grčenja kardiovaskular­ nog sistema. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta­ nju visokog uzbuđenja ili u stanju misticizma. To je nivo na k o m e osećamo identifikaciju sa životom, pri­ rodom i kosmosom. Među primitivnim ljudima je ta svest opisana k a o mistična sila, označavajući mističnu identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima. U ekstremnom slučaju se gubi osećanje jedinstvene in­ dividualnosti, sa razlivanjem granica samstva tako da, čo­ vek više ne razlikuje sebe od sredine. To je t a k o đ e nivo infantilne svesti, koji, međutim, ima suprotan p r a v a c od mistične svesti. Infantilna svest se kreće ka diferen­ cijaciji samstva, dok se druga kreće ka nediferencijaciji. Sledeći nivo svesti, po mom mišljenju, uključuje opažanja specifičnih emocija. Vrlo malo dete ne oseća bes, tugu, s t r a h ili sreću. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljašnjem svetu. Bes, na primer, podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja „neprija­ teljskoj" sili v a n organizma. Vrlo malo dete će se bo­ riti protiv sila koje ga sputavaju, ali će njegove akcije biti nasumične i neusmerene. Nedostaje mu svesna kontrola svojih pokreta i ono još ne oseća prirodu spo- ljašnjih sila. Emocija tuge podrazumeva osećanje g u ­ bitka, što malo dete ne može opaziti. Ono plače, što je reakcija na stanje tenzije proizišlo iz bolne situacije (glad, neudobnost itd.). Neću da kažem da n e m a g u ­ PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI b i t k a ; beba koja plače za majkom, plače j e r je izgubila neophodnu vezu sa njom, ali dok je ne opaža k a o spo- ljašnji objekat povezan sa osećanjem zadovoljstva, ona PODIZANJE NIVOA SVESTI ne oseća gubitak.276 277
    • Svesnost se odmotava postepeno, kao cvetajući pu­ šira i obimnija. Da bih prikazao tu razliku, koristićupoljak, t a k o da se promena ne može lako opažati. Ipak, dva vrlo opšta pojma — svest glavom i svest telommogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize — k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakogmogu opisati. Sećanje igra važnu ulogu u funkciji posebno.svesti. Mnogi ljudi, posebno oni za koje se kaže da su in­ Kada dete postaje svesno svoga mišljenja ili kada telektualci, imaju pretežno svest glavom. Oni imajupočinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati tačan od­ mišljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama, što onigovor na ovo pitanje, siguran sam da je v r e m e da se i jesu, ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra­ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. Izgleda ničena na njihove misli i predstave, a sužena j e r videmi da je svest mišljenja povezana sa korišćenjem reči, sebe i svet samo u smislu misli i predstava. Oni lakob a r za n e k e od nas. Ali, pošto reči izrastaju iz socijal­ komuniciraju svoje misli, ali imaju velike teškoće unih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija, taj prepoznavanju ili izražavanju onoga što osećaju. N a j ­stupanj svesti je povezan sa povećanom svešću o d r u š ­ češće su nesvesni onoga što se dešava u njihovim teli-tvenom svetu. K a k o se taj svet povećava, tako se sma­ ma i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi okonjuje sopstveni svet u poređenju sa njim i položaj čo­ sebe. Govore o osećanjima, ali ih ne osećaju, niti r e a -veka (ega, individue) postaje definisaniji. guju na njih. Oni su samo svesni ideje o osećanjima. Za t a k v e ljude se može reći da ne žive život, već da Svesno ili objektivno mišljenje izaziva svest ega. Čo­ misle svoj p u t kroz život. Oni žive u svojim glavama.vek vidi sebe kao svesnog učesnika u svetu koji ima Svest telom je na suprotnom polu. Deca imaju oso­izbor ponašanja. Važan izbor je da li reći istinu, ili binu da žive u svetu tela i svojih osećanja, a t a k o đ e 6varati ". Taj izbor znači da se svest može okrenuti sebi i odrasli koji su zadržali blisku vezu sa detetom kojeda bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u su bili i koje još uvek jesu. Osoba sa svešću telom znamišljenju. Da kažem prostije, čovek može misliti o šta oseća i gde to oseća u telu. Ali takođe vam možesvome mišljenju. Taj razvoj stvara dvojnost koja ka­ reći šta vi osećate i k a k o se to vidi u vašem telu. Ose­rakteriše m o d e r n u svest. Osoba je i subjekt i objekt, ća vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo; nije za­svesna je svoje aktivne uloge, ali t a k o đ e je svesna da vedena „carevim novim odelom".drugi na nju utiču svojim ulogama. Postoji velika razlika između biti svestan svoga tela Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. P o ­ i imati svest telom. Neko može biti svestan svoga teladeljenost se javlja kada svest transcendira ličnost, stva­ svešću glave, i to važi za mnoge ljude koji se baverajući samosvest. To nije isto što i biti svestan sebe, fizičkom k u l t u r o m (idu u banje, na primer, da bi po­već je to patološko stanje gde svest postaje t a k o inten­ pravili stas), b a v e se gimnastikom ili plesom. Telo sezivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega, a ne kao p r a v o samstvo.bolni i teški. Takvo stanje svesti nije retko kod shi­ Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a ­zofrenija, a može se na t r e n u t a k desiti i prosečnoj oso­ piju i odavno sam prestao da se čudim k a k o su malobi. Intenzitet fokusa sužava svest do tačke k a d a se j a v ­ u k o n t a k t u sa svojim telom. Ne t v r d i m da je svestlja rizik da se svest prekine ili da nestane, što je k r a j ­ telom superiornija od svesti glavom, m a d a suprotannje zastrašujuće. slučaj nije redak. Ne cenim mnogo izolovanu svest gla­ vom, ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana Data analiza razjašnjava j e d n u s t v a r : Kako se svest sa svešću telom. Slično, izolovanu svest telom vidimpenje ka višem nivou, ona se ne proširuje, već sužava kao nezreo nivo razvoja ličnosti.da bi povećala sposobnost fokusiranja i diskriminira­n j e S d r u g e strane, kako se svest produbljuje da bi Bioenergetika n a r a v n o cilja da proširi svest poveća­uključila osećanja, senzacije i telesne procese, postaje vajući svest telom jedne osobe. Radeći to, ne može doz­ voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. Me­ 80 Lowen, Pleasure, op. cit., diskutuje se uloga varanja u formi­ đutim, svest može da se poveća bioenergetskom terapi­ranju ega. jom, korišćenjem jezika i reči. Doduše, m o r a m o priznati278 279
    • da je naša kultura k u l t u r a „glave" i tužno je da nam sa p r v i m pokretom, sve se ruši i stropoštava: besko­nedostaje svest telom. načno mnogo svetlucajućih fragmenata se n u d i u m u " . 01 Svest telom zauzima središnji položaj između svesti Nametanje svesnog u m a ima ometajući efekat. Teoretskiglavom i nesvesnog, i t a k o služi da nas orijentiše i je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo.poveže sa mističnim s n a g a m a naše prirode. Možemo Pošto se to ne može postići, K a m i naziva svet „ap­uprostiti sledeći crtež da bismo prikazali taj odnos. surdnim". Ali, da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b ­ lem koji muči toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje prosečnog čoveka. Nikada nisam čuo da se pacijenti žale na tako nešto. Njihove žalbe su usmerene ka p r a k ­ tičnim stvarima i konfliktnim osećanjima. Nikada n i ­ sam video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne" anksioznosti. U svakom slučaju sa kojim sam radio anksioznost se mogla svesti na „gušenje u tesnacu". Zašto pretpostavljamo da svest može pružiti sve od­ govore kada sve činjenice govore da ona stvara ono­ liko problema koliko ih i rešava? Zašto smo toliko uobraženi kao da verujemo da sve možemo znati? To nije neophodno. Odgovor na to pitanje je da počinjemo da se bo­ jimo m r a k a , nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odražavaju naše biće. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e , oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka misterija ostaje u našim životima. Sijalica bez aba- žura baca n e p r i j a t a n bljesak. K a d a bismo sve uklju­ čili, rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio svest. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep­ Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim, tičara, koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti.svest telom ima. Nesvesno je onaj aspekt našeg teles­ K a k o nastavljamo da povećavamo svest ka v r h u pira­nog funkcionisanja koji ne opažamo i ne možemo opa­ mide, možemo lako preći p r e k o stanja samosvesti i pos­žati. Tako, dok možemo postati svesni disanja i nekih tati nepokretni.stanja srca, ne možemo postati svesni akcije bubrega, Bioenergetika to radi drugačije. Proširivanje svestia da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de­ u pravcu p r e m a dole dovodi individuu bliže njenomšavaju u tkivu ili na nivou ćelija. Vrlo vitalni procesi nesvesnom. Naš cilj nije da učinimo da nesvesno pos­metabolizma nisu dostupni opažanju. Toliko mnogo n a ­ t a n e svesno, već da učinimo da nesvesno postane bližešeg života se dešava u m r a č n i m predelima, koje svet- i manje zastrašujuće. K a d a se spustimo do granice nalost svesti glave ne može obasjati. A pošto je svest kojoj svest telom dodiruje nesvesno, postajemo svesniu m a čisto svetio, ona se plaši m r a k a . nesvesnog i n a š e snage, dok je svest naša slava. Ose­ Na nivou svesti glavom, svet je serija diskontinuiteta ćamo jedinstvo života i shvatamo da je život smisaoili nepovezanih događaja i uzroka. Suštinska priroda života. Možemo se čak dalje spustiti i dopustiti nesves­u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatički orga­suštinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. To je Al- zam. Onda se ponovo r a đ a m o u dubokim izvorima n a ­ber Kami divno rekao na poetski n a č i n : „Dokle god jeum miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada, sve se od­ si Albert Camus, The Myth oj Sisyphus (New York, Vintageražava i uređuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. Ali, Books, 1955), str. 14.280 281
    • šeg bića i možemo početi novi d a n visokom svešću analize p r e nego što su ljudi postali psihološki prefi-kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a čuva njeni. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snovaprolazne svetlosti. saznao da ima incestuozne želje za svojom majkom, bio je uznemiren i fizički p o k r e n u t tim saznanjem. To ga je pogađalo i na to je reagovao čitavim svojimReči i povišavanje svesti bićem. To je bio efikasan uvid. Danas pacijenti olako govore o mržnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je Rajh je 1949. godine promenio ime terapije koju je majka odbacila, bez jakih emocija ili energetskogradio; dotadašnje ime karaktero-analitička vegetotera- naboja.pija promenio je u orgonsku terapiju. Orgon je imekoje je dao osnovnoj kosmičkoj energiji. Ta promena Upravo je ta situacija pričanja o osećanjima, a nese desila u isto v r e m e k a d a je počeo da veruje da doživljavanje na licu mesta, na,vela Rajha da razvijereči mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa, poš­ tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanjato se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela k a r a k t e r n o g oklopa. A mi se još uvek pecamo na mis­mogu izazvati značajna poboljšanja. teriju reči, kao da samo izgovaranje menja stvari. Mis­ lim da to čak ide i dalje. Često koristimo reči da bis­ U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao mo osujetili promene. Osećamo se bezbedno sve dokda pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma možemo da pričamo o nečemu, j e r pričanje smanjujeu toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda, ah da se to potrebu da osećamo i da reagujemo. Reči su supsti-nije održavalo u periodu posle završavanja terapije. tut za akciju, povremeno vrlo potreban i vredan, aliPod stresom svakodnevnog života problemi se ponovo su u drugoj prilici p r e p r e k a životu tela. A k a d a se re­pojavljuju, te pacijent gubi sposobnost da se preda svo­ či koriste kao supstitut za osećanja, one sažimaju ime telu. Ali. šta tačno znači „prorađivanje nečijih p r o b ­ umanjuju život.lema"? Olako koristimo te reči ne objašnjavajući nji­hove dimenzije. Kada se oslanjamo na reči uvek postoji opasnost da one neće izraziti istinu. Ljudi n a m e r n o lažu. Ali, ne Analitički rečeno, problem je p r o r a đ e n kada osoba može se lagati na telesnom nivou, pošto izveštačenostzna šta, k a k o i zašto. U čemu je problem? Tehnika izdaje m a s k i r a n a osećanja. U terapiji ne srećem čestopsihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja. ljude koji lažu, m a d a se i to dešava. Ali, postoji samo­Zašto onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i obmanjivanje — kada čovek govori nešto što misli dačetvrti faktor, ekonomski ili energetski. Rajh je p o ­ je tačno, ali se to ne slaže sa istinom njegovog tela.kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcio- Ljudi često kažu „dobro se osećam", a čak i letimič­nisanju pacijenta, ili u njegovoj energetskoj ekonomi­ nim pogledom se vidi da su umorni, tužni ili utučeni.ji — to jest, ukoliko ima više energije nego što je To ne mora biti n a m e r n o laganje; često je to fasadaotpušta — pacijent ne doživljava značajno poboljšanje. koju ljudi stvaraju recima više da bi ubedili sebe nego Nije dovoljno znati. Svi znamo ljude koji nešto zna­ druge.ju o „šta, k a k o i zašto" svojih problema, ali koji ne Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj reči kojumogu da p r o m e n e ništa u svome emocionalnom r e a - ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n agovanju. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji ili budalasta. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re­da je obilje informacija o problemima ličnosti svima či sve dok ne zađe iza fasade ili o d b r a n a koje je paci­dostupno. T a k v e knjige retko pomažu čoveku da p r o ­ j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. Razum­radi svoje probleme, čak i kada n u d e k o m p l e n t n u in­ ljivo je, p r e m a tome, zašto je Rajh pokušavao da do­formaciju o „šta, kako i zašto". Razlog je da je znanje p r e iza reči i da radi na pacijentovim problemima samofunkcija svesti glavom koja ne prodire n u ž n o do svesti na telesnom ili energetskom nivou. Zašto onda nijetelom i ne utiče na nju. Naravno, ona može uticati na uspeo? Zbog toga što su reči, bez obzira na nepouz­svest telom. To se dešavalo u ranim godinama psiho- danost, ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje.282 283
    • Reči su veliko skladište iskustva. One služe toj funk­ proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da bi ga n a ­ ciji na k u l t u r a l n o m nivou, u pričama koje smo ispri­ pravio efikasnim agentom promene. U ovom slučaju čali i u knjigama koje smo čitali. Istorija se ne čuva reči izazivaju osećanja i postaju odgovarajući supsti-samo r e c i m a — i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata­ tut za akciju.ka iz prošlosti — ali proučavanje istorije bez pribe- Verujem da je govor veoma važan u procesu t e r a ­gavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji pije i dopuštam da se otprilike pola celokupnog v r e ­ prevazilazi ljudske moći. mena provede u pričanju. Nekada se čitave seanse pos­ Reči služe istoj funkciji i pojedincu i društvu. Ži­ vete diskutovanju o ponašanju i stavovima i t r a g a n j uvotna istorija jedne osobe je u njenom telu, ali je za njihovom vezom sa iskustvima iz prošlosti. A svakisvesna istorija njenog života u recima. A k o n e m a se- govor uvek prati r a d na telu. Ponekad, m e đ u t i m , ose­ćanja na neke doživljaje, neće imati ni reči da ih opiše. ćam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a .A k o postoje sećanja, to će se prevesti u reči koje će K a d a se to desi,, radimo vežbe koje su n a p r a v l j e n e t a ­zamisliti, izgovarati ili pisati. U svakom slučaju kadase sećanja j e d n o m p r e v e d u u reči, one dobijaju ob­ ko da omoguće doživljavanje onoga o čemu se govo­jektivnu realnost, a još više k a d a se reći izgovore. rilo.Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje Čitalac koji zna da ja stalno naglašavam d i r e k t n um a j k e koja me ljutito gleda, jer sam je uznemirio pla­ vezu između realnosti i tela može biti iznenađen i zbu­kanjem i rekao sam glasno: „Sto se ljutiš na m e n e ? njen sada k a d a govorim o realnosti reči. Ta zbunje­Plačem samo zato što želim da budeš sa m n o m " . Do- nost je neizbežna ukoliko zaboravimo činjenicu da m o ­živeo sam osećanje kao da sam dete, ali sam govorio deran čovek ima dvojnu svest, k a o što s a m istakao urecima odraslog. Izgovorivši to, postao sam svestan ose­ p r e t h o d n o m odeljku. Reči nemaju isti smisao nepos­ćanja bola i šoka zbog n j e n e reakcije. Znajući to, m o ­ redne realnosti kao što ima telesni doživljaj; njihovagu razumeti zašto sam kasnije u životu reagovao slič­ realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju.nim osećanjima šoka i bola kada sam se sretao sa P r e m a tome, reči rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu­takvom reakcijom dok sam pokušavao da posegnem no nepovezane sa osećanjima. Ali za mnoge ljude, p o ­za nekim. sebno za decu, reči mogu imati moćniji uticaj od u d a ­ Izgovarajući, objektivizirao sam to iskustvo i za se­ raca. be i za onoga ko me je slušao, Rajha. On je takođe Nisu deca jedina koju reči mogu duboko da povrede. razumeo moj doživljaj i saosećao je sa mnom. Njego­ Mislim da smo svi svesni te činjenice. Osoba širokevo saosećanje je to učinilo još stvarnijim, jer čak i svesti brižljivo bira reči kada k r i t i k u je ili iznosi nega­kada bih ja zaboravio, on bi se mogao sećati. t i v a n stav, da ne bi povredila samopoštovanje druge osobe. To je samo j e d a n primer. U toku terapije čovek ot­k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doživljaje koji su Kao što mogu nekoga, da povrede, reči mogu imati iskriveni delovi samstva. Ponovno proživljavanje na t e - veoma pozitivan efekat. Reči pohvale znače dubokolesnom nivou stvara osećanje ubeđenosti koje se ne priznavanje. J e d n a je stvar osećati da su vaši naporimože na drugi način postići. Ali, pričanje drugima o uočeni, a druga čuti priznanje izraženo recima. Cak itome daje im osećaj realnosti koje samo reči mogu da k a d a čovek oseća da je voljen, uzbudljivo je, oboga-ponude. To se pripada delu samstva ili tela uključenog ćujuće i prijatno kada čuje da mu druga osoba kažeu taj doživljaj, poboljšavajući njegovo integrisanje u „volim te". Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera.ličnosti. „Lep si". „Drag si m i " . I slično. Osećanja i doživljavanja su važni, jer su reči bez Mogu samo da pretpostavljam zašto reči imaju tak­njih prazne. Ali, samo doživljavanje nije dovoljno. Co­ vu moć. Osećanja su subjektivna: reči, m e đ u t i m , i m a ­vek treba da govori o doživljavanju više puta. da p r o ­ ju objektivan kvalitet. One su v a n osobe da bi sen i k n e sve nijanse i značenja i da ih učini objektivno mogle čuti ili videti. One takođe traju. Svi mi znamos t v a r n i m u svojoj svesti. Ako to radi, ne m o r a da da nije lako izbrisati efekat izgovorenih reči. J e d n o m284 285
    • izgovorene, reči izgleda da traju. Neke mogu odzva­ nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: „Da, tonjati kroz večnost. Reči P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ­ je previše". K a d a sam p i t a o : „Zašto?", rekao je da onry) „Daj mi slobodu, ili me u b i j " još opstaju kao spo­ nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da semenik ljudskog duha, iako je sećanje na čoveka i na moje pitanje odnosilo na traženje a ne na dobijanje.situaciju iščilelo. Šekspirove reči imaju sličan besmr­ „Da li je previše da se traži tako nešto?" Odgovoriotan kvalitet. j e : „Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teško". A onda: Pošto su reči skladište iskustva, o n e takođe služe da „Moja majka je uvek govorila da previše tražim".ukalupe i oblikuju buduća iskustva. K a d a m a j k a kaže Dete nikada ne traži „previše". O n o traži štakćerki „Muškarci su sebični. Ne veruj im", ona prvo želi. „Previše" je procena odraslog, koja služi tomeprenosi kćerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kćer- da učini da se dete oseća k r i v i m samo zato što neštokina buduća iskustva sa m u š k a r c i m a . Prosto rečeno, hoće. Posledica krivice je da osoba traži previše, t a k obilo da se kaže „Muškarci su sebični" ili „Muškarcima da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovune treba verovati", efekat je isti. To je ono što zovemo krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen.škola života. Cilj škole je da p r e t h o d n a iskustva p r e ­ Snazi reči se možemo suprotstaviti jedino drugimnese detetu uglavnom u formi reči, i da tokom istog recima. Nove reči moraju zvučati istinito, moraju za­procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u ć e odnose u životu u zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona reči. Toskladu sa tim iskustvom. je ono što r a d i m o k a d a prorađujemo problem, anali­ Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka tički objašnjavajući njihovo šta, kako i zašto. Taj p r o ­stvorenih u toku procesa školovanja dece. U sadašnjoj ces vodi onome što analitičar zove uvid, a što se možekulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ško­ definisati kao „uočavanje poremećaja u utiskivanju".le. U svakom školskom p r o g r a m u je važno da li je Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju ličnost.komunicirano iskustvo tačno opaženo i iskreno pre­ Postoji drugi značajan faktor, energetski, sa kojim seneseno. Izvesno je da u podučavanju istorije iskrivlja­ mora raditi na energetskom nivou. Ono za šta se za­vanja nisu retkost. lažem jeste da se p r o m e n a u ličnosti može održati sa­ Bavimo se moći koju reči imaju da bi formirali is­ mo ukoliko je k a o rezultat prorađivanja problema pos­kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: „Uvek tignuto dovoljno uvida.nešto pogrešiš". To dete će celog života u izvesnoj Brzo „lečenje" koje je Rajh mogao da postigne m o ­meri patiti od osećanja da ono n i k a d a ne može ništa že se nazvati magičnom transformacijom ili transcen­da u r a d i k a k o valja. To osećanje nekompetentnosti će dentalnim doživljajem. To se dešavalo pacijentu zbogse održati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi onoga što je Rajh bio i onoga što je radio. Radio samu životu. Reči su se utisnute u detinji mozak i njihovo slične „mađije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o ­brisanje se ne postiže lako. m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod U m n o g i m slučajevima na kojima s a m radio našao j e d n i m uslovima, t a k o može nestati pod drugim. K a d asam n e k e podatke o utiskivanju, često negativnog ka­ se jednom izgubi, pacijent više ne zna put do svogaraktera. J e d n a pacijentkinja mi je pričala da joj je oslobođenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o što jemajka uvek govorila: „Nijedan m u š k a r a c te neće h t e - Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n ­ti", i te reči su ibile kao čini bačene na nju. Evo i drugog gri-La.primera. Pacijent mi je r e k a o : „Ne mogu imati p r i ­ J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p ujatelje. Očekujem i hoću previše od njih". Z n a o sam u pacijentovom u m u . To je m a p a reči, napravljenada je to tačno u njegovom slučaju, ali nisam znao od sećanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto­zažto je on, znajući to, ostajao u p o r a n u postavljanju riju života te osobe. K a d a se sve to složi kao mozaik,n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka konačno ima nekog smisla i čovek vidi sebe, svojebila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o načina. Onda mesto, k a o što zna i „zašto" svoga k a r a k t e r a . Rezultatsam ga p i t a o : „Da li je previše tražiti majku koja toga je povećavanje svesti o sebi, svome životu i sve-286 287
    • tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenično je to izraz tela i označava svest o dinamskom procesuna proširivanju svesti na telesnom nivou i povećavanju sadržanom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnijesvesti na verbalnom nivou. kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi­ J e d n a moja pacijentkinja je to sažeto izrazila. Rekla ma „Govori iz srca", ili „Reči mu idu direktno iz sr­j e : „Ako ne verbalizuješ osećanja, na kraju ne ispad­ ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasane sasvim dobro, a ovo je poslednji kamenčić u m o ­ i korišćenje reči koje prosto i direktno izražavaju ose­zaiku. Sviđalo n a m se to ili ne, tačno je da to pos­ ćanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca.tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in­i u dobru reči postavljaju sliku. Išao bih dalje i rekao tegritetom njenih stavova.da reči postavljaju sliku u n a š e m umu o svetu oko K a d a reči dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed­nas. Bez toga smo izgubljeni, što je j e d a n razlog zašto nostavnost i neposrednost. One su ili tehničke ili in­shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku telektualne i odražavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao­o svetu ili sebi, već samo razdvojene fragmente koje kupljenost idejom, a ne osećanjima. Ne kritikujemne može da složi. A k o je slika prividno kompletna ali t a k a v način govora kada to odgovara situaciji. Ali, čaknetačna zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezikterapija napreduje, dobijamo sve jasniju i tačniju sli­ tela i osećanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne moguku o tome k a k a v je bio život te osobe i ko je ta p o t p u n o da razdvoje svoje misli od osećanja.osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpunita slika. Ali, m o r a m ponovo da kažem da je ta slika Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelek-verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e reči vidimo i znamo tualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob­sebe. P r e m a tome, njima možemo sebe izraziti. zira na to šta ta osoba kaže, to zvuči neuzbuđujuće i ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz­ Korišćenje p r a v i h reči je energetska funkcija zbog govor između Viljema Baklija (William Buckley Jr.)toga što je to funkcija svesti. To je svest da reči (ili mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge).rečenice) tačno odražavaju osećanja, da ideje odgova­ Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujući. M a g e -raju sentimentima. K a d a su reči i osećanja povezani, ridž je izražavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose­energetsko proticanje koje nastaje povećava stanje uz­ ćanjima. S druge strane, Bakli je koristio reči koje sebuđenja u telu i u m u , povećavajući nivo svesti i oštreći obično nalaze u filozofskim raspravama. Mageridž jefokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera­ bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla icija. Ulažemo svestan n a p o r da n a đ e m o p r a v e reči u njihovim telima. Mageridž, stariji čovek, imao je j a s ­koje će izražavati naša osećanja — svaki pisac to radi ne, sjajne oči i živahne pokrete. Bakli je bio krut,— ali samo slaganje m e đ u njima se dešava spontano. uzdržan, a oči su mu izgledale isprano.P r a v e reči skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas­vim neočekivano, kada smo otvoreni za osećanja, i do­ Reči su jezik ega isto onako kao što su pokreti j e ­p u š t a m o im da protiču. Verujem da je energetski n a ­ zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recimaboj povezan sa osećanjem uzbuđenja i da aktivira koje čovek koristi. Nijedno ozbiljno proučavanje ljud­n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom reči. ske ličnosti ne može zanemariti važnost ega i njegoveK a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao osećanja, deša­ psihologije, ali se takođe ne može ograničiti na samova se odgovarajuće slaganje i ima se utisak da se u p a ­ taj aspekt ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše n e ­lila sijalica u glavi. zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektual- nost predstavljaju gubitak integriteta ličnosti. Ego psi­ P o n e k a d ljudi koriste reči koje nisu povezane sa hologija nije u stanju da prevaziđe taj problem, jerosećanjima. U tom slučaju za te osobe kažemo da go­ njena isključiva usmerenost na ego produžava tu diso-vore reči koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a ­ cijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela ikođe može značiti da reči nisu povezane sa realnošću osećanja da bi se ustanovio proces lečenja. Ali, tajsituacije. Zainteresovan sam za izražavanje sebe, jer proces mora biti svestan činjenice da je jednostran.288 289
    • Samo se kroz reči konflikt može dovesti do glave tečnostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselošćui razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalnom smislu 7,4. Previše vodonikovih jona stvara acidozu; premalogornjeg dela tela. Svi organizmi se kreću kroz život dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti.prvo glavom, kao što i dolaze u život prvo glavom. Pošto život nije statičko stanje, već proces stalne in­Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nijestrelu bez vrha i imaćete sliku tela sa osećanjima, ali konstantna, već fluktuira između 7,38 do 7,42, a bivabez glave koja prevodi osećanja u delotvornu akciju. kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re­Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez držalje ili ego guliše kiselost.bez tela samo ostatak onoga što je n e k a d a bilo snaga Sa remećenjem ravnoteže u smeru kiselosti, pojačanoživota. disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujući koncentra­ ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanja ug-Principi i karakter ljen-dioksida i povećanja vodonikovih jona u krvi. Z n a m o da naša u n u t r a š n j a telesna t e m p e r a t u r a tre­ Nesposobnost ego psihologije da razreši problem diso- ba da se kreće oko 36,6 C. Međutim nismo svesni s u p ­ciranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh­ tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a š u t e m p e r a t u r u .nika koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga­ Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcijanja ljudima da dosegnu duboka osećanja. Bioenerge- bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost mišića kroz d r h t a n j etika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go­ stvara toplotu koja je p o t r e b n a za održavanje telesnedina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimuliše disanje, dodajući višesami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono kiseonika metaboličkoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j ešto svaki pacijent želi jeste da b u d e u stanju da funk- mišića u bioenergetskoj terapiji ima sličan efekat. Po­cioniše u životu kao p o t p u n o integrisano i efikasno većana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobađaljudsko biće. To se može postići samo ako je r e g r e ­ kroz pojačano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi­sija balansirana napredovanjem, proširivanjem svesti, šićne aktivnosti.kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore, Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos trebap r e m a glavi. Covek ide unazad, u prošlost, da bi mo­ da se održava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos­gao u sadašnjosti da se kreće u n a p r e d . tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e - Ravnoteža je važan kvalitet zdravog života. To sta­ svesnom nivou održava ravnotežu unošenja i izbaciva­novište je t a k o očigledno da mu ne treba n i k a k v a nja tečnosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu,potpora. Govorimo o uravnoteženoj dijeti, odgovara­ ograničavajući se na nalaženje vode za piće k a d a telojućoj ravnoteži između igre i rada, između mentalne pošalje signal za t a k v u potrebu. Telo „zna" šta mui fizičke aktivnosti itd. Međutim, obično nismo svesni treba i zna šta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za­koliko duboko principi ravnoteže operišu u n u t a r n a ­ divljujuće da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jcšeg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritične istraživao te procese, nazvao svoju studiju Mudrostvažnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu, eksploa- tela.tišemo je, remeteći n j e n u ekološku ravnotežu od koje Covek svesno utiče na te procese kada se procesizavisi naš opstanak. Sada kada je naš opstanak došao homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven­u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh­ cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o ­lepe. To isto radimo sa svojim telima. težu, da se telo može samo lečiti i održavati svoje Princip ravnoteže, onako k a k o operiše kod živih or­ životne funkcije. Ravnoteža je važan princip.ganizama, najbolje se prikazuje onim što se naziva h o - Sto se tiče naše šire aktivnosti, ravnoteža je pod­meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela jednako važna. To se jasno vidi kroz naš stav i na­zahtevaju održavanje precizne ravnoteže između v o - čin hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kadadonika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnoteži. Neko290 19« 291
    • skog bića, jer bismo bez njih izgubili osećanje straho­može poremetiti ravnotežu d r u g e osobe tražeći da ova poštovanja i, najzad, poštovanja p r e m a samom životu.stoji samo na jednoj nozi. To je ono što mi radimovežbom padanja. Hodamo ili trčimo na d v e noge i Funkcionalno mišljenje je dijalektičko i ja sam ko­odlično održavamo ravnotežu prebacujući se sa jedne ristio dijalektičke dijagrame tokom rada da bih objas­na drugu nogu. To ne radimo svesno. Ako previše n a s ­ nio razne odnose. S a d a ću koristiti j e d a n t a k a v dija­tojimo da budemo svesni te aktivnosti, nećemo daleko g r a m da pokažem odnose između dva načina svesti.stići. To je kao priča o stonogi koja je pokušavala da Sa tačke gledišta svesti, sve čega čovek može bitisvesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o ­ svestan jeste dvojnost, svesti glave i svesti tela, miš­j i m redosledom, pa se uopšte nije mogla p o k r e n u t i . ljenja ili osećanja. Jedinstvenost postoji samo na n i ­ vou nesvesnog, ili na telesnim procesima iza percep­ Ravnoteža podrazumeva dvojnost — kao, imati dve cije. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o ­noge — ili polamost, kao severni i južni pol magneta. žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja­U krvi je to predstavljeno ravnotežom između H i + nju, slutiti odnose, i možemo maglovito osećati jedin­O H ~ jona. Ali, ravnoteža nije statičan fenomen, j e r stvo, pošto granica između svesnog i nesvesnog nijeda jeste, pokreti ne bi bili mogući. Bilo bi nemoguće zid, već prelazna zona. U toku dnevnog prolaženjahodati kada bi obe noge bile na sličan način i isto­ kroz taj predeo stičemo prisnost sa osnovnim jedin­vremeno aktivirane. Covek bi skakao, a ne hodao. Ži­ stvom. Mistici, čija se svest lakše proširuje preko togvot je kretanje i ravnoteža u isto vreme, ili ravnoteža predela, svesniji su tog jedinstva nego drugi.pokreta. Ta ravnoteža p o k r e t a postiže se prebaciva­njem naboja, smenjivanjem uzbuđenja sa jednog polana drugi, sa leve noge na desnu i opet nazad, od udi­sanja do izdisanja, od širenja do sakupljanja, od svestidana do nesvesti spavanja. Ta ritmička aktivnost telaje jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smosvesni. U životu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os­nove. I nema jedinstva bez odgovarajuće dvojnosti.Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih živih procesanasledio sam od Vilhelma Rajha. Na to gledam kao nanjegov najveći doprinos r a z u m e v a n j u ljudske ličnostii života. On je to pretpostavio kao princip jedinstva ito je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. U d v o j ­nosti uvek ima suprotnosti. Naš logičan um vidi stvari samo k a o dvojnost —uzrok i posledicu. To je mehanicistički stav. Naši spi-ritualni umovi, ako s m e m da upotrebim taj izraz, videsamo jedinstvo koje je u osnovi svega. To r a đ a mis­ NESVESNItičan stav. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j ­nosti je područje funkcionalnog mišljenja. To zahteva TELESNI PROCESInovu svest koja nije ni mistična ni mehanicistička. Aživot je paradoks. To je v a t r a koja gori u vodi, ne na POVEĆANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUĐENJEvodi, kao vatra ulja, ali, k a o deo vode. Čudno je danas vatra ne uništava, niti smo uvučeni i izgubljeni u Postoji drugi način da se oseti jedinstvo. Svestvodi. Ima misterija koje n i k a d a neće biti razrešene, glavom ili u m o m i svest telom ne samo da su uili se b a r ja n a d a m da neće. Misterije su suština ljud- 293292
    • k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m već se dodiruju i povre­ Taj pojam mogu ilustrovati, pošto koristim to poma­meno spajaju. U toploti i uzbuđenju fuzije oni su s u b ­ galo svesti kada držim j a v n a predavanja. Tokom go­limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna dina sam naučio da efikasan govornik nikada ne gubii nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). Doživeo sam kontakt sa slušaocima. Držeći predavanja, to je pos­mnogo t a k v i h fuzija u životu. K a o dete sam bivao tala moja praksa koja je sada postala navika — datoliko uzbuđen gledajući igru da za t r e n u t a k nisam gledam u ljude u publici, da ih osećam i da govorimznao da li sam b u d a n ili sanjam. Morao sam sebe da sa njima. Mogu dodati da mi ta navika stvara teškoćeuštinem da bih to saznao. T a k o đ e sam u seksu doži­ kada govorim pred mikrofonima bez publike. Ali, pos­veo orgazam od koga sam lebdeo, proširujući granice toji drugi problem u toj navici ili praksi. Ako se čoveksebe. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. Tosu ekstatički doživljaji. Oni se dešavaju mnogim lju­ previše usmeri na publiku, može izgubiti k o n t a k t sadima. K a d a se to desi, osoba „zna" i oseća jedinstvo sobom, onim što on jeste, gde mu je mesto i onim štoživota. ima da kaže. A čovek ne može biti na oba mesta u isto vreme. Ipak, uglavnom reagujemo dvojnom svešću. To je Svi govornici se suočavaju sa tim problemom. K a d anormalno, j e r ekstaza samo može da b u d e izuzetan čitam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b ­doživljaj, a k o je p r a v a ekstaza. Međutim, bliži smo likom. Tada je neophodno podići pogled i gledati p u b ­tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proširiva­ liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontaktnja. Dve strelice dijalektičkog dijagrama se približavaju sa njom. Ono što ja radim je da smenjujem pažnju saj e d n a drugoj. publike na sebe. i opet nazad, u u m e r e n o m ritmu, tako Da bismo to uradili, m o r a m o prihvatiti da je pri­ da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo kojeroda svesti dvojna. Nema ekstaze ni na jednoj strani strane. To je princip koji je u osnovi alternatora. Toizolovano, susret suprotnosti je ono što stvara varnicu je princip ritmičnosti koji radi u svima n a m a sve v r e ­fuzije. me, mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. Takvo je hodanje koje je moguće samo ako se smenjuju no­ A k o prihvatimo dvojnost svesti, m o r a m o prihvatiti ge j e d n a za drugom.da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode lič­nosti. K a d a se usmerimo na mišljenje, k a o što ja r a d i m Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. Bezkada pišem, čovek je svestan svoga u m a i njegovih toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o što tom e n t a l n i h procesa. Pošto je čovekovo mišljenje jedin­ činimo da bismo se suočili sa raznim nepredvidljivim si­stveno, on shvata da ima svoj sopstveni u m . Dakle, tuacijama u životu. Bioenergetika radi na toj osnovi.ako se osoba usmeri na svoje telo, postaje svesna da Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad, sa ciljemima sopstveni život. Sa tačke gledišta svesti,, čovek da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimommora da p i t a : „Ko sam j a ? " „Da li sam ja taj um ovog pažnje može obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi­živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedno ća.i drugo, jer obično ne možemo biti u istom t r e n u t k u Naravno, ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou.svesni oba. Za svest je važno da se fokusira na dve Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo; čovek nije mis­različite operacije u isto vreme. Zamislite dva aviona leći um ili osećajuće telo, već živi organizam. Ali, poš­koja lete u dva različita k v a d r a n t a neba i jedan reflek­ to se veliki deo našeg života provodi u stanju svesti,tor koji pokušava svetlošću da obuhvati oba a v i o n a ; m o r a m o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. Či­to je nemoguće. Ali, taj problem ljudske dvojnosti t a v a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje­obično nas ne uznemirava. Reflektor svesti je pokret­ nici — naime, da se ništa ne ističe ukoliko n e m a osno­no postolje koje se okreće lako i brzo. Svest je u stanju ve, da nema figure bez polja u k o m e ona postoji, dada skoči sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti.može održati obe perspektive u n u t a r normalnog obi­ U ličnosti to znači da nema misli bez polja oseća­ma pažnje. nja u k o m e se odvijaju. Ali, bacanje svetla svesti na misao uranja ostatak polja u m r a k i često gubimo uvid294 295
    • u osećanja koja su motivisala. misao. Mi možemo, na­ naša na tipičan ili predvidljiv način, bilo da je to ravno, proveriti naša osećanja i potvrditi da su u har­ dobro ili loše. Predvidljivost takođe znači zavisnost; moniji sa mišljenjem. Međutim, neretko, mišljenje i može se očekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da osećanje su u konfliktu. T r e b a da n a p u s t i m svaki po­ ima vrline, ili od osobe sa lošim k a r a k t e r o m da bude kušaj objašnjavanja zašto je to tako. Doživljaj tog nemoralna ili neprincipijelna. konflikta je vrlo čest. Hoću da k u p i m veću jahtu, ali Ali, ako ponašanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o razmišljam o ceni i održavanju i u konfliktu sam. Ili, ili uklopljeno na neki način, odakle ta predvidljivost? hoću da se častim u k u s n i m kolačićima, ali razmišljam Drugim recima, k a k o čovek koji je relativno zdrav, 0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizražava, može Svi terapeuti se bave konfliktima, ne ovog tipa koji imati k a r a k t e r ? P r e svega, m o r a m o shvatiti razliku iz­sam opisao, već sličnim, u kojima postoji konflikt iz­ među k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Dodavanje reči među osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi „ s t r u k t u r a " označava da sklop ponašanja nije svesno1 s t r a h a od posledica. Pošto do posledica nije došlo, određen, već da je postao nesvesno fiksiran i rigidanp r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opažanje — to jest, na telesnom nivou. K a d a je ponašanje vođeno sves-misao je povezana sa telesnim reakcijama. Ne kažem nom vodiljom ili principima, ponašaće se k a r a k t e r i s ­da je taj strah izmišljen kada kažem da je m e n t a l a n . tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit.On se fizički doživljava k a o strah, m a d a proizlazi izmentalne aktivnosti. Terapija se bavi intenzivnim k o n ­ Pojam principa se retko pominje u teorijama ličnosti.fliktom u k o m e su osećanja koja nastoje da se ispolje Skoro smo u našoj k u l t u r i dostigli tačku gde je svakivažna za integritet ličnosti a posledice p r e t e tom in­ princip loš, jer postavlja granice i određuje reakcije.tegritetu. K a d a čovek ne može da razreši intenzivan To je povezano sa moralnim principima koje mnogikonflikt, jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo­da bi otklonio strah, što konačno dovodi do potiski­ izražavanje. To je nesrećan razvoj, j e r su principi oz­vanja konflikta. Covek uklanja iz svesti čitavu situa­ naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. Govorim,ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. Među­ naravno, o principima koji su svesno odabrani, m a d atim, konflikt ne nestaje. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu oni mogu biti istovetni sa onima koje društvo p o t k r e p ­na nesvesnom nivou. On samo nestaje iz vidokruga. ljuje. Taj način borbe sa konfliktom stvara različite k a r a k ­ Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. Sen­t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. T a k v u adaptaciju zacije su neodređeno lokalizovane ili m u t n e . U pogledus m a t r a m o neurotskom, j e r ozbiljno remeti sposobnostosobe da funkcioniše kao p o t p u n o integrisan i efikasan toga one se suprotstavljaju osećanjima koja su ubed-pojedinac. ljivija i određenija. K a d a osećanja postanu snažnija i jasnije definisana, nazivamo ih emocijama. Nevolja Ali, k a k o se relativno neneurotične osobe nose sa je u tome što koristimo reč „osećanja" da bismo u k ­nebrojenim konfliktima između mišljenja i osećanja ljučili sva telesna opažanja. Sada k a d a n a m emocijekoja nastaju u njihovom životu? Moj odgovor je daoni razvijaju svesno prihvaćene načine ponašanja koji postaju integrisanije sa mišljenjem, možemo govoritisu suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaša­ o principu. Redosled razvoja je sledeći:nja. Ti oblici ponašanja dobijaju formu principa. 1. — Senzacija Interesantno je da iako koristimo reč „ k a r a k t e r " unegativnom smislu, ona nije uvek imala takvo znače­ 2. — Osećanjenje. U stvari, „ k a r a k t e r " je često bio korišćen da oz­ 3. — Emocijanači n e k e vrline, u kom slučaju ide zajedno sa recima„dobar" ili „osoba dobrog k a r a k t e r a " , dok drugi ljudi 4. — Principimaju „loš k a r a k t e r " . Reč „ k a r a k t e r " je povezana sa Na nivou principa, ega i tela, mišljenje i osećanjerečju „karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o ­ su integrisani u svesno jedinstvo.296 297
    • J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­ ekstremnoj rigidnosti, a u p r v o m o potpunom odsustvunoljubivost. Osoba može govoriti istinu zbog straha s t r u k t u r e . Ljudi sa principima izbegavaju te ekstremeod kazne sveznajućeg Boga, zbog kompulzivnosti, ili zbog toga što sam princip predstavlja harmoniju su­zbog unutrašnje uverenosti da je to ispravan način protnosti, integraciju mišljenja i osećanja, ravnotežuponašanja. Ali, da bi se došlo do tog ubeđenja, čovek tako suštinsku za glatko proticanje života.treba da ima izbor između istine i laži. Ubeđenost onda Važno je shvatiti da se p r a v i moralni principi neizrasta iz iskustva govorenja istine i laži. U p r v o m mogu utuviti propovedima, p r e t n j a m a ili kažnjava­slučaju se oseća harmonija između osećanja i stava i njem. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa daopaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije. slaže iz straha, ali odluka, će se u svakoj novoj situacijiU d r u g o m slučaju harmonija nedostaje i čovek može donositi iznova. To nije isto što i držati se principastvarno da oseća bolnost konflikta. Tada može da n a ­ koji čuva od konflikta. Dalje, n a m e t a n j e neke spo-pravi svestan izbor zasnovan na osećanju tela. ljašnje sile, bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji, Sva deca ponekad lažu. Ona to rade da bi ispitala remeti u n u t r a š n j u h a r m o n i j u i otežava razvijanje u n u ­ulogu obmanjivanja i moć koju ona sobom nosi. Deca trašnje uverenosti neophodne za princip. To mogu ovakolažu da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja kazati: Principi nisu zapovesti, već ubeđenja.roditelja. To im daje osećanje kontrole ukoliko sa tim Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. Radioizađu n a k r a j . Ali, deca takođe lažu kada su uplašena od sam terapiju sa mladim čovekom koji se duboko zagli­posledica saopštavanja istine. U oba slučaja deca nešto bio u stvari sa drogama,, m a d a nije bio žrtva heroina.dobijaju i nešto gube. Dobit je osećanje moći i kontrole, Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besnoili izbegavanje kažnjavanja. Ali, gubitak je u zadovolj­stvu da se bude iskren. A k o je veća šteta nego korist, u d a r a n j e kauča na primer) dovelo ga je do stanja udete će znati da laganje, izuzev pod neuobičajenim k o m e se dobro osećao u telu. Onda je jednoga danaokolnostima, nije za njega. Ono će znati da ga laganje došao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijateljakošta dobrih osećanja i razviće uverenje da je laganje pušio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noći. „Izgubio s a m sva dobraloše. Njegovo telo i um će mu takođe to kazati i ono osećanja koja sam se t a k o žestoko trudio da postig­će to verovati ne samo svojom glavom, već i srcem. nem", rekao je. „Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v aNjegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na stvar za mene." Mišljenje i osećanje su zajedno stvo­osećanju. Vremenom, i sa daljim iskustvom, istinolju­ rili to ubeđenje. To je bio njegov prvi stav u oblikubivost za dete postaje stvar principa. Ono izbegava principa, koji je postajao sve snažniji sa povećanjemkonflikt i trošenje energije na odlučivanje da li da dobrih osećanja, jer, on je sada znao šta gubi koristećikaže istinu ili da slaže. droge. Nemoguće je razviti principe ukoliko čovek nema šta Princip radi kao klatno sata koje održava redovan da izgubi. Bez dobrih osećanja nema motivacije da seritam mehanizma. Taj princip održava ravnotežu iz­ integritet ličnosti zaštiti. Pitanje principa se u terapijim e đ u mišljenja i osećanja, t a k o da su oba u harmoniji, n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanjaa da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan zadovoljstva smanjenjem mišićne tenzije i prepreka.drugog. Principi pospešuju u r e đ e n život; bez njih, u b e - Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a seđen sam, ne bi bilo ničeg s e m nereda i haosa. pacijent t r u d i da razume zašto je izgubio ta osećanja Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o ­ u toku svog svakodnevnog života. Na kraju, on razvijateže u čovekovom životu. Postaje lako ići do ekstrema, sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanjaopravdavati sredstvo ciljem i slediti ćud t r e n u t k a . Co­ zadovoljstva ili dobrih osećanja, što je veoma važno zavek može doći u a p s u r d n u situaciju da hoće da pokaže njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje kao in-svako osećanje, j e r ne zna gde da povuče g r a n i c u ; ih, tegrisanog ljudskog bića.sto je podjednako apsurdno, da celokupno ponašanje Ne mislim da d r u š t v o greši što pokušava da utuvikontroliše logički. U ovom d r u g o m slučaju radi se o mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. S v a k a ge-298 299
    • neracija pokušava da prenese svoje iskustvo na sledećugeneraciju, da bi olakšala njen put kroz život. Principi i celovito. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o ­kao što su deset božijih zapovesti izrastaju iz a k u m u ­ lika je njena vrednost, koja je neosporna. Ali, to jelacije iskustva rase. Ali, princip obučavanja je efika­ lična uverenost i nikome je ne nameće.san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz Možda je najveći problem sa kojim se naše društvonjegovog unutrašnjeg ubeđenja ili osećanja. U tom slu­ suočava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ­čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe ja članova društva. Ali, ne verujem da n a m e t n u t a m o ­za zadovoljstvo. Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća­ ralnost može nešto učiniti. To može držati nekoliko po­nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita­ jedinaca na liniji, a k o je n a m e t n u t a od većine, ali nenje njihove principe. Slično, n e m a nikakvog smisla može kontrolisati većinu. Ne verujem da je n a m e t n u t anuditi principe telu koje pati. Princip nije napravljen moralnost ikada valjala. Moralne n o r m e iz prošlostitako da čini da se čovek miri sa svojom patnjom, već nisu n a m e t n u t e , bez obzira na činjenice koje govoreda obezbedi u n u t r a š n j u harmoniju koja omogućava suprotno. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima, aliuravnotežen i razdragan život. Principi nisu tehnika da one nisu bile u skladu sa u n u t r a š n j i m ubeđenjempreživljavanja. Kada je u pitanju preživljavanje, prin­ ljudi o onome šta je dobro a šta loše, one bi brzo bilecipi su irelevantni. P r e nego što govorimo o principi­ma, m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba oseća odbačene.dobro u svome telu i da se dobro oseća u vezi toga Moralni principi nisu apsolutni, m a d a su neki blizuko je ona. Principi joj t a d a olakšavaju da zaštiti svoja da to postanu. Oni nastaju da bi pomogli ljudima dadobra osećanja. se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj k u l ­ turnoj situaciji i postaju nevažeći ako ne ispunjavaju Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ­ tu funkciju. Istinoljubivost može izgledati kao p r i r o ­ljaju njihovim ponašanjem sa ciljem da se dobro ose­ d a n moralni princip, ali ima uslove u kojima istinaćaju. Istinoljubivost je j e d a n princip; poštovanje d r u g e može biti znak slabosti ili kukavičluka. Covek ne go­osobe ili njenog vlasništva je drugi. P r e nekoliko g o ­ vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj­dina smo moja žena i ja proveli nedelju dana na Gva- stvo prijatelja. Ovde se radi o dubljim principima lo­dalupeu, u Klubu Mediterane. Moja žena se upoznala jalnosti. Ali, bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina, ljudi­sa meštaninom zemljoradnikom. U toku razgovora ona ma su potrebni moralni principi koji će voditi njihovoje pomenula da n i k a d a nije jela šećernu trsku. On je ponašanje. Bez njih bi se društvo dezintegrisalo u stanjeponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a đ u i haosa i ljudi bi postali otuđeni. Ako bi pojedinci raz­odu do polja šećerne trske. K a d a su se našli, čovek je vili svoje sopstvene principe, siguran sam da bi u od­kazao da je to malo udaljeno od hotela. Na p u t u su ređenoj kulturnoj sredini oni ispali isti, pošto je ljud­prošli pored nekoliko polja t r s k e i moja žena je sa ska priroda ista.n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. Videći njen pokret, Pisao s a m 1944. godine članak o adolescentnoj sek­čovek reče, prosto, ..O! Ali to nije moje". Odveo ju je sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija ido svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko šećernih istraživanja orgona. U to v r e m e se smatralo opasnimtrski. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja­polja, ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima vanje. Diskutujući o tome sa mnom, Rajh je r e k a o :ono što nije njegovo. Ne t r e b a da v a m govorim o poš­ „Loven, nije u v e k preporučljivo govoriti istinu. Ali,tovanju koje je moja žena osećala p r e m a integritetu ako ne možeš da kažeš istinu, nemoj uopšte da govo­tog ljudskog bića. riš". Rajh je bio čovek od principa. Ziveo je za njih i zbog njih je u m r o . Covek se mogao ne slagati sa tim Bioenergetski, princip je proticanje uzbuđenja ili ener­ principima, ali nije mogao poricati integritet koji sugije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu, srce, imali.genitalije i noge. U vezi toga javlja se osećanje da je to Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnostp r a v a stvar, jer se osoba oseća povezano, jedinstveno i jedinstvo ljudske ličnosti. Covek je kreativan mislilac300 301
    • i osećajna životinja — i, on je samo m u š k a r a c ili s a m o SADRŽAJžena. On je racionalan um ili neracionalno telo — i onje s a m o živi organizam. On m o r a živeti na svim n i ­voima odjednom, a to n i j e lak cilj. Da bi pojedinacbio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom isvojim recima. K a ž e m o da je čovek onoliko d o b a r k o ­liko je dobra njegova reč. Da bi se postigla ta i n t e g r a ­cija, čovek m o r a početi od tela — vi ste vaše telo. Ali,to se ne završava na telu. Covek m o r a završiti kao reč— vi ste vaša reč. Ali, reč m o r a doći iz srca. I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE 9 Rajhovska terapija, 1940—1945 9 Rad kao rajhovski terapeut, 1945—1953 19 Razvoj bioenergetike 28 II POJAM ENERGIJE 37 Punjenje, pražnjenje, proticanje i pokret 37 44 V i ste vaše telo Um, duh i duša 51 Život tela: bioenergetska vežba 58 III JEZIK TELA 69 Suština života: suština stvari 69 Interakcija sa životom 74 Telesni znaci i izražavanje 83 IV BIOENERGETSKA TERAPIJA 89 8a Put u otkrivanje sebe l u U Jezgro terapije Anksioznost MW V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA 115 Princip zadovoljstva H5 1 2 1 Ego i telo 1 2 9 Karakterologija Shizoidna karakterna struktura 130 1 3 0 Opis 1 3 0 Bioenergetsko stanje 1 3 1 Fizički aspekti 1 3 2 Psihološke odlike 3 3 Etiološki i istorijski faktori I 1 3 4 Oralna karakterna struktura 1 3 4 Opis 1 3 4 Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike 135 3 5 Psihološke odlike I Etiološki i istorijski faktori 136 303302
    • Psihopatska karakterna struktura 137 Opis 137 Bioenergetsko stanje 137 Fizičke karakteristike 138 Psihološke odlike 139 Etiološki i istorijski faktori 139 Mazohistička karakterna struktura 141 Opis 141 ALEKSANDAR KRON: Bioenergetsko stanje 141 Fizičke karakteristike 142 BIOENERGETIKA Psihološke odlike 143 Etiološki i istorijski faktori 143 Recenzija: Rigidna karakterna struktura 144 DUŠAN PAJIN Opis 144 Bioenergetsko stanje 145 Fizičke karakteristike 115 Korice: Psihološke odlike 146 ŽARKO ROŠULJ Etiološki i istorijski faktori 146 Hijerarhija karakternih tipova 147 Tehnički urednik: VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA 152 BOGDAN ČURCIN Realnost i iluzija 152 Zakačaljke 159 Korektor: Uzemljavanje 168 VII STRAH OD P A D A N J A 173 DOBRILA MAKSIMO VIC Strah od visine 173 Vežba padanja 177 Izdavač: Uzroci anksioznosti padanja 186 Nolit, Beograd, Terazije 27 Zaljubljivanje 19°VIII STRES I SEKS 197 Glavni i odgovorni urednik: Gravitacija: opšti pogled na stres 197 MILOŠ STAMBOLIĆ Bol u slabinama 203 Seksualno rasterećenje 214 Štampa: IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE .. 229 Samoizražavanje i spontanost 229 Dirografika, Subotiea Zvuk i ličnost 236 Oči su ogledalo duše 245 Tiraž: Kontakt očima 245 Oči i ličnost 250 5.000 primeraka Problemi glave i očiju i bioenergetika 253 1984. Glavobolje 263 X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST 268 Proširivanje svesti 268 Reči i povišavanje svesti 282 Principi i karakter 290304