Evropski fondovi u ekologiji                  Isidora Brajović 575/09
Odnos ekologije i ekonomije•     Ekologija je nauka koja proučava odnose živih bića i spoljašnje sredine,kao i odnose koji...
Trţište prirodnih resursa i kapitala•   Trţište prirodnih resursa predstavlja trţište svih materijalnih resursa u prirodno...
Vrste stranih investicija Strana investicija je transfer kapitala iz privrede jedne u ekonomiju druge drţave. Transferfond...
Inicijalna i ukupna ulaganja stranih investitora u Srbiji u period 2001-2011      Rang         Kompanija              Zeml...
Ekološki fond za zaštitu ţivotne sredine•   Šta je ekološki fond?•   Ciljevi fonda?•   Načela fonda?EKO FOND - Ekološki fo...
Izvori finansijskih sredstava fonda za ekologiju•   Fondu za ekologiju je potrebna finansijska snaga da bi mogao investira...
Evropski fondovi u ekologiji•    Brojni su fondovi kroz koje EU daje finansijsku podršku i za druge sektore razvoja osim z...
Fondacije1) MAVA fondacijaPredstavništvo u Švajcarskoj. Stvorena na osnovu rada Luka Hofman, koji je u oktobru 1994. godin...
LIFE•    Program nastao 1992. godine•    Usmeren kako bi se zaštitila prirodna staništa i ugroţene vrsta ptica, uvoĎenje i...
FINANSIJSKI INSTRUMENTI ZA CIVILNU ZAŠTITU ( ECHO)•    Program je nastao 1992. godine kao izraz evropske solidarnosti sa l...
EKO INOVACIJE•    Inovativni proces kreiranja i uvoĎenja na trţište nove ekološke tehnologije, proizvoda i usluge koji    ...
HVALA NA PAŢNJI!
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Evropski fondovi u ekologiji

616

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
616
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
6
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Evropski fondovi u ekologiji

  1. 1. Evropski fondovi u ekologiji Isidora Brajović 575/09
  2. 2. Odnos ekologije i ekonomije• Ekologija je nauka koja proučava odnose živih bića i spoljašnje sredine,kao i odnose koji postoje između samih bića.• Ekonomija kao nauka ima za cilj da proizvede što jeftinije i što više, bez obzira na štetne posledice koje imaju na životnu sredinu.Cilj ekologije - da istražuje uzajamne odnose između živog sveta i sredine koja ga okružuje, da poredzadovoljavanja određenih čovekovih potreba, prirodnu sredinu očuva nepromenjenom, što znači da trebaminimizirati gubitake životne sredine usred naglog razvoja savremenog društva.Cilj ekonomije - racinalno korišćenje resursa na osnovu kojih stvara mnoge proizvode i usluge, da da uzminimalna ulaganja ostvari maksimalan profit.Osnovni ekološki razvojni zahtevi su: štedi resurse, plati ekološku štetu,obnovi potrošene(obnovljive)resurse, recikliraj, dok osnovni ekonomski razvojni zahtevi predstavljaju efikasno i efektivno korišćenjeresursa.
  3. 3. Trţište prirodnih resursa i kapitala• Trţište prirodnih resursa predstavlja trţište svih materijalnih resursa u prirodnoj sredini koji jednog dana mogu biti iskorišteni, prirodno data materijalna i nematerijalna obnovljiva i neobnovljiva dobra, koji su poklon prirode.• Prirodnim resursom nazivamo sve što potiče od Zemlje – zemljište, biljke, ţivotinje, vodu, drvo, naftu, metale i dr.• Plansko korišćenje prirodnih resursa ekonomija životna društvo sredina• Trţište kapitala - je zbirni pojam za ponudu i potraţnju hartija od vrednosti, raspolaganje hartijama od vrednosti.• Na trţištu kapitala javljaju se centralne i poslovne banke, berze, hipotekarne institucije, osiguravajuće kompanije i druge posredničke i investicione institucije• Trţište kapitala i prirodnih resursa su usko povezani• Vrste kapitala: osnovni , finansijski, ljudski kapital
  4. 4. Vrste stranih investicija Strana investicija je transfer kapitala iz privrede jedne u ekonomiju druge drţave. Transferfondova ili drugih materijalnih vrednosti iz jedne drţave (drţava izvoznica kapitala,drţavaporekla) u drugu drţavu (drţavu domaćina) sa ciljem korišćenja tih sredstava u poslovanjupreduzeća u toj drţavi.Tri glavna oblika meĎunarodnog kretanja kapitala:1. zajmovni kapitala – akcije i obveznice uz fiksnu kamatu( investicioni krediti , hipotekarni krediti , dugoročni krediti),2. portfolio investicije (ulaganje u obveznice, hartije od vrednosti i ulaganje kapitala u strana preduzeća),3. direktne investicije (investicije sa ciljem ostvarenja dugoročnog interesa u stranoj privredi, pri čemu investitor stiče odlučujuću ulogu u upravljanju preduzećem). lizing i B.O.T. (Build- Operate-Transfer) metoda. Tri komponente: akcijski kapital, reinvestirana dobit I kapitalni zajmovi.
  5. 5. Inicijalna i ukupna ulaganja stranih investitora u Srbiji u period 2001-2011 Rang Kompanija Zemlja porekla Sektor Vrednost ulaganja(mil.€) 1 Telenor Norveška Telekomunikacije 1602 2 Gazprom Neft -NIS Rusija Energetika 947 3 Fiat Automobil Serbia Italija Automobilska industrija 940 4 Delhaize Belgija Maloprodaja 933 5 Philip Moris DIN SAD Duvanska industrija 733 6 Stada – Hemofarm Nemačka Farmaceutska ind. 650 7 Mobilkom VIP Mobile Austrija Telekomunikacije 633 8 Agrokor Hrvatska Prehrambena industrija 614 9 Banca Intesa-Delta Banka Italija Bankarstvo 508 10 Salford Investement Fund Velika Britanija Prehrambena industrija 500 11 Eurobank EFG Grčka Bankarstvo 500 12 Raiffeisen banka Austrija Bankarstvo 500 13 Merkator Slovenija Maloprodaja 500 14 StarBev – apatinska pivara Češka Prehrambena industrija 487 15 CEE/BIG shopping centers Izrael Nekretnine 470 16 National Bank of Greece – Grčka Bankarstvo 425 Vojvođanska banka 17 Credit Agricole Srbija Francuska Bankarstvo 264 18 Fondiaria Italija Osiguranje 220 19 Lukoil – Beopetrol Rusija Energetika 210 20 Britisch American Tobbaco Velika Britanija Duvanska industrija 200
  6. 6. Ekološki fond za zaštitu ţivotne sredine• Šta je ekološki fond?• Ciljevi fonda?• Načela fonda?EKO FOND - Ekološki fondovi su najvaţniji mehanizmi za finansiranje ţivotne sredine u većini zemalja. Onise obično finansiraju putem ekoloških taksi i naknada, a postoji i sve češća praksa da se njihova kapitalizacijavrši prekoprocesa privatizacije, poklona, zajmova meĎunarodnih finansijskih institucija. Sredstva fonda koristese za finansiranje ţivotne sredine. Nastao 1992.god u Rio de Ţaneiru.Ekološka odrţivost - merilo ekonomskog i svakog drugog razvoja bude njegova ekološka odrţivost, tj. da svakiprivredni razvoj koji ugroţava ţivotnu sredinu, nepoţeljan je i treba ga obustaviti ili svesti na najmanju mogućumeruCILJEVI FONDA - da obezbedi sredstva za ekološku zaštitu i da efikasno koristi kapital kojim raspolaţe.Ekološki fond stimuliše proizvodnju zdrave ţivotne sredine, preduzima potrebne mere radi sprečavanjazagaĎenja, primenjuje oštre standarde u proizvodnji lekova, podstiče intenzivnije korišćenje biljnih i drugihprirodnih supstanci umesto sintetičkih, stimuliše unapreĎenje solarnih, hidro, gravitacionih i drugih alternativnihekoloških izvora.NAČELA FONDA - štedi resurse( porezi,takse, edukacija), plati ekološku štetu(nadoknada za štetnepostupke,procese), obnovi potrošene( obnovljive) resurse(odreĎenim aktivnostima ponovo stvarati uslove) ,recikliraj(ponovo upotrebljavati sekundarne sirovine ).
  7. 7. Izvori finansijskih sredstava fonda za ekologiju• Fondu za ekologiju je potrebna finansijska snaga da bi mogao investirati u veće ekološke projekte.• Nekoliko vrsta finansiranja: meko finansiranje (smanjivanje kamatne stope, variranje veličine zajma, olakšavanje kreditnog rizika, mešanje bespovratnih sredstava sa zajmovima i drugi), pokloni ili takozvani bespovratni zajmovi ( domaći i spoljni)• Pored sredstava Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, MeĎunarodne finansijske korporacije, Nordijske investicione banke i Evropske investicione banke, za ovu svrhu su raspoloţiva i sredstva Fonda za socijalni razvoj Saveta Evrope.• GEF - Globalna olakšica za ţivotnu sredinu (kod povećanih troškova u oblasti promene klime, biološkog diverzititeta, meĎunarodnih voda i iscrpljivanje ozonskog omotača)• Sredstva za poslovanje fonda finansiraju se iz: sredstva budţeta, sredstva domaćih i inostranih kredita i zajmova, sredstva ostvarena emitovanjem odnosno prometom vrednosnih papira (akcije, obveznice i dr.), sredstva pribavljena na osnovu takse velikih industrijskih zagaĎivača, sredstva po osnovu korišćenja retkih biljnih i ţivotinjskih vrsta (takse na sakupljanje, lov, ribolov i si.), sredstva ostvarena po osnovu takse na korišćenje turističkih objekata okruţenih prirodnim bogatstvima (šume, jezera, reke, nacionalni parkovi i si.), ostali izvori.
  8. 8. Evropski fondovi u ekologiji• Brojni su fondovi kroz koje EU daje finansijsku podršku i za druge sektore razvoja osim za ekologiju: Evropski fond za regionalan razvoj, Evropski socijalni fond, Evropski fond za orijentaciju i garancije u poljoprivredi i drugi• Evropski fondovi finansiraju agencije i komore, centre za edukaciju, centre za istraţivanja, finansijske institucije, javnu administraciju, organizacije civilnog društva, škole, mala i srednja preduzeća.• Ekološki fond, Kohezioni fond (pruţa finansijsku podršku u oblasti zaštite ţivotne sredine slabije razvijenim zemljama članicam)• GTZ - Nemačka organizacija za tehničku saradnjuCentrala je u Ešbornu kod Frankfurta na Majni gde je zaposleno oko 1.000 osoba. Trenutan broj zaposlenih je9.600 saradnica i saradnika. GTZ prenosi praktična iskustva i znanja prikuplejna prilikom njihovog sprovodjenjau praksi kod susednih drţava EU. Ova organizacija unapreĎuje privredu i povećava broj zaposlenih, vrši reformeuprave i finansija, reguliše prekoograničeni regionalni razvoj, a sve u cilju zaštite ţivotne sredine.• U okviru fonda za zaštitu ţivotne sredine definisana su tri glavna programa: LIFE, Finansijski instrumenti za civilnu zaštitu, Eko-investicije• Nekoliko fondacija koje finansiraju projekte zaštite i očuvanja ţivotne sredine : MAVA, IPA, EURONATUR, SIDA.
  9. 9. Fondacije1) MAVA fondacijaPredstavništvo u Švajcarskoj. Stvorena na osnovu rada Luka Hofman, koji je u oktobru 1994. godine formiraoovu fondaciju posvećenu globalnom očuvanju ţivotne sredine. teţi očuvanju biodiverziteta, obezbeĎenjeodrţivog korišćenja prirodnih resursa i jakom očuvanju prirodne zajednice, promoviše zaštitu i odrţivoupravljanje prirode, biodiverziteta i prirodnih resursa.Tri prioriteta : očuvanje biodiverziteta i funkcionisanjeekosistema , promocija odrţivog razvoja i korišćenje prirodnih resursa , negovanje jake i očuvanje efikasnezajednice2) IPA (Instrument for Pre-Accession)Predpristupni program za zemlje koje nisu još uvek članice Evropske unije. Finansijska vrednost programa je oko11,468 milijardi eura. Sastoji od pet komponenti: pomoć u tranziciji i jačanju institucija, prekogranična saradnja uokviru koje se finansiraju zajedničke aktivnosti izmeĎu drţava korisnica IPA, zaštita ţivotne sredine i razvojinfrastrukture, razvoj ljudskog potencijala, ruralni razvoj3) EURONATUR fondSedište u gradu Radolfzell, na jezeru Konstanca u Nemačkoj. Radi na zaštiti staništa i odgovarajućih vrsta,političkim promenama i obrazovanju ţivotne sredine, bori za zaštitu najvaţnijih divljih staništa i koridora,podrţava projekte zaštite vukova, medveda i risova, projekte zaštite retkih morskih vrsta, kao i projekte zaštitemigratornih ptica i slepih miševa4) SIDAŠvedska meĎunarodna agencija za razvoj, vladina organizacija pod okriljem švedskog Ministarstva spoljnihposlova. . Razvojni prioriteti u ovoj fondaciji su: demokratija i ljudska prava, jednakost polova i uloga ţena urazvoju, klime i ţivotna sredina
  10. 10. LIFE• Program nastao 1992. godine• Usmeren kako bi se zaštitila prirodna staništa i ugroţene vrsta ptica, uvoĎenje inovacija u industrijskom sektoru, pruţanje tehničke pomoći kako bi se programi korišćenja zemljišta uskladili sa ekološkim zahtevima, primena politike zaštite ţivotne sredine u obalnim područijima, smanjenje otpada, zaštita vode i zagaĎenje vazduha• tri podprograma:1. LIFE – Priroda (LIFE – Nature) – zaštita prirodnih staništa, divlje flore i faune u skladu sa odgovarajućim propisima2. LIFE – Ţivotna sredina (LIFE – Environment) – razvoj inovacionih tehnika i metoda za zaštitu i unapreĎenje ţivotne sredine3. LIFE – Treće zemlje (LIFE – Third Countries) - Cilj ove aktivnosti je da se razvija svest o značaju zaštite ţivotne sredine, da se razmenjuju informacije i iskustva, pruţa tehnička pomoć za aktivnosti od šireg značaja.• Sufinansirao uspešno preko 3000 projekata sa preko 2.2 milijardi evra uloţenih u zaštitu ţivotne sredine. Trenutno je u toku realizacija programa LIFE+ za period 2007-2013 godine, čija je investicija 2 milijarde143 miliona EUR
  11. 11. FINANSIJSKI INSTRUMENTI ZA CIVILNU ZAŠTITU ( ECHO)• Program je nastao 1992. godine kao izraz evropske solidarnosti sa ljudima u nevolji širom sveta• Cilj ovog programa je poboljšanje ekološke bezbednosti i spremnost u slučaju vanrednih situacija, zaštita ljudi, njihove sredine, imovine i kulturnog nasleĎa u slučaju većih prirodnih katastrofa koje se dešavaju unutar i izvan EU.• Prevencija, pripremljenost, odgovor• Dva glavna mehanizma civilne zaštite:1. Program delovanja zajednice (sprečavanju rizika i oštećenja imovine i lica u slučaju prirodnih i tehnoloških nepogoda; povećanje stepena spremnosti onih koji su uključeni u civilnu zaštitu i drugo)2. Mehanizam za civilnu zaštitu (centar za monitoring i informisanje, zajednički sistem za hitno informisanje, program obuke, moduli civilne zaštite)
  12. 12. EKO INOVACIJE• Inovativni proces kreiranja i uvoĎenja na trţište nove ekološke tehnologije, proizvoda i usluge koji smanjuje ukupni negativni uticaj na ţivotnu sredinu, i omogućava da poslovanje i inovacije zajedno stvore odrţiva rešenja• Primer eko-inovacija je proces upotrebe korisnih supstanci iz otpadnih voda, efikasnije pakovanje hrane, proizvodnja graĎevinskog materijala iz recikliranog otpada, eko-proizvodi i nove metode u menadţmentu.• Pet glavnih prioriteta eko inovacija su:1. Materijali za reciklažu i reciklaže (svi oblici otpada)2. Održivi građevinski proizvodi ( smanjenje potrošnje resursa)3. Sektor hrane i pića ( nove ambalaţe u okviru proizvodnje i potrošnje hrane i pića)4. Voda – efikasnost, lečenje, distribucija ( u cilju uštede vode)5. Zeleni biznis ( zelena proizvodnja)• U period od 2008-2013. godine na raspolaganju je bilo 200 miliona eura za finansiranje projekata u okviru eko inovacija
  13. 13. HVALA NA PAŢNJI!
  1. A particular slide catching your eye?

    Clipping is a handy way to collect important slides you want to go back to later.

×