Zadruge po norveškom modelu

  • 937 views
Uploaded on

Jaeren produktutvikling, Zadruge po norveškom modelu

Jaeren produktutvikling, Zadruge po norveškom modelu

More in: Education
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
937
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
8
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1.
      • Задруге
      • по норвешком моделу
  • 2.
    • Површина Норвешке је 323. 802 квадратних км.
    • Са 4,5 милиона становника је једна од најмање насељених земаља у Европи, са 14 особа по квадратном километру.
    • Норвешка има велике необрађене - и планинске површине непогодне за насељавање. ¾ становништва насељено је на обали Норвешке. Многи живе у Источном равничарском делу земље и у долинама.
    • Дуге зиме, кратка лета и променљива клима даје многе могућности, а истовремено и многа ограничења.
  • 3. Пољопривредна површина : 1,04 милиона хектара или мало више од 3% површине норвешке је пољопривредно земљиште. Шумска површина: Шуме покривају 10,5 милиона хектара или 1/3 Норвешке
  • 4. укупан промет исказан је у милијардама круна 2003.) 1. Statoil 250,1 2. Norsk Hydro ASA 171,8 3. Telenor ASA 53,1 4. Landbruksamvirke / Зем. зад. 51,6 5. Orkla ASA 45,6 6. Kværner ASA 39,0 7. Storebrand ASA 34,2 8. Storebrand Livsforsikring 29,4 9. Joh. Johannson AS Holding 24,9 10. NorgeGruppen ASA 24,1 База података: Økonomi Literatur Norge AS Земљорадничка задружна предузећа остварују годишњи промет за производе и услуге од 50 милијарди круна, и битни су учесници у норвешкој привреди . ГИГАНТ У НОРВЕШКОЈ ПРИВРЕДИ
  • 5. Око 60 000 домаћинстава бави се пољопривредном производњом, већина њих су задругари - власници у једном или више земљорадничких задружних предузећа. Укупно у пољопривреди и припадајућој индустрији запослено је 121 000 радника, или 5,3 % од укупног броја запослених радника у земљи . радних места 120 000 Радна места Земљорадници cca 60 000 Индустрија у пољопривреди cca 18 200 Друге делатности базиране на производњи хране cca 17 800 Производња и прерада дрвета cca 23 000 Друго cca 2 000 Збир cca121 000
  • 6. Шта је ?
  • 7.
    • Под задругом се подразумева самостална заједница , која има главни циљ задовољавање економских интереса својих чланова путем њиховог учествовања у делатности као купци, испоручиоци роба или на други сличан начин, где је:
      • Д обит, осим од нормалног окамаћивања на уложени капитал
    • ( лично учешће), остаје за делатност или се расподељује између чланова по основу њиховог учешћа оствареног у промету са задругом, и
    • 2. Н иједан од чланова не сноси персоналну одговорност за
    • евентуалне обавезе задруге”...
    Дефиниција
  • 8.
    • 800 мил . Задругара у свету
    • 750 000 задруга
    • Задругарство развијено у готово свим областима привређивања : енергија , банке и кредити , осигурање , здравство , социјално старање , туризам, разне услуге , комуналне услуге , занатство , и обданишта
    Историја
  • 9.
    • Национално , Норвешк a
    • 2 мил. задругара
    • 4000 задруга
    • Укупан промет задруга 120 милијарди годишње
    • COPP 1, 1 мил. задругара
    • У сектору становања око 600 000 задругара
    • Рибарство 13 300
    • 7. 50 000 задругара у сектору пољопривреде
  • 10.
    • Шта специјално обележава једну задругу ?/ særespreg
    • 2. Основни садржај закона о задругама / lovens innhold
    • 3. Задружни принципи / samvirkeprinceper
    • 4. Основне разлике задруга / акционарско друштво /forskjel samvirke/ AS
    • 5. Етаблирање задруге / samvirke etablering
    Садржај
  • 11.
    • Задруга је самостална заједница настала одлуком од најмање 2 физичка или правна лица, који имају за циљ остваривање економских интереса својих чланова кроз њихово учествовање у делатности било као корисници/купци или продавци своје робе или на други сличан начин.
    • Задруга је у власниству чланова задруге и они њоме управљају у процесу заједничког рада и по том основу имају директну корист од њене делатности (куповина сировина и других роба од задруге, продаја својих производа преко задруге, обављање услужних делатности, рад по конкретном задатку и др)
    1.1 Посебности задруге
  • 12.
    • Задруга има полазну основу отворено и добровољно чланство. То хоће реци да сви који који могу користити задругу могу бити и њени чланови. Закон отвара могућност да задруга својим правилима поставља одређене услове за чланство. Ту се најчешће може радити о капацитету задруге или одређеним стручним знањима задругара
    • Задругари имају ограничену одговорност за пословање задруге до нивоа чланског улога, или ако је било учешће у капиталу,до нивоа тог учешча
    • Основно је правило један задругар-један глас. Закон отвара могућност за другачије уређивање ове области нпр. према оствареном промету
    1.2. Посебности задруге
  • 13.
    • Добит се дели према промету оствареном у задрузи, обављеним сатима рада или конкретној вредности обављеног посла
    • Задруга се не може продати
    • За задругу се не поставља минимални услов капитала ( 100 000 НОК), већ се каже да ће имати одговарајући властити капитал који одговара делатности и ризицима те делатности
    • За уложени капитал у задругу, правилима се може утврдити да се обрачунава камата, али највисе 3% од годишње камате државних обвезница издатих на пет година
    • До један мил. промета задруга није обавезна имати завршни рачун, а до 5 мил немора имати ревизора
    1.3. Посебности задруге
  • 14.
    • Уводне одредбе
    • Оснивање задруге
    • Задругар
    • Економски односи
    • Скупштина задруге/ å рсм ø те
    • Управљање и руковођење задругом
    • Ревизија
    • Интеграције ( фузија-физија)
    • Престанак рада задруге
    • Реорганизовање промена правне форме ( АС)
    • Прелазне и завршне одредбе
    • Казне и друге прекршајне мере
    2 . Основни садржај закона о задругама
  • 15.
    • Добровољно и отворено чланство
    • Демократска контрола чланова
    • Економски односи и учешће задругара
    • Аутономија и независност задруге
    • Образовање, обука и информисање
    • Сарадња међу задругама: локална, регионална, национална, интернационална
    • Друштвена одговорност
    3. Међународни задружни принципи
  • 16.
            • У чешће у промету задруге
          • ( прода т и производ, купљена роба, примљене или дате услуге)
          • Једини изузетак који норвешки закон прави за ”одступање” од принципа ”један задругар један глас” да задруга може својим правилима утврдити да задругар може имати и више гласова, али искључиво по основу оствареног промета у задрузи.
    Исти третман ЈЕДАН ЧЛАН - ЈЕДАН ГЛАС
  • 17. већ, да би остварили своје потребе на наједноставнији начин Задруге се разликују од акционарских друштава и нису основана да би постигла што већу зараду на уложени капитал,
  • 18. 4. Задруга- Акционарско друство- разлике Задруга Акционарско друштво Циљ је остваривање користи за задругара /корисника Циљ је добит капитала Властити капитал се повећава само расподелом по основи добити Капитал се може увећавати путем акционара постојећих или нових Добит се распоређује према промету задругара Добит се дели по вредности уложеног капитала акција Задругари су истовремено корисници и власници и нема вањских власника Власници су врло често екстерни Утицај је базиран на принципу један члан један глас Што више акција то више гласова Власнички делови се не могу преносити на другога Акције се могу пренети било коме/продати Код ликвидације имовина се расподељује задругарима или припада другој задрузи Код ликвидације расподела имовине се врши према вредности акција
  • 19.
    • Од идеје до етаблиране задруге
    • Фаза истраживања:
    • Ко је и колико је заинтересираних,
    • Избор организационе форме ( задруга, АД),
    • Циљеви делатности,
    • Услови за чланове, одговорност и ризик чланова,
    • Услов за властити капитал,
    • Принципи окамаћивања уложеног капитала
    • Принципи расподеле добити
    Етаблирање задруге-организационо-правна питања
  • 20.
    • 1.2. Фаза истраживања наставак
    • Принципи управљања
    • Ликвидација
    • Захтев за рачуноводство и ревизора
    Етаблирање задруге-организационо-правна питања
  • 21.
    • У процесу планирања заинтересовани долазе до фазе сигурности на чему и како желе сарађивати
    • Ако је велики број судионика добро је организовати Инцијативни одбор, који има задатак да припреми:
    • Нацрт уговора за оснивање задруге
    • Нацрт правила задруге
    • Привремени финансијски план са балансом
    • План за оснивачки састанак/скупштину
    Етаблирање 2.Планирање
  • 22.
      • У процесу реализације обављају се следећи послови:
      • Одржавање оснивачког састанка ( прилог 1)
      • Завршетак израде оснивачког документа/уговора ( прилог 2)
      • Завршетак и усвајање правила задруге (прилог 3)
      • Уплата властитог дела капитала/ учешче и задружне чланарине
      • Одлука о процесу регистрације (АПР)
    Етаблирање 3. фаза реализације
  • 23. Продајне задруге: прерађују и продају храну, кожу и производе од дрвета. Набавне задруге: набављају јефтине и добре сировине и друге репродукцијске материјале. Задруге за репродукцију – у сточарству: снабдевају своје чланове са најбољим доступним генетским материјалима за узгој домаћих животиња. Банкарске и задруге у области осигурања: су међу најповољнијим учесницима на тржишту банкарских и услуга у области осигурања. Земљорадничко- задружна предузећа Свих 14 земљорадничких задругарских организација на националном нивоу деле се у различите категорије.
  • 24. Norsk Landbrukssamvirke Норвешке земљорадничке задруге
  • 25. Задруге у области Рогеланд
  • 26. TINE BA Произведу око 1500 милиона литара млека годишње. Годишњи приходи су око 13 милијарди норвешких круна. Власници TINE су призвођачи млека и има их око 19 000. Gilde Norsk Kjøtt BA Предузеће је главни испоручилац месних производа, са великим избором прерађивачких производа . Prior Norge BA Баве се производњом јаја и живинског меса, годишњи приход је око 2,5 милијарди норвешких круна и број запослених је 1 400.
  • 27. Norges Pelsdyrsalg Norges Pelsdyrsalg врши промет крзна на светском тржишту. Произвођачи су већином насељени у планинским крајевима и фјордовима и има их око 2 000. Honningcentralen Honningcentralen окупља 2000 чланова/ власника и има 13 стално запослених радника који се баве пријемом и прерадом пчелињих производа и меда. Felleskjøpet Felleskjøp је главни набављач репроматеријала за пољопривреду.
  • 28. Norges Skogeierforbund Преко шумског задругарства прерађује се око 5 милиона кубних метара ба л вана, вредности 1, 5 милијарди норвешких круна. HOFF Norske Potetindustrier BA HOFF испоручује око 40% укупне продаје кромпира и прерађује и продаје производе од кромпира A.L. Gartnerhallen Gartnerhallen има око 1 700 власника, који се баве производњом кромпира- поврћа и воћа.
  • 29. L.O.G AS L.O.G. се бави дистрибуцијом репроматеријала за пластеничку производњу (саднице и расад за поврће и цвеће, ђубриво итд.) за повртаре и тржиште. GENO Главни задатак Genо-а је узгој и осигурање репродукције у сточарској производњи. Norsvin Norsvin се бавим тестирањем и узгојем семена на расама Norsk Landsvin ( норвешка домаћа свиња) Norsvin је у власништву око 2 500 произвођача свињског меса и имају годишњи приход око 100 милиона норвешких круна. Број запослених је 60.
  • 30. Gjensidige NOR Forsikring Gjensidige NOR Forsikring је у власништву својих корисника, и нуди све могуће форме осигурања као приватно, осигурање у пољопривреди, привреди и другим организацијама. Landkreditt Landkreditt је кредитно удружење основано 1915 године. Циљ је да побољшају економију пољопривредне производње кроз добре финансијске услуге.
  • 31. 1. Обнова пољопривредних домаћинстава и ревитализација земљорадничких задруга на западноевропском (норвешком) моделу на подручју Републике Србије 2.„Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији према Норвешком моделу задругарства“, Grant number – SRB 09/023 Serbija Пројекти у Србији
  • 32. Земљорадничка задруга ‘’’Задругар’’ Горњe Јарушицe На подручју Централне Србије 2002. год. у Пројекат је ушла Земљорадничка задруга ‘’’Задругар’’ из Горњих Јарушица, Крагујевац. Задруга је основана 1996. године. Задруга има 187 чланова и 300 коопераната, као и 4 запослена. Задруга располаже са 3 магацинска простора у свом окружењу и превасходна делатност им је набавка репроматеријала за пољопривредну производњу, као и откуп стоке, воћа и житарица. 2003. године у Пројекат су ушле 2 задруге и то Земљорадничка задруга ‘’Ресник’’ из Ресника, Крагујевац и Земљорадничка задруга ‘’Агро-Рача’’ из Раче. Земљорадничка задруга ‘’Агро-Рача’’ Земљорадничка задруга ‘’Агро-Рача’’ је основана 2002. године. Има 78 чланова и 120 коопераната, као и 6 запослених. Задруга поседује кланицу за крупну стоку и производи живо месо и сухомеснате производе. Осим тога, Задруга има канцеларијски и магацински простор, као и пољопривредну апотеку. За потребе кланице, Задруга је носилац развоја сточарства и кредитира производњу у свињарству, говедарству и овчарству. Jæren Produktutvikling у Србији
  • 33. Земљорадничка задруга ‘’Ресник’’ Земљорадничка задруга ‘’Ресник’’ је основана 1955. године. Има 40 чланова и 170 коопераната. Задруга располаже са канцеларијским и магацинским простором, економским двориштем, млином, мешаоном за сточну храну, сабиралиштем за откуп млека, продавницом мешовите робе и пумпом за гориво. Претежна делатност задруге је производња брашна, сточног брашна, концентрата, откуп житарица и млека, као и набавка репроматеријала за пољопривредну производњу. Земљорадничка задруга ‘’Себечево’’ 2005. године у Пројекат је ушла Земљорадничка задруга ‘’Себечево’’ из Себечева, Нови Пазар. Задруга је основана 2004. године, има 36 чланова и 80 копераната. Задруга поседује магацински и канцеларијски простор, као и продавницу мешовите робе. Претежна делатност је набавка репроматеријала за пољопривредну производњу. У плану је отварање откупних места за откуп млека, на подручјима општина Нови Пазар и Тутин. У оквиру задруге делује и стручна саветодавна пољопривредна служба, која је у сарадњи са локалним самоуправама и страним организацијама носилац едукације у области пољопривредне производње, на свом подручју деловања. Jæren Produktutvikling у Србији
  • 34. Земљорадничка задруга “Задругар” Бач Земљорадничка задруга „Задругар“ Бач је основана 1946. године. Задруга има 148 задругара и кооперантски однос са 717 пољопривредних произвођача. Претежна делатност ове задруге је производња кукуруза, пшеница, шећерне репе, сунцокрета, соје, услуге у ратарској производњи (основна обрада земљишта , сетва, жетва), производња и дорада семенске робе и малопродаја у пољопривредној апотеци.. Поносе се оживљавањем сточарске производње и вишеструко повећаним откупом млека. Земљорадничка задруга “Госпођинци” Госпођинци Задруга је основана 1993. године на иницијативу 27 оснивача. Задругари се углавном баве повртарском производњом на отвореном пољу, ратарством и у малом проценту сточарством. У повртарској производњи доминира производња црног лука, слатке паприке, ајваруша, као и производња бостана, мркве и купусњача.Данас задруга има 102 задругара и око 40 коопераната. Задруга претендује да преузме примат у промету поврћа у Војводини. Jæren Produktutvikling у Србији
  • 35. Земљорадничка задруга „Бразда“ Руско село Општа земљорадничка задруга „Србобран“ Србобран Земљорадничка задруга „Бразда“ из Руског Села, општина Кикинда, постоји од 1991. године. Задругу чине 115 задругара и 540 коопераната из села. Подручје делатности ове задруге је организација пољопривредне производње на индивидуалном газдинству, претежно сунцокрета и кукуруза ( снабдевање семеном, вештачким ђубривом и другим репроматеријалима), пружање стручне помоћи, као и малопродаја сточе хране, сунцокретове сачме и осталих хранива. ОЗЗ „Србобран“ Србобран је основана 1953. године и броји 121 задругара и око 54o коопераната. То је задруга са великом сопственом економијом од око 600 ha најквалитетније земље, са објектима и механизацијом. Бави се производњом ратарских производа (кукуруз, пшеница, шећерна репа, соја), снабдевањем семеном, ђубривима , пестицидима), производњом и дорадом семенске робе и малопродајом у пољопривредној апотеци и продавници сточне хране. Jæren Produktutvikling у Србији
  • 36. Jæren Produktutvikling у Србији
  • 37. Курсни центар за обуку пољопривредника – Бач У оквиру пројекта ЈР формиран је Курсни центар за обуку пољопривредника у оквиру Пољопривредне школе у Бачу. Намера је била да се по узору на норвешка искуства у области обуке сељака и код нас покрене један овакав центар. Користећи сарадњу са задругама у пројекту ЈР, везе са пољопривредним факултетима, институтима, пољопривредним станицама, и своја сопствена знања комбиновно врши обуку ћака и пољопривредника. Курс центар је одржао више предавања и семинара на теме које су иницирали сами пољоривредници: производња соје, плодоред, орезивање воћа, пчеларење и новитети у пољо-механизацији. У оквиру програма рада Курс центра значајно место је посвећено повезивању и сардњи три пољопривредне школе из Норвешке, Босне и Србије са заједничким циљем преноса знања и искустава у теоријској и практичној обуци пољоприврдника. Jæren Produktutvikling у Србији
  • 38. Активности и процес преношења знања и искустава задружног модела на национални ниво После тога организован је пут у Норвешку, са програмом упознавања са норвешком пољопривредом и фукционисањем задружног модела у пракси. Непосрено после тога , учесници су позвани на заједнички семинар свих 29 задруга које учествују Пројекту ЈП у БиХ, Хрватсој и Србији, где су имали прилику да се упознају са искуствима задруга које у пракси примењују задружни модел из западноевропске пољопривреде. У другој фази планирана је израда писаних матерјала и филма о норвешкој пољопривреди, који би служио као упутсво и водич у трансферу наученог знања. Предвиђено је одржавање едукација по принципу workshopova и повезивање са Jaeren истраживачким центром за пољопривреду, ради квалитетнијег транфера знања. Циљ је да се овим путем што више пољопривредника у Србији информише и упозна са моделом задружног организовања. У сарадњи са Министарством пољопривреде Србије фондација Jaeren Produktutvikling је покренула активности на преношењу искуства норвешког задружног модела на шире подручје Републике Србије. У пројекту преношења знања на национални ниво, укључени су представници 10 пољопривредних института и станица из Србије, задруге носиоци пројекта ЈП као и представници Министартства пољопривреде. Одржан је семинар о задружном моделу у Новом Саду, где су учесници семинара упознати са принципима и основама фукционисања задружног модела Норвешке, као и презентација свих задруга које учествују у Пројекту ЈП и обилазак задруга у Војводини. Jæren Produktutvikling у Србији
  • 39.
    • Општи циљ пројекта
    • Унапређење рада постојећих и стварање модерних облика земљорадничких задруга и удружења земљорадника по западноевропском – норвешком моделу.
    “ Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији према Норвешком моделу задругарства ”
  • 40.
    • Специфични циљеви за фазу 1
    • Израда анализа стања земљорадничких задруга
    • Израда анализе стања удружења пољопривредника са моделом организовања удружења земљорадника према норвеском моделу
    • Израда базе података за задруге и удружења пољопривредника
    • Издавање брошура и приручника са тематиком пољопривредог задругарства
    • Израда концепта норвешког модела COOP примењивог
    • у Србији за задруге из пилот пројекта
    • Завршетак финансирања задруга из пилот пројекта
    • ЈП са основаним задружним савезом
    • Оспособљавање и опремање Курс центра при Средњој пољопривредној школи Бач
    • Израда Пројекта за 2010. годину.
  • 41.
    • Израда предлога стратегије за организацију и унапређење рада земљорадничких задруга у Србији са акционим планом приоритетних активности.
    • Потребне обуке за сертификовање 35 саветодаваца за рад на пословима земљорадничког задругарства.
    • Рад на изради брошуре и приручника за саветодавце и друге кориснике у области пољопривредног задругарства.
    • Израда акционог тренинг плана за саветодавце.
    • Организација и регистровање COOP у условима српског задругарства са идентификованим производима за извоз у Норвешку путем COOP Ставангер, за задруге из пилот пројекта са могућношћу примене за друге регионе у Србији.
    Специфични циљеви за фазу 2
  • 42.
    • Овај пројекат треба да испоручи следеће производе:
    • Анализу стања организованости пољопривредних задруга са израђеном стратегијом даљег развоја и унапређења задругарства у Републици Србији, користећи хорвешки модел.
    • Анализу организованости удружења пољопривредника са предлогом модела даље доградње организаије према норвешком моделу.
    • Предлог стратегије за унапређење организовања и функционисања земљорадничких задруга по међународним принципима задругарства а користећи норвешки модел организације задруга.
    • Обука и укључивање представника саветодавних служби у овај процес како би они постали власници знања и вештина који би након повлачења ЈР из Србије постали основна стручна подршка у даљем коришћењу изграђеног модела
    • Резултати ће бити презентирани брошурама и јавним конференцијама уз учешће заинтересованих домаћих актера и страних и домаћих експерата ( 1. и 2. година)
    Резултати:
  • 43. Takk for oppmerksomheten. Хвала на пажњи !