Terminologija i klasifikacija
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Terminologija i klasifikacija

on

  • 1,457 views

 

Statistics

Views

Total Views
1,457
Views on SlideShare
1,457
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
4
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Terminologija i klasifikacija Terminologija i klasifikacija Document Transcript

    • l,t::;l1ll: .luqoslovenski rnudri dasopis zA potjopRivREdnu rehniku ., ,tat: ili: :. i.r::l+ Snvn. polj. rehn., Conr. Aqn. Erqnq Vot. 2t (1999), No. 4, p.119.151, Ncvi Snd, Drc. 1999 l.;.:d:.,,.l , :i..:t:.tfil ji r::it:i- ,r.,: ::i.:t:::i:j:, : ::::.:i: SAVREM ENA POUOPRIVREDNA TE I_I N I KA CONTEM PORARY AGRICU LTU RAL ENCI N EERI NG ....,:::.:: : il?,irllil PRO.TEKAT TERMINOLOGIJA I KLASIFIKACIJA KONZtrRVACIJSKE O BRAD E ZEI/ILJISTA (SaopSten na XXVI Simpozijumu "Poljoprivredna tehnika.")UDK 671 (0r) YU |SSN O1rO.29r1 1999 YoL.2J No. 4
    • eaaYW Juqoslovenski nnudni dnsopis zn poljopnivnednu rekniku Snvn. polj. rekn., conr. Aqn. Enqnq Vot. 25 (1999), No. 4, p. l19.lrr, Novi snd, Dec. 1999 SAVREM ENA POUOPRIVREDNA TEH N I KA CONTEM PORARY AGRICU LTU RAL ENG I N EERI NG PROJEKAT TERMINOLO GIJA I KLASIFIKACIJA KONZERVACIJSKE OBRAD E ZE}/LJTSTA (Saop5ten na XXVI Simpozijumu "Poljoprivredna tehnika")UDK 61 (Ot) YU |SSN O7rO.29r7 1999 Yol.25 No. 4
    • iasopis SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA JouTnAI CONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERING Pokrenut 1975. Godine First issue in the 1975. Izdavaii - Publishers JUGOSLOVENSKO NAU.NO DRUSTVO ZA POLIOPRIVREDNU TEHNIKU VOJVODANSKO DRUSTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU INSTITUT ZA MEHANIZACIJU FAKULTETA TEHNIEKIH NAUKA, NOVi SAdINSTITUT ZA POLIOPRIVREDNU TEHNIKU, POLIOPRIVREDNOG FAKULTETA, NOVi SAd Izdava4ie Casopisa poverava se - Publisher in charge JUGOSLOVENSKO NAUCNO DRUSTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU Trg Dositej a Obradoviia 8, 2II2L Novi Sad, T eI. 02II 45 0609, F ax 021 I 450609 E-mail: vlazic@polj.ns.ac.yu jturan@EUnet.yu Glavni i - Editor in cheif "Ur""o*, "".Unik Dr Veselin Lazii Urednik - Editor Dr Milo5 Te5i6 Tehniiki urednik - Technical Editors Mr Jan Turan Izdavaiki savet - Publisher board Dr Jozef Bajia (Slovadka), dr Mavrianos Grafiadellis (Grdka), dr Marijan Mrhar (Slovenija), dr Simion Popesku (Rumunija), dr Peter Schulzer Lammers (Nemadka), dr Itzak Srnulevich (Izrael), dr Attila Vas (Madarska), dr Dragi5a Raidevid (Zemun), dr Jan KiSgeci (Novi Sad), dr Milivoje Savii (Novi Sad), dr Ivan Mihaljev (Novi Sad), dr Timotej eobi6 (Novi Sad) Ure<livaiki odbor - Editorial board Dr Veselin Lazi6, Poljopriwedni fakultet, Novi Sad; dr Milo5 Te5ii, Fakultet tehniikih nauka, Novi Sad; dr Dragan Markovii, MaSinski fakultet, Beograd; dr Andelko Bajkin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Milan Martinov, Fakultet tehnidkih nauka, Novi Sad; dr Milan Eevii, Poljoprivredni fakultet, Zem:un; dr Nedeljko Malinovi6, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Nikola Dukii, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr BoZidar Jadinac, Poljopriwedni fakultet, Pri5tina; dr Mirko Babii, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; mr Jan Turan, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad *** easopis izlazi svakatri meseca. Journal is published four times a year. Godi5nja pretplata za radne organizacije je Subscription price for the organizations is 50 400 Din, za inostranstvo 800 Din, za DEM, for foreign organizations 100 DEM,individualne pretplatnike 200 Din, za dlanove for individual subscribers 30 DEM and only for dru3tva 80 Drn Society members 10 DEM Pretplatu slati na: for subscription Ziro ra(tn 457A0-678-6-3814I (za dasopis) please contact the Editor. Sta-pr - Printed by Stamparija "L.itostudio" TiraZ 400 Primeraka
    • PREDGOVOR Napredak u poljoprivrednoj proizvodnji uveliko zavisi od usavr5avanja postojeiih irazvoja novih i odgovaraju6ih tehnidkih re5enja. Sve veii akcenat se daje na za5tituZivotne sredine, na proizvodnju kvalitetne, zdrave hrane, nezapostavljajuii smanjenjetro5kova proizvodnje, odnosno pove6anju dobiti i pobolj5anje ergonomskih uslova radadoveka sa malinama. Posebno je zapaLeno da industrija poljoprivrenih ma5inaindustrijskih zemaljarazvlja i osvaja ma5ine zaprecizn:u aplikaciju dubriva i pesticida,zahvaljujuii kompijuterizaciji, globalnom pozicioniranju, ... Uzimajuii u obzir, s jedne strane, brzi napredak tehnologije poljoprivredneproizvodnje u svetu, zahvaljujudi, pre svega, novoj tehnici, a s druge strane, na5e zaosta-janje za svetom u primeni novih ma5ina i tehnologija, na5a struka i nauka je suodeno sabezbroj komercijalnih termina. Pored toga, u svetu postoje male, ali u osnovi bitnerazlike u klasifikaciji tehnolo5kih postupaka koje se kod nas takode, razlidito tumade. Posebno se nametnuo problem terminologije i klasifikacije konzervacijske obradezemljiSta. Jugoslovensko naudno dru5tvo za poljoprivrednu tehniku uodilo je to.Oformljen je tim eksperata sa detiri fakulteta - poljoprivrednih fakulteta u Novo Sadui Zemunu, Fakulteta tehnidkih nauka u Novom Sadu i MaSinskog fakulteta u Beogradu,kao i iz regionalnih poljoprivrednih instituta u Pandevu, Zrenjaninu i Somboru. Tim eksperata, koji se okupio oko projekta - Terminologija i klasifikacija konzerva-cijske obrade zemlji5ta, kojeg niko nije finansirao, radio je odgovorno, naudno precizno. Pored autora, veliki doprinos u izradi projekta imali su strudnjaci i uvaZenipoznavaoci konzervacijske obrade: dr Milo5 Te5i6, dr Nedeljko Malinovii, mr MilanKekii, mr Dragan Mitrovii, Branko Ogrizovii, dr Dragi5a Milo5ev, Slobodan Radii,Neboj5a Vudkovi6, Milo5 Grkovii i drugi. Jugoslovensko naudno dru5tvo za poljoprivrednu tehniku nastaviie sa praksom izradeterminologije i klasifikacije tehnoloSkih postupaka i odgovarajuiih ma5ina. Interesantneteme bi bile: proizvodnja povria u zaSti6enom prostoru; za5tita Zivotne sredine;proizvodnja lekovitog bilja; govedarska, svinjarska, ... proizvodnja, ... Prof, dr Veselin Lazii
    • S avre me na p o lj oprivre dna t e hnika Cont. Agr. Engng. Yol.25, No. 4, p. I39-L53 Novi Sad, decembar 1999. SADRZAJMoinar, [., Eevi6, M., Markovii, D., Martinov, M., Momirovi6, N.,Lazie,,Y.,Skrbie, N., Turan, J., Kurjadki, J.: Terminologija i klasifikacijakonzervacijske obrade zemljiStaPregledni rad 035A-2953 (7999)25: 4, p.739-153 139 CONTENTSMolnar, I., Devi6, M., Markovii, D., Martinov, M., Momirovii, N.,Lazi6,Y.,Skrbii, N., Turan, J., Kurjadki, J.: Terminology and clasificationof soil conservation tillageReview 0350-2953 (1999)25: 4, p.139-153 739
    • S avretne na polj opriwe dna tehni ka Cont. Agr. Engng. Yo1.25, No. 4,p.I39-I53, Novi Sad, decembar 1999.Biblid: 0350-2953 (1999)25: 4, p. 139-153 Pregledni radUDK:631.31 Review paper TERMINOLOGUA I KI.ASIFIKACUA KONZERVACUSKE OBRADE ZEMLJISTA TERMINOLOGY AND CI-ASTFICATION OF SOIL CONSERVATION TILI.AGE Molnar, I.1, Devii, M.2, Markovii, D.3, Martinov, M.a, Momirovii, N.2, Lazi1,Y.t, Skrbii, N.s, Turan, J,l, Ku4adki, J.t REZIME Brz tehnidki napredak postupaka i oruda za obradu omoguiili su osavremenjivanje obrade zemlji5ta, dime su se pojavili novi pojmovi i termini. To je neminovno dovelo do preklapanja, nerazumevanja i pogresnog tumadenja pojmova. zbogtogase javlja potreba za uskladivanjem termina Sto ie olak5ati medusobno razumevanje u strudnim i naudnim krugovima. Treba imati u vidu neprekidno usavr5avanje sistema obrade i oruda, te predloZene termine i klasifikaciju treba shvatiti uslovno. U radu je prikazana dogovorena terminologija i klasifikacija konzerracijske obrade i tehnidki sistemi za njeno sprovodenje. Kljuine reii: obrada zemljista, konzervacijska obrada, terminologija, klasifikacrja, ma5ine i oruda SUMMARY A rapid technical development of implements and soil tillage systems has considerably improved the tillage methods and generated new terms. It has inevitably led to overlapping, misunderstandings and incorrect interpretation of the terms. It is obvibusly necessary to harmonize the usage of the terms, which should adequately describe the practices used and allow normal communication among professionals and researchers. However, it is also necessary to keep in mind the future developments of implements and tillage systems.I Prof. dr Imre Molnar, prof. dr VeselinLazi(,imr Jan Turan, Igor Kurjadki, dipl. ing, Poljoprivredni fakultet, Novi Sadr Doc. dr Milan Devii, doc, dr Neboj5a Momirovid, Poljoprivredni fakultet, Zemun Prof. dr Dragan Markovii, Ma5inski fakultet, Beograd a Prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehnidkih nauka, Novi Sad i Nikoia Skrbii, dipl.ing, PIK Tami5, pandevo 739
    • The paper reviews adopted terminology and classification of conservation soil tillage and implements for its realization. Key words: soil tillage, conservation tillage, terminology, classification, implement UVOD Cilj obrade zemlji5ta je stvaranje optimalnog fizidkog stanjazaklijanje, nicanje i rastsiedeieg useva. To se postiZe primenom razliditih oruda za obradu koji su prilagodenirazliditim klimatskim, zemlji5nim uslovima i zahtevima gajenih vrsta.. Brz tehnidki napredak oruda za obradu poslednjih decenija omogu6ili suosavremenjavanje i razvoj obrade zemljiSta, dime su se pojavili novi pojmovi i termini,kako u pogledu pojedinih mera obrade tako i kod oruda koja se koriste u raznim fazamaobradivanjazemlji5ta. To neminovno dovodi do preklapanja, nerazumevanja i pogrednogtumadenja pojmova. Upravo zbog toga ukazala se potreba za uskladivanjem pojmova itermina Sto ie bolje odraZavati primenjene mere obrade i stvoriti bolje uslove zamedusobno razumevanje u strudnim i naudnim krugovima. Treba imati u vidu i buduieusavrSavanje oruda i sistema obrade. Ako se tome dodaju iveomarazlltitiuslovi stani5ta,nivo opremljenosti i strudna znanja na pojedinim gazdinstvima, kao i to da obradazemljiSta treba da bude u funkciji sistema integralnog ratarenja, onda je razumljivo danavedene termine i klasifikaciju ne treba shvatiti statidki, vei kao predlog do uvodenjanovih oruda i mera za obradu zemlji5ta. Na osnovu razmatranjabrojnih podela u svetui u nas usvojena je generalna podela obrade zemlji5ta na konvencionalnu ikonzervacijsku. U odnosu na podele koje se primenjuju u drugim zemljama ukonzervacijsku obradu ukljudene su i redukovana obrada i direktna setva. Naziv konzervacijska potide od engleskog -conservation- Sto oznadava oduvanje, za5titu. Samnaziv asocira na za5titu zemlji5ta kao znadajnog, a za poljoprivredu najznadajnijegprirodnog resursa. Tako je pre ekonomskog, stavljen ekolo5ki zna(,aj. Do ovakve osnovne podele do5lo se nakon brojnih diskusija i konsultacija koje suzapodele pre vi5e od godinu dana do dono5enja. U njima su udestvovali saradnici sa detirifakulteta: Poljoprivrednog u Novom Sadu, Poljoprivrednog u Beogradu, Ma5inskog uBeogradu i Fakulteta tehnidkih nauka u Novom Sadu, kao i brojni strudnjaci iz prakse.OdrZana su detiri zvanidna sastanka na kojima su se usagla5avala mi5ljena i predlozi.Vodilo se raduna da se gde god je to moguie prihvate termini iz na5eg jezlka. U nekimsludajevima, kada su pojmovi novi i u engleskom, prihvadeni su odgovarajuii prevodi. U daljem izlaganju daje se predlog klasifikacije i terminologije konzervacijskihsistema obrade i tehnidkih sistema za njihovo sprovodenje, pri demu se ne iskljuduju daljausavrSavanja i korekcije vezane za ove pojmove. Pretpostavlja se da ie ova terminologijai klasitikacija omoguiiti bolje razumevanje svih koji su vezaniza obradu zemlji5ta, a daie doprineti razmi5ljanjima i uvodenju u praksu novih postupaka, te ma5ina i oruda zanjihovu primenu.r40
    • Terminologii a i klasifikacija postupaka konzervacij ske obrade zemlj iSta Zbog sistemskih nedostataka konvencionalna obrada je jo5 krajem pro5log, odnosnopodetkom ovog veka bila izloZena kritici - u pruom redu plug kao glavno orude za obraduzemlji5ta. TeLnja da se obrada radikalno izmeni i pojednostavi prisutna je i u nekimsistemima obrade, razradenim po posebnim koncepcijama. Ovde se prvrenstveno mislina sisteme obrade po Jean de Brueu, Ovsinskiju, Campbellu, Manningeru, Malcem.Ovsinskijevom sistemu obrade posebnu paZnju je posvetio Zajev (1957), cit. po Morgunui Situti [40]. Ovsinski radeii nekoliko godina na Dalekom istoku upoznao se s nadinomobrade zemlji5ta u Kini, a posle toga je u Podolskoj i Besarabiji gde je istraZivao razliditenadine obrade zemljiSta sa plugom bez daske. U teoretskom obrazloZenju svog sistemaOvsinski polazi od pretpostavke da je zemlji5te, s retkim izuzecima, proZeto korenombiljaka i hodnicima ki5nih glista zbog dega na veliku dubinu propuita vazduh i vodu.Utvrdio je da obrada zemlji5ta deluje uni5tavajuie na mreZu tih kanala i pretvarazemlji5te u jednoobraznu praikastu masu. Achenbach 1921. godine u Istodnoj Prusiji poznavajuii sistem obrade Jean de Bruea iOvsinskija, takode upozorava da saprevrtanjem oranidnog sloja naruSava njegova prirodnagrada s bezbrojnim Supljikama, koje zaostaju nakon prolaska kiSnih glista i korenovogsistema biljaka. Prema njegovom mi5ljenju prevrtanje plastice nemivnovno dovodi dopogor5anja Zivotne aktivnosti mikroorganizama u zemljiStu. Na osnovu ove ideje Gorbing[15] i Sekera [49] su razradlisistem biolo5kog ratarenja i upozorili da meianje i prevrtanjezemljiSta treba ograniditi do biolo5ki aktivnog sloja oranice (20-22 cm). Pobornici obrade bez pluga bili su iOpitz, Tamm, Tornau i Kahnt u Nemadkoj,Russel i Kinn u Engleskoj. Sa teoretskog i praktidnog stanovi5ta i po sadrZaju novatendencija u obradi zemlji5ta javlja se detrdesetih godina u SAD. Sa pojavom novih, tzv. alternativnih sistema obrade zemlji5ta javljaju se novi pojmovii termini koji su veoma razliditi skoro u svim zemljama. Campbell u Nebrasci 1907.godine svojsistemaobradezemljiStaprvobitno jenazvao sistemomsu5nog ratarenja (Dryfarming system), a kasnije sistem obrade zemlji3ta pod maldem od slame strnina (Stublemulch farming). Mald na povr5ini strniSta u znadajnoj meri smanjuje evaporaciju Sto uaridnim i semiaridnim predelima je od izuzetne vaZnosti za prinos sledeieg useva. Intenzivnija istraZivanja redukovane obrade zemlji5ta zapodeta su detrdesetih godinau SAD, kada je posebna paLnja posve6ena iznalaZenju adekvatnih oruda koja bi moglazadovoljiti takvim sistemima obrade, kao Sto su mald od strnine (Stuble mulch), direktnasetva u brazdu ili u tragove todkova (Plow plant ili Plow-wheei-track plant) Potrebno je istaii da do smanjenja dubine obrade i broja mera obrade dolazi posleII Svetskog rata u Kukuruznom pojasu (Corn belt) SAD zbog Zelje i potrebe farmera dasmanje tro5kove proizvodnje. Ta Zelja i potreba desto je bila osujeden azbogneefikasnoguni5tavanja korova herbicidima, nepovoljnog setvenog sloja, niskih prinosa inemoguinosti oruda za obradu zemlji5ta i sewu da rade u povr5inskom sloju zemlji5tabogatim Zetvenim ostacima. Savremena tehnologrja je savladala sve ove smetnje idoprinela je prihvatanju razliditih oblika konzervacijske obrade zemlji5ta na oko 30 Vo 141
    • ukupno obradivih povrSina pod kukuruzom i sojom u SAD i Kanadi (Cannel i Hews,l9l).U Zapadnoj Evropi (Cannel, [8], Ball et al., [2]) i Skandinaviji (Hakansson, [16]) ovisistemi obrade se prvenstveno primenjuju u gajenju strnih Zita, kao i u Australiji i NovomZelandu (Francis i Knight, [14], Thiagalingam et al., [53]). Linke [25] navodi da direktnasetva uprkos ekonomskim i ekolo5kim prednostima u svetskim razmerama primenjujese na oko 35 miliona hektara ili na 2,6 Vo oranl(nih povrSina. Zao(ekivatije da 6e sistemiobrade u Evropi zauzetinajveie povr5ine, a udeo redovno oranih povriina ie se smanjitina70-20 %o.Terminkonzervacijska obrada (Conservation tillage) prvi put se spomninje1967. godine u drZavi Illinois (SAD), kad zadobija i podr5ku vla de za razlidite varijanteredukovane obrade (Allmaras i Dowdy, LII;Lal, [2a]). Poslednjih godinaveliknapredakpostignut je i u pogledu terminologije i klasifikacijenovih sistema obrade. Sve de5ie razne varljante, redukovane, minimalne i racionalneobrade se svrstavaju u konzervacijsku obradu (Conservation tillage). Prema izveitajuCTIC (Conservation Technology Information Center, Tijerina-Chavez, t5al) ukonzrevacijski sistem obrade zemlji5ta moZe se uvrstiti svaki sistem obrade kojiobezbeduje da najmanje 30 % povrline zemlji5ta bude pokriveno Zetvenim ostacima, Stoodgovara masi od 1.12I kghal. Taj mald smanjuje eroziju vodom ili vetrom i takousporava degradacione procese u zemljiStu. U vezi s tim i redukovana obrada imakarakter konzervacijske obrade i u novije vreme neki autori je ukljuduju u sistememinimalne obrade (Carter, [10]). Tako za umereno kontinentalnu klimu, imajuii u vidunadelne i regionalne razlike u konzervacrjsku obradu mogu se svrstati sledeii sistemiobrade zemlji5ta: Redukovana i minimalna obrada bez prevrtanja (Non inversion reduced and minimum tillage). Tu se moZe svrstati svaki sistem obrade koji obezbedjuje da najmanje 307o povriine zemlji5ta bude pokriveno Zetvenim ostacima. ZaitiIna obrada (Mulch tillage); Setvi prethodi obrada bez prevrtanja, dizelom ili diskosnim plugom, konfuinovanim kultivatorima razlitite konstrukcije koje obezbeduju rahlj enj e i po drezivanj e zemlj iSta. Parijalna obrada (Partiall width tillage); neposredno pre setve obrade u zoni setve; do 1/3 ukupne povriine (Strip tillage) ili sewa u neobradjene bankove (humke i leje) koje se obavljaju u istom prohodu (Ridge tillage, Beeding System). Direktna setva (No tillage); koriSienje no-till plantera sa uklanjanjem ietvenih ostataka i rahljenjem u zoni setve do 5 cm, sistemom diskova ili kori5ienjem crtala r azlidite ko nstrukcij e. Osim ovih termina u pojedinim zemljama se koriste razni termini: u Nemadkoj,ratarstvo bez pluga (Ackerbau ohne Pflug) (Kahnt, [18]; Koller, [23]), minimalna obrada(Minimalbodenbearbeitung) (Kahnt, [17]; Estler, [12]), direktna setva (Direktsaat)(Herzog i Bosse, [17], Bachthaler, [3], Baeumer, [4], Koller, 1231, Linke, [25]),redukovana obrada (Reduzierte Bodenbearbeitung) Oevermann, [46], integralna obrada(Integrierte Bodenbearbeitung), Buchner i Koller, [5]. Pored ovih termina koriste se ipojmovi No-tillage, Zero-tillage, koji su preuzeti iz anglosaksonske literature. U Holandiji Ouwerkerk [47] je uveo termin racionalne obrade (Rational tillage).r42
    • Ovde se radi o racionalizaciji obrade zemlji5te, Sto predstavlja upotrebu Sirokozahvatnemehanizacije, pojednostavljenje obrade tj. smanjenje dubine i udestalosti obrade,kombinovanje pojedinihmeraobrade do onog stepenakojaodgovarapotrebamabiljaka,vodeii raduna o strukturi zemlji5ta, borbi protiv korova i o nivou prinosa. Tab. 1 Terminologija i klasifikacija konzervacijske obrade zemljiita ab. and c soil conservation Sistemi konzervacijske Podsistemi konzervacijske obrade obrade Subsystems of conservation tillage System of consewation tillage1. Redukovana obrada 1.1 Plitka obrada (Shallow tillage) (Reduced tillage) 1.2. Obrada u jednom prohodu (One-pass tillage) 1.3.Obrada r setua (Tillage and dilling) a. Obrada i setva sa ulaganjem dubriva (Tillage and drilling with fenilizer depositing) b. Obrada i setva sa ulaganjem pesticida (Tillage and drilling with pesticides depositing) c. Obrada i setva sa ulaganjem dubriva i pesticida (Tillage and dilling with fertilizer and pesticides depositing) d. Obrada u sistemu stalnih tragova (Controlled trffic tillage) i2. Zaititnaobrada 2. 1. Razrivanj e (Chiselling) 1 (Mulch tillage) 2.2. Obrada kombinovanim oruclima i i (Tillage with combined implement)3. Parcijalna obrada 3.1. Obrada u zoni setve (Zone tillage) (Partiall width tillage) 3.2. Obrada van zone setve (Intenow tillage) l 3.3. Obrada na humke (Ridge tillage) 1 3.4. Obrada naleje (Bedding system) I 3.5. Primenjuju se isti podsistemi uz ulaganje dubriva pesticida (Same subsystems with feritlizer and pesticides depositing)4. Direktna setva 4.L. Direktna setva (Direct drilling No-tillage, Zero-tillage) (Direct drilling 4.2. Direktna setva sa ulaganjem dubriva No-tillage, (Direct dilling with fertilizer depositing) Zero-tillage) 4.3. Direktna setva sa ulaganjern pesticida (Direct drilling with pesticides depositing) 4.4. Direktna setva sa ulaganjem clubriva i pesticida (Direct dilling with fertilizer and pesticides depostinl4) U biv5em SSSR-u su upotrebljavani termini minimalna obrada (Revut, [48],Kolmakov i Nesterenko, [19], Kozarov, [21], Voljnov, 1571, a kasnije minimalizacijaobradivanja, redukovana obrada, racionalna obrada, direktna sewa (Kuznecov i Dolgov,1975, cit. Stojnev, [50]), a Zero-tllIage se prevodi kao nulevaja obrabotka ili nulevataobrabotka (Milojii, [34]). I u na5oj zemlji kori5ieni su razliditi nazivi: minimalna obrada (Milojii, 131,321,Milojii i Dakii, [35], Konstantinovii, [22],Molnar, [38]), redukovana obrada (DrezgiQ 143
    • [12]; Konstantinovii, [22]), reducirana obrada (Mihali6, [30] Butoracet al.,[6], Sarie,[41],zugec,f56f, direktna setva (Konstantinovii,[22], Molnar, [39]), racionalna obrada(Molnar et al.,[37]),gajenje useva bez obrade (Miloiii, [34]), alternativni sistemi obrade(Molnar i Kurjadki, [40]), konzervacrjski sistemi obrade (Konstantinovi6, [22], Momirovi6et al.,[43],Molnar et al.,f4ll, Molnar, [42], Markovi(, et al.,[29]). Osim ovih terminakoriste se i nazivi Minimum-tillage, No-tillage,zero-tillage, Mulch-tillage, Ridge-tillage,Till-planting i dr., preuzetih preteZno iz engleske ili ameridke literature. Primena konzervacijskih sistema. obrade zahteva prilagodavanje postoje6ih i uvodenjenovih sistema biljne proizvodnje. Pri tome od tretmana Zetvenih ostataka u velikoj merizavisi uspe5nost i komparativna prednost konzervacijskih sistema obrade. Pozitivni efektiostavljanja Zetvenih ostataka su znadajni u podrudjima gde je zemlji3te izlol,enovodenoji eolskoj erozlji i u uslovima semiaridne klime zbog znadajnog smanjenja evaporacije(Unger et al., [55]). carter [10] za umereni pojas na osnovu ranijih podela (Mannaring i Fenster,[25],Unger, 1984. cit. Stonehouse, [51]) predloLio je terminologiju i klasifikacijukonzewacijskih sistema obrade zemlji5ta, Sto u su5tini predstavlja sintezu klimatskih izemlji5nih uslova, dominantnih sistema biljne proizvodnje, tehnidko-tehnolo$kog nivoai strudnih i razvojnih potencijala odredenog stani5ta. Za evropske uslove predlaZe se modifikovana varijanta terminologije i kiasifikacijekonzer.vacijske obrade zemlji5ta, tab. 1. Tehniiki sistemi za konzervacijsku obradu zemlji5ta Sistemi i podsistemi konzervacijske obrade zemlji5ta realizuju se upotrebomtraktorsko ma5inskih agregata i samohodnih maiina. Radni deiovi agregata supojedinadna oruda i maSine, odnosno, njihove adekvatne kombinacije. Prikazani tehnidkisistemi, uz respekt tehnololkog modela, baziraju se na realnoj raspoloZivosti, odnosno,poznatim tehnidkim re5enjima. Pojedini tehnoloSki podsistemi su ostvarivi sa vi5evarijanti tehnidkih sistema. U tabeli 2 su date varijante oruda, ma5ina i kombinovanih agregata za izvodenjeredukovane obrade zemlji5ta. Plitka obrada zemlji5ta moZe se izvoditi teikim kultivatorima do dubine od 20 cm irazrivadima do dubine od 30 cm maksimalno. Kultivatori se karakteri5u oitrim i tupimnapadnim uglom nosada radnog organa u vidu dletastih, univerzalnih ili motidica u vidubritvi, Sirina o d2 cmdo 30 cm. Razrivadka oruda se karakteri5u istim detaljima, ali veiimgabaritima radnih organa. Veza radnih organa i rama je kruta ili zglobna sa regulisanompovratnom spregom. Prikljudci su izvedeni uglavnom kao no5eni. Tanjirade namenjene piitkoj redukovanoj obradi karakteri5u se sferidnim diskovimasa ravnom ili nazubljenom o5tricom, prednika od 56 cm do B0 cm i masom po disku od60 kg do 250 kg. Tanjirade se izvode kao vudeni prikljudci sa moguino5iu automatskogpode5avanja napadnog ugla baterija i nivelacije.
    • Valjci primenjeni u kombinacijama su resetkasti sa i bez ozubljenja. Karakteri5e ih prednik do 30 cm i pritisak od 25 N do 50 N po centimetru duZine. Primenjena diskosna oruda karakteri5u ravni diskovi prednika od 45 cm do 65 cm sa ravnim aksijaino nazubljenim ili izuvijanim o5tricama. Baterije diskova su, najde5ie, postavljene tako daje ostvarivo njihovo spregnuto delovanje bez napadnog ugla baterija. Zupdaste drljade, kao oruda, primenjene ukombinacijamasu ukategoriji lakih drljaia sa tupim napadnim uglom i ovalnim poprednim presekom. Drugu varijantu primenjenih zupdasth drljada predstavljaju oscilatorne drllade sa dva nisada radnih o.gu.ru , suprotnosmernom oscilovanju. Adaptibilnos Sto omoguiava razlidite reZime rada ovih ma5ina, ostvarena je vi$estepenom transmisijom Primenjene rotacione ma5ine su u varijantama rotacionih sitnilica (sa horizontalnim vratilom) ili rotacionih drtjada. Radni organi prvih se karakteriiu reZuiim ili udarnim dejstvom u reZimima suprotnosmerne obrade zemlji5ta. Karakteristidno za obe varijante rotacionih ma5ina je i to da su prilagodene radnim reZimima prikljudnih vratila traktora u svim standardnim varijantama. Adaptibilnije varijante su tprernljene vi5estepenom transmisijom 5to omogudava razliiite kinematske reLrme rada. Dominiraju varijante kombinovanja rotacionih maiina sa zupdastim valjcima. Sve kombinovane agregate karakteri5e horizontalni, vertikalni ili kombinovani raspored komponenti sa moguinosiu stepenastog prevodenja u radnim, odnosno, transportnim poloZajima. u tabeli 3 su dati tehnidki sistemi zastitne obrade zemljista sa karakteristidnimreienjima. Tehnolo5ke varijante parcijalne obrade zemlji5ta uslovljavaju adaptirane tehnidkesisteme za delimidno (pojasno) tretiranje zemlji5ta. Pored toga, ire6a i detvrta varijantaovog podsistema konzervacijske obrade zemlji5ta podrazumeva izvodenje specifidnihuslova gajenja (humke i leje) 5to dodatno uslovljava tehnidke sisteme. U rabeli 4 su datitehnidki sistemi parcijalne obrade zemljiita sa karakteristidnim primerima. OpSta karakteristika svih oruda za parcijalnu obradu zemljisia je primena raonih ilidiskosnih nagrtada koji su poloZajem na ramu prilagodeni obradi pojasa u zoni setve ili vannjega U varijantama obrade sa karakteristidnim uzgojnim oblicima-(humke ili leje) raonevarijante oruda moraju imati dvostranu pluZnu dasku, a diskosne udvojene dirkou"suprotnoorijentisane sferidnosti i ukr5tenim osama obrtanja. Pojasne rotacione ma5ine sekarakteri5u parcijalno izvedenim rotorima sa horizontalnom ili vertikalnom osom obrtanja. Podsistemi direktne setve izvedeni su na bazi kritenjuma setve u brazdice i setve urupe, kao i moguiegkombinovanja saprimenom hemijskih sredstava (dubriva i pesticida.Tehnidki sistemi su obuhvatili, u osnovnoj nameni, adaptirane i specijalne sejalice.ostvarive Sirine medurednog rastojanja su 18 cm i 20 cm u selvi graminea, uz sirinubrazdice od 1,5 cm do 2,5 cm. Direktna setva okopavina je izvodljiva raspoloZivimtehnidkim reSenjima u varijantama od 60 cm do g0 cm. Koncepcije sejalica u rupe se izvode kao asinhrona i sinhrona, odnosno sa separatnimili istovremenim otvaranjem leZiStaiulaganjem semena.U tabeli 5 su dati tehnidki sistemidirektne setve sa karakteristidnim primerima.
    • Tab. 2 Tehniiki sistemi redukovane obrade zemljiita ab. 2 Reduced technical {)q) Orutle / ma5ina / kombinacija Ilustracija = x2>, x! Tool/machine/combine Ilustration U a./) 1.1 1.1.1 Te5ki kultivatori - HC I.L.2 1.I.2 Razrivadi - CH 1.1.3 Tanjirade - DH t.2 t.2.r r.2rb) a) Kultivator + valjak - HC+RO b) Kultivator + diskosno orude - HC+DT c) Kultivator * rotaciona/oscilatorna ma5ina* valjak -HC+RM/OM+RO L.2.2. 1.2.2 a) a) Tanjirada + valiak - DH+RO b) Tanjirada * kultivator + valjak - DH+HC+RO c) Tanjirada * kultivator * valjak +drljada - DH+HC+RO+TH r.2.3. r.2.3. c) a) Razrivad + valjak -CH+RO b) Razrivad * diskosno orude - CH+DT c) Razrivad * rotaciona/oscilatorna ma5ina + valjak- CH+RM/OM+RO d) Razrivad + diskosno orude * kultivator + valjak - CH+DT+HC+RO 1.2.4 r.2.4b) a) Rotacione ma5ine + valjci -RM+RO b) Oscilatorne ma5ine + valjci - OM+RO746
    • t.3 Potencijalno sve navedene varijante (1.21 do 1.3 1.2.4) kombinovane sa sejalicama i uredajima za primenu hemrjskih sredstava Possibely all varieties (1.2.1 up t.Z.a) combined with drills and chemical aplicatorsTab. 3 Tehniiki sisterti zaititne obrade zemljiita ab. 3 Mulch technical tstr oo q? Orude / ma5ina / kombinacija Ilustracija !.o tua Tool/machine/combine Ilustration 2..| 2.I.1 Razrivad - CH 2.1.2 2.1.2 Te5ki kultivator - HC 2.2 2.2.1 Razrivad + diskosno orude - CH+DT 2.2.3 2.2.2 Diskosno orude I razriva( - DT+CH 2.2.3 Razrivad + diskosno orude * valjak - CH+DT+RO 2.2.4 Piazrivad * rotaciona maSina - CH+RM 2.2.5 Diskosno orude *razriva( + rotaciona / oscilatorna ma5ina + valjak - DT+CH+RI,[/OM+RO : 14,7
    • Tab. 4 Tehniiki sistemi parciialne obrade zemljiita ab. 4 Partial width technical FC 6o) Orude / ma5ina / kombinacija Ilustracija q? Tool/machine/combine Ilustration o-o tua 3.1 3.1.1 3.1.1 a) a) Pojasna rotaciona ma5ina - PW RM b) Pojasni kultivator - PW C c) Pojasno diskosno orude - PW DT J r.2 a) Pojasna rotaciona ma5ina * sejalica - PWRM+DL b) Pojasni kultivator*sejalica - PW C+DL c) Pojasno diskosno orude * sejalica - PW DT+DL 3.2 3.2.I Pojasna rotaciona ma5ina - PW RM 3.2.2 3.2.2 3.2.3 Pojasni kultivator - PW C Poiasno diskosno orude - PW DT 1.,,I l,l, l*ffli .,,, I l -* ffilffilrffi 3.3 3.3.1, Raoni nagrtad - RR 3.3.1 3.3.2 Diskosni nagrtad - DR 3.3.3 Rotaciona maiina*nagrtad RM+RR/DR J.+ 3.4.1 Raoni nagrtadi + valjak - RR+RO 3.4.3 3.4.2 Diskosni nagrtad * valak - DR+RO 3.4.3 Rotacione ma$ine * nagrtadima * valjak -RM+RR/DR+RO 148bt
    • 3.5 Potencijalno sve navedene varijante pod 3.3 i 3.4 u kombinaciji sa sejalicoma ili sadilicoma Possibely all varieties under 3.3 and3.4 combined with drills and plantersTab. 5 Tehniiki sistemi direktne setveTab. 5 Direct drill technical Orude / maSina / kombinacija Ilustracija Tool/machine/combine Ilustration 4.1.1 Sa diskosnim otvaradima brazde - With DC openers 4.I.3 a) Sa dva diska - With DD b) Sa rri diska - with TD o .9- €; NA H! F3 c) Sa poprednom prorezom - Cross- slot 4.I.2Saraonim otvaradima - With KC 4.1.3 Sa raono-diskosnim otvaradima - withKD @ 4_1.2 4.1.4 Sa rotacionim pogonjenim otvaradima - With RD 4.1.5 Sa rotacionim ulagadima - with Ro 4.I.6 Sa oscilatornim ulagadima - 4.L.4 with oo 4.1.5 6)a Qa) k; -C r49
    • V".tJ"tt. p.d 41 * uredajem za dubrenje Varieties under 41 with fertiliser depositors 6tl"nte pod 4"Ca uredajem za primenu pesticida Varieties under 4.1 with pesticides depositors ffi^.tt"-poa .u uredajima za dubrenje i +r primenu Pesticida Varieties undir 4L with fertiliser and pesticides depositorsTab. 6 Lista termina i simboli and svmboles T-XLi lzrrltirret Hevy cultivator HC Chie.qel CH Razr vac f)isc harow DH Tanj aca Roller RO Valjak Disc tool DT Diskosno orude Harow TH Drljada Rotating machine RM D nf acinne maXina Oscilatine machine OM Oscilatorna ma5ina Drills DL Sejalice Planters PL Sadilice Partial width toll PW Pojasno orude Row ridger RR Ponni naortai Disc ridger DR T-iclzncni nqorteF. Disc coulter openers DC Diskosni otvaradi Double dtsc DD Sa dva diska Trioole dtsc TD Sa tri diska Knif-e coulter oPeners KC Raoni otvaradi Knife - dtsc openers KD Raono - diskosni Rotarv drlen RD [otaciono pogonjeni RO D ntacinni rrlnoad Rotary opener Oscilating opener oo Oscilatorni ulagad 150
    • LITERATURAlll Allmaras, R. R., Dowdy, R. H. (1985): Conservation tillage systems and there adoptions in the United States. Soil & Tillage Research. Vol. 5, 797-222.l2l Ball, B. C., Lang, R. Vy., Robertson, E. A. G., Franklin, M. F. (1994): Crop performance and soil conditions on imperfectly drained loams after 20-25 years of conventional tillage or direct drilling. Soil & Tillage Research, Vol. 31: 97-118i3l Bachtaler, G. (I97L): Ergebnisse mehrjrihriger Direktsaatversuche auf ackerbaulichen Problemstandorten Bayerns. Landwirtschaftliche Forschung 20, Sonderheft 26 lI, 245 -263.l4l Baeumer, K. (1979): First experiences with direct drilling in Germany. Netherlands Journal of Agricultural Science 78,283-292i5l Buchner, W., Koller, K. (1990): Integrierte Bodenbearbeitung. Verlag Eugen Ulmer, Stuttgart/6/ Butorac, A., Lackovii, L., Be5tak, T., Vasilj Durdica, Seiwerth, V. (1981): Efikasnost reducirane i konvencionalne obrade u interakciji s mineralnom gnojidbom u plodosmjeni ozima p5enica - Se6erna repa - kukuruz na lessive pseudogleju, Polj oprivredna znanstvena smotra, 5 4, 5 4A, Zagr eb17l Campbell, H. W. (1907): Soil Culture Manual/B/ Cannel, R. Q. (1985): Reduced tillage in Northwest Europe. A review. Soil & Tillage Research, Vol. 5: 129-117l9l Cannel, R. Q., Hawes, J. D. (1994): Trends in tillage practice in relation to sustainable crop production with special reference to temperate climates. Soil & Tillage Research, Vol. 30: 245-282/10/ Carter, M. R. (1994): Conservation Tillage in Temperate Agroecosystems. Lewis Publishers, London, Tokyo llllDjevi(., M. (1992): Primena kombinovanih agregata u obradi zemlji5ta i setvi, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet BeogradlT2lDrezgiC P. (1966): Uticaj redukovane obrade zemlji5ta na prinos kukuruza na dernozemu, Savremena poljoprivred a, L, 3 -2I/13/ Estler, M. (1978): Bodenbearbeitungsgerdte. AID Nr. 419, Bonn-Bad Godesberg/14i Francis, G. S., Knight, T. L. (1993): Long-term effects of conventional and no-tillage on soil properties and crop yields in Canterbury. New Zealand. Soil & Tiliage Research, Y ol. 26: I93 -Zl0/15/ Gorbing, J. (1948): Die Grundlagen der Gare im praktischen Ackerbau. Landbuch Verlag G.M.H., Hannover, I, II/16/ Hakansson, L. (1994): Soil tillage for crop production and for protection of soil and environmental quality a Scandinavian viewpont. Soil & Tillage Research, Vol. 31: 709-124lITlHerzog, R., Bosse, O. (1969): Direktsaat ohne Grundbodenbearbeitung. Feldwirtschaft 10, H. 8,313-314/18/ Kahnt, G. (1976): Ackerbau ohne Pflug. Verlag Eugen lJlmer, 128, Stuttgart 151
    • (1931): Minimalnaja obrabotka podvi Moskva/1gl Kolmakov, P. P., Nesterenko, A. M. p., paneev, J. 1UArj, Minimalna obrabotka na podvata L20 (obzor), Sofija -pioueauane l20l Kovatev, na nekoj varianti na minimalna obrabotka na l2llKozarov, G. (198t): podvatavdvupolnoseitoobra3aniecarevica-p5enica,Podvaznanjeiagrohemija,2, 66-19 lL2lKonstantinovi6,J.(I992):Agrotehnidkaana|izasistemakonzervacioneobrade zemlji5ta za p5enicu. Suu""t"lu poljoprivreda Vol 40 br 6 5L-59 Novi Sad l23lKoller,K.(1993):ertotg"1"i"e"t"tUuttohnePflugDLG-Verlag120FranKurt (Main)l24lLa|,R.(1985):Conservationtillageforsustainableagriculture.Advancesin AgronomY, 42:85-176 - eineBestandsaufnahme unter Beriicksichtigung l25lLinke, c. (1993): Direktsaat a 482 technischer, agronomischer und okonomischer Aspekte. Doktorska disertacij Hohenheim (1983): What conservation tillage? Soil & Water 126lMannering, J. V., Fenster, C. R. Conserv. Vol. 38: 140-L43 l27lMarkovid,D.(1991):Optimizacijatehnologijaipoljoprivrednihma3inazaobradu Beograd zemljiSta, Doktorska diiertacija, Ma5inski fakultet /28/ Markovi6, D., Martinov, M-, bevi6, M (1999): M{ln3-za-tonzervacijsku obradu zemljiSta, Suur"*"u poiopiu"0"a tehnika Vol 25 No L-2 46-54 Novi Sad rotaciona ma5ina za pripremu zeltl-t1-ta l29l Markovid, D. (166, irtiu"rrutna modulna Projekat I41654 (VH) i formiranje gredica za polaganje folija i sadnju rasada, MNTRS, Ma5inski fakultet Beograd tla. Savremena poljoprivreda, br. /30/ Mihali6, v. (1g6Sj: R-uoin" ten-dencije u obradi t, NoviSad centar za savetodavni /31/ Milojii, B. (1963): Primena minimalne obrade. Jugoslovenski 3 1-18 poljopiivredu i Sumarstvo, Poljoprivredne informacije minimalne obrade za kukuruz Zbornik l32lMiloii(,, B. (19di titog ptot8*anju 1-7 Beograd radova Poljoprivrednog fakulteta,sv377 za obradu zemlji5ta sa aktivnim radnim organima 133lMiCie,,J. (1990): il;"; ma5ina SimPozij um JDPT, 12L-129, Bled p-redlog termina "gajenje useva bez obrade" l34lMlloii(, B. (1969): Razmatranje i Savremena poljoprivred a,7 -8, 179-18 /35/ Milojii, B, Dakii, S 1iOZZ;: Uticaj minimalire obrade i preduseva na prlnos kukuruza Nauka u Praksi, 4,339-345 /36/Miloji6,B.(1989):MinimalizacijaobradivanjausistemuobradezemljistaU mjiga, 130, Beograd monografiji,,af.t,rini froblemi ruturrk" proizvbdnie, laufll Z. (tOiO): Rezultati istraZivanja sistema obrade l37l Motnar,L, V"k;;i; il-, J"nouui, uvodenja racionalne zemljrttazaori*o f!"rri"u na teSkoj ritskoj crnici i mogu6n-ost obradezemljista.ZbornikradovaVllltematskogsavetovanjaRedukovanaobrada zemlji5ta", 1-20, Pandev Zbornik radova /3g/ Molnar, r. iuslj sisremi obrade zemljiSta u razvijenim zemljama. 752
    • XX seminara agronoma, 82-95, Kupari l39lMolnar,I. (1995): Opite ratarstvo. Feljton, 598, Novi Sad l40lMolnar, I., Kurjadki, I. (L995): Rezultati istraZivanja gajenja kukuruza u alternativnim sistemima obrade u dvopolju i monokulturi. Savremena poljoprivreda, Vol. 43, br. 5-6, 61-71, Novi Sad l4ll Molnar,I., Milo5ev, D., Kurjadki, I. (1998): Conservation system of soil tillage for corn and soybean. Proceedings of 2d Balkan Symposium on Field Crops, Yol.2,2l3- 217, Novi Sad l42lMolnar,I. (1999): Pravci i dostignuda u razvoju obrade zemlji5ta kod nas i u svetu. Savremena poljoprivredna tehnika, YoI.25, No. 1-2, 32-45, Novi Sad l43lMomirovii, N., Devii, M., Dumanovi(,2. (799: Konzervacijska obrada zemlji5ta u konceptu odrZive poljoprivrede. Poljotehnika, 5-6, 49-53, Beograd /44l Morgun, F.T., Sikula, N. K. (1984): Podvozaicitnoe bezpluZnoe zemledelie, Kolos, 275, Moskva /45l Novakovid, Vl., Ercegovid, Dj., Markovid, D. (1995): Nova tehnologija i tehnika dlja obrabotki podvi, Rosijskaja Akademija Nauk, Zwnal: Problemi ma5inostroenija i nadeZnosti masin, Ma5inovedenie, No3, Moskva 146lOeverman, N. (1989): Arbeiskreis Beitrebsfiirung Ostwestfalen (prevod), Agrotehnidar br. 11, Zagreb l47l O,twerkerk, van C. (1976): Alternatives for ploughing. Proceedings of 7h ISTRO Conference, Upsala /48/ Revut, B. J. (1970): Naudnie osnovi minimalnoj obrabotki podvi, Zemledelie, 2, I7 -23 l49lSekera, F. (1951): Gesunder und kranker Boden. 3. Auflage, Verlag Paul Parey, Berlin-Hamburg /50/ Stojnev, K. et al. (1986): Savremeno zemledelie, 198, Sofija /51/ Stonehouse, D. P. (1991): The economics of tillage for large scale mechanized farms.ir Soil & Tillage Research, Vol. 20: 333-357I l52l iari6,T. (1983): Op5te ratarstvo. NIRO "Zadrugar",399, SarajevoI /53/ Thiagalingam, K., Gould, N., Watson, P. (1991): Effect off tillage on rainfed maizei and soybean yield and the nitrogen fertilizer requirements for maize. Soil & Tillage Research, Yol. 19: 47 -54 l1{lTljerina-Chavez, I. (1994): Edaphic and climate limitations in relation for conservation tillage. Transactions 15fr Congress of Soil Science, symposia commision VI of ISSS. Vol. 7a: 158-171 i55l Unger, P. W., Stewart, B. A., Pan, J. F., Singh, R. P. (1991): Crop residue managament and tillage methods for conserving soil and water in semi-arid regions. i Soil & Tillage Research, Vol. 20: 219-240 156l Lugec,I. (1936): Uticaj reducirane obrade tla na prinos kukuruza u ekolo5kim uvjetima Slavonije. Doktorska disertacija, 289, Osijek /57l Voljnov, V. V. (1984): Minimalnaja obrabotka na skonah. Zemledelie, 10, Moskva Primljeno: 12.11.1999 Prihvaieno: 15.12.19999 153
    • Molnar, I., Devid, M., Markovid, D., Martinov, M., UDK:631.31 Momirovi6, N., Lazii, V., Skrbii, N., Turan, J., Kurjadki, J- Terminologija i klasifikacija konzervacijske obrade zemljiSta Savr. polj. tehn., 25(1999)4,739-153; 6 tab., 57 lit. Brz tehnidki napredak postupaka i oruda za obradu omoguiili su osavremenjivanje obrade zemlji$ta, dime su se pojavili novi pojmovi i termini. To je neminovno dovelo do preklapanja, nerazumevanja i pogre5nog tumadenja pojmova. Zbog toga se javlja potreba ia uskladivanjem termina 5to ie olak5ati medusobno razumevanje u strudnim i naudnim kmgovima. Treba imati u vidu neprekidno usavr5avanje sistema obrade i oruda, te predloZene termine i klasifikaciju treba shvatiti uslovno. U radu je prikazana dogovorena terminologija i klasifikacija konzervacijske obrade i tehnidki sistemi za njeno sprovodenje. Molnar, L, Devi6, M., Markovid, D., Martinov, M, UDC:631.31 il Momirovii, N., Lazi6, V., Skrbii, N., Turan, J., Kurjadki, J. Terminologr and clasification of soil conservation tillage l I Cont. Agrg. Engng.25(1999)4, L39-153; 6 tab, 57 ref . l, A rapid technical development of implements and soil tillage systems has considerably i: improved the tillage methods and generated new terms. It has inevitably led to i1 ! overlapping, misunderstandings and incorrect interpretation of the terms. It is obviously ll necessary to harmonize the usage of the terms, which should adequately describe the ll practices used and allow normal communication among professionals and researchers. However, it is also necessary to keep in mind the future developments of implements and tillage systems. The paper reviews adopted terminology and classification of conservation soil tillage and implements for its realization. 154iL,