Your SlideShare is downloading. ×

Asinhroni motori

9,872
views

Published on

Asinhroni motori, konstruktivni sastav, princip rada i upotreba.

Asinhroni motori, konstruktivni sastav, princip rada i upotreba.

Published in: Technology

0 Comments
3 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
9,872
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
3
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. Asinhroni motori Džeković Ajla III5E
  • 2. Asinhroni motori• Šta je asinhroni motor?• Konstruktivni sastav i vrste• Navoji• Princip rada• Puštanje u rad• Moment motora• Jednofazni asinhroni motor• Dvofazni asinhroni motor• Obrtni transformator• Selsni• Upotreba asinhronih motora
  • 3. Šta je asinhroni motor? • Asinhroni (indukcioni) motor je vrsta električnog motora za naizmeničnu struju. Kod asinhronih motora, brzina obrtanja rotora i brzina obrtanja obrtnog magnetnog polja nisu sihnronizovane, pa otuda ime. Asinhroni motori za razliku od sinhronih mašina ne mogu da proizvode reaktivnu snagu, pa se u glavnom koriste kao elektromotori.Početna
  • 4. Nazad Obrtno magnetno poljePočetna
  • 5. Konstruktivni sastav i vrste • Asinhroni motor se sastoji iz dva dela: statora i rotora. • Stator je u vidu gvozdenog šupljeg valjka, na čijem su unutrašnjem omotaču ţlebovi, a u njima su postavljeni navoji od izolovanih bakarnih provodnika. • Rotor je u vidu gvozdenog valjka, smešten u šupljini statora, sa svojim vratilom oslanja se u dva nepokretna leţišta u prednjem i zadnjem poklopcu. U ţlebovima rotora nalaze se navoji rotora od izolovanih bakarnih provodnika čiji se krajevi dovode do tri izolovana mesingana prstena koji „nose“ ugljene dirke.Početna
  • 6. Nazad StatorPočetna
  • 7. Nazad Konstruktivni sastav i vrste • Prema izgledu navoja rotora, asinhroni motori se dele na one sa namotanim rotorom (sa prstenovima) i na one sa kratko spojenim rotorom (bez prstenova). • Motor je smešten u oklopu od livenog gvoţđa, a spolja ima rebra radi povećanja površine hlađenja. Oklop sluţi kao drţač dva poklopca od livenog gvoţđa, u kojima su leţišta rotora. Oklop nosi sa donje strane stope pomoću kojih se motor učvršćuje na postolje. Na gornjem delu oklopa je prsten kojim se motor prenosi. U oklopu je ventilator koji pomoću svojih peraja izaziva strujanje vazduha i tako odnosi toplotu sa površine motora. • Zatvoreni motori upotrebljavaju se u prostorijama gde ima prašine i gasova, koji mogu da oštete izolaciju. Motori otvorene izrade koriste se gde nema vlage, prašine i gasova. Poluotvoreni motori grade se sa takvim oklopom i poklopcima da voda koja kaplje ne moţe da uđe u motor.Početna
  • 8. Nazad Rotor Asinhrona mašina sa namotanim rotorom: Asinhrona mašina sa kaveznim (spojenim) rotorom:Početna
  • 9. Navoji • Trofazni navoji asinhronih motora postavljeni u ţlebovima statora izgrađeni su prema zamisli Nikole Tesle. Kada se kroz njih propuste trofazne naizmenične struje, one proizvode Teslino obrtno magnetno polje. • Osnovno pravilo za izradu ovakvog namotaja je da širina svakog navojka bude pribliţno jednaka širini pola, a da ulazi (počeci) svakog faznog namotaja budu međusobno pomereni za trećinu širine para polova. Postoje namotaji kod kojih širina navoja nije jednaka širini pola, već je nešto veća ili manja. To su tkz. namotaji sa mešovitim pojasima, jer se kod njih u istom pojasu nalaze navoji raznih faza.Početna
  • 10. Nazad Navoji Kroz navoje trofaznog Teslinog namotaja teku trofazne struje kod kojih treba uočiti tri karakteristična trenutka:Kada je u svakom pojedinomfaznom namotaju strujamaksimalne jačine, a u drugadva upola manje, i suprotnosmera od prve.Početna
  • 11. Trofazni AC asinhroni motorNazad
  • 12. Princip rada• Trofazni namotaj statora je napajan iz simetričnog trofaznog sistema napona. Kroz namotaje protiču trofazne simetrične naizmenične struje i stvaraju naizmenični magnetni fluks u svakom od faznih namotaja. Magnetopobudna sila u svakoj fazi stvara pulzirajući naizmenični magnetni fluks.• Magnetni fluks je pribliţno sinusoidan u prostoru, a prostorni maksimum je normalan na fazni namotaj. Ukupni magnetni fluks u motoru jednak je vektorskom zbiru fluksa pojedinih faza. Manji deo fluksa statora se zatvara kroz stator (rasipna induktivnost) a veći deo preko procepa obuhvata i rotorske navojke (medjusobna induktivnost). Obrtni fluks indukuje elektromotornu silu u nepomičnim provodnicima statora, koja se suprotstavlja naponu.• Takodje, pošto se rotor obrće brzinom niţom od sinhrone, obrtni fluks indukuje i elektromotornu silu u provodnicima rotora. Indukovana ems rotora je i po frekvenciji i po amplitudi proporcionalna razlici brzine obrtnog magnetnog polja i brzine obrtanja rotora.Početna
  • 13. Nazad Princip radaPočetna
  • 14. Nazad Princip rada • Pošto su provodnici rotora kratkospojeni, kroz njih će proticati struja. • Ta struja izaziva dve pojave: o Fluks rotora teţi da smanji fluks u procepu, pa se struja statora povećava. o Fluks rotora se magnetno spreţe sa fluksom obrtnog polja i stvara silu tj. moment koji nastavlja da pokreće motor. • Sila (moment) je proporcionalna gustini fluksa i struji u provodnicima rotora. Shodno tome, brzina obrtanja rotora mora biti manja od brzine obrtnog magnetnog polja (sinhrone brzine). Sinhrona brzina obrtnog magnetnog polja je definisana napajanjem i konstrukcijom statorskog namotaja: • Razlika brzine polja i brzine rotora naziva se klizanje, i računa se ili u apsolutnim ili u relativnim jedinicama, kao i u procentima: 60 f ns n ns s p ns • Pri polasku, klizanje je 1 (odnosno 100%). U praznom hodu, klizanje je skoro nula. Klizanje prouzrokuje gubitke i smanjuje stepen korisnog dejstva, pa je bolje da je što manje. . Pri normalnom radu klizanje je nekoliko procenata. Oko 10% za mašine malih snaga, a oko 2% za mašine vrlo velikih snaga. • Brzina polja rotora je uvek sinhrona. o ns n s ns n s (%) 100 min nsPočetna
  • 15. Puštanje u rad • Učestanost električne sile i struje rotora je vrlo mala pri normalnom radu, jer je mala učestanost u rotoru. Učestanost rotora jednaka je učestanosti statora pri polasku motora jer tada klizanje iznosi 1. • Pri normalnom radu indukovana električna sila rotora je s puta manja od one pri puštanju, tj. iznosi 0,04 0,09 vrednosti električne sile pri normalnom radu. To znači da i struja rotora pri radu iznosi 0,04 0,09 vrednosti struje rotora koja se javlja pri puštanju u rad motora. Potrebno je ograničiti polaznu struju rotora koja je nekoliko puta veća od normalne radne struje rotora. Ona se moţe ograničiti ili smanjenjem vrednosti indukovane električne sile rotora u trenutku puštanja ili vezivanjem otpora u kolo rotora pri istoj vrednosti. • Puštanje u rad asinhronih motora sa namotanim rotorom i rotorskim prstenovima moguće je rotorskim otpornikom. To je trofazni otpornik vezan u zvezdu. Vezuje se preko odgovarajućih priključnih zavrtnja na rotorske prstenove koji nose klizne četkice. • Pri puštanju u rad motora, u kolo rotora se uključi najveća vrednost rotorskog otpornika, pa se pri povećanju brzine rotora, tj. pri smanjenju klizanja, smanjuje vrednost otpora.Početna
  • 16. Nazad Puštanje u rad • Promena smera obrtanja asinhronog motora postiţe se izmenom veze dva statorska navoja sa dovodom električnog napona.Početna
  • 17. Moment motora • Primljena električna snaga elektromotora najvećim delom se prenosi na rotor posredstvom obrtnog magnetnog polja i momenta ems. • U elektromotoru postoje gubici dovedene električne snage i to: u gvoţđu u vidu gubitaka usled pojave vihornih struja i usled magnetnog histerezisa; i u bakarnom provodniku. • Snaga gubitaka u gvoţđu zavisi od kvadrata jačine magnetnog polja. Pošto je napon mreţe stalan, a on je pribliţno jednak kontraelektromotornoj sili u navoju statora koja je konstantna, moţe se zaključiti da je i obrtni fluks konstantan, tj. pribliţno stalne vrednosti, pa je i jačina magnetnog polja konstantna. • Gubici u gvoţđu su takođe stalni a nezavisni od struje opterećenja. Pošto je učestanost rotora vrlo mala pri radu motora, glavni gubici energije u gvoţđu javljaju se u statoru. • Regulacija broja obrtaja asinhronog motora sa namotanim rotorom moţe se izvesti otpornikom R koji se veţe u kolo rotorovih navoja, a vrednost njegovih otpora se reguliše.Početna
  • 18. Jednofazni asinhroni motor • Stator jednofaznog asinhronog motora ima jednofazni navoj, a rotor trofazni navoj kod većih motora, odnosno kratkospojni kod manjih motora. Jednofazni navoj statora izrađuje se na isti način kao i trofazni.Početna
  • 19. Nazad Jednofazni asinhroni motor • Pulzirajući magnetni fluks indukuje u navojima rotora električnu silu koja u kolu rotora stvara struju. Magnetno polje koje se obrće u jednom smeru stvara ems u jednom smeru. Magnetno polje koje se obrće u suprotnom smeru stvara ems takođe suprotnog smera. • Posledica je da rotor motora stoji. Ako se rotoru, spoljnom mehaničkom silom, pomogne da krene u smeru jednog obrtnog polja, nastaviće da se obrće kao motor koji ima jedno obrtno polje i svoju indukovanu električnu silu rotora. Tada će se drugo obrtno polje koje se obrće suprotnim smerom ndukovati u navojima istog rotora drugu električnu silu, vrlo velike učestanosti. Praktično se oseća dejstvo samo prvog obrtnog polja: motor se ponaša kao da postoji samo ovo polje, pa se okreće samo tim smernom. • Jednofazni asinhroni motori obično se izrađuju kao mali i sitni motori za uređaje koji se priključuju na jednofazne instalacije kao i motori za neke uređaje u domaćinstvu.Početna
  • 20. Dvofazni asinhroni motor • Dvofazni asinhroni motori se najviše koriste u automatici za upravljanje pogonom. • Upravljivi dvofazni asinhroni motori su motori malih snaga (od 1W do nekoliko stotina W). Osnova konstrukcije: spoljašnji stator je sastavljen od statorskih limova na ţljebovima za namotaje. Rotor je od šupljeg tankog nemagnetnog provodnog materijala (aluminijum) koji je naglavljen na vratilo i lako je pokretljiv. Na vratilo ispod rotora je unutrašnji stator od magnetnih limova za poboljšanje magnetne provodnosti stvorenog fluksa. • Postoje tri vrste upravljanja radom dvofaznih asinhronih motora: amplitudno, fazno i amplitudno-fazno. Upotrebljavaju se u regulacionnoj tehnici raznih zahteva.Početna
  • 21. Obrtni transformator • Asinhroni motori sa namotanim rotorom mogu da rade sa zakočenim rotorom, a zovu se indukcioni regulatori u koje spadaju obrtni transformatori i selsini. • Asinhroni motor sa zakočenim rotorom koji sluţi samo električno-električno (ne elektromehaničko) pretvaranje energije nazivamo obrtnim (zakretnim) transformatorom ili indukcionim regulatorom. • Zakretni transformator ima vazdušni procep (zazor), pa je zbog toga magnetna struja puno veća u odnosu na normalni transformator (kod motora manjih snaga kreće se i do 80% naznačene struje). Budući da su namotaji kod asinhrone mašine relativno puno razmaknuti (jedan je na statoru, a drugi na rotoru), rasipanje fluksa je mnogo veće nego kod normalnog transformatora.Početna
  • 22. Nazad Obrtni transformator• Na mreţu se moţe priključiti bilo statorov ili rotorov namotaj. Ako se priključi statorov namotaj, on stvara obrtni magnetni fluks koji u primaru indukuje kontraelektromotornu silu, a u rotoru elektromotornu silu, iste učestanosti, pa je odnos preobraţaja napona kao kod transformatora. Ako rotor u odnosu na stator bude pomeren za neki ugao (manji od ugla koji odgovara polu) u rotoru se • Zakretanjem motora dobijaju se razni indukuje sila u sinusnoj zavisnosti sniţeni naponi na sekundaru obrtnog od ugla zakretanja. transformatora. Upotrebljava se za puštanje asinhronih motora u rad, i za razne potrebe regulacione tehnike. Početna
  • 23. Selsini • Selsini su u osnovi obrtni transformatori koji u statoru imaju jednofazni (pobudni) namotaj, a u rotoru trofazni sekundarni namotaj sa prstenovima i četkicama. • Selsini se obično upotrebljavaju u regulacionoj tehnici za prenos ugaonog pomeraja na daljinu bez ehaničkih veza. Tada treba upotrebiti dva selsina međusobno vezanih rotora, a statorski namotaji su im vezani za istu mreţu dovoda – električna osovina.Početna
  • 24. Upotreba asinhronih motora • Industrija (pumpe, kompresori, mlinovi, mešalice). • Transportni sistemi (pokretne trake, dizalice, ţičare i ski liftovi, električna vozila). • Različite vrste kućnih aparata (veš mašine, kompresori za • friţidere, kompresori u klima suređajima). • Električna vozila • Ţičare • Pumpe • Ventilatori • Pokretne trake • Mašine za štampu • Veš mašinePočetna