Broj 1 -                         ISSN 1821-4703 (Online)                        mart 2010.

 E- ~asopis POETA             ...
VELIKANI POEZIJE                                                        Sergej Jesewin
                    Sergey Aleksand...
Milan Raki}                                                       VELIKANI POEZIJE

                          MILAN RAKI]
...
POETESE I POETE UDRU@EWA PISACA POETA

Deset obra}awa Bogorodici                         BOGORODICI       TROJERU^ICI
Troj...
POETESE I POETE UDRU@EWA PISACA POETA




                                                     Molitva za Kosovo i Metohij...
Intervju


MAJSTOR GROTESKE IZ SIBIRA
    ^LAN UDRU@EWA PISACA „POETA“
                                                   ...
Intervju

novinske agencije, ~asopise, novine, fab-    lo`be koje gledali hiqade qudi u
rike, dva aerodroma, muzeje. Malo ...
Intervju
tovao na 45. me|unarodnom susretu pisaca ~esto nazivaju poezijom "pozori{nog"
u Beogradu. U "Golom le{u" sledim d...
Pesme bez granica

             KRICI SRCA                                        LjUBAVNA
                      Biha}, 17...
Pesme bez granica

     THE POETRY GONE WITH THE WIND                          Früstück in Novi Sad
          I am thirsty...
Pesme bez granica

              OPRO[TAJ                                       Bi sakala

     U no}ima bez tvog zagrqaja...
Pesme bez granica

                SRBIJA                               SOBA PUNA SREKE

          to nije jedna zemqa    ...
Pesme bez granica

                                                                   MI I ONI
                           ...
Pesme bez granica - Poqska
Sa poljskog jezika                       zadr`ao osmeh                      U INAT
prevela:    ...
POETSKO SRCE

                   KU]A                            NEPREBOLNA RANA
         Tek {to je ku}u podigao,        ...
POETSKO SRCE

             SVETIWA                                  A LA JESEWIN

     Zatreperi zvijezda sjajna          ...
Predstavqamo kwi`evne klubove i udru`ewa




Broj 1                    POETA                     17
Oslikana poezija ili poezija slike




18                POETA                   Broj 1
Kratke pri~e, pripovetke, crtice...


            BO@I] METOHIJSKE TI[INE

  Badwe ve~e 2009. qeta Gospodweg. Niz pustu   ...
Kratke pri~e, pripovetke, crtice...
jednu izvaqenu kolonetu i vadi iz grudi ~esnicu       ^ujem im imena ovde na nebesima....
Ponosno predstavqamo POETU

           JO[ JEDAN KRUG                                 PRO[LOST

     Za{to mi opet vra}a{ ...
Ponosno predstavqamo POETU

                    TAJNA                                    MO] @ENE

  Sino} mi je rosa devi...
Ponosno predstavqamo POETU

           MOLITVA LAZARU                                OPTIMIZAM

   Pro{lost tvoja, zemqo p...
Ponosno predstavqamo POETU

            NI ZIME NIJESU                                   BABINA LETA
           [TO SU NEK...
Ponosno predstavqamo POETU

             CRNA PTICA                            NE TRA@I ME VI[E
                          ...
Ponosno predstavqamo POETU

     SRPSKO NEVERSTVO                           I NESTADE GA

        Na minskom poqu         ...
Ponosno predstavqamo POETU

                 SREMAC                                 OPSTANAK

           Venama mojim ne t...
Ponosno predstavqamo POETU

            POGLEDAJ BRATE                               ZA KOJU SRBIJU

        Pogledaj brat...
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Casopis Broj 1
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Casopis Broj 1

3,017 views
2,827 views

Published on

POETA 2010

Published in: Education, Technology
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
3,017
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
11
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Casopis Broj 1

  1. 1. Broj 1 - ISSN 1821-4703 (Online) mart 2010. E- ~asopis POETA RE^ UREDNIKA Dragi na{i ~lanovi, autori, saradnici, prijateqi... Izdava~: Udru`ewe pisaca Poeta Radni~ka 5D/1, Pred nama je prvi, sve~ani broj, elektronskog ~asopisa 11030 Beograd POETA u kome }emo predstavqati radove na{ih ~lanova i Telefon: +381 11 - 2545872 saradnika, pratiti doga|aje koji su tematski vezani za 062 25 25 98 oblast delovawa na{eg Udru`ewa, objavqivati kwi`evne prikaze i kritike, kratke pri~e i pripovetke, oslikanu mail: casopis@poetabg.com poeziju, predstavqati na{e i strane autore... ra~un: 265109031000005822 ^asopis }emo objavqivati periodi~no, kod RAIFFEISEN BANK kako nam prilike i mogu}nosti budu dozvoqavale. Urednik: Pozivamo Vas da slawem Va{ih radova, Veselin Xeletovi} Pavlov davawem saveta, primedbi i sugestija pomognete da naprav- imo jedan kvalitetan ~asopis kojim }emo se ponositi svi Redakcija: zajedno. Tako|e, po{aqite nam i Va{e predloge rubrika i Stojanka Seka Zaki} tema koje biste voleli da ~itate u wemu. Qiqana Milosavqevi} Tatjana Debeqa~ki Udru`ewe pisaca POETA potrudi}e se da ~asopis dobiju na{i mnogobrojni posetioci sajta, kao i ~itava mre`a Distribucija: saradnika i partnera koji su zastupqeni u na{oj mailing Elektronska po{ta listi. Nadamo se, da }emo neke od budu}ih brojeva Udru`ewa pisaca Poeta, mailing lista ~asopisa uraditi u {tampanom izdawu, i time doprineti da poezija stigne i do ~italaca koji nemaju internet. ^asopis izlazi @elim nam svima mnogo uspeha! periodi~no Zdravi i veseli bili. www.poetabg.com Veselin Xeletovi} Pavlov U OVOM BROJU: Sergej Jesewin - Milan Raki} - Qubomir Simovi} - Milko Grbovi} - Matija Be}kovi} - Veselin Xeletovi} Pavlov - Aleksej ^urilov - Tatjana Udovi} - Omer Kli~i} - Marko Q. Ru`i~i} - Vida Nenadi} - Oskar Freysinger - Sla|ana Seten~i} - Katarina Jov~evska - Fahredin Shehu - Bo`ana Pero Trajkovska - Aleksandra Damnjanovic D'Agostino - Kraniotis P. Dimitris - Olga Lalic-Krowicka - Emil Bjela- Robert Czop - Tadeusz Lira Sliwa - Grazyna Drobek Bukowska - Waclav Turek - Krzysztof Grabon - Halina Kurek - Wanda Nowik Pala - Zlatko Vasi} - Milanka Golubovi} - Zorka ^orda{evi} - Marija [korni~ki - Milisav uri} - Qubodrag Obradovi} - Nada Kova~evi} - Oskar Davi~o - Desanka Maksimovi} - Ino Beto - Kate Jovanovska - David Havlicek - Kwi`evni klub „21“ - Stojanka Seka Zaki} - Boris Staparac - Ivana Petkovi} - Aleksandra Peji} - Zoran Kosti} - Miloje Veqovi} - Dragan @igi} - An|elko Zabla}anski - Petar Milatovi} Ostro{ki - Novica Tadi} - Zoran Mati} Mazos - Radmila ukeli} - Radmila Lazi} - Milorad J. Niki} - Nenad @ivkovi} - Dule R. Paunovi} - Sawa Petrovi} - Jasmina [iki} - Darko Habazin Daks - Svetlana Stankovi} Avakumovi} - Grozdana Crepajac - Stanka Amon Rai~kovi} - Svetlana Biorac-Mati} - Zlatomir Borovnica - Bo{ko Topi} - Neven Milakovi} Likota - Veselin Gatalo - Hranimir- Hrane Milojkovi} - Qubomir Vujovi} - Milan @ivanovi} - Danijela Gli{i} - Ana Stjeqa - Qiqana Milosavqevi} - Tatjana Debeqa~ki - Jasmina Jankovi} - Gordana Vlaji} - Natalija Jakovqevi} - Zorica A}imovi} - Zoran Antoni} - Vitomir Mileti} Witata - Goran Poletan - Branislav or|evi} - Aleksandar Obrovski - Zorka Stojanovi} - Christian Congiu - Borivoje Sekuli} - Qubomir Teofanov - Aleksandar T. Arsi} - Nikola Jevti} - Borislava Dvoranac - Milo{ Elek - Milenko ^urovi} - Gordana Simeunovi} - Marko Stamenkovi} - Marijana Mladenovi} - Vera Krmpot - Peko Lali~i} - Branka Zeng - Zorica Senti} - mr Pavle Xeletovi} - Divna Bjeli} - Sawa @. Nedeqkovi} - Sawa Petrovi} - Lepa Simi} - Latinka or|evi} - Peter Handke - Frank Wolfram - Tsehaye Hailemariam - @ivka Milo{evska - Olivera [ija~ki - Qiqana Petrovi} - Qubica Vukov - Bogdan Todorov - Zlatomir Borovnica, Sa{a Giqen - Gordana Mali} ... Broj 1 POETA 1
  2. 2. VELIKANI POEZIJE Sergej Jesewin Sergey Aleksandrovi~ Esenin (3.10.1895-28.12.1925) Jesewin va`i za jednog od najboqih i ujedno najomiqenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao "pesnikom sela", i u mnogim svojim delima bavio se `ivotom na selu. Ro|en je u selu Konstantinovo u Rjazawskom regionu, 1895. PEVAJ, PEVAJ! Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari prsti tvoji igraju i kru`e. Zagrcnuo bih se u dimu i jari, moj posledwi i jedini dru`e. SERGEJ JESEWIN Nek ti o~i na grivnu ne sle}u, nit na svilu {to blista beskrajno. Tra`io sam u toj `eni sre}u, PESMA O KERU[I a propast sam na{ao slu~ajno. Jutros rano gde strn {umi, lupka Nisam znao da qubav duboka - gde se beli trska u guguti zaraza je, da je kuga ... strela. sedmoro je o{tenila ku~ka Pri{la je i zaklopqena oka sedmoro je o{tenila `uti banditu je pamet oduzela. Do u sumrak grlila ih ne`no Pevaj, dru`e, nek se vrate dani i lizala niz dlaku {to rudi, i negda{we na{e zore plam. i slivo se mlak sok neizbe`no Nek poqupcem ona druge hrani, iz tih toplih materinskih grudi. pre`ivelo |ubre, divni {qam. A uve~e, kad `ivina juri Ah, zastani! ne}u da je diram. da zauzme motke, il' prut jak, Ah, zastani! ne kunem je ja. izi{o je tad doma}in tmuri Daj mi da ti o sebi zasviram i svu {tenad potrpo u xak. na debeloj `ici koja sja... A ona je za tragom tr~ala, Blista mojih dana kube jasno, stizala ga, kao kad uhode... u du{i je jo{ zlato starinsko. I dugo je, dugo je drhtala Mnoge cure i{tipo sam strasno, nezamrzla povr{ina vode. mnoge `ene u uglu sam stisko. Pri povratku vuku} se po tmini Na zemqi je jo{ istina `iva, i li`u}i znoj s bedara lenih, opazih je i ja detiwim okom: mesec joj se nad izbom u~ini, li`u ku~ku dok joj se sok sliva kao jedno od ku~i}a wenih. svi psi redom, na juri{ i skokom. Zurila je u svod plavi, glatki, Qubomoran - zar da sam na tebe? zavijala bolno za svojima, Zar ovakvog da me sna|e jad? a mesec se kotrqao tanki Na{ je `ivot - posteqa i }ebe i skrio se za hum u poqima. Na{ je `ivot - poqubac i pad. Nemo, ko od milo{ti il' sre}e, Pevaj, pevaj! Ruke neka ma{u: kad joj bace kami~ak niz breg, kobni zamah - kobi }e doneti... pale su i wene o~i pse}e ^uj ... nek idu svi u ... pivsku fla{u... kao zlatni sjaj zvezda u sneg. Nikad, dru`e, ja ne}u umreti. 2 POETA Broj 1
  3. 3. Milan Raki} VELIKANI POEZIJE MILAN RAKI] Ro|en je 1876 godine u Beogradu. Zavr{io prava je u Parizu. Po povratku sa studija stupio je u diplomatsku slu`bu, u kojoj je bio skoro do smrti kao poslanik na{e dr`ave u inostranstvu. Raki} se svojim prvim pesmama javio u "Srpskom kwi`evnom glasniku" 1902. Napisao je malo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao da pi{e. Sa [anti}em, Raki} je najuspelije obnovio na{u rodoqubivu poeziju, na sasvim originalan na~in, bez poze i {ovinizma. Wegovo je rodoqubqe otmeno i plemenito, jezik besprekorno ~ist i krepak. Umro je u Zagrebu 1938. Na GAZI-MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, hladni ko va{ oklop i pogleda mrka, vi jurnuste tada u oblaku praha, SIMONIDA i nastade tresak i krvava trka. Iskopa{e ti o~i, lepa sliko! Zaquqano carstvo survalo se s vama ... Ve~eri jedne na kamenoj plo~i, Kad oluja pro|e vrh Kosova ravna, Znaju}i da ga tad ne vidi niko, Kosovo postade nepregledna jama, Arbanas ti je no`em izbo o~i. kosturnica stra{na i porazom slavna. Ali dirnuti rukom nije smeo Kosovski junaci, zasluga je va{a Ni otmeno ti lice, niti usta, {to posledwi beste. U krvavoj stravi, Ni zlatnu krunu, ni kraqevski veo, kada trulo carstvo oru`ja se ma{a, Pod kojim le`i kosa tvoja gusta. svaki le{ je svesna `rtva, junak pravi. I sad u crkvi, na kamenom stubu, Danas nama ka`u, deci ovog veka, U iski}enom mozaik-odelu, da smo nedostojni istorije na{e, Dok mirno snosi{ sudbu svoju grubu, da nas zahvatila zapadwa~ka reka, Gledam te tu`nu, sve~anu, i belu; i da nam se du{e opasnosti pla{e. I kao zvezde uga{ene, koje Dobra zemqo moja, la`u! Ko te voli ^oveku ipak {aqu svetlost svoju, danas, taj te voli, jer zna da si mati, I ~ovek vidi sjaj, oblik, i boju jer pre nas ni poqa ni kr{evi goli Dalekih zvezda {to ve} ne postoje, ne mogo{e nikom svesnu qubav dati! Tako na mene, sa mra~noga zida, I danas kad do|e do posledweg boja, Na i{~a|aloj i starinskoj plo~i, neozaren starog oreola sjajem, Sijaju sada, tu`na Simonida, - ja }u dati `ivot, otaxbino moja, Tvoje ve} davno iskopane o~i! znaju}i {ta dajem i za{to ga dajem! Anegdota: Pa{i} i Milan Raki} U POLITIKU NEMA PEVAWE Kada je pesnik Milan Raki} prvi put stupio u diplomaciju, oti{ao je i predstavio se Pa{i}u. "Ovaj... zna{ onaj... ja sam ~uo da ti peva{ pesme u pevawe, ali jeste onaj... u spoqnu politiku nema pevawe... nego ima da ~uva{ sve u dr`avnu tajnu, kao {to devojka ima da ~uva... ovaj...pre nego {to se uda onaj"... odgovori mu Pa{i}. Broj 1 POETA 3
  4. 4. POETESE I POETE UDRU@EWA PISACA POETA Deset obra}awa Bogorodici BOGORODICI TROJERU^ICI Trojeru~ici Hilandarskoj Nekog su ku~ke a nekog vu~ice Majko Slova i Spasa, Trojeru~ice, Dojile u svome toplom naru~ju, neka na{e ~amce u blage luke A gde smo mi sad, Trojeru~ice iz gustih oluja s pu~ine dovedu Dal' sledimo prtinu pse}u il' vu~ju? ptice, izletele iz Tvoje tre}e ruke! Bejasmo vukovi, sad smo kerovi Trojeru~ice, katance, brave i vrata, {to neke tu|e owu{e pragove bra}u u kazanu olova koje kqu~a, nekakva mra~na sila nam prerovi sve {to su bezbrojne ruke zakqu~ale, puteve na{e, stope i tragove. neka nam Tvoja tre}a ruka otkqu~a! Ne{to nam du{u ko le{nik krca Trojeru~ice, dok nas love i mere ko teg pritiska, no}u i dawu, metrom, litrom, kantarom, tegom i vre}om, pa sami sebi vadimo srca Ti, dveju ruku sklopqenih pred kantarxijom, i izla`emo na vra`jem pawu. izmeri nas, i pomiluj nas, tre}om! avo ih onda preciznim rezom Dok ki{u protkiva susne`ica, i vuk, za tren oprosti s telima na{im, riba i vrana kre}u na nas, u lov, pa nam sudbinu pro{ara vezom besku}nima u vejavici, Trojeru~ice, ~ije se {are i u snu pla{im. Tvoj tre}i dlan neka nam bude krov! Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci, Zalud nam kose ~iste i bele pred smradom na{ih grehova i rana, kada smo iznutra prepuni va{iju, Trojeru~ice, nek nam se otvori crkva da li bi ruke ~udesne htele na Tvojoj tre}oj ruci sazidana! da opet u grudi srca nam za{iju? Gole, mla}ene motkama, sekirama, Ko {to je Svecu ruka prerasla oborene pod noge, i dotu~ene da srca na{a opet se prime u podno`ju brda uz koje smo se peli, jer, budu li nam svima ugasla tre}om nas rukom, Trojeru~ice, isceli! ne}emo imati voleti ~ime. I uzvisi, tre}om rukom, Trojeru~ice, Znam, Majko, nije ba{ ~est slu~aj sve one koji su, stotinama ruku, da ~udom rane zacele qute, stotinama godina, iz `etvenih slama, ali te molim, bar nam otkqu~aj bacani na dno kazana i jama! te negve {to nam vidike mute. U ovom svetu neslanih mora i jela, Dva srca velika ima{ u grudima dok nam se broje posledwi trenuci, prepuna qubavi ka rabu svakom nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeru~ice, otmi nas vragu, vrati nas qudima so suza, skupqena u Tvojoj tre}oj ruci! na du{e na{e |avo je lakom. Trojeru~ice, luko i uteho, [to da mi budemo ta sorta pasja, majko ~okotu kog raspiwu i tuku, {to da se kola na nama slome? smiluj nam se, gre{nim i ubogim, i primi Daj da nam obraz opet obasja du{e na{e u Tvoju tre}u ruku! pomozi Majko, dok ima{ kome! Dvema rukama sahrawene, Trojeru~ice, Sveti ti Jovan ruku od srebra u ovu zemqu, ispuwenu mukom, na dar prilo`i uz ruke tvoje, nek nas iz ove crne zemqe u oblak ja srce prila`em pod tvoja rebra ponese hrast, zasa|en tre}om rukom! pre no ga |avo uzme pod svoje. Qubomir Simovi} Milko Grbovi} 4 POETA Broj 1
  5. 5. POETESE I POETE UDRU@EWA PISACA POETA Molitva za Kosovo i Metohiju Bogorodici Trojeru~ici Hilandarskoj Presvetla majko, izvoru nade, Jedina `eno {to spozna Tvorca ne dozvoli da nam Zavi~aj ukrade Bogorodica Trojeru~ica avet zlobnija od ikonoborca Ja ti ne do|oh, brza pomo}nice, Pomiluj rukom rabe pravoverne, Da bi mi otse~enu {aku zamirila, vidarice na{a, uminulko rana, Niti da te nosim ku}i, Svemo}nice, osokoli tvoje podanike smerne Da bi zava|enu bra}u izmirila... u jedno Saboruj Srbe Sviju Strana I{~upane su mi ruke iz ramena, Vera nam je, majko, ko bunar duboka Ku}a rasku}ena, a bra}a poklana, ali sila |avoqa pritisnula dane Pa si|oh do svog najdoweg kamena gledamo kroz tamu svetovida oka Da sebe tra`im, Majko sa tri dlana. nigde nema sunca - niti }e da svane Jedino ovde, Carice Nebesa, Podari nam zrnce tvoga bo`jeg dara, Na mom jeziku se moli bez zastanka, nek zasvetle silno ka Kosovu puti I ne la`e ni{ta, i ne jede mesa, igumanko majko Svetog Hilandara I osam vekova posti bez prestanka. tvoja tre}a ruka neka nas uputi I kad bi mi zemqu i jezik zbrisali, Neka slogu novu tihovawa stvore Sve, sem ove stope na kojoj sad stojim, mudrost daj nam zmije i srce vu~ice, Znam: jo{ se iz qudi nismo ispisali, mnogoglasno najzad Srbi da zahore A dok tebe ima da i ja postojim. na Kosovu Svetom - Trojeru~ice Matija Be}kovi} Veselin Xeletovi} Pavlov Broj 1 POETA 5
  6. 6. Intervju MAJSTOR GROTESKE IZ SIBIRA ^LAN UDRU@EWA PISACA „POETA“ Ruski pesnik i dramaturg Aleksej ^urilov iz sibirskog grada Krasnojarska dobitnik je nagrade "Srebrno pero Rusije". Dopisni ~lan Petrovske akademije nauka i umetnosti, ~lan Udru`ewa novinara Srbije Aleksej ^urilov dobio je nagradu za komad "Goli le{". Jer je Aleksej ^urilov poznat nama kao i ~lan kluba POETA tako da imamo jedan dosta dobar razlog da ga predstavimo na stranama prvog broja na{eg elektronskog ~asopisa. ALEKSEJ ^URILOV, pesnik, dramaturg, - Pre svega, ka`ite nam neke novinar, umetni~ki fotograf. Ro|en je podatke o sebi, gde ste ro|eni, gde 1980. u Krasnojarsku (Rusija). Zavr{io je ste i {ta studirali...? fakultet za filologiju i `urnalistiku i diplomirao na Krasnojarskom dr`avnom - Ro|en sam u sibirskom gradu univerzitetu. Od 2007. dopisni ~lan Krasnojarsku. To je veliki sibirski grad u Petrovske Akademije nauka i umetnosti strogom geografskom centru Rusije, on (Sankt-Peterburg). ^lan Saveza novinara ima milion stanovnika, vi{e desetina Rusije, ~lan Udru`ewa novinara Srbije. univerziteta i akademija, pozori{ta, Radi kao direktor izdava~ke ku}e sedam sopstvenih televizijskih kompanija, "Krasnojarskoje Voskresenije". Objavqivao je u listovima i ~asopisi- ma, a potom i u zbirkama pesama i u UMRO OD QUBAVI posebnim izdawima. U~esnik 43. i 45. me|unarodnih susreta pisaca u Beogradu. Moja qubav srela se sa mojom smr}u. Laureat me|unarodnog pesni~kog konkursa dugo su se sporile, re{avaju}i, "Srebrni strelac" (Los Anxeles, SAD). ko od wih treba da do|e do mene prvi. Nagra|en je medaqama me|unarodne fon- Qubav je govorila: dacije "Mecena stole}a" - "Za milosr|e" "On treba da prepozna mene! i "U ime `ivota". Diplomant Ambasade Tada on mo`e da umre sre}an!" Srbije i Crne Gore u Ruskoj Federaciji Smrt je odgovarala: (2006.) Autor je me|unarodnih foto- "Ako on prepozna tebe, izlo`ba "Srbija i Crna Gora. Pogled iz on }e razumeti da ti nisi ve~na! Sibira" (Krasnojarsk, 2005; Moskva, I tada }e da umre nesre}an". 2006; Beograd, 2006). Ujutru, dogovoriv{i se, qubav i smrt Aleksej ^urilov je 2009. godine dobio zakucali su na moja vrata zajedno. visoku kwi`evnu nagradu "Srebrno pero Ja sam umro od qubavi. Rusije" za komad "Goli le{" u kojem Prevod: Mirjana Demin, sledi principe "teatra apsurda". Milan Demin, Sergej [~eglov 6 POETA Broj 1
  7. 7. Intervju novinske agencije, ~asopise, novine, fab- lo`be koje gledali hiqade qudi u rike, dva aerodroma, muzeje. Malo pre Krasnojarsku, Moskvi i Beogradu u toku mene tu su ro|eni ruski slikar Vasilij beogradskih me|unarodnih susreta pisaca Surikov, svetski operski peva~ Dmitrij 2006. Tada sam i prvi put, u Beogradu, Hvorostovski, pisac Viktor Astafjev. ~itao svoje pesme u Udru`ewu kwi`evnika Surikov je `iveo u 19. veku, Astafjev je Srbije. A fotoizlo`ba je na Drugom pisao u pro{lom, Hvorostovski trenutno me|unarodnom festivalu pravoslavnih peva za "La Skala". Samo ja sam ostao i medija u Moskvi bila nagra|ena. moram bodriti duh naroda. (Smeje se.) Zavr{io sam fakultet filologije i - Ako govorimo o nagradama, nedavno `urnalistike i diplomirao na ste dobili "Srebrno pero Rusije" Krasnojarskom dr`avnom univerzitetu. Od za komad "Goli le{". Ta nagrada je 2007. dopisni ~lan Petrovske akademije bila sve~ano uru~ena u Centralnom nauka i umetnosti. Na jesen 2008. postao domu kwi`evnika u Moskvi. Visoku direktor izdava~ke ku}e "Krasnojarskoje nagradu ~estitala Vam je ambasador Voskresenije", taj naslov zna~i neki kul- Srbije u Moskvi dr Jelica Kurjak, a turni vaskrs ili preporod. naj~itaniji list na Balkanu "Glas javnosti" Vas je proglasio kao "majs- - Kada ste po~eli pisati poeziju? tora groteske". O ~emu pri~a ta Va{a kwiga? - Nakon toga kad sam zavr{io sa prozom! (Opet osmeh.) Objavqivao sam u listovima, - Kriti~ari pi{u: "Sibirski pesnik i ~asopisima i zbirkama pesama. Ponekad dramaturg poput savremenog Gogoqa u ~eka{ nedeqama izlazak iz {tampe novog komadu "Goli le{" predstavqa mrtvu broja. Ne volim dugo ~ekati, zato sam zajednicu, svet golih le{eva. Ismeva osnivao svoje kwi`evne novine za mlade banalnost postojawa, opstanak mrtvih "Zrenije" (Vi|ewe). Trenutno sam osniva~ navika i tradicija, oko{tavawe i automa- i zamenik glavnog urednika lista tizaciju mi{qewa i jezika". Sla`em se. "Krasnojarskoje Voskresenije". To su Sa vremena na vreme gledam u ogledalo i jedine novine u Sibiru koje se bave samo ka`em: "Dobar dan, Nikolaj Vasiqevi~". kwi`evno{}u, kulturom i umetno{}u. I Gogoq uvek ostavqa me bez odgovora. nikakve politike. (Opet se smeje.) Sa svojom kwigom sam gos- - Vi ste u~esnik beogradskih me|unarodnih susreta pisaca 2006. i NESANICA 2008. Ali Beogra|ani su Vas upoz- nali, pre svega, kao umetni~kog No}. fotografa i autora me|unarodne fotoizlo`be "Srbija i Crna Gora. Na moja vrata zakucao san. Pogled iz Sibira". [ta je na prvom Sakrio sam mese~inu iza zavesa mestu - fotograf ili pesnik? i tiho odgovorio: - Slobodno. - Ne mogu odvojiti jedno od drugog! Zajedno sa svojim kolegom prevodiocem San je na prstima u{ao u moju sobu Sergejem [~eglovim pre {est godina smo potpuno ispuwenu mrakom, proputovali Srbiju i Crnu Goru i `eleli lego na moj krevet predstaviti na{e utiske kako re~ju, tako i i usnuo. kroz umetni~ke fotografije. Pro{li smo Nisam do jutra zatvorio o~i, kroz Srbiju i Crnu Goru i na{e iskustvo ~uvaju}i san moga sna. sa`eli smo u kwizi "Srbija i Crna Gora - Pogled iz Sibira", koja, osim Prevod: Mirjana Demin, Milan Demin, fotografija sadr`i i tekst. Tada smo Sergej [~eglov obi{li mnogo manastira, upoznali qude. Iz na{e saradwe proistekle su fotoiz- Broj 1 POETA 7
  8. 8. Intervju tovao na 45. me|unarodnom susretu pisaca ~esto nazivaju poezijom "pozori{nog" u Beogradu. U "Golom le{u" sledim duha ~itali novopazarski glumci Lemana principe "teatra apsurda" E`ena Joneska Be}irovi} i Rifat Rifatovi}. Na kraju i Semjuela Beketa. U tragikomediji, koja ve~eri obratio nam se i direktor bib- se neretko pretvara u farsu, koristim lioteke Kostantin Jovanovi}, koji se zah- aktivno kao glavni `anrovski pristup valio svim na u~e{}u, izraziv{i `equ da grotesku i spajawe nespojivih umetni~kih se ovo pesni~ko dru`ewe nastavi. To je detaqa. Stvarno, predstavio sam u komadu nezaboravni susret. Qudi u Srbiji vole "mrtvu" zajednicu, svet "golih le{eva" poeziju. Svi znaju da je to pesni~ki narod. srodan Gogoqevim "Mrtvim du{ama". Nije va`no da li je re~ o prestonici ili o nekom dalekom delu zemqe. - Opet proza. Pa gde je poezija? - Da li imate neku `equ? - Pitawe je aktuelno, jer je Srbija pot- puno pesni~ka zemqa. Nisam i ja zabo- - Kako da ne! Po~eo sam ozbiqno da ravio poeziju. U kwizi su predstavqeni i studiram jezik `iteqa Marsa, Jupitera i prevodi mojih pesama na srpski, belorus- Plutona. A kada }u da nau~im mogu slobod- ki, francuski, engleski, esperanto, dans- no ~itati prevode svojih pesama. Moram da ki, norve{ki, {panski i italijanski jezik. kontroli{em! Re~ je ~itqiva {ifra, ima Prevodioci su Zorica Senti}, Jelena bo`ansku prirodu i kosmi~ki nivo. Ne Pavlovi}, Sergej [}eglov, Predrag mo`emo slobodno bacati re~. To je blago Crnkovi}, Ivan ^arota, Elfrida Mahuqa, koje moramo sa~uvati za budu}e generaci- Floreal Martorell, Xavier Diez i Paolo je. U tom smislu POETA i jeste savremeni De Bastiani. Pesme pi{em u avangardnom i ozbiqni ~uvar re~i. Zato na kraju na{e stilu. Tako|e sam ponudio ~itaocima i besede `elim ~asopisu sre}nog izlaska, a verzije svojih stihova prevedene na jezik ~itaocima i ~lanovima POETE uspeha u "`iteqa" Marsa, Jupitera, Plutona. pesni~kom stvarala{tvu. Opasno }itawe! Razgovor vodio Veselin Xeletovi} - ^udna poezija i malo ~udnovata. Preveo Sergej [~eglov Kao da ose}amo neki spoqni uticaj u Va{em stvarala{tvu? - Zahvalan sam sudbini da mi je pokloni- JADRAN la susrete sa velikanima, kao {to je bio rediteq i pesnik Miroslav Belovi} i slikar - na{a Ruskiwa - Oqa Ivawicki. Moje desno uho slu{a more, Dugo godina sam bio u poznanstvu sa wima. a levo igra sa morem `murke. I ~ini mi se da je to taj uticaj o kojem ste pitali. Ujutru se more krije. I ceo dan moje levo uho tra`i more, - Ko je ~uo i gde ste sve, osim a desno `udi za krikom galeba. Susreta pisaca, u Srbiji ~itali svoju poeziju? Uve~e, kada levo uho prona|e more, desno ponovo za~uje {um talasa. - Svugde, ali mi je u se}awu ostalo jedno kwi`evno ve~e, u Biblioteci Dositej A no}u, kada moje u{i usnu, Obradovi}, u Novom Pazaru. Bili su tada ja }u zatvoriti o~i pisci i pesnici iz Rusije, Bugarske i i ponovo u snu videti Malte. Novopazarskoj publici smo pred- stavili na{e pesme. Nas je pozdravio i Jadran. po`eleo nam dobrodo{licu zamenik gradona~elnika Novog Pazara Vujica Prevod: Mirjana Demin, Milan Demin, Tiosavqevi}. Govorili smo svoju poeziju Sergej [~eglov na izvornom jeziku, a moju poeziju koju 8 POETA Broj 1
  9. 9. Pesme bez granica KRICI SRCA LjUBAVNA Biha}, 17.o2.2010. Mali, Kako ni od kuda si priri{al Na Dan zaqubqenih I misli si mi zel. Pogodi me muwa Nisi ni pital Trese me i lomi Ako to si smel. Jo{ i danas jako U du{i se mojoj I po cel dan sad Javi miris duwa Va misli te prizivan, A u srcu krici S tobun pred o~ijah Zbog kojih bih plak'o... Sre}na ja zaspivan. Sada lih }utin Na Dan zaqubqenih Kako srce mi zima{, nebo se otvori Tvoje }u ja pak zet; Stvori{e se dvori Da ja tvoje, ti moje da ima{. U jednome trenu I Valentin sveti I tako bit }e, Odnekud se stvori Vidin ve} jasno; Upita me: ''Da l' je Ju{to j' na{e vreme Uzima{ za `enu?'' - Ni rano, ni ni kasno. Bez rije~i mu ka`em: Tatjana Udovi}, Hrvatska ''Ne spomiwi `ene! I posebno Onaj Draguq izgubqeni!'' SUSRET Najboqe bi bilo Da spale i mene - Pogledi se sreto{e Nek se vatra sa mnom Osmjeh ukrasi lica Vjen~ava i `eni... Tijela se spoji{e, - we`no ^vrsto zagrqena... On krilima mahnu K'o da lahor sti`e Srca zakuca{e br`e An|eo se medni Pru`i se ~arobna slika Pored mene na|e Sretan susret Odnekud se sunce Krunisa vje~nu qubav. Iza mora di`e Doplovi{e moje BEGEGNUNG Izgubqene la|e... Die Blicke trafen sich, ein Lächeln Na dan zaqubqenih zierte die Gesichter. To legenda ka`e: Die Körper berührten sich - sanft. Svako na|e qubav Fest umarmt, Prvu i jedinu schlugen die Herzen schneller, Samo jednom sve se ein verzaubertes Bild Pravilno posla`e - bot sich. Sve qubavi prave Ein glücklicher Augenblick Ispune sudbinu... krönte die ewige Liebe... Omer Kli~i} Marko Q. Ru`i~i}, [vajcarska Broj 1 POETA 9
  10. 10. Pesme bez granica THE POETRY GONE WITH THE WIND Früstück in Novi Sad I am thirsty for the secrets Es packte mich beim Frühstücksmahle Hungry for the beauty ein Zweifel vor der vollen Schale: Which I can find in them War dieser grausiggraue See While I am trying all fruits Kaffee oder wohl eher Tee? And getting inspired Liess sich dies letztlich unterscheiden I always return oder ging's da um keins von beiden? To the poetry Ich klebte auf dem Stuhl und stierte Even for a short time stur auf das Undifferenzierte, I always return das einfach alles offen liess, To the memories weil's weder so noch anders hiess. Of the all which passed by Nun setzte ich die Lippen an All colourful und schlürfte, bis es in mich rann All that flew like a bird und fand, zum Abschluss des Gedichts: All which is to be to me Es schmeckte das Gesöff … nach nichts. The time I call The time gone with the wind. Moral: Passed poetry Or poetry that passed by Der erste Blick, er täuscht dich immer, As trough it doch ist's beim zweiten oft noch schlimmer On the same roads Leaving the traces Oskar Freysinger In the snow, The mud and the sand I went, too. Vida Nenadi} ICH FÜRCHTE MICH Als ganzes Land war ich glücklich und frei. Dann amputierten sie mir die Glieder... VO IME NA VREDNOSTA Schmieden eine neue Zukunft für mich... Schrieben eine neue Geschichte… Eden redok blik i voshit za ~udata Die Schlacht vom Amselfeld sei Vergangenheit, da ne gasne vo ime na gluposta - dachte ich. po svenata ti{ina so bezimeni imiwa Gerne würde ich, für 's Kosovo Leiden, betten no znajni za sekogo, Habe, aber, keine Hände mehr! a pak ni{to ne zna~at Flüchten wollte ich nie, vo ime na vrednosta Selbst wenn ich würde, kann ich nicht, - {to ~ekori bez vrska Habe keine Beine mehr! vo potraga po ne`nosta ~ove~ka do Werde ich jemals mehr sopstven zaborav vo du{ata die Klöstern vom Pe} sehen können? toj `ar {to go nosi, a sepak go kosi Fürchte mich! i vo siot lavirint toj e uporen alpinist Ich werde enthauptet werden do vrvot {to ~ekori Am Kosovo! so bespravni prekori. Sladjana Setencic Katarina Jov~evska 10 POETA Broj 1
  11. 11. Pesme bez granica OPRO[TAJ Bi sakala U no}ima bez tvog zagrqaja Bi sakala Bojim se smrti svetlinata zlatna na sonceto Kao u nekom ko{maru i ve~erniot purpur na zvezdite, Ose}am kako otkucaji srca vodopadite, Be`e iz mojih grudi i sternite, Pune ti{inu sobe rekite mnoguvodni Svojim neukrotivim plesom da mi ja raspalat du{ata Onda ti se pribli`im da stanam vrutok od koj ke se raznese Poku{am da ti ukradem snove muzikata na mojata Da te otcepim od jastuka du{evna harmonija U tople talase tvog disawa za zaedni~ki lavirint Urawam kao dete na qubovta Koje u toj dragoj uspavanci so moite bliski, Nalazi svu ne`nost majke so mojot narod Ti mi odgovori{ na poziv so mojata Stegne{ mi ruku sakana zemja. Tvoje jo{ uspavane usne Tra`e moje Bo`ana Pero Trajkovska Dotaknu mi ~elo Na{ poqubac je qubavni sastanak Sve oprosti i… izbri{e smrt DEUS Il perdono Neka do|u moji ~uvari Nelle notti senza il tuo abbraccio Skriveni u mi{i}ima korpusa Ho paura della morte Prenesena je wihova energija Come in un turbamento Da me ute{e Sento i battiti del cuore Deus ovde postoji samo za tebe Scappare dal mio petto e Apostoli da razumeju moju netrpeqivost Riempire il silenzio della stanza Nostalgi~nost i qubav Con la loro indomabile danza Misli ~esto premo{tene tamo U svaki pigment Allora mi avvicino a te Svaki deo vazduha Tento di rubarti i sogni Od izlaska do zalaska Strapparti dal cuscino Natapkana sentimentalnost grebena Nelle onde calde del tuo respiro I potopqena u carstvo Deusa Mi tuffo come un bambino Na dohvat do wega Che in quella dolce ninna-nanna Raduje me sasvim slobodan s obavezom Trova il calore della mamma Samo prema moru Savez drugih bo`anstava Tu rispondi a quel richiamo Uzima sloj po sloj i ga|a strelama Prendendomi la mano Do u~iteqa Amora Le tue labbra ancora addormentate Greben nepokretan Cercano le mie Nedostupan bez moga prisustva Mi sfiorano la fronte Kada }e o`iveti moje suze Il nostro bacio è un incontro d'amore Zajedno }emo ih podeliti Perdona tutto e… cancella la morte Srazmerno samo za nas Aleksandra Damnjanovic D'Agostino Kate Jovanovska Broj 1 POETA 11
  12. 12. Pesme bez granica SRBIJA SOBA PUNA SREKE to nije jedna zemqa Okrekem kqu~ u bravi to nije U bravi sobe nije jedna zemqa kao ostale Pune sreke. to je jedno veliko srce Uzeku bo`e koje kuca Samo malo u ritmu qubavne pri~e A ostalo ostatka sveta Neka uzme Srbija Svako od nas pomalo. nije zemqa ... Za sreku je potrebno to je moja zemqa! Tako malo Jedan pogled la Serbie Jedan osmeh Poklon mali ce n'est pas un pays Da budemo zdravi. non Kad beba non pas un pays comme les autres Prve korake pravi c'est un grand coeur Sve u svemu qui bat Sitne stvari aux rythmes des amours ^ine ~oveka du reste du monde Ne tra`i puno la Serbie Lako ~e{ do~i pas un pays ... Do kqu~a u bravi c'est mon pays ! Pokupi puno qubavi Voleti i samo Zorica Senti} Voleti ~oveka To je najveka. @ivka Milo{evska Borislava Dvoranac 12 POETA Broj 1
  13. 13. Pesme bez granica MI I ONI Oni namerno bljuju slobodu Da bi nas zgrozili (The picture Hvala nebesima mi nismo on the cover is Putnici takvi koji se gade an Ethiopian Vonja podpazuha i no`nih freedom warrior Gljivica me|uprstova taken life by Mi putujemo drugom stazom Alfred Sledimo ozonski miris ~e{njaka Eisenstaedt, Na makadamu smaragdnom in 1935 Naka|enim mirisima ambera during straggle Mo{usa sandala i drugih miro|ija against Sledimo tragove an|eoskih Italian colonial Koraka i njihovih pe~ata powers). I u nedrima nosimo talismane Ljubavnih ostataka balsamiranim UNDEFINED SILENCE Poljupcima nebeskih stvorenja Ne da bi se razlikovali No cry came from him Nego zato {to volimo He shut his eyes and clung to the horse`s mane. The wind whistled in his ears Fahredin Shehu, Pri{tina And the bells up on the harness rang wild and shrill Jen… A breath of deadly cold pierced him like a spear Jen záclonu poodhrnout, As with a lust spurt, like a flash white fire tam za tím domem a tou rekou, The horse of Adwa, speeding as if on wings, u asi le íš, a i kdyby ne, Passed right before the face myšlenky tvé by šly mimo mne. of the foremost warrior Jen zpátky o kousek, To honor his glory, and say good bye za tou záclonou, To his undefined silence neslyšíš, necítíš, By thanking his struggle for our freedom srdce buší. Tsehaye Hailemariam Jen kdybys jednou slyšela, smutne zní, THE END mi aspon ano, stýská se, a ne málo. The savour of fruits Jen aspon v nárucí tisknout te, still remains aspon polibek letmý, in my mouth, mít te a nepustit, but the bitterness of words v objetí usnout si. demolishes the clouds and wrings the snow Jen bez sveta chvíli být, counting the pebbles. tak trochu pro sebe, But you never told me snít a nechat být, why you deceived me, v rukou osudu (mel jsem s ním dohodu). why with pain and injustice did you desire Jen chvíli být s tebou, proc ne? to say that the end a proc ano? always in tears Nechci se hádat, jdu hledat lano. is cast to flames. Kraniotis P. Dimitris David Havlicek Broj 1 POETA 13
  14. 14. Pesme bez granica - Poqska Sa poljskog jezika zadr`ao osmeh U INAT prevela: i radost Tako malo zamolio si Olga Lali}-Krowicka -{aka supe dok je u d`epu poeziju na zidu praznina ne smatraj je TRAGEDIJA PRSTIJU -dobra re~ dok je okolo teror kao proizvod -mal~ice slatki{a dok je u moja crna lista zastani jednom na obali mora ku}i u toku dve godine reke ili jezera pakao obogatila se za Tebe uzmi vodu u dlanove to je tako malo a kako te{ko ne}e po`eleti tebe u tome ludom Kri{tof Grabonj pobe}e prestra{ena neljudskom vremenu. mudra Nesre}a u Bieslanu ONA zna dobro, {to ~initi ume{ Kad su planirali zlo~in na prstima zvezde su umrle Imam mnogo lica a kad su upali u {kolu i dva imena Emil Biela /Emil Bjela niko nije pomogao... I zato mi je izmi{ljeno tre}e i samo sve}e opet gore ONA VIDEO SAM Jedina istina bio je napis Gra`ina Drobek-Bukovska na ru`i~astoj ma{nici video sam ro|ene dece kako je drveni Hristos ZASEJANO VREME Bezli~no prelazim grlio zabrinutu du{u starca preko pragova vremena koji se molio ispod krsta Ispovedam se travi i iz dana u dan na prstima sam oti{ao na vetru sve vi{e verujem Na trgu ve~nosti cvetovima u karakter kamena zasejani u mermeru negde zaboravljenim rastu u belini na kraju svake jeseni Halina Kurek i viju u kipovima pticama koje vise na nebu otrovani bolom vremena dugim besanim no}ima BALKANSKI primaju Ispovedam se stazama KRAJ VIJEKA bi~eve sunca pa{njaka pljuckaju ki{om umornim kapelama pored raslo je smanjivalo se iz krvavih usta puteva kolo - na krateru vulkana muke starcima postavljenim ka na nebu je za{umio let svetih ~istili{te je izlasku i prokletih po~elo na zemlji mladala~kom prkosu I minu}e ta ispovest- na polju lavine vihora Robert Czop/Robert ^op negde iznad mene brale su karanfile u ube|enju u krivicu `ene - guraju}i lament u APSOLUTNA BIT ~ekaju neobra|ene zemlje oblake Naoru`an je Vaclav Turek zapaljene okolice su slavile dirkama- novokomponovane korifeje A {ta ti ima{? ZAVOJ mjese~ina je rasvjetljavala Slepe metke remek-`rtve Sivi opasa~ iza zida }utanja proljetna djeca podzemnog u bojama o~ajanja vremena Tadeu{ Lira-Sliva pulsira bez prestanka sastavljala su kosti `iva rana ispred hrama TAKO MALO vreme je da se ju je previje srednjovjekovni krst krasio je re~ju kala{njikov Tako malo je potrebno da bi se na ustima deteta Vanda Novik-Pala Olga Lali}-Krowicka 14 POETA Broj 1
  15. 15. POETSKO SRCE KU]A NEPREBOLNA RANA Tek {to je ku}u podigao, Ima ne{to {to je ja~e Ku}a je po~ela da pada. I od mene i od svijeta, Okrenuo se od svog prepla{enog srca To je tuga {to te nema, i u`urbano zapo~eo da unosi Sre}o moja oduzeta. sve {to je moglo podupreti, Ima ne{to {to je ve}e zadr`ati od zaborava: Od planeta i svemira, i ribe, i ptice, i zveri, i biqe, To je rana neprebolna i `ene, i decu, planine, reke, Pa mi du{a nema mira. neba, i {ume, i pesmu, i osmeh, Ima ne{to u grudima radost, i tugu. [to ih kida svake no}i, Unosio je. To je ~e`wa da se vrati{ Grozni~avo. Strasno. A znam da mi ne}e{ do}i. Sve dok mu se pogled Ima ne{to nemogu}e nije i{~a{io o gomile Ne mo`e se da opi{e, krhkih stvari, To je `eqa da te vidim i nije znao {ta da unese jo{. A znam da te nema vi{e. U prazan je prostor uneo zemqu. Ima zvijezda {to mi sija I kada je zemqom napunio, I na nebu kad je tama, i sam se u ku}u uselio. To je zjena tvoga oka - Zlatko Vasi} [to me svuda prati mama. Ima rana ima tuga NAD KOLEVKOM BALKANA Ima jecaj, suza ima Kad te tu`no zovem, mama Bo`e, ~uje{ li A niko se ne odaziva. kako u ime Tvoje odzvawa molitva Zorka ^orda{evi} povrh bo`ura, nad kolevkom Balkana. Bo`e, ~uje{ li kako nova opela prizivaju oni {to ispuweni tobom nikad biti ne}e? O, bo`e, zna{ li kako za tvojim pogledom vape zgari{ta hramova i Kosovo, kao raspe}e? PRAED BAJKO ILIJI Bo`e, gde li je sada Tvoje svevide}e oko, Lijepo li je da vidi kako se U sebe pogledat' suzama bezdana A jo{ qep{e umiva poqe {iroko Vi|et' ~ojstvo od Vidovdana do Vidovdana? I qepotu du{e Bo`e, ~uje{ li Pa je |eci kako korewe ~upaju, Svojoj kako se Tebe ne boje, Podijelit' kako me|e Da osjete kroje, [to je svjetlost tamo, gde Kosovo je, I da vi|u srpsko i Tvoje? Kojim putem Milanka Golubovi} Marija [korni~ki Broj 1 POETA 15
  16. 16. POETSKO SRCE SVETIWA A LA JESEWIN Zatreperi zvijezda sjajna Tu, do mene, sedi. pade dole sa visina, Glavu gore, u`ivaj. kroz prozor~i} uplakana Ni{ta tebe ne sme da najedi. dozivala majka sina. Ti svira~u samo sviraj. Sviraj pesme od davnina, Mjesecu je {aputala a ti du{o ne tuguj. svoju tugu, sudbe klete, Bila si znam sa mnogima, molila je Vi{weg Boga no}as se mome pijanstvu raduj. da jo{ vidi svoje dijete. Zagrli me, qubi me, to je zanos. Nema bola kad se razvrat `eli. Dok se mjesec kotrqao Nema ni~eg. Hajde, vuci me za nos. kroz {aptaje majke mile, Ja i tome znam da se veselim. zanijemi{e wene usne Gle, kako si slatka, jedra. {to molitvu su zborile. Vidim gori{ od po`ude. Daj i ja }u rukom u ta nedra, Na bijelome kowu majka {to mnoge promeni{e qude. u snu krenu na veseqe, I ja }u skokom u taj pakao, {apu}u}i Vi{wem Bogu o o~i {to la` prosipate. prenijela je svoje `eqe. Za muziku no}as sve bi dao. Hej svira~i, svirajte, svirajte. Mila majko, Paraskeva Ati du{o, glavu gore, u`ivaj. za{titi mi djecu moju, I bli`e, tu do mene sedi. ispuni mi zadwu `equ Sutra }e drugi pesme da ti zbore da izdahnem u spokoju. i mo`da {amar osmeh da ti sledi. A ti svira~u samo sviraj. Ne vrati se zvijezda sjajna Sviraj pesme od davnina. sa visina {to je pala, U `ivotu sve je igra. niz liticu od `ivota Ja }u daqe pijan, gase}i se kotrqala. od `ivota ko od vina [aptaji su za}utali Qubodrag Obradovi} mjesec tu`an ~eka zoru, hladno lice, nasmijano zaspalo je na prozoru. Sveta Petko, Paraskeva za{titnice djece, mila, PROMETEJ na majku me Ti podsje}a{ i Ona je takva bila. Prikovani za stenu vlastite ta{tine Dragi Bo`e, spasio~e prokliwemo vatru i Tebi se mnogo molim, koja raskrinkava sa~uvaj mi uspomene u qubav prema qudima na Svetiwu koju volim. preru{eno samoqubqe. Uzalud dozivamo Had Milisav uri} neume}a. Orao savesti kquje nam utrobu. Neda Kova~evi} 16 POETA Broj 1
  17. 17. Predstavqamo kwi`evne klubove i udru`ewa Broj 1 POETA 17
  18. 18. Oslikana poezija ili poezija slike 18 POETA Broj 1
  19. 19. Kratke pri~e, pripovetke, crtice... BO@I] METOHIJSKE TI[INE Badwe ve~e 2009. qeta Gospodweg. Niz pustu na svetoj Metohiji? Od koga ravnicu Kosmeta spustila se hladno}a i tuga. se naoru`avaju i stra`are. Smrznutu zemqu prekrio sneg i ti{ina. Samo po Od koga se skrivaju po kad kad vetar zawi{e grane {ume pa one razbaca- bunkerima izme|u vre}a peska ju senke po zale|enoj zemqi kao da se ceo jedan i `ice? Od Boga, isto kao i narod ra{irio po belilu i kao da se kre}e u vi. I koliko god vam duga~kim litijama prema crkvi koja se sru{ena i blagoslova davali da nam tamna crninom zgari{ta probija kroz belinu snega ru{ite bogomoqe i manas- koji je zveri sakrio tragove. U {umi se ~uje retko tire, ku}e i sela, vi{e se i zavijawe vukova i tihi {tropot qudskih koraka, pa strahom naoru`avaju. Svesni onda opet zavlada ti{ina. Metohiju prekrila su da nebo zna za trgovinu magla pa se na ~as ~ini da }e iz we izjuriti vojs- na~iwenu sa vama. Trgovinu ka kowanika u sjajnim oklopima i isukanim na{im telima i na{im organ- ma~evima prese}i vreme koje je no}i silno ima koje ste nem ~upali i vadili. Da. Mo`da nije razdu`ilo da su se dani pretvorili u tek kratak video ~ovek to ~ere~ewe ali video je SUDIJA i stru~ak svetlosti. Kroz sneg {kripe qudski toga vas je spopao strah. Znaju, kao {to znate i vi koraci i dahtawe odbija retke pahuqice koje da nam ru{e}i crkve i manastire podi`ete nove na vijore kroz no}. ^ovek umotan u duga~ki kaput i sa nebesima. Novije i jo{ veli~anstvenije u kojima podignutim reverima na trenutak iza|e iz {ume a na{a bra}a i sestre izginuli od va{e paganske onda se opet izgubi u senku. Iza wega ostaje {uma ruke ve} saboruju u ime Hristosa koji je na{ jedi- uokvirena u te{ku tamu iz koje u daqini, treperi ni mesija i isceliteq. Oj jadnici slepi koliko su jedno malo i {kiqavo svetlo. Hoda tiho i oprezno. va{e nauke plitke kada jo{ niste saznali da ste Kre}e se samo sebi poznatim putem izme|u nas svaki put razapete uz Hristosa svezali za Wega ru{evina pokrivenih snegom. Zastaje kraj sru{enog i da vam On dolazi sa platom.- i izlomqenog grobqa. Nemo se krsti. Mramorne Tek kada se {kripa smirila hoda daqe. Hoda sve izlupane plo~e na grobnicama proviruju kroz sneg pa`qivije i opreznije. Provla~i se ispod pa mu li~e na {irom otvorena vrata neke ku}e kroz sru{enog zida i nagorelih greda. Provla~i se koje su doma}ini iza{li i oti{li nekom novom ispod vojne bodqikave `ice i nakrivqenih luneta prebivali{tu ostavqaju}i ono pre|a{we prazno i i pilastara pa kroz sru{ene bifore ulazi u misti~no. ^as gleda u mra~no i izlomqeno grobqe crkveni hram razru{en i sagoreo. Stoji u pola sa pootvaranim grobnicama, ~as ka zvezdanom nebu gra|evine kroz ~ija izgorela i sru{ena okna pa se krsti i osmehuje. svetlucaju zvezde. Stoji i podi`e glavu ka nebu Voskresenije.- [apu}e i pa`qivo kre}e daqe. - crkve koje su sru{ili vandali i uspostavili Mislili ste da }e te nas satrati, ubiti, uni{titi. svetlucavo nebo svemira direktno u hramu, ne Da }e te nam kosti razbacati i tako ukinuti. znaju}i da su ru{ila~kim besom i vandalizmom Izbrisati. E pa varate se. [to nas vi{e mu~ite i pomogli jednom narodu da la|u svoga spasewa satirete mi se vi{e upisujemo u kwigu `ivih na uplovi u luku nebesa i spasa. ^ovek stoji podignute nebu i vi{e i ja~e saborujemo u slavu Boga.- glave i izgovara tihu molitvu dok mu se u zenica- [apu}e i stiska ~esnicu ispod kaputa. ma me{aju suze sa retkim sitnim pahuqicama. Tek - Vi ste mislili da }e te nam ru{e}i crkve i neke se re~i iskradu kroz uzdah dok one druge koje manastire, paliv{i nam ku}e i ogwu{ta, sru{ili i {ap}e kovitlaju kroz iskrice pahuqica i bu{e Boga i uspostavili va{eg {ejtana? O kako ste u rupe kroz zimu poput trube kroz koju ~ovek hu~i la`i nastali tako u woj, `ivite i nadate se. Na{e svoju bol kroz sru{eno nebo hrama. du{e niste sru{ili i spalili jer na{e du{e nisu Bo`e svesilni, koji sedi{ na prestolu ve~ne zemqane kao va{e. One su nebeske i ni jednim slave, koji si nevidqiv a sve vidi{, i ne~ujan a zlodelom ni jednom paqevinom ni ranom vi na{e sve ~uje{, s an|elima Ti se poklawam i sa sveci- du{e ne mo`ete dohvatiti.- ma molim: ne odbaci stvorewe tvoje zbog greha, no Iz vojnog logora kraj kojega se prikrada, ~uje se oprosti, pomiluj i spasi.- zveckawe metala i {kripa na koju, se on skriva u Wegov glas kovitla sru{enim hramom. Udara u duga~kom kaputu i nestaje u senci drveta pa ~ak i zidove crne od ~a|i i odbija komade maltera sa dahtawe zaustavqa huk}u}i ispod revera kaputa. kojih svetlucaju fragmenti uni{tenih fresaka. Eto i va{i su se pomaga~i `icama ogradili i Iza sru{enih aheiropita podi`e se tanak stubi} naoru`ali u strahu. Od koga? Od vas nisu jer su dima i ~ovek podi`e glavu. Ose}a miris paqevine vama blagoslova doneli da nas palite i progawate. ali i miris tamjana i udi{e duboko u plu}a. Ona Od nas? Pa mi smo toliko mali da ni da ho}emo ne bol koju je uneo u hram preplavqa ga i svakoga mo`emo im zverstvo u~initi. Pa koga se onda boje trenutka preti da ga savlada i sru{i. Seda na Broj 1 POETA 19
  20. 20. Kratke pri~e, pripovetke, crtice... jednu izvaqenu kolonetu i vadi iz grudi ~esnicu ^ujem im imena ovde na nebesima. Hu~e kao slapovi umotanu u salvetu: po carstvu nebeskom va{e suze. Mili moj rode. Ja ti Gospode nemam sa kime prelomiti ovu Svaka suza za wih je jedno sveto vi{e na nebu. ~esnicu. Nemam sa kime uneti ni badwak u ku}u ni Svaka sve}a za wih je jedno vi{e kandilo na nebu. polo`ajnika do~ekati. Nemam Qubavi moja sa kime Svaka no} u molitvi na zemqi, jedno je ve}e ni Ro`detstvo zapevati ni molitvu iskazati. Ostao svedanije na nebu. Svaka va{a rana jedna je vi{e sam sam u sru{enom i pustom selu, pa ko velim da stepenica u Carstvo nebesko. Dobro pogledaj do|em ovde u hram sveti i sa Tobom prelomim Kosmet i vide}e{. U grobovima ne le`e `rtve nego ~esnicu i sa Tobom Ro`detstvo tebi otpevam. Sa ih xelati ispusti{e u nebo a du{e svoje u zemqu i Tobom bi eto u Tvojoj sru{enoj ku}i badwak muq nastani{e pa tamo ri~u i urlaju od proslavio. Jer veruj mi jo{ mi je gore u ku}i gde besomu~eni{tva. Jo{ samo malo. Jo{ koliko malo me sa zidova gledaju slike dece moje {to po svetu i do}i }e na zemqu satira~. Do}i }e sud i Sudija lutaju i tra`e svoj smisao i {to me sa zida gleda- da sudi i `ivima i mrtvima. Ali do tada zver }e ju slike roditeqa {to prese~e muka i progon, pa se napasti zver i kida}e meso i utrobu jedna drugoj.. Tebi uputi{e prije vremena da tra`e utehu i spas.- i svuda }e biti pogrom i rat.. I svuda }e mrtvi U dno jednoga zida on ugleda ulubqen i zatrpan le`ati mrtvi. Evo ve} po~iwu pqa~ke i terori. lahan, pa ga podigne i obrisa rubom ko{uqe. Iz Ratovi i paqevine. Silovawe i obiqe bluda. Ali xepa izvadi politru vina pa polako naspe u onaj po~iwu i poplave i ki{e, vulkani i vreline. ulubqeni lehan i stavi na salvetu koja istoga ~asa Po~iwe i priroda da najavquje kraj zverstvu i po~e svetleti kao carska trpeza. U sru{enom zveriwu, a Bog po~iwe da pere zemqu od ~iraku, prona|e komad dogorele sve}e pa i wega ne~astivog i da mu satire trag. Mnogi }e narodi upali i krstom se oseni: uni{titi sebe sami i sa zveri se smaknuti u ad. - Ako su gresi na{i veliki, milost je Tvoja ve}a; Vas? Vas koji verujete i qubite Boga, kao {to re~e oprosti i spasi nas. Pogledaj milostivo na Sveto pismo zver ne}e mo}i ni dota}i. Vi, pleme stradalnu majku, na sirotu udovicu, na decu wenu i moje osve}eno koji ste krvqu pla}eni na nebu zver sve srodnike, i ne dopusti da stradawe wihovo }e obi}i jer }e samo u zveri sli~noj sebi prona}i prema{i snagu wihovu. Usli{i Gospode i molitve hranu i `rtvu.. Vas i spaqene i pobijene uze}e svih sirotih majki, koje samo u tebe gledaju i od `ive Bog u svoju novu Crkvu . - Tebe pomo} o~ekuju; jedini za{titni~e i ute{itequ ^ovek pade na zemqu i vide na tren lik Svetoga malih i ostavqenih.- Save kako zakriquje telo puno rana i kako iz svake Onaj stub dima izxikqao iz ru{evine i zgari{ta rane proviruje po jedna sru{ena bogomoqa pa jekne podi`e se jo{ vi{e. I iskre po~e{e iz wega izni- od bola. cati prema sru{enom nebu crkve i prema U sru{ena vrata udari silna svetlost i prah spu{temom nebu neba. snega se podi`e a sa sru{enog zvonika zazvoni sto- Sveti Savo, o~e na{ i molitveni~e pred tine zvona. ^ovek podigne glavu i vide da kroz ona Gospodom, blagoslovi tvoj srpski narod i izbavi vrata puna svetlosti ulazi maleni ku{travi de~ak iz nevoqe sve srpske stradalnike. Bo`e pomozi i u beloj ode}i. Vide ga kako kora~a po hramu i spasi. Amin.- podi`e ikone pa ih celiva i sla`e po nagorelim Izgovori ~ovek i za~u|eno pogleda. Iz onoga zidovima. Vide kako se ikone arheiropite i kako stuba dima izniknu silueta monaha sa kandilom u iz wih u hram blesnu{e likovi `ivih svetiteqa. ruci. Riza mu beja{e duga i iscepana sa sto Vide i mno{tvo naroda kako dolazi u hram i kako pedeset krvavih rana na sebi. Stajao je visok i sa neba nahrupi sijaset svetlosti, i kako se kolosalan. Noge mu beja{e na zemqi a glava pro- ispravi{e ~iraci i zasija{e kandila. Vide i bogo- maknuta izme|u luneta u zvezdanom nebu. Sru{enu moqe po Metohiji sru{ene i spaqene kako zasi- bogomoqu ispuni wegov glas: ja{e svetlom i kako iz wih {irom Kosmeta pote~e Ustani, mili moj.- Re~i uzbuni{e vetar i zvezde iz hiqade grla:'' Ro`detstvo tvoje Hriste Bo`e uzdrhta{e od wegove siline. na{..'' Znam ja, verni moj koliko je te{ka na{a sudbina Obuze ga silna radost i sre}a. Dugo je lomio zalomqena izme|u ~equsti dviju zveri. Znam jer svoju ~esnicu i delio sav ozaren i sre}an. Dugo se sam i sam iskusio tu besomu~enost. Ali i sam ~ulo pojanije i molitva a onda ~ovek kona~no spaqen znam da koliko god nas vi{e ru{ili i uhvati daha i jekne:'' Hristos se rodi.'' Hiqade spaqivali mi se vi{e i sna`nije uz Boga vezujemo glasova natisnutih qudi u hramu nad kojim se i vi{e i bogomilije uz veru prihva}amo. Eto na izme{alo nebo sa zemqom i u kojem su svetleli meni je celo telo od rana, od sru{enih i spaqenih `ivi svetiteqi sa freski crkve i freske neba, hramova srpskih, vere kojoj sam i sam kalem bio i odjekne: '' Voistinu se rodi.' ostao. Znam da te bole samo}e i zbegovi. [to Iza vojne bodqikave `ice, zare`a{e dve zveri. heroji po robijama i sirotiwstvu muku mu~i a Ona, naoru`ana i mo}na sa podozrewem i strahom pogan slavi sebe i a`dahu. Vidim ja i prognane pogleda u izleglo ~edo svoje. kako komada hleba tra`e i kako se ispred wihovih ruku vrata zatvaraju. Vidim kako se roditeqi skrivaju od dece i jecaju molitve. Znam da dozi- Na Bo`i} qeta Gospodweg 2009. vate svoje nestale, silovane, ubijene, poklane. Rab Bo`iji Boris S. Staparac 20 POETA Broj 1
  21. 21. Ponosno predstavqamo POETU JO[ JEDAN KRUG PRO[LOST Za{to mi opet vra}a{ belutke Ve} odavno lipa stara ne miri{e, moravskih skuta i ukus rose; To prole}e pro|e sa vihorom lakim, upli}e{ zvezde u plamen kose; A jo{ miris onaj moja du{a di{e, `ubori{ pesmom dok sedim }utke? Probudi se ~e`wa sa prole}em svakim. [to budi{ rumen usnulih htewa, Davno pro{lo vreme ~eka me u ~ami jaro{}u `udwe mrvi{ ti{inu I blista k'o suza nevinoga roba, u mojoj tami i mome vinu, Samo katkad nazrem iskricu u tami ne`alno skriva{ staze spasewa? I osetim miris prohujalog doba. Prosta ti du{a grehove mno`i Na svakoj se stvari pau~ine splelo, ose}am nemir svuda po ko`i Pra{ina po tihoj, oronuloj sobi, slomqena strepim nadomak vira. Gde smo jednom, dragi, uzdahnuli vrelo Varqiva reka predajom te~e, I pri~ali, sre}ni, o budu}oj dobi. u modroj ~a{i umire ve~e posledwe misli gitara svira. A sad ni~eg nema, sve je utihnulo, Moje slutwe sve su mra~nije i te`e, Osmeha bludnog otapa pena Rasplinu se vreme {to je nekad bilo, kamene suze ozeblog srca, Samo jedna suza za wega me ve`e. izgubqen ponos pod wima grca i bri{e obris moga imena. Ivana Petkovi} Bezdani pogled, hajdu~ki drug, `estinom qubi! Vrte{ka kre}e! Stresam sa sebe pahuqe sre}e, bezna|em pla}am jo{ jedan krug! Aleksandra Peji} PESNIK IZ INATA Kao kosa bez pramena, JEZIKRVQE Kao ruka bez ramena, Kao wiva bez semena Tarom kamewe, Pivom drvqe, -Ja sam vatra bez kremena! Drinom, Neretvom, Savom - glave, kroz ovo usko jezikrvqe Kao leptir u oxaku, dosad se barem tri Morave Kao muva u stomaku, Kao voda u bardaku krvi razbratske razgrana{e -Ja sam pliva~ u muqaku! prema tri slivqa ka tri mora, a sve iz jednog vrela, na{eg - Kao kristal u marketu, istog `ubora i romora, Kao poklon u paketu, iz mrzoslovqa jezikrvnih Kao dobo{ u ruletu (u vlasti drugih), iz jaruge -Ja sam sluga ovom svetu. Ju`nih Slovena vje~no kivnih Kao majstor bez alata, makar na jednog od tri tvorca Kao {uster bez zanata, prema kojima jedni druge Kao vladar bez senata i pi{u nebom krvqu koca. -Ja sam pesnik iz inata! Zoran Kosti} Miloje Veqovi} Broj 1 POETA 21
  22. 22. Ponosno predstavqamo POETU TAJNA MO] @ENE Sino} mi je rosa devi~anski ~ista Na livadi Pevala na dlanu odu tvojoj kosi, od mojih o~iju [to niz gole grudi mese~inom blista, u pono} A mene u zanos k'o pijanca nosi. skinula se gola, ra{~e{qala kosu No}as mi je vetar, povetarac tihi, posutu zvezdama [aputao tajne mirise tvog tela, i pojahala Dok luduje dodir k'o pesma pastirki - crnog kowa! Buja{ u naru~ju sva ~edna i vrela. Na crnom vrancu Pred zoru su sasvim utihnule pesme; dojahala je gola Sunce nas je drsko na{lo ispijene, do vodenice Ali tajnu nikom ispri~ati ne sme, re{ena Jer strasti su ja~e kad su sakrivene. da proveri za{to se |avo An|elko Zabla}anski u pono} pretvara u kamen vodeni~ki! ZAPIS Pustila je Ima jedna zemqa oznojenog vranca Na raskr{}u Balkana da se napije U kojoj sam ro|en u pono} Izme|u vu~jih zuba sa potoka ispod wenog pazuha. U crnom pohodu Mnogi su u woj tra`ili Uznemireni |avo, Krvavo svoje sunce koji se prethodno Nalazili smrt u vodeni~ki kamen pretvorio, od wene lepote Na Svetom drvetu u pono} Sveti ZAPIS: sasvim se qudski Krst, srce i ma~ - raskamenio! Tragovi ^arnojevi}a Petar Milatovi} Ostro{ki Vrhom vezan za nebo Korenom za dno Petsto godina Starostavni hrast Oti{ao bi on Ali je uzemqen U duhovni prostor Srpskog naroda NI[TA NIJE PRE]UTANO Kad se jednom preseli U crnu kwigu ve~nosti Ni{ta nije pre}utano. Za wim }e ostati Sve je ve} re~eno VERA, QUBAV I MO] i izgubqeno. + Dragan @igi} Novica Tadi} 22 POETA Broj 1
  23. 23. Ponosno predstavqamo POETU MOLITVA LAZARU OPTIMIZAM Pro{lost tvoja, zemqo pradedova, Prebijen pas i ja vodiqa je na{a kao sunca zraci. Bez `ivota Zemqo plemenita, mu~eni~ka, slavna, U ti{ini iz tvojih grobova gledaju junaci. Aveti Vuku nas Gledaju, prokliwu}i mole, Mehani~ki mi~emo kosti da tragove zveri mi nesmemo skriti! Kosture pihtije skrivaju Sti}i }e nas usud, kletva od davnina, Degeni su na{i geni il' budimo slo`ni, il' nas ne}e biti! Mozak u pau~ini Podsmeh smo sebi Manastirska zvona u pepelu zvone, Kao kamen jo{ ih ~ujem, u srcu mi je~e. Te{ko je nositi tela A zgari{ta sveta, rawena i bolna, Izme|u sve`ih brazdi dozivaju, pla~u, suzom koja pe~e. Prepuni ~emera Biti kao pero laki Krvave su reke {to Kosovom hu~e. Pas i ja prebijeni One nose glase Kosovskih junaka. Mimo svetla u tami Mi smo deca onih, koje sada mu~e, U daqini svetlost prevr}u}i kosti, slavnih nam predaka. Se}amo se suncokreta Sveta glavo Lazareva, osvetli nam pute! Koji ka suncu gledaju Poka`i nam kuda treba po}i, Seme wegovo u sebi ose}amo i naredi zverima da }ute. Obliva nas toplota Podari nam snage mudrosti i mo}i! @ivot u nas se uliva Svetlost sunca obasjava nas Da ponosni podignemo glavu, Mi smo samo suncokreta dva! pred hordama bezumnih, sa ma~em u ruci. Neka tvoja svetlost, tvoja mo} i slava, Zoran Mati} Mazos putokaz nam budu, u bolu i muci. Pomozi, da sa~uvamo slavu predaka i na svome pragu, do~ekamo sutra. Da zbog na{e dece, na{ih potomaka. Osvi}u nam ovde nova, lep{a jutra! K'O OD HARFE POKIDANA STRUNA Radmila ukeli} Voqela sam proqe}a i qeta, voqela sam jeseni i zime i sve vrijeme provedeno s tobom - SAMOHRANA voqela te sve ove godine. Sobom hranim se. Za{to si se tako promijenio, Budem gladna, {to ti du{a sad otrova puna - Budem sita. {to je na{a qubav sad postala k'o od harfe pokidana struna? De{ifrujem rukopis sna - Ni~ije stado. Sada `alim prohujalo vrijeme {to sam s tobom uzalud tro{ila - Na mom ga izvoru pojim. shvatila sam, ~ini mi se kasno, Na sopstvenom jeziku jer sam tebe ludo zavoqela. Koqem. Stojanka SEKA Zaki} Radmila Lazi} Broj 1 POETA 23
  24. 24. Ponosno predstavqamo POETU NI ZIME NIJESU BABINA LETA [TO SU NEKAD BILE Ah, {to su nekad zime Stojserski bluz znale da traju- Te zime, dosadne, zimurine... Ma kakve zime; ovo su qeta spram onog ~uda i zimotvorine! S novembrom po~nu, zaja{u Trebala nam je ~itava ~eta I s grba~e si|u tek u maju- da prti ili da gaca torine. Ko ma~ak s tople furune! Sne`ina, ko iz topa, dune; To zimu{tine bijahu, qudi! Perinom selo opa{e; I da vam pri~am, ko bi mi vjerova?! svuno} od silne ci~e i studi Nakiti prag i vrata. rafalno pucala stabla cerova. Zapada doksat, pojata; Skriju se me|e i puti; Za`dije sjever s Gradine ro{ave Sova se u dubu u}uti. sve iznad neba svrdlicu di`e zbog wega danas bure i ko{ave Zime su bile stahota: pate od kompleksa vrednosti ni`e. ^ovek se u traqe umota; Od studeni stoka skapava, Ta studen zbratimi ma~ku i kera ne da otkida, re`e ko blawom Pobeli i belo u o~ima... smrznutu `ivu iz toplomjera Na kosi zaledi grivina; vadili pa se klikerali sa wom. Poludi dvonoga `ivina. Zime su bile nevoqe- Ledenice se uz oxak dime Sneg gust ko powava, svega ga zakite, nalik cvije}u A mora{ iza}i napoqe. kad `ena stisne muzari vime u kravqa~u mle~ne kockice slije}u. Al ove dana{we zime: Tople i mlake ko bare- Kad nam se snijeg ko pelcer primi O, kako nas lako prevare! povr{i kleke, jele i omore, zbog na{ih zima ~ak su Eskimi Zime, {ta zime - babina leta, hroni~no patili od qubomore. Umesto u maju, Breskva o Bo`i}u cveta. Nemo'{ da na|e{ kotar i podine od silnih smetova i kijameta Milorad J. Niki} Deda-mraz kasnio po pola godine {lajfale mu ligure usred nameta. XUKELA * Poklopac na stolu, ~a{e polomqene, i poneki pacov ubrzano be`i Ovo ti zima?! kazuj ku~ko gde si zaturila mene -Ma, jes vraga! xukela u meni po~iwe da re`i... Ni vi|elo zime, ajde, ne drami! daj odglumi jednu ulogicu `ene Onda smo masovno pi{ali s praga tek da vidim zna{ li {ta smo nekad bili a ono drugo? pa kad ovo staklo ka venama krene - ne znamo sami... xukela u meni po~iwe da cvili... Milko Grbovi} Nenad @ivkovi} 24 POETA Broj 1
  25. 25. Ponosno predstavqamo POETU CRNA PTICA NE TRA@I ME VI[E Sebi U MIRISU JORGOVANA Leti Crna Ptico, leti br`e, br`e... Bila sam mladost ko~ija{ dr`i uzde, kow ve} r`e, koja je jedva ~ekala tu`na povorka na posledwi put kre}e, da se razbokori leti br`e, leti - dogorevaju sve}e u lepoti `ivqewa. Crna Ptico U{etao si mi u `ivot Odluka je tvoja: ili raj ili pakao, kao {eta~ mojim stopama. ni za jedno nisam molio i plakao. Ni slutila nisam U raku sunce je u{lo, magla se digla, da }u postati Amorov rawenik. opelo se du`i a Ti jo{ nisi stigla Tvoje re~i mi odzvawaju Crna Ptico kao dobovawe potkovanih kowa Du{a se otrgla telu, ~eka kraj rake, u galopu po kaldrmi. klepet tvojih krila presuda }e biti... Skupila sam ih u nedra napravi{e qudi i prve korake i pretvorila u jecaj. Crna Ptico Slile su se suze te{ke... neki po~e{e i suze liti... ko zna od kada spregnute u o~ima. Doleti Crna Ptico, ~ekam Te dugo, Izme{ane s ki{om ispuni mi tu `equ, ne tra`im drugo odnele su poruke boli i tuge. Crna Ptico Sada, kada sam pokidala sve ulare Dule R. Paunovi} kojima si me vezao, {}u}urena u zagrqaju drugog du{a mi se probija kroz senke visokog drve}a lako kao pero i osmeh mi licem titra. Ne tra`i me vi{e BESKRAJ u mirisu jorgovana. Svaki susret sa tobom je let, Sawa Petrovi} svaka tvoja re~ je uzdignu}e, ja na mawe-vi{e ne pristajem, na sve sitne prilike mogu}e. ZAVET Ova qubav bri{e horoskope, Klepalo nas staro zove, ova qubav, vanvremenski biva, manastirsko da se ore svaki zakon budalastim ~ini, Nara{taji nek se mno`e gazi tvrdwe, utvr|ena {tiva. pravoslavan jo{ to mo`e Ti si kosmos i nepregled ~ari, Pored lipa da se poje ti si beskraj i izvor lepote, zavetom da majke doje u tvom oku ogleda se sunce, Srpstvo ja~aj, tawi bore zlo utrne od tvoje dobrote. i raspeto jo{ si moje Ti postoji{ tako sa lako}om, Srbin ~asno da se prene i sa }utwom pravi{ poeziju, bitke mira jo{ da bije, a, ja gledam divotu i qubim, izvor-vodu da pronese svaku tvoju `equ, fantaziju. zalivaju}' tradicije Jasmina [iki} Darko Habazin Daks Broj 1 POETA 25
  26. 26. Ponosno predstavqamo POETU SRPSKO NEVERSTVO I NESTADE GA Na minskom poqu I nestade ga drhti konac `ivota u titraju sun~eve niti tuku se bra}a. u drhtaju klonulih trava Cvet bo`ur, krv U obrisima gorile nasred ku}e laka koraka stadoh pokusnut. skrivaju}i se neve{to Odmota se nevidqivo klupko Skakavac leti po`utela fotografija u beskraj svetlosti zrak ~oveka koga ne be{e metak zaluta. ni ova ku}a Pusto{ ku}e ni avlija na zgari{tu pepeo i dim ni proklete wive raweni junak. prezrelo vo}e ispucala zemqa Pla~ sivog neba Laka koraka podzemqi jecaj majki neve{to caruje senka. svega `eqan Krpene ~arape oronuli ratnik ratuju}i ~ekaju bose goste olujni po`ar qut. tu|e bitke Pobednik i jedina `rtva Krute zore pla{t sopstvenog rata. pritegnut ~ove~ji krik odjek sudbine. Svetlana Stankovi} Avakumovi} Kraj molitvenika sve{tenik predano sam krstom se krsti. KAD RE^ ZABOLI Bogorodica suze lije, sluti U nesanici tra`im opravdawe neverica vlada za olako izgovorenu re~. {to Srbija }uti. Jesam li izneverila vreme na dlanu darivano? Grozdana Crepajac Brojim beskrajne otkucaje sat. KADA JE MAJ Urezuju se u mozak ko krici. Veliki svijet Sa ove strane Meseca Vrata mi otvorio, Daqine miris moje kajawe gubi smisao. Pru`io . Drhtavom suzom, Dosta sam pro{la ispod leve obrve; Nigdje zavi~aja , tra`im razumevawe. Dosta vidjela, Nigde raja. Krila {irim Ho}u da verujem. Kada je maj, Nebeski {eta~ razume}e moju Za mirisom cvijeta olako izgovorenu re~. U zavi~aj. Stanka Amon Rai~kovi} Svetlana Biorac-Mati} 26 POETA Broj 1
  27. 27. Ponosno predstavqamo POETU SREMAC OPSTANAK Venama mojim ne te~e S pesmom idem sa boji{ta, ni krv ni rujno vino Danica me zvezda vodi, kroz vene sremca pobro celim putem sve zgari{ta, SREM luta zapamti dobro. mi smo sre}ni u slobodi. Srce u grudima nemam Svud okolo miris dima, igra~ku glupu skupu razorena zemqa cela, na wenom mestu drema Bogu hvala, jo{ nas ima, FRU[KA lepotica srema ra|amo se iz pepela. Ni du{u nemam pobro Osvanula nova zora, nemam i {ta }e mi to bratski slo`no - bi}e boqe, imam {to drugi nema na{ je hleb sa deset kora, rodnu BE[KU biser srema p{eni~no se zlati poqe. Ru{ili nas vekovima, Znam misli{ zagula da sam razne vojske, religije, neka misli pobro nek je znano uvek svima, a ja sam SREMA dete vi SREMCI to razumete za slobodu boj se bije. Sto puta smo ra|ali se, Zlatomir Borovnica stalno ni~u} iz pepela, vi razumu mogli niste, da zgari{ta budu vrela. K'o prijateq mo`e{ do}i, vrata su ti otvorena, k'o neprijateq ne}e{ mo}i, PJESNIK I MORE na vreme ti opomena. Besmrtnoj sjeni [arla Bodlera Krvqu zemqa natopqena, uvek pamti, to drzni~e, Sklopqenih sam o~iju u olujnoj no}i iz krvavog tog semena, Udisao pjenu pobje{welog mora, duh slobode ve~no ni~e. Skriven ispod starog iskrivqenog bora Snio budan zoru koja ne}e do}i. Bo{ko Topi} Htio sam da dodirnem tminu i pu~inu, DOBA NOVOG GOVORA Da izbavim svijet s tri slomqena prsta, Da zavapim kao Spasiteq sa Krsta: Slu{aj, stari Podaj O~e kon~inu svom jedinom sinu. Pojma nemam za{to Na bodqikavoj `ici oko tvoga vrta A onda me hladna zapqusnula voda Nikad nema ptica Gor~inom koralnog stijewa i joda, Iako si se borio I ~udna me groznica {to pjesnike trese I ne znam za{to Vrapci ne jedu tvoje zrnevqe Krilima xinovskog galeba uznese, I za{to uop{te ne}e da ti pri|u Da se mraku smijem sa obla~nog svoda Jer, zna{, Gdje ta{tina puzi, a vrlina hoda. Vrapci pri~aju skokovima Neven Milakovi} Likota Veselin Gatalo Broj 1 POETA 27
  28. 28. Ponosno predstavqamo POETU POGLEDAJ BRATE ZA KOJU SRBIJU Pogledaj brate nebo ka jugu Uz koju Srbiju da pristanem: Tamo gde bo`ur cveta iz rana Da li uz onu koja se ne brani dok je Gde zavetni sjaj oblakom di{e komadaju? I rujom vida golemu tugu Koja `muri i }uti dok je pqa~kaju i Pogledaj zbog sna budu}ih dana pale? Za qubav nade sunca i ki{e Koju drugi po svojim ar{inima kroje? U ime Nemawe i Du{ana Kojoj ini ka`u {ta da seje i `awe? Neka zastruji re~ neprestana [ta od koga da kupuje, kome da prodaje? Kroz pozdrav rodu, kumu i drugu Ili onu koja ne zaboravqa svoje pretke, svoje junake i svoje mu~enike? Do godine, kod Gazimestana Da li uz onu koja hrani, odeva i obuva, koja slavi svoju krsnu slavu i gladuje? Pogledaj brate nebo ka jugu Ili uz onu koja ka`e da treba Gde zavetni sjaj oblakom di{e {to pre zaboraviti Kosovo? Oslu{ni zvon sa spaqenog hrama Ako verujem wima onda se nije Tamo gde svetlost Srbije sija ni dogodio "Milosrdni an|eo"! Na Kosovu, u srcu du{e na{e Nije bilo ni Varvarina, ni Grdelice, Svet je sru{en bez imalo srama novosadski mostovi su pali sami od sebe, Plodno poqe po{a{}u klija Milica Raki} nije ni postojala! Nek je prosto sili kojom pla{e A {ta da pamtimo ako zaboravimo Al' dogore}e ta sve}a vu~ija Kosovo? Uz ova slova odabrana Zar samo dobitnike Oskara!? Kada se za~uje sa svih strana Obra~un kod OK korala!? Do godine kod Gazimestana Zar drogu, sidu, pti~ije i sviwske gripove!? Oslu{ni zvon sa spaqenog hrama Vijetname, kamboxe, avganistane? Na Kosovu je srce du{e na{e O, Srbijo moja podeqena, uz koga }u? Neka pro|e i stotinu leta Svanu}e dan da izbri{e tugu Hranimir-Hrane Milojkovi} Kad radosnice niz lice kanu Tamo gde bo`ur iz rana cveta O`ive}e pesma nestalu dugu Srpske zore opet }e da granu Pogledaj brate nebo ka jugu Pod molitvom je zemqa razapeta Sa verom u mo} pravednog sveta GEN Sa~uvaj re~i da ne nestanu Pa nek pro|e i stotinu leta Na trome|i spozna samoga sebe, ono prqavo u reprodukciji semena, Do godine na Gazimestanu i ono ~isto u svom za~etku, ~ovek sede vlasi. Qubomir Vujovi} Prekr{tenih nogu i ruku, daleko od drugih, ~u~ao je, PEVAC pokraj {poreta. U sobi be{e hladwikavo. Stavqam glavu na cepalo Grejao se. Vidim pu{i se iz lonca Wegovi preci i budu}a pokolewa Ne hajem za tanak vrat i sekiru imaju ne{to zajedni~ko - gen. Gadi mi se ruka koja ~orbu sprema. Milan @ivanovi} Danijela Gli{i} 28 POETA Broj 1

×