политички системи се састоји иѕ три и више странака које су међусобно конкуренција и идеолошки различите

  • 1,074 views
Uploaded on

:-p

:-p

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
1,074
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
4
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. Политички системи се састоји иѕ три и више странака које су међусобно конкуренција и идеолошки различите. Политички плуларизам је шири појам јер осим деловања политичких партија подразумева и деловање других политичких органиѕација, суманитарних и стручних удружења па чак и појединаца који својим залагањем доприносе остваривању опших интертеса. Политичке странке су добровољне и релативно дугатрајне политичке организације које окупљају политичке истопмишљенике (људе са истим политичким идејама, потребама, циљевима...) Основни и коначни циљ странке је освајање државне власти а споредни циљ је улазак у парламент тј учешће у вршењу власти. Савремене политичке странке настају у грађанском капиталистичком друштву у 18. веку у Енглеској (прво настају зиговци – данашњи лабуристи и торјевци – конзервативна партија) У србији прве политичке организације настају у 19. веку (радикална, народна, либерална и демократска партија) Укидају се после другог светског рата а обнављају 1990. године. Елементи странке су програм, статут и структура партије. Програм се прави на основу идејне оријентације странке. Партије према програму се деле на левичарсек, десничарске и партије центра. Садрже краткорочне и дугорошне циљеве које би партија остварила доласком на власт. Гласајући за партију гласамо ѕа њен програм. Статут је техничко – организациони документ којим се уређују односи у странци и обавља руководство и решавају питања унутар странке. Структура партије је хијерархиска на врху је ужи круг (вођа странке) ѕатим руководство (партиска елита) и на крају шири круг (чланови, симпатизери...) Системи власти у свету су: парламентарни, председнички и скупштински. Парламентарна постоји у Европи, настао је у Енглеској по пронципу гипке поделе власти тј иако су органи власти подељени иѕмеђу њих мора да постоји сарадња. Председник државе предлаже премијера уз преткходну консултацију са парламентарном већином, Премијер предлаже чланове за састав владе. Владу чине органи управе (минисарства) на челу са ресорним министром. Влада предлаже законе а скупштина доноси подзаконске акте, води укупну политику државе унутрашњу и спољашњу и за свој рад одговара парламенту преко институције интерпелације. У неким земљама, Француска, Србија, Белгија, Русија постоји полупредседнички систем власти зато што су две функције премијер и шеф државе. Председнички систем постоји у Северној и Јужној Америци али успешно функционише само у Северној а у Јужној се често претвара у диктатуру. Председника бира народ и он постаје шеф државе, премијер командант војске и има извршну власт. Парламент има законодавну власт а председник извршну. Они су независни у свом раду и због тога се овај систем заснива на строгој подели власти на шефа државе, конгрес, судове и медије. Скупштински систем данас једино постоји у Швајцарској од 1848. заснива се на принципу јединства власти тј да су савезна скупштина и скупштина кантона носиоци законодавне и извршне власти. Овај систем често комбинује непосредну демократију јер је Швајцарска земља најбоља земља са применом референдума.
  • 2. Представничка демократија настала је у Енглеској у 17. веку а у осталим земљама у 18 и 19. а у Србији пред крај 19 века после Берлинког конгреса (1878). Теорију о представничкој демократији развили су Томас Хобс, Џон Лок и Шарл Монтескје. По њима је посредни облик вршења власти бољи од непосредног и једини могућ из два разлога: савремене државе су велике и просторне са мноштво грађана, бирача и није могуће организовати непосредно вршење власти. Други разлог је јер не могу сви вршити власт и да одлучују због неѕаинтересованости, нестручности, неупућености у сложене проблеме државе и и то је нерационално. Услов и основа за успостављање предсавничке демократије су редовно расписивање избора и избори у оквиру вишепартиског система..Да би избори били фер, слободни и демократски треба да се испоштују два принципа. Принцип легитимитета (оправдања, прихватања) , изабрана власт има легитимитет од народа ако је изабрана волјом већине народа. Легитимитет ће сачувати уколико доносе праведне законе и поштују из, испуне обећано и штите интересе грађана. Принцип легалитета (законито) је ако ако је власт изапрана на изборима који су организовани и спроведени у складу са законима о изборима. Изборни систем је у начену уређен уставом а детаљно разрађен изборним законом. Изборни систем је скуп правила и практичних изборних радњи које се смењују по утвђеном редоследу пре, за време и после избора. Најважније две изборне радње су начин расподеле мандата и врста мандата. Код начина поделе мандата постоје два облика већински и пропорционални. Већински – потребна је већина гласова да би представник био изабран, постоје две већине релативна (победиће онај који добије макар један глас више од другопласираног) и апсолута већина (победиће онај ко освоји 50% + 1 глас од бирачког тела). Пропорционални – утврђује се пропорција између броја освојених гласова и броја посланичких места у парламенту. По нашем изборном систему за већинске странке потребно је 5% а за мењинске 3%, то је и предност овог система а недостатак је што се гласа за листу а не за појединачног кандидата. Врсте мандата су слободни и везани.