Priprema 2
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Like this? Share it with your network

Share
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
5,526
On Slideshare
5,525
From Embeds
1
Number of Embeds
1

Actions

Shares
Downloads
67
Comments
0
Likes
1

Embeds 1

http://www.slideshare.net 1

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. SAMONIKLO POVRĆNE BILJKE ŠEĆER ZAČINSKE JESTIVO SALATA HLEBNE BILJKE ČAJNE BILJE BILJKE BILJKE ZAMENA MASNOĆE KAFE KAKO SE PREHRANITI U ŠUMSKO USLOVNO PRIRODNIM USLOVIMA? VOĆE JESTIVE Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji, na sličnim ali malo svežijim mestima nego prethodna vrsta. Od nje se razlikuje najviše po tome što su joj 1. NAVALA — listovi sitnije izdeljeni. Nephrodium filix mas, Mladi listovi sadrže više vitamina od prethodne porodica Polypodiaceae vrste i upotrebljavaju se za hranu kuvani kao varivo ili — paprati (paprat, bareni kao špargla. muška paprat, navalče, pampunka, paprad, pra- prat, glistna podlesnica, glistovnica). Višegodišnja biljka, visoka 30 do 100 cm. Listovi 3. BuJAd — joj izbijaju pravo iz zemlje i poredani su u krug. Pteridium aquilinum Sasvim mladi (prilikom izbijanja) uvijeni su kao puž, (velika paprat, bujača, a kasnije se razvijaju i postaju dugački, dvostruko gorska paprat, orlova izdeljeni i nejednako zupčasti. Pod zemljom se nalazi paprat, stelja, hostni veliki mesnati podanak. praprot). Višegodišnja Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji, a biljka, visoka 50 do 150 raste po šumama, od viših brda pa do preko 1500 m cm. Veliki listovi su na nadmorske visine. veoma dugačkim jakim drškama koje su s donje strane ižlebljene. Trouglastog Sasvim mladi, sočni, nerazvijeni listovi, koji su oblika i dvostruko do trostruko izdeljeni. su još uvijeni u spiralu kao puževa kućica, mogu da Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji, od se upotrebljavaju za spremanje čorbi, variva i pirea u nižih brda pa do visokih planina. Raste nа suvljim mešavinj sa drugim divljim povrćem. Stariji, razvijeni mestima u retkim, svetlijim šumama, nа proplancima, listovi su čvrsti, sadrže dosta celuloze i smatraju krčevinama, šumskim čistinama, na zapuštenim se škodljivim. Podanak (podzemni deo) sadrži planinskim njivama i livadama i sličnim mestima, otrovne sastojke i ne može se upotrebljavati za uvek na kiselom tlu. Često se javlja na velikoj površini hranu. Na mestima na kojima se navala javlja u većoj i u ogromnoj količini. količini, jedan čovek može za jedan ćas da sakupi do 5 kg nerazvijenih listova. Ako je skupljač neizvežban, Mladi, sočni izdanci, brani rano s proleća, nа može da je zameni sa drugom vrstom paprati, ali je kojima se listovi još nisu razvili, upotrebljavaju takva zamena bezopasna, jer se i ta vrsta može da se za spravljanje čorbi, mešanih variva, i sl. upotrebi za jelo. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodijivom biljkom. Na mestima na kojima se bujad javlja u većoj količini, jedan čovek može za jedan čas da nabere do 5 kg mladih izdanaka. 2. žENSka Podanak (podzemna stabljika) bujadi sadrži dosta pApraT — velike količine skroba. Može se vaditi s jeseni ili Athyrium filix krajem zime i mleti u brašno, pa tako upotrebljavati femina (papratka, kao dodatak sirovinama za spravljanje hleba ili sitna navala). se iz takve mase može ispiranjem izdvojiti skrob.
  • 2. ali su joj grane povijene prema zemlji. Bobice su nešto krupnije od bobica prethodne vrste i kad sazru slične su boje kao i kod prethodne vrste. 4. KLEka — Rasprostranjena је samo u priobalnom pojasu Juniperus communis primorja, ali je ređa od prethodne vrste. porodica Cupressaceae — Upotreba je kao i kod prethodne vrste. čempresi (borovica, venja, smreka, brinam, brinje). Četinarski žbun visok 0,5 do oko 3 m, nepravilno razgranat, sa oštrim i uskim zimzelenim listovima (četinama). Vrlo sitni cvetovi razvijaju se u pazuhu listova. Plod je bobica, 7. BrEZA — Betula koja sazreva u jesen i plavičasto-crnkaste je boje. verrucosa, porodica Rasprostranjena je od pobrđa do srednjeg Betulaceae — breze (bela planinskog pojasa u skoro čitavoj našoj zemlji, breza, briza, žalosna breza, izuzev primorja. jadika). Drvo visoko do Četine se mogu upotrebiti za spravljanje 25 m, sa glatkom belom aromatičnog vitaminskog čaja, a isto tako i bobice, pokožicom preko kore, koja se ljuska i lako odvaja; koje sadrže i izvesne količine šećera. Bobice se koriste grančice su joj tanke, savitljive, crvenkastomrke boje; i kao začin pri spravljanju različitih jela, naročito od listovi nisu veliki, zaobljeno trouglasti su a po ivici mesa divljači. zupčasti. Žućkastomrki cvetovi razvijaju se u proleće, istovremeno sa listovima. Muške rese mogu da budu Slično se upotrebljava i podvrsta obične kleke dugačke do 10 cm i više, dok su ženske kraće i stoje polegla kleka — Juniperus nana која је znatno uspravno. niža i sa poleglim granama, a raste iznad visinskog pojasa u kome se javlja obična kleka. Rasprostranjena је u šumskom području cele naše zemlje, od brdskih predela do visokih planina, a raste na suvljem, peskovitom zemljištu u retkim svetlim šumama, na ivici šuma, proređenim šumskim mestima, krčevinama, požarištima i sl. 5. crVENA Lisni pupoljci i sasvim mladi listovi mogu da se SMrEka — upotrebe u mešavini sa drugim divljim povrćem za Juniperus oxycedrus spravljanje čorbi, variva i pirea. Stariji listovi postaju (šmrika, smrčika, gorki i neprijatni za јеlо. U vanrednim prilikama crvena borovica, rese se u toku zime i ranog proleća beru, suše, melju morska borovica). Žbun ili omanje drvo do 5-6 m i mešaju sa brašnom za mešenje hleba, a mogu da visine sa kosim naviše usmerenim granama. Slična je se i proprže kao zamena za kafu. Kad se u mladim predhodnoj vrsti ali је veća i sa krupnijim bobicama stablima izvrti rupa, dobija se sok (narodni naziv crvenkasto-mrkaste boje. buza ili musa), koji sadrži šećera i brezovo eteričnо Rasprostranjena je u čitavom sredozemnom ulje, i može da se pije svež, ukuvan kao sirup i na području, a zalazi i u kopneni deo naše zemlje u sve različite načine spremljen. Od jednog stabla zа 48 delove koji se odlikuju većom toplotom i sušnošću časova može da se dobije prosečno 4,5 litara soka, a (tzv. submediteranske oaze) dospevajući u visine za celu sezonu oko 170 litara. Po nekim podacima, do oko 800 m nad morem. U našem primorju je u vreme gladi upotrebljavana je i brezova kora vrlo česta na kamenjarima, u makiji (primorskom mlevena u brašno kao sirovina za hleb. šibljaku) i na degradiranim površinama. Sličnu upotrebu, ali u znatno manjoj meri, imaju i Bobice se mogu koristiti presne, mada im je ukus sledeće vrste: malo prejako aromatičan na terpentin, ili kuvane u vodi ili mleku, a takođe i kao začin različitih jela, naročito mesnih. 8. MALJAVA BrEZA Веtula pubescens (puhasta 6. puKINJA breza, breza cretuša). — Juniperus Raste u većem delu naše zemlje u planinskim macrocarpa. Slična krajevima, po svežim i vlažnim šumama i na močvarnim je prethodnoj vrsti, mestima (tresavama). Manja je od prethodne vrste.
  • 3. 9. pATuLJASTA 12. LJuTA KO- BrEZA — Betula nana. prIVA — Urtica Raste u visokopla- piiulifera (drobna ko- ninskim predelima i priva, veprima). mnogo je manja od obe Jednogodišnja је zelja- prethodne vrste. sta biljka, rasprostranjena u primorskim predelima i u toplijim delovima Makedonije. 10. KOprIVA — Urtica dioica, porodica Urticaceae - koprive (žara, velika kopriva, žegavica, 13. ŠTAVELJ — žgoča kopriva, kropiva). Rumex crispus, porodica Višegodišnja zeljasta Polygonaceae — troskoti biljka. Može da naraste i (poljsko zelje, konjski preko 100 cm u visinu. Stabljika je četvrtasta. Listovi štavelj, štavalj, šavije, su jajoliko-duguljasti, sa produženim šiljastim krajem, šćavelj). po ivici zupčasti. S obe strane pokriveni su kratkim Višegodišnja je zeljasta mekim dlakama. I stabljika i listovi obrasli su još i biljka, koja naraste od 50 do 100 cm, sa jakom, slabije dužim, lomljivim dlakama punim kiseline која žari razgranatom stabljikom. Listovi su duguljasti, pri i izaziva plikove na koži. Sitni, neugledni zelenkasti zemlji su veći i širi, a uz stabljiku uži i malo manji. cvetovi skupljeni su u razgranatu grozdastu cvast pri Svi listovi su po ivici kovrdžavo naborani. Cvetovi su vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Cveta juna i jula. sitni, zelenkasti, mnogobrojni i nalaze se u brojnim Veoma je rasprostranjena u celoj našoj zemlji, klasastim cvastima pri vrhu i u gornjem delu stabljike. od nizina do visokih planina. Raste po zapuštenim Cveta juna i jula. mestima, kao korov ukraj puteva, oko naselja, torova, Rasprostranjen je u skoro celoj našoj zemlji i veoma kraj ograda, po šumama, močvarama, zapuštenim је čest od nizina do oko 1500 m nadmorske visine. njivama i voćnjacima i na sličnim mestima, često u Raste po svežim i vlažnim mestima, oko potoka, velikom mnoštvu na jednom mestu. jarkova, na zapuštenim travnjacima, pašnjacima i Mladi izdanci i listovi, kao i ovršci mladih stabljika njivama, često kao korov i u većoj količini. mogu da se upotrebljavaju za spravijanje čorbi, variva, Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za pirea, za nadeve i sl., a takode mogu da se prže na ulju spravljanje čorbi, variva, pirea, za nadeve i sl. i to u ili masti. Isušeni i samleveni u prah mogu da se čuvaju neograničeno) količini. Skupljaju se od ranog proleća za kasniju upotrebu, a mogu i sveži da se konzervišu na do kraja maja, pre nego što se razvije cvetna stabljika. različite načine. Ne postoji opasnost da se zamene sa Često mogu da se koriste i naknadni listovi koji nekom drugom škodljivom biljnom vrstom i mogu da izbijaju krajem leta ili u jesen, naročito posle košenja se upotrebijavaju bez ograničenja. Listovi se najviše livade. Na mestima na kojima se štavelj javlja u većoj upotrebljavaju u proleće, аli i kasnije, pa i u jesen od količini, jedan čovek može za jedan čas da sakupi do naknadnih izbojaka. Na mestima na kojima se kopriva 2 kg upotrebljivih listova. javlja u većoj količini jedan čovek može za jedan čas da Slično mogu da se upotrebljavaju i listovi i sočni nabere do 4 kg listova i sočnih ovršaka stabljike. Slično delovi od sledećih vrsta: mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste kopriva: 14. pOLJSKO 11. MALA KOp- ZELJE — Rumех rIVA — Urtica urens pulcher (bljuštur, (sitna kopriva, grčka livadsko zelje, divlja kopriva). Takođe је veoma blitva). rasprostranjena u nas. Rasprostranjeno Jednogodišnja је zeljasta je u većem delu biljka. Manja je od velike naše zemlje, a raste koprive, a naraste do 60 cm. po mestima gde i Listovi su joj sitniji. prethodna vrsta.
  • 4. 15. ŠTAVLJE — 19. pLANIN- Rumex sanguineus SKO ZELJE — (divlji štavelj, stag- Rumex alpinus lina, ščav). (planinska kiselica, Rasprostranjeno je u skoro celoj našoj zemlji i na alpsko zelje, alpski sličnim staništima na kojima i prethodne vrste. štavelj, pluštur, ra- vent, staglina, ravet). Višegodišnja zeljasta biljka sa snažnom stabljikom, koja može da naraste i do 2 m u visinu. Prizemni 16. KONJSKI listovi su veoma veliki, a mogu biti dugački i do 50 ŠTAVELJ — cm i veoma široki, zaobljeno-srcastog oblika. Rumex obtusifolius Rasprostranjeno je skoro u celoj našoj zemlji, i (konjštak, trava od to samo u planinskim predelima od oko 1300 do konjštaka, konjsko blizu 2500 m nadmorske visine. Raste naročito zelje, uličnjak). na mestima kuda se kreće ili zadržava stoka, oko Naraste i do 120 cm u visinu. Listovi su pri zemlji planinskih pašnjaka, torova, katuna, zatim oko veliki i često pri dnu crvenkasti i na dužim peteljkama. planinskih potoka i po drugim planinskim vlažnim Veoma je rasprostranjen skoro u celoj našoj zemlji, od mestima, često u veoma velikoj količini, pokrivajući nizina pa sve do blizu 2000 m nadmorske visine. Raste katkad u neprekidnom ćilimu površinu od po više na sličnim staništima na kojima i prerhodne vrste. hektara. Sasvim mladi, još pomalo žućkasti listovi i mladi izdanci mogu da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata, za čorbe, variva, pirea, nadeve i sl. 17. ZELJE — Rumex Takode mogu da se kisele kao kupus i da se ostavIjaju patientia (pitomo zelje, za zimu. Beru se od ranog proleća i u toku celog leta pitomi štavelj, engleski sve do kasne jeseni, budući da za sve to vreme izbijaju spanać, srpsko zelje). naknadni mladi listovi. Mogu da se upotrebljavaju Slično je prethodnim bez ograničenja. Stariji listovi su kruti i nagorki. Na vrstama, ali je znatno veće mestima na kojima se biljka javlja u velikoj količini i može da naraste i preko jedan čovek može u proleće za jedan čas da nabere 2 m u visinu, a stabljika 5 kg upotrebljivih listova i izdanaka. U leto i u jesen može da bude debela kao prst. Rasprostranjeno skupljanje ide sporije, pošto moraju da se odaberu је u većem delu naše zemlje, naročito u južnijim samo najmiadi listovi. Koren sadrži skroba, nešto predelima, a raste po poljima i svežijim, pa čak i po šećera, tanina i drugih materija. Može da se kuva i vlažnim mestima, često u blizini naselja. upotrebljava za jelo. 18. VOdENO 20. ŠČAVLIka ZELJE — Rumех — Rumex hydrolapathum aquaticus (veliki — (vodeni štavelj, štav, vodeni štavalj, rečni štavelj, vodeni konjski štir, šmrkavc, konjštak). štavolj). Vrlo je visoka i snažna močvarna biljka. Dosta je ras- Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje, a raste prostranjena u nas, po veoma vlažnim i močvarnim mestima, barama, a raste ukraj voda. stajaćim vodama i sličnim mestima. Pažnja! Sve vrste naših zelja upotrebljive su za jelo i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom vrstom. Jedina nepovoljnost je u tome što neke vrste ranije, a neke kasnije postaju nagorke ili gorke. Zato treba brati što mlade listove i izbojke, ali imati na umu da je gorčina zelja samo neprijatna, a ne i škodljiva.
  • 5. člankovita, sa sitnim eliptično-kopljastim listovima na sasvim kratkoj peteljci. Cvetovi su sitni, ružičasti, zelenkasti ili beli. Cveta od kraja proleća do jeseni. 21. KISELJAK — Veoma je rasprostranjena biljka u celoj našoj Rumex acetosa (kiselica, zemlji, od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine. veliki kiseljak, kisavec, Raste na poljima, niskim travnjacima, ukraj puteva, ajdovec, kiselca). na stazama, na pustim mestima — svuda gde se gazi i Višegodišnja zeljasta gde stalno gaženje onemogućava drugim travama da biljka, koja može da se održe; često obrazuje neprekidni gust ćilim. naraste i do 100 cm u Mladi listovi i mladi sočniji vršci stabljika mogu visinu. Stabiljka je uzduž da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata, izbrazdana, često je crvenkaste boje. Najčešće se iz čorbi, variva i sl. Na mestima na kojima se troskot jednog korena razvija po više stabijika. Listovi su javlja u većoj količini, jedan čovek može za jedan čas strelastog oblika. Mnogobrojni sitni crvenkasti cvetovi da nabere do 1 kg sitnih listova i ovršaka stabljika. složeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od Mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste maja do jula, a katkada i po drugi put u jesen. troskota: Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji, a raste po svežim i vlažnim livadama i travnjacima, blizu potoka, po retkim zatravljenim šumskim proplancima i rubovima svetlijih šuma. Često može da se nađe u velikom mnoštvu, tako da se livada u vreme cvetanja 24. LISAc — Polygo- biljke zacrveni. num persicaria (ljutača, praskvinac, andreselj, Mladi sočni listovi i izdanci su prijatnog kiselog broskova trava, koštren). ukusa. Upotrebljavaju se sveži za salatu ili kuvani za čorbu, variva, pirea, nadeve i sl. najčešće u mešavini Jednogodišnja zeljasta sa drugim vrstama divljeg povrća. Zbog dosta velikih biljka, visoka 50—80 količina oksalne kiseline, ne treba ih koristiti mnogo u cm, sa razgranatom član- jednom obroku jer tada mogu da budu škodljivi. kovitom stabljikom, dug- uljastim, kopljastim, prilično širokim listovima i Slično se upotrebljava i sledeća vrsta: zelenkasto-belim ili crvenkastim cvetovima, koji su složeni u klas pri vrhu ogranaka stabljike. Cveta od jula do septembra. Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji, a 22. MALI raste po vlažnim mestima, oko bara i močvara, po KISELJAK — Rumех jarcima ukraj puteva, potoka, na vlažnim livadama, acetosella (mala kiselica, po svethm nizinskim šumama i sličnim mestima, ovčiji kiselj, sitni kiseljak). često u velikoj količini. Rasprostranjen je po Mladi listovi i sočni ovršci stabljika pre cvetanja celoj našoj zemlji. Raste mogu da se upotrebe za spravljanje mešanih salata, po suvljim, najčešće čorbi i variva. peskovitim mestima, koja su siromašna u kreču, i to od nizina do visoko u planine. Sličan je prethodnoj vrsti, ali је mnogo manji, listovi su mu znatno sitniji i izrazitije kopljasti. 25. SrČENJAK — Polygonum bistorta (srčanik, trava od srdobolje, želudnjak, 23. TrOSKOT — jermen, srčano zelje). Polygonum aviculare, Listovi su mu širi, a u porodica Polygonaceae donjem delu sužavaju se u - troskoti (ptičji troskot, dršku. Cvetna stabljika je dosta široka, a pri vrhu nosi troska, dvornik, ptičji klasastu cvast od sitnih ružičastih cvetova. Ima oveći dvornik, kameničac, okruglasti podanak. troskovac, krupnik, Rasprostranjen је u većem delu naše zemlje, po molava, ptičji dresen, visokim brdima i planinama, a raste na vlažnim treskovac, truskavac, crljena rusomača). livadama i u uvalama, često u velikom mnoštvu. Jednogodišnja je zeljasta biljka, sitna, neugledna, Sasvim mladi listovi i stabljike mogu da se najčešće polegla po zemlji, veoma razgranata i koriste kao salata, za čorbe i variva.
  • 6. 26. pAprac — 30. BraŠNJENIK Polygonum hydropiper — Chenopodium bonus (paprica, papreni henricus, porodica Chen- lisac, vodena biberka, opodiaceae — pepeljuge vodena pa-prika). (divIji spanać, ciganski Sličan je liscu, samo je spanać, dragi jurko). malo sitniji od njega, a raste na sličnim staništima. Višegodišnja zeljasta Cela biljka ima papren ukus. Upotrebljava se kao biljka, koja naraste od 50 začin i dodaje se salatama, čorbama i varivima. Seme do 80 cm, sa uspravnom može da se upotrebi kao zamena za biber i zamena uglastom stabljikom malo za papriku. razgranatom, pokatakad crvenkastom. Listovi su tamnozelene boje, kopljasto-trouglasti, prizemni imaju duge peteljke, a gornji su kao brašnom posuti. Mnogobrojni sitni neugledni cvetovi beličastozelenkaste boje složeni su pri vrhu stabljike 27. MALI SrČANIK u klasastu cvast. Cveta od maja do oktobra. — Polygonum viviparum, Višegodišnja biljka sa Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji, od jajolikim ili kopljastim brdskih predela pa sve do preko 2000 m nadmorske listovima. Rasprostranjena visine, gde raste na đubrevitom tlu, najviše na је na svim našim većim mestima gde se kreće i zadržava stoka, oko stočarskih planinama, raste na letnjih stanova (katuna), torova, u okolini planinskih planinskim livadama. naselja, staja, oko plotova, pored puteva i na sličnim mestima, često u velikoj količini. Koren sadrži dosta skroba i tanina i osušen i samleven može da se koristi za spravljanje kaša, kao Mladi listovi i sočni ovršci srabljika dodatak drugim hlebnim sirovinama i sl. Od korena upotrebljavaju se za spravljanje čorbi, variva, pirea, se kuva i ukusan čaj kao zamena ruskom čaju. za nadeve i sl. sami ili, još bolje, pomešani sa drugim divljim povrćem. Mogu da se koriste od proleća do sredine leta, a i kasnije, ali samo naknadni mladi izbojci i sočni listovi, inače stariji listovi postaju grubi i nagorki. Sasvim mladi proletnji izbojci pre 28. ALpSKI SrČE- razvijanja listova mogu da se prirede kao špargla. NJAK — Polygonum Na mestima na kojima se brašnjenik javlja u većoj alpinum. Ima bele količini, jedan čovek može za jedan čas da nabere cvetove i duguljasto- do 5 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se kopljaste listove. Raste upotrebljavati bez ograničenja. Ne postoji opasnost na planinskim livadama i da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom kamenjarima svih naših vrstom, ali berač koji još nije dobar poznavalac visokih planina. ove biljke, može da je zameni sa srodnim biljkama Listovi i sočni delovi stabljike sadrže vitamin C, — smrdljivom pepeljugom (Chenopodium proteina i drugih materija. Mogu da se upotrebljavaju vulvaria) i srcolisnom pepeljugom za salatu, čorbe, variva i kao zamena za čaj. (Chenopodium hybridum), koje nisu otrovne, ali imaju neprijatan miris, po čemu ih je lako razlikovati kad se rastrljaju među prstima. Slično brašnjeniku upotrebljavaju se i sledeće 29. VIJuŠAc srodne vrste: — Polygonum convolvulus — (papunac, petešak, čukunda). 31. pEpELJuGA Stabljika se najčešće povija po tlu. Raste po — Chenopodium alhum livadama i poljima. Rasprostranjen је skoro po celoj (bela loboda, jurjevac, našoj zemlji. smukavc). Jednogodišnja Mladi listovi se upotrebljavaju za čorbe i variva. zeljasta biljka. Stabljika јој Seme sadrži proteine, skroba i masnoće i upotrebljava je uspravna, do 1 m visoka, se za spremanje kaša ili se melje u brašno za hleb. sa duguljasto-jajolikim
  • 7. listovima po ivici retko i nejednako zupčastim i po površini brašnjastim. Cvetovi su sitni, zelenkasti i skupljeni u štitolike i klasaste cvasti. Cveta juna i jula. Veoma je rasprostranjena kao korov u celoj našoj 34. GradSka LO- zemlji. Raste od nizina do visoko u planinskim BOdA — Chenopodium pojasevima na plodnom zemljištu bogatom urbicum. Jednogodišnja mineralnim solima, na zapuštenim njivama, zeljasta biljka sa sjajnom oko naselja, na đubrištima i drugim zapuštenim stabljikom visokom 30 do mestima, oko ograda, ukraj puteva i sl. 50 cm i trouglastim, ređe Mladi listovi i sočni ovršci stabIjike su od rombičnim listovima. davnina upotrebljavani za spravljanje čorbi, variva, Sitni cvetovi složeni su pri pirea i sl. Kad su stariji, neukusniji su. Na mestima vrhu u klasastu cvast. na kojima se pepeljuga javlja u većoj količini, Rasprostranjena је u većem delu naše zemlje, jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 najčešće kao korov, na sličnim mestima kao i kg upotrebljivih delova. Mogu da se koriste bez prethodna vrsta. ograničenja. Seme pepeljuge sadrži znatnu količinu Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata, svarljivih ugljenih hidrata, proteina, belančevina za čorbe, variva, pirea i sl. i dr. i od davnina je, naročito u vreme gladi, bilo upotrebljavano za dobijanje brašna za spremanje hleba. Po nekim podacima, upotreba velikih količina brašna od semena nije preporućljiva jer može da bude škodljiva. 35. crVENA pEpELJuGA — Chenopodium rubrum (svra-čiјe jagode). Manje je raspro- 32. BAŠTENSka stranjena od prethodne pEpELJuGA — vrste, a raste na slićnim Chenopodium polysper- mestima, naročito kraj mum. Listovi su joj jajoliki, duguljasti, nisu izrazito vode. brašnjavi i bez naročitog Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata, su mirisa, stabljika је za čorbe, variva i pirea. razgranata, visoka 30 do 50 cm. Starija biljka postaje crvena. Cveta juna i jula. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji, od nizina do srednje visokih brda, a raste po vlažnim mestima 36. LOBOdA kao korov, na rečnim ostrvcima i sl. često u velikoj - Atriplex hortensis količini. (velika loboda, lob- Listovi se bez ikakvih ograničenja upotrebljavaju uda, rudeča loboda). za čorbe, variva i pirea. Kulturna biljka, ali je veoma čest slučaj da se nalazi podivljala daleko od mesta na kojima je bila gajena, tako da može na mnogo mesta da se nađe 33. MALA TurIcA kao divlja. — Chenopodium murale Mladi delovi biljke, a naročito listovi, (mala pepeljuga). upotrebljavaju se bez ikak-vog ograničenja kao salata, Jednogodišnja zeljasta za čorbe, variva i sl. biljka visoka do 50 cm, sa tamnom stabljikom i rombičnim listovima, sitni cvetovi sastavljaju štitoliku cvast. Cveta jula i avgusta. 37. LJuSpASTA Rasprostranjena je skoro po celoj zemlji, a raste na LOBOdA — Atriplex sličnim mestima kao i prethodne dve vrste. nitens. Jednogodišnja Smatra se veoma hranljivom i njeni mladi zeljasta biljka, sa srcoliko- listovi i sočni ovršci stabljike upotrebljavaju trouglasrim listovima, po se za spravljanje čorbi, variva i pirea. Mogu da se ivici većinom duboko koriste bez ograničenja. Seme male turice takode zupčastim, odozdo sa može da služi za ishranu. srebrnasto-sivim ljuspama.
  • 8. Rasprostranjena je uglavnom u zapadnijlm Mladi sočni proletnji izdanci i listovi od delovima naše zemlje (Slovenija, Hrvatska) kao kraja marta do početka juna upotrebIjavaju se za korovna biljka po zapuštenijim vrtovima, oko spravljanje čorbi, variva, pirca i sl. Mogu da se koriste dubrišta i na sličnim mestima. bez ogranićenja i ne postoji opasnost da se zamene sa Cela mlada biljka, a naročito listovi, upotrebljava nekom sličnom škodljivom biljkom. se kao salata, zа čorbe, variva i sl. U nekim istočnim zemljama jede se sveža sa kiselim mlekom. 42. dIVLJA MOr- Ska BLITVA — Beta 38. pOLJSka LOB- maritima, porodica OdA - Atriplex hastata. Chenopodiaceae - lobode (gluha blitva, luda blitva). Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje, a Jednogodišnja zeljasta naročito u nizinama, oko biljka, često skoro polegla reka, na rečnim ostrvima po tlu, sa prizemnim i sličnim mestima. listovima jajasto-srcastog oblika i na dugim peteljkama, a gornjim listovima zašiljenim i u obliku romba. Cvetovi su sitni, neugledni i mnogobrojni. Cveta od juna do septemhra. Raste u primorskim predelima na peskovitom tlu 39. ružIČASTA duž obale. LOBOdA — Atriplex Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje rosea (divlja mala loboda). čorbi, variva i pirea. Koren, koji sadrži i šecera i Takode je rasprostranjena skroba, upotrebljava se takode za hranu, kuvan ili u većem delu naše zemlje, pečen. Svi delovi mogu da se upotrebljavaju bez ali na suvljim mestima, ograničenja. Ne postoji opasnost da se zameni sa kao korov. nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. 40 VELIka dIVLJA 43. OMAGA — LOBOdA — Atripiex Salicornia herbacea — tatarica. porodica Chenopodiac- Ras-prostranjena je eae — lobode (omakalj, nešto više nego prethodne solnjača, cakljenača). dve vrste, a raste na Jednogodišnja ili dvo- zapuštenim mestima, godišnja mesnata biljka, naročito na zaslanjenim koja naraste do 30 cm terenima i po rečnim obalama. Smatra se za povrće u visinu, sa člankovitom stabljikom, mesnatim, koje pojačava apetit. debelim, katkada pri osnovi drvenasrim grandcama. Raste u primorskim predelima, neposredno uz morsku obalu, na poplavnom muljevitom zemljištu, svuda gde dopire morska voda. Od ranog proleća do početka juna upotrebljavaju 41. MOrSka se sočne stabljike, za salatu, spravljanje čorbi, LOBOdA — Atripiex variva i sl. Sadrži proteina, nešto masnoće, soli, portulacoides, porodica saharoze i drugih sastojaka. Može da se upotrebljava Chenopodiaceae - lobode. bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zameni Jednogodišnja biljka nekom sličnom škodljivom biljkom. visoka do 30 cm, sa crvenkastom, dosta razgranatom stabljikom, obrnuto jajolikom, ljuspasto-beličastim, brašnjavim 44. crVENA listovima, koji su po ivici celi, sa sitnim neuglednim OMAGA — Salicornia cvetovima. Cveta s proleća. fruticosa, porodica Che- Raste u primorskim predelima, u uskom pojasu nopodiaceae — lobode uz more, na tlu koje sadrži dosta soli. (crveni omakalj, crvena
  • 9. solnjača, crvena caklenjača). Veoma rasprostranjena biljka po celoj našoj Slična je prethodnoj vrsti, samo su joj grančice zemJji, od nizina pa do visokih planina, raste u ređim nešto gušće i više odrvenele, te ima oblik niskog svetlijim šumama oko međa, u blizini naselja, na polužbuna. Izrazito je crvenkaste boje. Koristi se na zapuštenim mestima, kraj potoka, po zapuštenim isti način kao i prethodna vrsta. vinogradima i njivama, često kao obilan korov, po obalama potoka, bara i drugih voda, uvek na svežem i dobrom zemljištu. Cela sočna biljka, bez korena, a naročito listovi, 45. JurČIcA veoma je prijatnog i blagog ukusa i upotrebljava se — Suaeda marifima, kao salata, za spravljanje čorbi, variva i pirea. Najviše porodica Chenopodiace- može da se koristi od marta do oktobra, ali i znatno ae — lobode. duže, pa često i za vreme blažih zima. Na mestima gde se javlja u većoj količini, jedan čovek za jedan ćas Jednogodišnja zeljasta može da skupi do 3 kg upotrebljivih biljnih delova. biljka, zeleno-žuckaste stabljike, razgranate pri Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste: zemlji. Listovi su vlaknasti i mlitavi. Rasprostranjena je u primorju, na slanim i vlažnim mestima, na glinastoj, peskovitoj ili šljunkovitoj 48. MOKrIcA - podlozi. Stellaria aqualica ili Mal- Mladi proletnji listovi mogu se koristiti kao achium aquaticum - (vučja varivo. Sirovi deluju kao sredstvo za čišćenie. creva, kurjačka creva). 49. ŠuMSka 46. SOLNJAČA — MIŠJAKINJA — Saisola kali, porodica Stellaria nemorum. Chenopodiaceae - lobode (sonjača, ruštolistac, cak- Raste po vlažnim linica, slanica, soljanka). i svežim mestima u brdskim i planinskim šumama u celoj našoj zemlji. Znatno је veća i krupnija od Jedno-godišnja zeljasta biljka zeleno-žućkasto- obične mišjakinje. crvenkaste boje, pri zemlji razgranata. Listovi su mesnati i bez drške (sede na stabljici); vrhovi su im Моgu se upotrebljavati za jelo samo sasvim šiljasti ili bodljikavi. mladi delovi i listovi, u manjoj količini i u mešavini sa drugim divljim povrćem, jer su grublji Rasprostranjena је u primorju, na slanim peščanim, i brzo očvrsnu. šljunkovitim ili laporastim terenima uz more. Mladi proletnji ogranci koriste se kao varivo, које ne treba soliti, jer je biljka sama slana. Iz tih raz loga upotrebljava se i kao začinski dodatak drugim varivima u nedostatku soli. 50. pucAVAc — Silene vulgaris, porodica Caryophyllaceae - karanfili ili klinčići (pucavica, pucalina, pušina, skripac, 47. MIŠJAKINJA — škripalac). Stellaria media, porodica Višegodišnja biljka, Caryophyllaceae — visoka do 60 cm, sa karanfila ili klinčića tankom stabljikom pri vrhu razgranatom, sa (miševina, mišje uho, nasuprotnim plavičastozelenim kopljastim ili crevac, čevca). kopljasto-jajastim šiljatim listovima. Pri vrhu Jednogodišnja stabljike, u rastresitoj cvasti, nalaze se beli cvetovi sa zeljasta prizemna biljka širokom mehurastom čašicom punom vaz-duha. sa nežnom često nisko po zemlji opuštenom Cveta od aprila do jula. stabljikom, veoma se razgranava i širi po površini Veoma rasprostranjena biljka, koja se često sreće zemljišta. Donji listići su jajoliki i sa peteljkama, a u brdskim i planinskim predelima u celoj našoj gornji uži i bez peteljke. Cveta od proleća do jeseni zemlji, gde raste po travnim obroncima, ivicama malim, belim, zvezdastim cvetovima. šuma i šumaraka, livadama ukraj puteva i staza i sl.
  • 10. Mladi proletnji izbojci, sočni vrhovi stabljika i da se upotrebe za jelo. Sušeni i samkveni u brašno mlado lišće mogu da se upotrebljavaju za spravljanje daju dobru sirovinu za hleb, kaše, razne poslastice salata, čorbi, variva i sl. i to bez ogranićenja. Ne postoji i sl. Prinos je nešto manji nego pri vađenju belog opasnost da se ova biljka zameni sa nekom sličnom lokvanja. Proprženo seme takode može da se škodljivom biljkom. upotrebi kao zamena za kafu. 51. LOKVANJ 53. LuČAc - Alliaria — Nymphaea officinalis, porodica alba, porodica Cruciferae - krstašice Nymphaeaceae — (lućica, lućina, češnjača). lokvanji (lopoč, beli lokvanj, blatni cvit, lepen, berečna trava, jezerska lilija). Dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Višegodišnja vodena biljka, čiji se koren razvija Donji listovi su joj bubrežastog, a gornji srcastog u mulju na dnu stajaćih voda, a kroz vodu se sve do oblika, po ivici su zupčasti. Pri vrhu stabljike nalaze površine pružaju duge sočne lisne drške i cvetna se sitni beli cvetovi skupljeni u rastresitu cvast. stabljika. Listovi su veliki, srcasto-bubrežastog oblika, Cveta od maja do juna. Cela biljka miriše na beli luk odozgo sjajni i plivaju na površini vode. Cvetovi su (češnjak). krupni, veoma lepi. beli i takode plivaju na površini vode. Cveta u junu. Javlja se u celoj našoj zemlji, dosta često u lišćarskim, Rasprostranjen је u celoj našoj zemlji, naročito a ređe u mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama, od nižih brda sve do oko 1200 m nadmorske visine, u nižim predelima, gde naseljava skoro sve stajaće katkada i na krševitim mestima obraslim šumarcima, vode, bare, lokve u močvarama, plića toplija jezera, na nešto svežijim mestima, ispod žbunja, u živicama, priobalske delove rećica sa veoma sporim tokom po ivicama šumskih puteva, na zapuštenim mestima, vode i slična mesta. Često se nalazi u vrlo velikoj često u većoj količini. količini na jednom mestu, pokrivajući lišćem vodenu površinu i na nekoliko hektara. Mladi izdanci, vršci stabljika i listovi, koji imaju miris i ukus belog luka, mogu se koristiti Koren i podanak, koji je veoma veliki, sadrži vrlo od aprila do juna, a naknadni sočniji izbojci i do velike količine skroba, zatim tanina i drugih materija. jeseni, za spravljanje čorbi, variva, pirea od mešanog Može da se upotrebi za hranu kuvan, pečen ili osušen povrća, kao dodatak salatama, kao začin popravlja pa samleven u brašno, kao sirovina za hleb, kaše, razne ukus jelima, a sitno iseckani kao zamena za beli poslastice i sl. Na mestima na kojima se lokvanj javlja luk. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i u većoj količini i na pogodnom staništu (plitka voda neškodljivi su. Ne postoji opasnost da se ova biljka ili mesta sa kojih se voda u sušnim mestima ili s jeseni zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. Na povukla), jedan čovek može za jedan čas da iskopa mestima na kojima se lučac javlja u većoj količini, do 20 kg podanka. Seme lokvanja, kad se proprži, jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 može da služi kao zamena za kafu. kg upotrebljivih delova biljke. Seme može da se upotrebi kao začin i zamena za slačicu. 52. žuTI LOK- VANJ — Numphar luteum, porodica Nymp- haeaceae — lokvanji (žuti lepuh, žuti lopoč, lekuta). 54. MOrGruŠA Biljka slična belom lokvanju, ali sa nešto sitnijim — Cakile maritima, i uglastim listovima, koji takođe plivaju po površini porodica Cruciferae — vode. Cvet je žute boje, manji je od cveta belog krstašice (morgruša, lokvanja i pliva na površini vode. Cveta u junu. morska gorušica). Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji i raste na Jednogodišnja zeljasta biljka, која naraste u visinu sličnim staništima kao i beli lokvanj, ali ga obično do 30 cm, sa često poleglom stabljikom i medusobno ima manje nego ove vrste. isprepletenim ograncima i dosta velikim listovima, Koren i podanak sadrže dosta skroba, zatim dvostruko izdeljenim debelim, mesnatim i sočnim. dekstroze, saharoze i drugih materija. U sirovom Lepi beli ili svetloljubičasti cvetovi složeni su u cvast stanju smatraju se otrovnim. Pošto se pokisele na vrhu stabljike ili njenih ogranaka. u vodi, gube nagorak ukus; kuvani ili pečeni mogu Raste u primorskim krajevima, uz samu morsku
  • 11. obalu, na veoma slanom tlu do koga dopiru morski Na mestima gde se ćešće javlja, jedan čovek može za talasi. jedan ćas da sakupi oko 1,5 kg upotrebljivih listova. Mladi nadzemni delovi biljke i sočni listovi Seme sadrži ulja, a ukusne mlade plodove često u imaju specifičan ukus na slačicu: mogu da se svežem stanju rado jedu deca. upotrebe kao začin popravlja ukus jelima, zatim Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste које su kao salata, za čorbe, variva i sl. Ima podataka da je veoma srodne slezu: u vreme gladi koren morgruše mleven u brašno i upotrebljavan za hleb. 57. SITNI SLEZ — Malva neglecta (modri 55. ŠuLAc slez, slez-pozemljuh, kotu- — Crambe tataria, rac, solzeno zelje). porodica Cruciferae Veoma često se nalazi u celoj našoj zemlji na krstašice (divlji karfiol, sličnim mestima kao i prethodna vrsta, a naročito je morsko zelje). veoma čest kao korov oko naseljenih mesta. Manja Višegodišnja biljka, visoka do 90 cm, sa je biljka od crnog sleza, a listovi su okruglastiji, bez razgranatom stabljikom. Listovi su joj veliki, odebljali režnjeva i na dugoj dršci. i perasto izdeljeni, s donje strane sa belim čvrstim Mladi listovi sadrže znatno više vitamina C i dlačicama. Pri vrhu stabljike su štitasto-grozdasti karotina nego prethodna vrsta i upotrebljavaju se cvetovi. Koren je veliki, jak i mesnat. za salatu, a cela sočna biljka i za spravljanje čorbi, Rasprostranjen је u priobalnom pojasu primorja. variva i pirea. Mladi izdanci i proletnji listovi mogu se koristiti za spravljanje čorbi i variva. Koren se može koristiti presan kao salata ili kuvan. 58. BELA SLEZO- VAČA - Malva pusilla. Ima po više bledo- 56. crNI SLEZ — ružičastih cvetova zajedno Malva silvestris, porodica na dugoj dršci, a raste Malvaceae — slezovi skoro u celoj našoj zemlji (guščija trava, divlji (sem viših pianinskih predela Slovenije). slezenovc, klobcicovje, I listovi i plodovi sadrže vitamina C. Listovi se šumski slez). najčešće upotrebljavaju kao salata, ali i kao kuvani. Jednogodišnja, ređe višegodišnja zeljasta biljka Plodovi takode mogu da se koriste za jelo. visoka od 30 cm pa do 1 m, sa veoma razgranatom stabljikom, često skoro poleglom po zemlji. Listovi su tamnozelene boje i slabo maljavi a izdeljeni su na jednake okruglaste režnjeve. Cveta od maja do jula krupnim lepim ružićastim cvetovima prošaranim 59. VELIka SLEZ- ljubičastim žilicama. OVAČA — Maiva alcea. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji, od Raste najčese u brdsko- nizina do oko 1200 m nadmorske visine, a raste po planinskim predelima za- travnim mestima obraslim travom naročito niskom padnepolovinenašezemlje travom, na zapuštenim i retko obraslim mestima, (Slovenija, Hrvatska, ukraj puteva, ograda, živica, po međama, kamenitim Bosna i Hercegovina). nasutim mestima, često oko ili u blizini naselja, Listovi i mladi izdanci se upotrebljavaju za katkada i kao korov po zapuštenim njivama, vrtovima salatu, čorbe, variva i pirea, a mladi plodovi mogu i voćnjacima. da se jedu i sveži. Mladi listovi, izdanci i vršci stabljika vrlo su prijatnog ukusa i od davnina se u mnogim zemljama upotrebljavaju sasvim mladi za mešane salate, a i kasnije za spravljanje čorbi, variva za nadeve i sl. Mogu da se koriste bez ograničenja od ranog proleća 60. pITOMI SLEZ do sredine leta, a takode mogu da se upotrebljavaju — Althaea rosea i naknadni jesenji izbojci. Nema opasnosti da se ova (trandavilje, rumen cvet, biljka zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. treuda, grudičnik).
  • 12. Raste najčešće u primorskim krajevima i toplijim delovima Makedonije, ali je gajenjem prošireno na skoro celu našu zemlju. Često podivlja i može se naći i van vrtova. Vrlo lepa, dekorativna, visoka 64. NETIK — biljka sa krupnim ružičastim, žutim, ljubičastim ili Impatiens noli tangere, tamnocrvenim cvetovima. porodica Balsaminaceae Listovi se upotrebljavaju za gotovljenje čorbi, — netici (netak, nedirak, variva, pirea, za zavijanje sarme i sl. kurjača). Jednogodišnja, sočna zeljasta biijka sa sočnom stabljikom koja može da naraste do 60 cm pa i do jednog metra. Listovi su joj naizmenični, duguljasto- 61. BELOružI- jajoliki, po ivici zupčasti. U donjem delu stabljika je ČASTI SLEZ — zadebljala u obliku čvorova, a u gornjem delu je dosta Lavathera thuringiaca razgranata. Cvetovi su žuti i dosta krupni. Cveta od (stola, lakši slez). jula do avgusta. Raste u skoro celoj našoj zemlji, sem u planinskim Raste po svežim, humusom bogatim, zasenčenim predelima Slovenije, a nalazi se po livadama, ivicama šumama u brdskim i planinskim predelima većeg travnjaka, ukraj meda i živica. dela naše zemlje, naročito u severnijim krajevima. Mladi listovi, izdanci i sočniji vršci stabljika Cesto se javlja u velikom mnoštvu. od proleća do početka leta i oni od naknadnih Mogu da se upotrebljavaju sočne stabljike i izbojaka u jesen upotrebljavaju se za čorbe, variva, listovi sakupljeni u proleće dok je biljka još sasvim pirea, nadeve i sl. mlada; od njih se spravljaju čorbe, variva i pirei. 62. ZEČJA SOcA 65.ČuVArKuĆA — Oxalis acetosella, — Sempervivum porodica Oxalidaceae tectorum, porodica — kiselice (zečji kiseljak, Crassulaceae — jariči cecelj, zečji kupus, zečja detelina, zajčja deteljica). (zečji kupus, žednjak, Višegodišnja nežna zeljasta biljka, koja veoma liči vazdaživ). na detelinu. Visoka je 5 do 15 cm. Cvetovi su na Višegodišnja biljka sa brojnim debelim, mesnatim dugačkim peteljkama, beli sa ljubičasto-crvenim i sočnim lis-tovima poredanim u debelu »ružu« pri žilicama, retko su ljubičasti. Cveta aprila i maja. zemlji, iz koje izbija takode mesnata stabljika visoka Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji, od nižih do 30 cm, na čijem se vrhu razvija krupan žućkasto- brda do oko 2000 m nadmorske visine. Raste u crveni cvet. Cveta jula i avgusta. šumama, na svežim, zasenjenim mestima, na dobrom Raste po višim brdima i planinama, na istaknutim, šumskom humusu, ćesto na trulim panjevima, svetlim stenjacima. kladama i sličnim mestima. Debeli sočni listovi upotrebljavaju se kao salata Mladi listovi i peteljke imaju veoma prijatan, i za spravljanje variva. Slično se upotrebljavaju i nakiseo, osveža-vajući ukus. Upotrebljavaju se sledeće vrste čuvarkuća: neposredno za jelo sirovi, za spremanje salate, čorbi, variva i sl. Mogu se kuvati i kao čaj. Zbog velike količine oksalne kiseline koju sadrže, ne treba ih jesti u 66. pLAVA velikim količinama, jer tada mogu da budu škodljivi. Č u VA r Ku Ć A — Sempervivum glaucum, koja se javlja na sličnim staništima. 63. žuTA ZEČJA SOcA — Oxalis corniculata. Veoma je slična prethodnoj vrsti, samo su joj 67. MALA listovi tamnije zelene boje i sa ljubičastim prelivom, Č u VA r Ku Ć A a cvetovi zlatno žute boje. Rasprostranjena je i raste — Sempervivum većinom kao korov po poljima i vrtovima nižih schlechani, isto raste na predela. Upotrebljava se kao i prethodna vrsta. sličnim staništima.
  • 13. povrće. Imaju specifičan ukus, te je zato bolje da se mešaju sa drugim divljim povrćem. Gomolji imaju slatko-nagorak ukus i podsećaju na gorke bademe. 68. BELI JA- Mogu da se upotrebljavaju za jelo presni i na različite rIČ — Sedum načine pripremljeni, a i u mešavini sa drugim album, porodica krtolastim biljkama za spravljanje kaša, hleba i sl. Crassulaceae - jariči Ne postoji opasnost od zamene sa nekom sličnom (beli žednjak, sitan škodljivom biljkom. šuljevak). Sitna, sočna, dugogodišnja biljka, visoka do 10 cm, pri zemlji razgranata, sa mnogobrojnim sitnim, uskim, valjkastim i veoma sočnim listovima koji obrastaju stabljiku sa svih strana. Pri vrhu stabljike razvijaju se beli ili bledoljubičasti cvetovi. 71. MEduNIka Cveta od juna do oktobra. — Filipendula ulmaria Javlja se dosta često po kamenitim mestima (močvarna suručica, brdskih i planinskih predela u celoj našoj zemlji, buditeljica, osinka). često u većoj količini. Srodna je prethodnoj Upotrebljavaju se sočni vrhovi stabljika sa vrsti, ali je mnogo viša od listovima za salate, spravljanje čorbi i variva. Može da nje, naraste preko metar u se upotrebi bez ograničenja i ne preti opasnost da se visinu, listovi su krupniji zameni sa nekom sličnom škodljivom vrstom. i sa krupnijim listićima; Koren nema gomolja; cvetovi su krupniji i takode složeni u grozdasto- metličastu cvast pri vrhu cvetne stabljike, boje su žućkasto-bele i dosta jakog prijatnog mirisa. 69. žuTI Raste na močvarnim mestima, oko bara, potoka JArLc — Sedum i jarkova, često u veoma velikoj količini na jednom acre (žud žednjak). mestu. Javlja se u skoro celoj našoj zemlji, od nizina i Razlikuje se od podbrđa pa dosta visoko u planinske predele. belog prvenstveno Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju kao po tome što ima žute cvetove i nešto je sitnija biljka. povrće, ali ih je zbog dosta jakog aromatičnog mirisa Javlja se na sličnim mestima, često u znatnoj bolje upotrebljavati u mešavini sa drugim divljim količini. povrcem. Predstavlja dobru sirovinu za kišeljenje. Po ukusu je malo ljut, ali pri kuvanju gubi ljutinu Na mestima gde je ima u većoj količini jedan čovek i dobar je za gotovljenje jela od mešanog divljeg može za jedan čas da nabere do 3 kg upotrebljivih povrća. Katkada se upotrebljava i za spravljanje listova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom mešanih salata. sličnom škodljivom biljnom vrstom. 70. SuruČ- 72. KupINA IcA — Filipendula — Rubus fruticosus, hexapetala, poro- porodica Rosaceae dica Rosaceae — ruža (končara, gripelj, žel-udovo — ruže (ostruga, zelje, svinjurak). Višegodišnja zeljasta biljka, koja kupjena, kupinjaća). naraste u visinu do 30 cm, sa duguljastim listovima, Višegodišnji žbun, visok do 2 m, veoma razgranat, dvostruko reckasto izdeljenim, tako da se sastoje sa dugim povijenim bodljastim šibovima, sa od preko 20 pari hstića. Na žilama biljke nalaze krupnim perastim listovima koji se sastoje od po 3 se okrugli zadebljali gomolji. Cvetovi su beli ili do 5 zupčastih jajohkih listića na bodljikavoj peteljci. bledoružičasti, sitni i složeni u grozdastu cvast pri Cvetovi su beli ili crvenkasto-beli grupisani u vrhu cvetne stabljike; cvetaju od aprila do jula. štitolikim cvastima na vrhovima ogranaka i cvetaju u Veoma je rasprostranjena biljka u skoro celoj našoj toku celog leta. Plod je u obliku dosta krupne bobice, zemlji, od nizina i pobrđa po dosta visoko u planine. koja je, kad sazri, crne boje, sjajna i veoma slatka po Raste po suvim livadama i pašnjacima, po ivicama ukusu. retkih šumaraka, ukraj staza i puteva; često se na Raste po ivicama šuma, u svetlim šumarcima, ukraj nekoj livadi nalazi u veoma velikom broju. livada, staza, puteva, po skoro celoj našoj zemlji, od Mladi proletnji listovi mogu da se upotrebljavaju nižih predela do srednjeg planinskog pojasa, ćesto u kao salata, a nešto kasnije još samo kao kuvano velikom mnoštvu.
  • 14. Od listova kupine može da se pravi ukusan vitaminski čaj, koji po aromi podseća na pravi (ruski). Plodovi predstavljaju izvrsno voće, koje može da se jede presno i pripremljeno na različite načine (suvo, 77. ŠuMSka JA- kao kompot, pekmez, marmelada, sirup, žele i sl.). GOdA — Fragaria Kupine ne liče ni na jedan od otrovnih ili škodljivih vesca, porodica Rosaceae, divljih plodova. ruže (jagodnjača, mamica, Običnoj kupini slične su i sledeće vrste: pozemljuša). Niska zeljasta biljka, sa trajnim podankom iz koga svake godine izbijaju trodelni po ivici zupčasti listovi i vreže koje pužu po zemlji; cvetovi su beli i grupisani su po nekohko u gornjem 73. ŠuMSka Ku- delu cvetne stabljike; cveta od aprila do početka jula. pINA — Rubus hirtus. Plodovi su mali, veličine sitnih lešnika, slični bobama; Veoma je česta i raste sazrevaju od sredine maja do sredine avgusta, crveni u većini naših šuma, su, nakiselo-slatki i aromatični. naročito u kontinentalnom delu zemlje. Žbunovi su Raste po svetlijim i otvorenijim šumama, manji od obične kupine, sa sitnijim bodljama, belim šumarcima, šumskim krčevinama i požarištima, od cvetovima i nešto sitnijim crnim slatkim plodovima. nizina i pobrda do oko 1500 m nadmorske visine u planinama, često u velikom mnoštvu. Od listova jagode spravlja se veoma ukusan i aromatičan vitaminski čaj, a plodovi se 74. NIZINSka upotrebljavaju kao šumsko voće, presni, sušeni (i za KupINA — Rubus čaj), pripremljeni kao kompot, slatko, džem, sirup i sl. caesius. Raste Na mestima gde se jagode javljaju u većem mnoštvu, uglavnom po vlažnim jedan čovek može za jedan čas da nabere oko 2 kg mestima, oko reka, plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom potoka, močvara i sl. Žbunovi su niski, polegli, sa sličnom škodljivom biljnom vrstom. trodelnim listovima, koji su s donje strane svetlije boje, belim cvetovima i sa plavičastim, finim pepeljkom posutim plodovima slatko-kiselkastog ukusa. 78 GuSJA TraVA — Potvntilla anserina, porodica Rosaceae — 75. prIMOr- ruže (bežanica, bezanka, Ska KupINA — gusjak). Višegodišnja Rubus ulmifolius. zeljasta biljka sa tankom stablji-kom, koja najčešće puzi, i duguljastim perasto Raste po suvim izdeljenim listovima, dugačkim 20 cm, sastavljenim i kamenitim mestima uglavnom u primorskom od po 7 do 21 duguljastih duboko nazubljenih listića, području; cvetovi su ružičasti, a plodovi crni, slatki koji su sa donje strane srebrnasto-sivkasti. Cvetovi su i veoma ukusni. jasno žuti, dosta krupni, a javljaju se od maja do kraja avgusta. Biljka ima trajan podanak, često u obliku gomolja i dosta mesnat. Javlja se u velikom delu naše zemlje, naročito 76. MALINA u severnijim predelima, dok je u primorju uopšte — Rubus ida-eus nema. Najviše raste u nizijama i pobrdu, a ređe u (maljuga, sunica, planinskim predelima, gde se ograničava na donji črlena kupina). planinski pojas. Raste na vlažnim, često i močvarnim Drvenasti šib, visok do 1,5 m, sa neparno mestima, po vlažnim i svežim livadama, oko rečica, izdeljenim listovima, koji su s donje strane beličasti, potoka, bara i sličnih mesta, uvek na otvorenim belim cvetovima i crvenim plodovima, veoma površinama i često u velikom mnoštvu. ukusnim, nakiselo-slatkim i aromatičnim. Listovi gusje trave mogu da se upotrebljavaju za Od svih vrsta kupina i malina upotrebljavaju se spravljanje ukusnog vitaminskog čaja i kao povrće listovi za spravljanje vitaminskih čajeva, a plodovi za gotovljenje čorbi, pirea, i sličnih jela, sami ili u predstavljaju ukusno voće i sirovinu za spremanje mešavini sa drugim divljim povrćem. Gomolji mogu kompota, džemova, sirupa i drugih slatkiša. da se kuvaju, peku i dodaju sirovinama za spravljanje
  • 15. kaša, hleba i sl. Na mestima na kojima se gusja trava javlja u velikim količinama, jedan čovek može za jedan čas da nabere do 3 kg listova ili da nakopa do 1,5 kg gomolja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. 79. VIraK — Alchemilla vulgaris, po- rodica Rosaceae — ruže (vrkuta, gospin plašt). Višegodišnja zeljasta biljka, koja naraste do 15 cm u visinu, sa listovima koji su dlanoliko izdeljeni, odozgo goli, a s donje strane, naročito oko žila, sa prileglim dlačicama; cvetovi su sitni, žuckasti, skupljeni u gornjem delu cvetne stabljike u nepravilnu metličastu cvast. Cveta od maja do juna. Raste po travnim površinama, livadama i sličnim mestima u najvećem delu naše zemlje, uglavnom u planinskim delovima, ćesto u većem mnoštvu. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskog čaja, a isto tako i za čorbe, variva i pirea, sami ili češće u mešavini sa drugim zeljastim vrstima. Na mestima gde se javlja u večoj količini, jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 1,5 kg listova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom škodljivom biljnom vrstom. 80. pLANIN- SKI VIraK — Alchemilla alpestris, raste uglavnom u predelima visokih planina, po planinskim pašnjacima i livadama. Stabljike i peteljke listova su obrasli prileglim dlačicama, listovi su bubrežastog oblika; najviše do polovine krpasto izdeljeni. Upotrebljavaju se kao i listovi prethodne vrste. 81. pETrOVAc — Agrimonia eupatoria, porodica Rosaceae — ruže (trava celog sveta, kravica, velika oskorica). Zeljasta biljka, koja može da naraste do 60 cm u visinu, sa krpasto izdeljenim, na izgled grubim listovima tamnije zelene boje; cvetovi su žuti, sakupljeni u vitke grozdove pri