UML  MODELI
UML DIJAGRAMI <ul><li>DIJAGRAMI ZA OPIS STSTIČKE STRUKTURE SISTEMA: </li></ul><ul><ul><li>Dijagrami klasa </li></ul></ul><...
UML DIJAGRAMI <ul><li>DIJAGRAMI ZA OPIS  DINAMIKE SISTEMA: </li></ul><ul><ul><li>Dijagrmi slučajeva korišćenja </li></ul><...
DIJAGRAMI KLASA <ul><li>Dijagram klasa najčešće korišćeni dijagam u OO pristupima razvoju softvera </li></ul><ul><li>On pr...
PRIMER DIJAGRAMA KLASA
DIJAGRAM KLASA  KAO STATIČKI OPIS KOLABORACIJE
PRIMER DIJAGRAMA KLASA KAO LOGIČKE [EME BAZE PODATAKA
DEFINISANJE SEMANTIKE UML-a PREKO  DIJAGRAMA KLASA METAMODEL ZA MEHANIZME PRO[IRENJA
DIJAGRAM OBJEKATA (POJAVLJIVANJA) <ul><li>Dijagram objekata pokazuje skup objekata i njihovih veza u jednom trenutku vreme...
NAČIN OZNAČAVANJA OBJEKATA (POJAVLJIVANJA) Naziv objekta i naziv odgovarajuće Klase &quot;Anonimni&quot; objekat  date kla...
NAČIN OZNAČAVANJA OBJEKATA (POJAVLJIVANJA) &quot;Siroče&quot;, pojavljivanje nedefinisane klase Anonimno pojavljivanje sa ...
NAČIN OZNAČAVANJA OBJEKATA (POJAVLJIVANJA) Prikazivanje vrednosti atributa objekta Eksplicitno prikazivanje stanja objekta...
PRIMER DIJAGRAMA OBJEKATA
METODOLOGIJA MODELOVANJA <ul><li>INTEGRACIJA PODMODELA </li></ul><ul><li>DIREKTNO MODELOCVANJE NA OSNOVU POZNAVANJA SISTEM...
UZORI ZA ANALIZU (ANALYSIS PATTERNS)  <ul><li>ORGANIZACIONA STRUKTURA </li></ul><ul><li>ADRESE </li></ul><ul><li>JEDINICE ...
UZOR&quot;MERENJA&quot;
MODELI ZA OPIS DINAMIČKOG PONA[ANJA <ul><ul><li>Dijagrmi slučajeva korišćenja </li></ul></ul><ul><ul><li>DIJAGRAMI INTERAK...
DIJAGRAMI INTERAKCIJE <ul><li>U svakom sistemu objekti su u interakciji preko poruka koje razmenjuju. Dijagrami interakcij...
DIJAGRAMI INTERAKCIJE OSNOVNI POJMOVI <ul><li>Interakcija  opisuje ponašanje nekog dela sistema u kome se skup poruka razm...
DIJAGRAMI INTERAKCIJE OSNOVNI POJMOVI <ul><li>&quot;Link&quot;  je pojavljivanje asocijacije dve klase objekata. Kad god j...
KLASE, ASOCIJACIJE  POJAVLJIVANJA, VEZE I PORUKE
DIJAGRAMI SEKVENCI  I DIJAGRAMI KOLABORACIJE <ul><li>Interakcije se mogu modelovati na dva načina: </li></ul><ul><ul><li>P...
PRIMER DIJAGRAMA SEKVENCI
SISTEMSKI DIJAGRAM SEKVENCI
SISTEMSKI DIJAGRAM SEKVENCI
 
 
PRIMER DIJAGRAMA  KOLABORACIJE
PRIMER DIJAGRAMA  KOLABORACIJE
DIJAGRAMI PROMENE(PRELAZA) STANJA <ul><li>  </li></ul><ul><li>Pri opisivanju dinamike sistema preko dijagrama prelaza stan...
DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>(3)   Doga đ aji  iniciraju promene stanja sistema. Odziv sistema na neki doga đ aj zavis...
DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>(5)  Dijagram promene stanja  povezuje stanja (konkretna, imenovana) sa doga đ ajima u si...
DIJAGRAMI PROMENE STANJA
DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>(7)  Uslovi . Uslov je Bulova funkcija nad vrednostima atributa i veza. Stanja sistema se...
DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>(8)  Akcija  pretstavlja jedno &quot;atomsko sračunavanje&quot;koje prouzrokuje promenu s...
<ul><li>(9)  Aktivnosti . Kada je objekat (ili deo sistema) u nekom stanju, on je bilo neaktivan ili obavlja neku  aktivno...
DIJAGRAMI PROMENE STANJA
(9)  Sinhronizacija konkurentnih aktivnosti . U jednom stanju se može obavljati više konkurentnih aktivnosti.. Ove aktivno...
DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>(10)  Neoznačena ili automatska tranzicija . Koristi se da bi se prikazala automatska tra...
DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>Kompozitno stanje .  Svaka aktivnost u okviru stanja se može predstaviti posebnim Dijagra...
 
Generalizacija stanja.  Pod generalizacijom stanja će se ovde podrazumevati odnos izme đ u stanja i podstanja u kome podst...
DIJAGRAMI PROMENE STANJA
Agregacija stanja -  agregaciona konkurentnost.  Konkuretna stanja su posledica postojanja složenih objekata koji su agreg...
DIJAGRAMI PROMENE STANJA
DIJAGRAMI PROMENE STANJA
DIJAGRAMI PROMENE STANJA
DIJAGRAM PROMENE STANJA ZA STAK
DIJAGRAMI PROMENE STANJA OBRADU  PREDMETA
 
DIJAGRAMI AKTIVNOSTI <ul><li>Dijagram aktivnosti je jedan specifična primena Dijagrama prelaza stanja za opis  procesa. Je...
 
DIJAGRAM AKTIVNOSTI <ul><li>Paralelni (konkurentni) procesi opisuju se pomoću sinhronizacionih linija (šipki, oznaka): </l...
 
 
DIJAGRAM AKTIVNOSTI <ul><li>Tok objekata.  Na dijagramu aktivnosti se mogu pretstaviti pojavljivanja klasa koje učestvuju ...
DIJAGRAM AKTIVNOSTI SA TOKOM OBJEKATA
MODELOVNJE FUNKCIJA I MODELOVANJE POSLOVNIH PROCESA
FIZIČKI MODELI DIJAGRAMI KOMPONENTI I DIJAGRAMI RASPOREDA <ul><li>Dijagrami komponenti  pretstavljaju odnos komponenti od ...
DIJAGRAM KOMPONENTI
DIJAGRAM RASPOREDA
ARHITEKTURA SISTEMA ZA FORMIRANJE I PRETRAŽIVANJE BAZE DOKUMENATA
 
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Modeli2

1,172 views

Published on

Published in: Design
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,172
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
12
Actions
Shares
0
Downloads
18
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Modeli2

  1. 1. UML MODELI
  2. 2. UML DIJAGRAMI <ul><li>DIJAGRAMI ZA OPIS STSTIČKE STRUKTURE SISTEMA: </li></ul><ul><ul><li>Dijagrami klasa </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami pojavljivanja (objekata) </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami komponenti </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami razmeštaja </li></ul></ul>
  3. 3. UML DIJAGRAMI <ul><li>DIJAGRAMI ZA OPIS DINAMIKE SISTEMA: </li></ul><ul><ul><li>Dijagrmi slučajeva korišćenja </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami sekvenci </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami kolaboracije </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami promene stanja </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami aktivnosti </li></ul></ul>
  4. 4. DIJAGRAMI KLASA <ul><li>Dijagram klasa najčešće korišćeni dijagam u OO pristupima razvoju softvera </li></ul><ul><li>On pretstavlja skupove klasa, interfejsa, kolaboracija i njihove me đ usobne veze </li></ul><ul><li>Koristi se da pretstavi: </li></ul><ul><ul><li>Osnovni &quot;rečnik sistema&quot; – definiše pojmove koji se u tom sistemu koriste, </li></ul></ul><ul><ul><li>Opiše strukturu neke kolaboracije, </li></ul></ul><ul><ul><li>Pretstavi logičku šemu baze podataka </li></ul></ul>
  5. 5. PRIMER DIJAGRAMA KLASA
  6. 6. DIJAGRAM KLASA KAO STATIČKI OPIS KOLABORACIJE
  7. 7. PRIMER DIJAGRAMA KLASA KAO LOGIČKE [EME BAZE PODATAKA
  8. 8. DEFINISANJE SEMANTIKE UML-a PREKO DIJAGRAMA KLASA METAMODEL ZA MEHANIZME PRO[IRENJA
  9. 9. DIJAGRAM OBJEKATA (POJAVLJIVANJA) <ul><li>Dijagram objekata pokazuje skup objekata i njihovih veza u jednom trenutku vremena. </li></ul><ul><li>Dijagrami objekata modeliraju stanje sistema u jednom trenutku vremena, odnosno daju zamrznutu sliku sistema u jednom trenutku vremena. </li></ul><ul><li>Dijagrami objekata daju statičku strukturu za opis dinamičkog ponašanja sistema preko dijagrama interakcije. Oni su pojavljivanje odgovarajućeg dijagrama klasa i statički deo dijagrama interakcije </li></ul><ul><li>Pretstavljaju skup objekata i pojavljivanja veza, mogu da sadrže i komentare i ograničenja, da budu podeljeni u pakete i podsisteme. </li></ul>
  10. 10. NAČIN OZNAČAVANJA OBJEKATA (POJAVLJIVANJA) Naziv objekta i naziv odgovarajuće Klase &quot;Anonimni&quot; objekat date klase Objekat čija se klasa podrazumeva (očigledna je)
  11. 11. NAČIN OZNAČAVANJA OBJEKATA (POJAVLJIVANJA) &quot;Siroče&quot;, pojavljivanje nedefinisane klase Anonimno pojavljivanje sa definisanom &quot;putanjom&quot; za naziv klase &quot;Multiobjekat&quot;, pretstavlja kolekciju anonimnih objekata.
  12. 12. NAČIN OZNAČAVANJA OBJEKATA (POJAVLJIVANJA) Prikazivanje vrednosti atributa objekta Eksplicitno prikazivanje stanja objekta Primer jednostavnog Dijagrama objekata sa stereotipnom vezom koja pokazuje pripadnost klasi
  13. 13. PRIMER DIJAGRAMA OBJEKATA
  14. 14. METODOLOGIJA MODELOVANJA <ul><li>INTEGRACIJA PODMODELA </li></ul><ul><li>DIREKTNO MODELOCVANJE NA OSNOVU POZNAVANJA SISTEMA </li></ul><ul><li>ANALITIČKI UZORI </li></ul>
  15. 15. UZORI ZA ANALIZU (ANALYSIS PATTERNS) <ul><li>ORGANIZACIONA STRUKTURA </li></ul><ul><li>ADRESE </li></ul><ul><li>JEDINICE MERE </li></ul><ul><li>REZULTATI MERENJA </li></ul><ul><li>POSLOVNI OBJEKI (FINANSIJE, ZALIHE, KNJIGOVODSTVO, UGOVORI...) </li></ul>
  16. 16. UZOR&quot;MERENJA&quot;
  17. 17. MODELI ZA OPIS DINAMIČKOG PONA[ANJA <ul><ul><li>Dijagrmi slučajeva korišćenja </li></ul></ul><ul><ul><li>DIJAGRAMI INTERAKCIJE </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami sekvenci </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami kolaboracije </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami promene stanja </li></ul></ul><ul><ul><li>Dijagrami aktivnosti </li></ul></ul>
  18. 18. DIJAGRAMI INTERAKCIJE <ul><li>U svakom sistemu objekti su u interakciji preko poruka koje razmenjuju. Dijagrami interakcije opisuju ovaj aspekt modela nekog sistema. </li></ul><ul><li>Dobro struktuirana interakcija objekata je slična dobro struktuiranom algoritmu (programu): efikasna je, jednostavna, lako izmenljiva i razumljiva. </li></ul><ul><li>Dijagrami interakcije se koriste da modeluju tok neke operacije, slučaj korišćenja, ponašanje komponente, ili pak dinamiku celokupnog sistema </li></ul>
  19. 19. DIJAGRAMI INTERAKCIJE OSNOVNI POJMOVI <ul><li>Interakcija opisuje ponašanje nekog dela sistema u kome se skup poruka razmenjuje izme đ u skupa objekata da bi se ostvarilo željeno ponašanje </li></ul><ul><li>Poruka specifikuje komunikaciju izme đ u objekata i prenosi imformacije koje na objektu primaocu treba da prouzrokuju neku akciju (operaciju) </li></ul><ul><li>Objekti koji učestvuju u interakciji su ili konkretna pojavljivanja ili prototipovi koji pretstavljaju bilo koje pojavljivanje neke klase. </li></ul><ul><li>U svakoj kolaboraciji prikazani objekti igraju specifične uloge </li></ul>
  20. 20. DIJAGRAMI INTERAKCIJE OSNOVNI POJMOVI <ul><li>&quot;Link&quot; je pojavljivanje asocijacije dve klase objekata. Kad god jedna klasa ima asocijaciju sa drugom, u nekom Dijagramu klasa, tada se može ostvariti veza (link) izme đ u dva pojavljivanja tih klasa i preko nje preneti odgovarajuća poruka </li></ul><ul><li>U UML-u postoji nekoliko raznih vrsta poruka: </li></ul><ul><ul><li>Call : poziva operaciju na drugom obnjektu </li></ul></ul><ul><ul><li>Return : vraća vrednost pošiljaocu </li></ul></ul><ul><ul><li>Send : šalje signal objektu </li></ul></ul><ul><ul><li>Create : kreira objekat </li></ul></ul><ul><ul><li>Destroy : uništava objekat </li></ul></ul>
  21. 21. KLASE, ASOCIJACIJE POJAVLJIVANJA, VEZE I PORUKE
  22. 22. DIJAGRAMI SEKVENCI I DIJAGRAMI KOLABORACIJE <ul><li>Interakcije se mogu modelovati na dva načina: </li></ul><ul><ul><li>Prikazujući vremenski redosled poruka: DIJAGRAMI SEKVENCI </li></ul></ul><ul><ul><li>Prikazujući interakciju u kontekstu neke organizacije (strukture) objekata: </li></ul></ul><ul><ul><li> DIJAGRAMI KOLABORAVCIJE </li></ul></ul><ul><ul><li>Moguće je automatski prevesti jedan obliik u drugi. </li></ul></ul>
  23. 23. PRIMER DIJAGRAMA SEKVENCI
  24. 24. SISTEMSKI DIJAGRAM SEKVENCI
  25. 25. SISTEMSKI DIJAGRAM SEKVENCI
  26. 28. PRIMER DIJAGRAMA KOLABORACIJE
  27. 29. PRIMER DIJAGRAMA KOLABORACIJE
  28. 30. DIJAGRAMI PROMENE(PRELAZA) STANJA <ul><li>  </li></ul><ul><li>Pri opisivanju dinamike sistema preko dijagrama prelaza stanja koriste se sledeći pojmovi: </li></ul><ul><li>  </li></ul><ul><ul><li>(1) Sistem (objekat) je skup objekata, njihovih atributa i njihovih veza . Struktura sistema - odnos njegovih objekata, veza i atributa opisuje se preko modela opisanih u prethodnom delu. </li></ul></ul><ul><li>  </li></ul><ul><ul><li>(2) Stanje sistema (objekta) u jednom trenutku vremena predstavlja skup vrednosti atributa svih objekata i “vrednosti” svih veza u tom trenutku. Termin “vrednost veze” opisuje par (za binarne veze ili n-torku uopšte) identifikatora pojavljivanja objekata koji su u vezi . </li></ul></ul><ul><li>  </li></ul>
  29. 31. DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>(3) Doga đ aji iniciraju promene stanja sistema. Odziv sistema na neki doga đ aj zavisi od stanja u kome se on nalazi. Doga đ aj može da prouzrokuje promenu stanja sistema i/ili da indukuje novi doga đ aj. Doga đ aj se zbiva u jednom trenutku vremena, doga đ aj nema trajanje (u vremenskoj skali u kojoj se posmatra dati sistem). Ponekad se doga đ aj i poruka tretiraju kao sisnonimi. Me đ utim, precizno, poruka je pojavljivanje doga đ aja, što će kasnije biti pokazano. </li></ul><ul><li>(4) Dijagram prelaza (promene) stanja je apstrakcija koja pokazuje stanja, doga đ aje i prelaze (tranzicije) iz stanja u stanje kao mogući odziv na doga đ aje. </li></ul>
  30. 32. DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>(5) Dijagram promene stanja povezuje stanja (konkretna, imenovana) sa doga đ ajima u sistemu. Promena stanja izazvana doga đ ajem naziva se tranzicija (prelaz) . Dijagram promene stanja je usmereni graf u kome su čvorovi stanja, a grane tranzicije, sa usmerenjem od polaznog do prouzrokovanog stanja. Granama grafa daju se nazivi doga đ aja koji prouzrokuju tranziciju. (Jedan doga đ aj može da prouzrokuje više tranzicija, pa više grana može da ima isto ime !!!). </li></ul><ul><li>(6) Početna i krajnja stanja . Može se uvesti i koncept početnog i krajnjeg stanja, za objekte (sisteme) koji imaju “ograničen život”. U tom slučaju, početno stanje je rezultat kreiranja odgovarajućeg objekta, a krajnje podrazumeva njegovo “uništenje” (nestanak). Početna i krajna stanja na grafu imaju specijalne oznake, a mogu imati i imena. </li></ul>
  31. 33. DIJAGRAMI PROMENE STANJA
  32. 34. DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>(7) Uslovi . Uslov je Bulova funkcija nad vrednostima atributa i veza. Stanja sistema se mogu opisati preko uslova. Iskaz da je objekat u nekom stanju je uslov. Pored toga, uslovi se mogu koristiti da ograniče tranzicije prouzrokovane doga đ ajima. Ponekad, za pelaz sistema iz jednog stanja u drugo potrebno je, pored doga đ aja, da bude ispunjen i neki uslov. Na dijagramu prelaza stanja uslov se iskazuje uz naziv doga đ aja, unutar uglaste zagrade. </li></ul>
  33. 35. DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>(8) Akcija pretstavlja jedno &quot;atomsko sračunavanje&quot;koje prouzrokuje promenu stanja sistema ili vraća neku vrednost. Neka akcija okida doga đ aj koji će sistem prevesti iz jednog u drugo stanje.Akcija može da pozove operaciju nekog objekta, da kreira ili uništi neki objekat ili da pošalje signal nekom objektu. Akcije se mogu pridružiti stanjima I tranzicijama. Ako se akcije pridružuju stanjima one mogu biti: </li></ul><ul><ul><li>&quot;entry&quot; – akcija koja se obavlja uvek pri ulazu u stanje, bez obzira koja je tranzicija to prouzrokovala; </li></ul></ul><ul><ul><li>&quot;exit&quot; - akcija koja se obavlja uvek pri napuštanju stanja, bez obzira koja je tranzicija to prouzrokovala; </li></ul></ul><ul><ul><li>&quot;inerna tranzicija&quot; – akcija koja ne menja stanje sistema. </li></ul></ul><ul><li>Akcija se može obaviti i pri prelazu iz jednog u drugo stanje Na tranziciji akcije se iskazuju uz naziv doga đ aja, iza uslova i oznake &quot;/&quot;. </li></ul>
  34. 36. <ul><li>(9) Aktivnosti . Kada je objekat (ili deo sistema) u nekom stanju, on je bilo neaktivan ili obavlja neku aktivnost dok ga doga đ aj ne prevede u neko drugo stanje.Drugim rečima, dok obavlja odre đ enu aktivnost, sistem je u datom stanju. Na dijagramu prelaza stanja aktivnosti se definišu nazivom iza ključne reči DO, u okviru stanja (čvora). </li></ul>
  35. 37. DIJAGRAMI PROMENE STANJA
  36. 38. (9) Sinhronizacija konkurentnih aktivnosti . U jednom stanju se može obavljati više konkurentnih aktivnosti.. Ove aktivnosti ne moraju biti sinhronizovane, mogu se obavljati bilo kojim redom, ali sve one moraju biti obavljene pre nego što se izvrši tranzicija u drugo stanje. Konkurentne aktivnosti u jednom stanju se prikazuju podelom stanja (čvora) na delove razmaknute isprekidanom linijom.  DIJAGRAMI PROMENE STANJA
  37. 39. DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>(10) Neoznačena ili automatska tranzicija . Koristi se da bi se prikazala automatska tranzicija iz jednog stanaja u drugo koja se obavlja čim se aktivnost u nekom stanju obavi. Kraj aktivnosti u nekom stanju može se tretirati kao neimenovani doga đ aj. Taj neimenovani doga đ aj &quot;okida&quot; neimenovanu tranziciju u drugo stanje. </li></ul><ul><li> (11) Dekompozicija dijagrama prelaza stanja Dijagrami prelaza stanja se mogu dekomponovati na sledeće načine: </li></ul><ul><li>(i) Kompozitno stanje, odnosno sekvencijalna podstanja. </li></ul><ul><li>(ii) Generalizacija stanja. </li></ul><ul><li>(iii) Agregacija stanja - agregaciona konkurentnost. </li></ul>
  38. 40. DIJAGRAMI PROMENE STANJA <ul><li>Kompozitno stanje . Svaka aktivnost u okviru stanja se može predstaviti posebnim Dijagramom dekompozicije. Dobijeni dijagram ima ulaz i izlaz, odnosno početno i završno stanje. Ova stanja i odgovarajući doga đ aji su nevidljivi sa dijagrama višeg nivoa i predstavljaju samo detaljan opis aktivnosti. Ugnježdeni dijagram stanja “zamenjuje” jedno stanje na dijagramu višeg nivoa. Sve ulazne tranzicije sa dijagrama višeg nivoa prenose se na početno stanje, a sve izlazne transakcije na završno. Izlazno stanje može da generiše poruku - doga đ aj svome nadre đ enom stanju. </li></ul>
  39. 42. Generalizacija stanja. Pod generalizacijom stanja će se ovde podrazumevati odnos izme đ u stanja i podstanja u kome podstanje nasle đ uje osobine stanja, promenljive stanja i tranzicije stanja (precizno, izlazne tranzicije). Ako je neki doga đ aj primljen kada je objekat u datom podstanju, sve tranzicije nadstanja su potencijalno primenljive, ako nisu “prekrivene” istoimenom tranzicijom na podstanju. Nadstanje se predstavlja kao kontura koja zaokružuje podstanja. Moguće su tranzicije od nadstanja u podstanje i obrnuto, kao i tranzicije iz podstanja u neko drugo stanje van konture. DIJAGRAMI PROMENE STANJA
  40. 43. DIJAGRAMI PROMENE STANJA
  41. 44. Agregacija stanja - agregaciona konkurentnost. Konkuretna stanja su posledica postojanja složenih objekata koji su agregacija svojih komponenti ili postojanja višestrukih paralelnih akivnosti.   U slučaju složenih objekata, svaka komponenta može da ima svoja stanja i svoj dijagram prelaza stanja. Stanje agregiranog objekta je Dekartov proizvod stanja njegovih komponenti.   Slučaju višestrukih paralelnih aktivnosti je prikazan ranije DIJAGRAMI PROMENE STANJA
  42. 45. DIJAGRAMI PROMENE STANJA
  43. 46. DIJAGRAMI PROMENE STANJA
  44. 47. DIJAGRAMI PROMENE STANJA
  45. 48. DIJAGRAM PROMENE STANJA ZA STAK
  46. 49. DIJAGRAMI PROMENE STANJA OBRADU PREDMETA
  47. 51. DIJAGRAMI AKTIVNOSTI <ul><li>Dijagram aktivnosti je jedan specifična primena Dijagrama prelaza stanja za opis procesa. Jedan proces se posmatra kao sistem koji ima svoja stanja. U stanjima procesa se obavljaju aktivnosti ili akcije, a prelaz iz jednog u drugo stanje diktiraju doga đ aji. Najčešći (gotovo jedini) doga đ aj je kraj neke aktivnosti. Na dijagramu aktivnosti se naznačavaju i procesori, odnosno uloge procesora u obavljanju pojedinih aktivnosti. </li></ul>
  48. 53. DIJAGRAM AKTIVNOSTI <ul><li>Paralelni (konkurentni) procesi opisuju se pomoću sinhronizacionih linija (šipki, oznaka): </li></ul><ul><ul><li>Račvanje (forking) pretstavlja pokretanja paralelnih aktivnosti. U jednu sinhronizacionu liniju može da u đ e samo jedna, a iz nje se račva više transakcija </li></ul></ul><ul><ul><li>Spajanje,sinhronizacija (joing), pretstavlja kolekciju aktivnosti koje moraju da se obave da bi se proces nastavio. U jednu sinhronizacionu liniju ulazi više, a izlazi samo jedna transakcija. </li></ul></ul><ul><li>Na dijagramu aktivnosti se naznačavaju i procesori, odnosno uloge procesora u obavljanju pojedinih aktivnosti., preko tzv &quot;plivačkih staza&quot; </li></ul>
  49. 56. DIJAGRAM AKTIVNOSTI <ul><li>Tok objekata. Na dijagramu aktivnosti se mogu pretstaviti pojavljivanja klasa koje učestvuju u aktivnostima i tokovima u dijagramu aktivnosti.Na taj način se pokazuje tok nekih objekata kroz DA, kao i uloge objekata u pojedinim aktivnostima. </li></ul><ul><li>Dijagrami aktivnosti se najčešće primenjuju za modelovanje poslovnih procesa u organizaciji I za opis logike pojedinih operacija objekata (koriste se kao Dijagram toka programa (Flowchart). </li></ul>
  50. 57. DIJAGRAM AKTIVNOSTI SA TOKOM OBJEKATA
  51. 58. MODELOVNJE FUNKCIJA I MODELOVANJE POSLOVNIH PROCESA
  52. 59. FIZIČKI MODELI DIJAGRAMI KOMPONENTI I DIJAGRAMI RASPOREDA <ul><li>Dijagrami komponenti pretstavljaju odnos komponenti od kojih je izgra đ en softver. </li></ul><ul><li>Dijagrami rasporeda prikazuju topologiju sistema, raspred komponenti po čvorovima mreže </li></ul>
  53. 60. DIJAGRAM KOMPONENTI
  54. 61. DIJAGRAM RASPOREDA
  55. 62. ARHITEKTURA SISTEMA ZA FORMIRANJE I PRETRAŽIVANJE BAZE DOKUMENATA

×