Жaлбa oптужeнoг прoтив првoстeпeнe прeсудe из свих зaкoнских рaзлoгaЧлaн 367. ЗКПOСНOВНИ СУД ЗРEЊAНИНЗAAПEЛAЦИНИ СУД У НOВ...
Извод из електронске поруке коју сам послао наадресу школе у Лукићеву 16 септембра 2010.Једна од последњих порука коју сам...
А) Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стањеПошто је Суд у првостепеној пресуди, кршећи основно право окривљеног напра...
ни индиректан контакт објекта са степеништем, док "на степеништу" има супротнозначење, то јесте, директан контакт објеката...
пошто Даринка Панић прецизира да се све догађало пред крај прве смене (а у школи уЛукићеву прва смена, преподневна, заврша...
Наставница физике Митра Умићевић дала је свој исказ и у Прекршајном суду 15.марта 2011., где је опет рекла да је у школу д...
поступка и у Прекршаном суду) на 1340(Основни суд) односно на 1335часова у изјавина расправи у школи 31. августа 2012.Из и...
Милан Симић, али у томе није био до краја прецизан (видети вештачење Др МиланаСимића у прилогу).Из вештачења Др Милана Сим...
1.5) Повреда на радуТужилац Сретенко Марић, користећи се везама и познанствима, на незаконитначин испуњава себи повреду на...
уопште није битан. Како год да се против мене поднесе тужбени захтев, ја морам битикрив.Наиме, у Прекршајном суду осуђен с...
2) Основни суд у Зрењанину сасвим занемарује и чињеницу да директор никомеу школи није рекао да му се било шта необично до...
тврди да је одмах након седнице "излазио из зграде и био на степеништу, аокривљени је улазио у зграду" (записник са главне...
Дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву одржанаje седница наставничког већа којој су, између ос...
Марићу на реч. Али, зашто би се њему веровало на реч више него мени? Зато што је ондиректор, а ја наставник?Ако се поменут...
каквом се овде чињеничном стању ради? Судија никако није могла нити смела дапоменуту измену прихвати, јер се ту ради о мењ...
Тек када је други пут тужилац Марић (поново) ушао у канцеларију секретара икњиговође, а ја наводно ушао за њим, почело је ...
Устава и свих правних и моралних норми цивилизованог света – поново будемизложен судском гоњењу.3) Основни суд у Зрењанину...
догађа у животу", "престани да се мајмунишеш" и слично томе. Узалуд сам тражио одсудије Мирјане Зорић Влачо да ме заштити....
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Zalba vlaco

475

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
475
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
4
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Zalba vlaco

  1. 1. Жaлбa oптужeнoг прoтив првoстeпeнe прeсудe из свих зaкoнских рaзлoгaЧлaн 367. ЗКПOСНOВНИ СУД ЗРEЊAНИНЗAAПEЛAЦИНИ СУД У НOВOM СAДУПрoтив прeсудe Oснoвнoг судa у Зрeњaнину бр. 3 К 97/11 oд 17 9. 2012. гoдинe – усвојству оптуженог – блaгoврeмeнo изjaвљуjeм:ЖAЛБУПресудом Oснoвнoг судa у Зрeњaнину бр. 3 К 97/11 oд 17 9. 2012. гoдинe oглaшeн самкривим збoг кривичног дeлa лaкa тeлeснa пoврeдa из члaнa 122 ст. 1 Кривичногзаконика РС, кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138 ст. 1 у вези са чл.61 Кривичног законика РС и због продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 увези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС, зашта ми је изречена кумулативнановчана казна у износу од 30.000 динара. Уз све то обавезан сам да платим тужиоцутрошкове поступка, а суду паушал и трошкове медицинског вештака, све заједно уизносу од 66.960 динара.Предлажем Aпeлaциoнoм суду дa ме као оптуженог oбaвeсти и позове на седницувећа, тe дa нaкoн oдржaнe jaвнe сeдницe пoбиjaну првoстeпeну прeсуду прeинaчи и уцелости ме oслoбoди oптужбe:јер се овде ради о класичној политички мотивисаној оптужници, коју су на крајњенеинтелигентан и провидан начин покушали да монтирају Драган Станишић(председник месне заједнице у Лукићеву и портпарол Демократске странке уЗрењанину) и Сретенко Марић (директор ОШ "Б. Ћопић" у Лукићеву). Разлог за такавпрогон лежи у чињеници да сам покушао да дознам зашто се не гради сала зафизичко васпитање, чији су радови требали да почну почетком 2008. године. Посаона градњи сале већ је био додељен предузећу ГИК "Банат", новац је био обезбеђен изфонда за развој, у школи су посечени дрвореди (читав мали парк), само зато да би се тунаводно градила сала, а онда се у следеће безмало три године ништа по том питањуније предузимало. Таква моја "побуна" с негодовањем је дочекана од стране ондашњевласти, која је тражила од директора Марића да ме, како зна и уме, ућутка.А директан повод који је директора Марића нагнао да пожури са мојим протеривањемиз школе био је захтев да ми се доставе одређени подаци о пословању школе, који самподнео 08. новембра 2010. године, дакле, само дан пре него што ће тужилац Марићотићи у Ургентни центар и тамо ме лажно пријавити да сам га ударио песницом угрудни кош.1
  2. 2. Извод из електронске поруке коју сам послао наадресу школе у Лукићеву 16 септембра 2010.Једна од последњих порука коју сам електронском поштом упутио Драгану Станишићу,председнику Месне заједнице у Лукићеву. Као што се из датог мејла може видети ту му желимсрећу у Зеленом Пољу, јер је у то време нешто тамо промовисао (чини ми се изградњу апотеке).Интересантно је да је председник месне заједнице у Зеленом Пољу ортопед Миодраг Дамјанов, којиће касније издати лажни лекарски налаз Сретенку Марићу.Лево је заглавље захтева који самдиректору школе проследио 08.новембра 2010. На тај мој захтевникада нисам добио одговор, ализато је директор Марић већследећег дана 09. новембра 2010.одлучио да ме лажно пријави,користећи службени положај и"пријатеље полицајце" из селаЛукићева.2
  3. 3. А) Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стањеПошто је Суд у првостепеној пресуди, кршећи основно право окривљеног направично суђење, одлучио да игнорише и одбаци све оне исказе које су сведоцираније дали у Прекршајном суду, а из којих се јасно види да су сведоци више путадрастично мењали изјаве и лажно сведочили, трудићу се да се што мање враћам на течињенице, иако их, природно, не могу у потпуности искључити.Oснoвни суд у Зрeњaнину уопште се није потрудио да утврди одлучне чињенице уовом предмету:1) Одлучне чињенице1.1) Место наводног догађајаСуд је у потпуности занемарио чињеницу (то уопште није поменуо) да тужилацСретенко Марић не зна тачну локацију на којој се наводни инцидент догодио 09. 11.2012. године. Наиме, у документу (закључак о покретању дисциплинског поступка;видети у прилогу), којим је тужилац против мене у ОШ "Б. Ћопић" у Лукићевупокренуо дисциплински поступак и својеручно га потписао, тужилац тврди да се тај"инцидент" десио у холу школе (тачно у 1345). Он тамо не помиње вербални сукоб,нити каже да сам га вређао, псовао или му претио.У приватној тужби коју је против мене поднео 08. фебруара 2011. године(видети у прилогу) тужилац тврди да се исти догађај десио код степеништа.А на моје директно питање у Основном суду 15. септембра 2011. године,тужилац је одговорио да се тај "инцидент одиграо на самом степеништу".Наиме, у српском језику предлог "код", у просторном смислу, има значење"близу, покрај, поред, у близини" (Речник српског језика). Дакле, ако се нешто десилокод степеништа, тада се то могло догодити свуда около и у близини степеништа, алисе никако није могло догодити на самом степеништу (како у свом исказу тврдитужилац). Синтагма "код степеништа" обавезно подразумева да не постоји директан3
  4. 4. ни индиректан контакт објекта са степеништем, док "на степеништу" има супротнозначење, то јесте, директан контакт објеката са степеништем је обавезан.Природно би било да ме је Основни суд у Зрењанину одмах ослободиооптужбе, јер сам тужилац јасно и недвосмислено побија свој тужбени захтев:наводни инцидент није се догодио код степеништа (како стоји у тужби приватногтужиоца), већ се, ето, "догодио" (по јасном исказу тужиоца) на самом степеништу!Ако се нешто догодило "на степеништу", а не "код степеништа", тада је,претпостављам, Суд био дужан да ме одмах ослободи било какве кривице, јеркривица није, нити на основу поменуте оптужнице и поменутог исказа тужиоцаможе бити доказана.Иако поменуту несагласност није потребно објашњавати ономе коме је српскијезик матерњи, указаћу на њу још једном за сваки случај, а због лошег искуства уОсновном суду у Зрењанину. Наиме, Суд у Зрењанину у пресуди уопште не помињехол школе (осим на једном месту у препричавању онога о чему је било речи у токуглавне расправе), нити поменути закључак којим ме је тужилац удаљио с посла 22.новембра 2010. године узима у обзир.За Основни суд у Зрењанину тај докуменат нема доказну вредност, иако се потом документу води дисциплински поступак за исти догађај за који ми се суди уОсновном суду. Да би апсурд овде био доведен до краја, пет дана након пресуде укојој је судија Влачо унапред констатовала да сам "без посла" (унапред је знала заотказ који ће уследити?), из ОШ "Б. Ћопић" у Лукићеву добио сам решење о престанкурадног односа (видети у прилогу), сада зато што сам ударио директора на вратимашколе (стр. 2, ст. 1. поменутог документа).Из решења о престанку радног односаДакле, на ком месту у школи сам наводно ударио директора Марића?код степеништа?на степеништу?у холу школе?на вратима школе?Човеку није потребно никакво правно знање да схвати о каквој се ту правној,моралној и логичкој бесмислици ради. Судија Основног суда Мирјана Зорић Влачо уобразложењу пресуде чак каже, цитирам: "само место где се критични догађај десио -степениште или пак улаз у школу, нарочито ако се има у виду да je степениште близуулаза, није од значаја за постојање кривичних дела која се окривљеном стављају натерет". Сумњам да би овако нешто могло да напише дете у првом разреду основнешколе. Ваљда је основни услов, да би се уопште могла започети било каква даљарасправа о неком догађају, да се утврди место на коме се такав наводни догађај одиграо!По логици Основног суда у Зрењанину, видимо, сасвим је свеједно да ли је некосео код вреле пећи, на врелу пећ, или у врелу пећ. Па побогу, све је то веома близу једнодругог, много ближе него степениште изван зграде и хол школе.1.2) Време самог догађаја које се у приватној тужби наводи (око 1345) јасно указујена неистинитост исказа тужиоца Марића и његовог сведока Даринке Панић. Наиме,4
  5. 5. пошто Даринка Панић прецизира да се све догађало пред крај прве смене (а у школи уЛукићеву прва смена, преподневна, завршава се тачно у 1330), тада је јасно да се истидогађај није могао догодити петнаест минута након завршетка прве смене.Извод из исказа Даринке Панић (Основни суд 15. септембар 2011)Крај прве смене и почетак друге смене (1330) сасвим је јасан временскиоријентир за сваког мештанина села, а да не говоримо о радницима школе. Ту јенемогуће да се погреши за један секунд, а не за пуних петнаест минута. Дакле, видимо даје суд и по том основу био дужан да ме ослободи оптужбе, јер и сам тужилац и његовсведок недвосмислено побијају навод оптужнице. Ако је суд прихватио сведочењеАндрее Нађ у оном делу да се седница завршила у 1330, морао је да разуме да се истидогађај није могао десити око 1345, јер је то сувише велики временски распон одзавршетка седнице наставничког већа да би се о томе уопште могло говорити као орелевантној чињеници. Наиме, ако је тужилац Марић након седнице наставничког већа"кренуо да изађе из школске зграде", а седница се завршила у пола два, тада ни у комслучају није могао навести да се нешто десило петнаест минута касније.Да напоменем још да је у свом исказу у Прекршајном суду, 15. марта 2011, Марићтврдио да је након седнице наставничког већа ишао у тоалет и да тај тоалет више нијепомињао ни у Основном суду, ни у расправи у школи.Из исказа Сретенка Марића у Прекршајном суду 15. марта 2011.Али за Основни суд у Зрењанину, изгледа, све је релативно, јер окривљени морау сваком случају бити осуђен.Основни суд уопште није узео у обзир чињеницу да је наставница МитраУмићевић рекла на сеници наставничког већа 14. децембра 2010. године (дакле нештовише од месец дана након наводног инцидента) да је 09. новембра 2010. године у школудошла у 1345часоваИз изјаве Митре Умићевић са седнице наставничког већа 14. 12. 2010.5
  6. 6. Наставница физике Митра Умићевић дала је свој исказ и у Прекршајном суду 15.марта 2011., где је опет рекла да је у школу дошла у 1345и да ништа необично није ничула ни видела.Из исказа госпође Умићевић (Прекршајни суд, 19. 4. 2011)Пошто сведок Даринка Панић тврди да је у њеној канцеларији, у време када јеона наводно видела директора и наставника физичког на улазу школе, била присутна(седела) наставница физике Митра Умићевић, тада се ту морало радити о временунакон 1345часова, када је госпођа Умићевић (по властитом исказу) ушла у поменутуканцеларију. Али, то је сасвим у нескладу с Даринкином тврдњом "да се све дешавалопред крај прве смене у школи", јер, као што смо већ нагласили, крај прве смене јетачно у 1330часова, што је добро познато сваком раднику школе, па и књиговођиПанић.Исказ Даринке Панић с јавне расправе у школи 31. августа 2012.Такође, тужилац Сретенко Марић потврђује да је након наводног инцидентаушао у канцеларију књиговође и тамо је затекао Даринку Панић и наставницу МитруУмићевић.Из исказа Сретенка Марића (Основни суд 15. септембар 2011)Отуда, узимајући у обзир исказ наставнице Умићевић, тужилац Марић је уканцеларију књиговође ушао "пет-шест минута" након њеног доласка у иступросторију. Из тога јасно произилази да је Сретенко Марић у канцеларију књиговођеушао после 1350часова, што је, како видимо, пуних двадесет минута удаљено од оногтренутка у коме је, наводно, Даринка Панић (пред крај прве смене, пре 1330) виделадиректора и наставника да се нешто "расправљају" на улазу у школу.Из свега горе наведеног јасно се види зашто је тужилац Сретенко Марићпомерао време наводног инцидента са 1345(у закључку за покретање дисциплинског6
  7. 7. поступка и у Прекршаном суду) на 1340(Основни суд) односно на 1335часова у изјавина расправи у школи 31. августа 2012.Из исказа тужиоца (школа, јавна расправа 31. август 2012)1.3) Тужилац не зна ни у који део груди је добио ударац, што се јасно види иззаписника са дисциплинске расправе у школи у Лукићеву одржане 31. 08. 2012. године.Из исказа тужиоца (школа, јавна расправа 31. август 2012)Наиме, тамо је тврдио да је добио ударац у средину груди (видети записник сдисциплинске расправе, стр. 3), мада у лекарском налазу, као и у приватној тужбистоји да је ударен "у пределу грудног коша-грудне кости са десне стране". Познато једа је дисторзија грудноребарних зглобова веома болна повреда, те да се тужиоцуникако није могло десити да заборави да ли су му повређена ребра с леве или деснестране грудног коша. До такве "забуне" могло је доћи само уколико тужилац нијепримио никакав ударац у грудни кош. Напомињем да сам у завршној речи тражио дасе тај део моје одбране унесе у записник, али је судија Влачо то грубо одбила.1.4) Лекарски налаз је неисправан и с анатомског и медицинског становиштанемогућ. У дијагнози пише да је Сретенко Марић задобио повреде грудноребарнихзглобова од петог до осмог. Осмо ребро нема зглобну везу с грудном кости. Да се ту неради о штампарској грешци, потврђују други документи које је доктор Дамјановпотписао (лекарско уверење прослеђено полицији, извештај повреде на раду, исказкоји је Др Миодраг Дамјанов дао у Прекршајном суду), у којима такође наводи повредегрудноребарних зглобова од петог до осмог.Шифра S-20, коју је доктор навео у лекарском налазу, такође не одговарадијагнози. Наиме, написано је да је то contusio sterni et hemithoracis l. dеx (нагњечењегрудне кости и десне стране грудног коша), а заправо, медицинска шифра S-20 односисе на laesio traumatica thоrаcis superficialis (површинска трауматска повреда грудногкоша), што ни приближно није исто.Напомињем да сам на главној расправи поставио то питање вештаку МилануСимићу, али из неких непознатих разлога судија Мирјана Зорић Влачо је то мојепитање одбила, не допустивши чак ни да се оно унесе у записник.Код лезија мора постојати оштећење површинског дела коже, а доктор МиодрагДамјанов је констатовао да је приметио само црвенило величине мањег длана.Црвенило (eritem) може настати обичним чешањем или трљањем, тако да се на основутога не може са сигурношћу утврдити постојање било каквих повреда у дубини. Таквунесагласност (несклад) између дијагнозе и описа повреде констатовао је и вештак7
  8. 8. Милан Симић, али у томе није био до краја прецизан (видети вештачење Др МиланаСимића у прилогу).Из вештачења Др Милана СимићаЗаправо, контузија није исто што и лезија; сваки лекар би то морао знати. И топитање поставио сам доктору Милану Симићу (вештаку), али и то питање ми јеодбијено без образложења. Из тог разлога тражио сам ново вештачење(супервештачење), али је то судија Влачо грубо одбила.Наиме, контузија је повреда код које није дошло до прекида кожног омотача,док лезија подразумева мању или већу рану (прекид кожног омотача). Огуљотинапостоји код лезије, али је нема код контузије. Из вештачења доктора Симића видимо даон контузију изједначава с лезијом, што је с аспекта медицинске терминологијенедопустиво и погрешно. Заправо, добија се утисак да овде вештак покушава дапомири медицинску шифру S-20 са дијагнозом која не одговара поменутој шифри.Суд није узео у обзир ни чињеницу да је баш у јесен 2010. године, дакле у времекада је издат и поменути налаз, управо на ортопедији на којој ради Др МиодрагДамјанов, било фалсификованих налаза због којих се и данас воде судски поступци.Такође. занемарио је чињеницу даОстаје чињеница да свако може да натрља једно место на својим грудима, такода изазове црвенило, и да каже како осећа јак бол при удисају. У налазу ортопедаДамјанова не постоји ништа друго сем црвенила и лажне анамнезе.Еритематозни траг (црвенило) и бол при удисају (класична подвала)А тужилац Марић је, пре него што је отишао на преглед у Ургентни центарпослао СМС поруку "пријатељу полицајцу", питајући га "шта даље да ради". Ако неконекога пита "шта даље да ради", онда то подразумева да је на ту исту тему са истомособом раније разговарао.Вaљдa би било нoрмaлнo дa полиција изaђe нa мeстo дoгaђaja и утврди штa сe дeсилo. Пoштo je oвoмoнтирaни прoцeс, пoлициja ниje изашла на лице места нити је oд мeнe узeлa изjaву иaкo сaм тог дана ушколи биo дo 1845часова. Заправо, полиција ме никада није обавестила ни да је против мене поднетапрекршајна пријава, већ сам ту информацију добио из новина.8
  9. 9. 1.5) Повреда на радуТужилац Сретенко Марић, користећи се везама и познанствима, на незаконитначин испуњава себи повреду на раду. Како видимо, он ту нема очевидаца догађаја.Сам извештај о повреди на раду предао је 18. новембра 2010, то јесте, пуних девет дананакон наводног повређивања. Ортопед Дамјанов попуњава извештај повреде на радутек након седам дана од дана наводног повређивања, што је противно члану 6Правилника о начину издавања образаца извештаја о повреди на раду.Лице задужено за безбедност и здравље (Војин Керлета) на раду никада ниједошло у школу да провери тужиочеве наводе. Уместо тога, директор Марић, онако"тешко повређен" одлази на ноге Војину Керлети на Технички факултет у Зрењанинугде дотични ради и где, заједничким снагама, испуњавају извештај о повреди на раду.У извештају, тужилац "диктира" лицу за безбедност шта му се догодилопретходног дана. Ту наводи, за разлику од приватне тужбе, да га је наставник Вукотићударио на степеништу код улазних врата! (Видети извештај о повреди на раду, стр2). Да се подсетимо, у приватној кривичној тужби пише обрнуто: код степеништа наулазним вратима!?Такође "безбедњак" Керлета бележи речи тужиоца Марића да га је "наставникфискултуре ударио шаком у груди". У тужби пак тужилац тврди другачије, то јесте, дага је "окривљени ударио песницом у пределу грудног коша".Напомињем да Основни суд у Зрењанину, односно судија Мирјана Зорић Влачо,ни овај део моје одбране није хтела да унесе у записник који је сачињен након могизлагања завршне речи. Сва моја инсистирања да се то учини остала су узалудна.1.6) Осуде по две различите оптужбеУ мом случају десило се нешто што је тешко замисливо у нормалном суду.Изгледа да сам у сваком случају унапред осуђен, тако да изглед саме оптужнице9
  10. 10. уопште није битан. Како год да се против мене поднесе тужбени захтев, ја морам битикрив.Наиме, у Прекршајном суду осуђен сам зато што сам прво вређао и псоваотужиоца Марића, а потом га ударио песницом у грудни кош.Из захтева за покретање прекршајног поступка, који је поднела полиција 11. 11. 2010.У Основном суду ствари се потпуно изокрећу, то јесте, судија Влачо утврђује"неспорну чињеницу" да сам тужиоца прво ударио, а затим га псовао, вређао ипретио!? Али, како год да се напише оптужница против мене, ја морам бити проглашенкривим!Из пресуде Основног суда (утврђене чињенице!?; стр 9, ст. 6)Готово је невероватно да човек може бити осуђен, а да се не зна тачно ни гдесе наводни инцидент десио (хол школе, код степеништа, на степеништу, на вратимашколе, код степеништа на улазним вратима, на степеништу код улазних врата)!Готово је невероватно да човек може да буде осуђен, а да се не зна да ли је, акоје некога ударио, тога ударио шаком или песницом.Готово је невероватно да у школи неко некога удари, псује, вређа и претинакон седнице наставничког већа, када се у школи налазе готово сви радници школе,а да такав догађај нико не примети, осим књиговође која је стајала, пијући воду, навратима суседне управне зграде и чекала да се заврши седница наставничког већа.Готово је невероватно да се све дешавало пред крај прве смене, а да књиговођаПанић не примети никога другог на излазу школске зграде, осим тужиоца и туженог!Готово је невероватно да ниједан радник (понављам ниједан!) школе дуже однедељу дана није уопште знао да се у школи десио некакав "инцидент", нити је икознао због чега је тужилац Марић на боловању.Готово је невероватно да по оваквиминфантилно-сулудим оптужбама неко може битиоглашен кривим!10
  11. 11. 2) Основни суд у Зрењанину сасвим занемарује и чињеницу да директор никомеу школи није рекао да му се било шта необично догодило. А у то време у школи субили готово сви радници, пошто се тог дана одржала седница наставничког већа. Акоје тужилац Марић након седнице изашао из зграде, тада је ту морало бити и другихрадника који су такође излазили.Наиме, они радници који су радили у првој смени, након седнице наставничкогвећа, одлазили су својим кућама. Отуда, како је могуће да нико од њих није видео дасам на степеништу, на вратима или у холу школе, ударио тужиоца и да сам му псоваомајку, да сам га вређао и претио? Тако нешто је практично немогуће. Ако нико нијевидео ударац, тада би неко морао да чује моје наводне псовке, вређања и претње.Наставници који су радили у другој смени сигурно нису након завршетка седниценаставничког већа улетели у зборницу и трчећи отишли на час. Они су, као и обично,одлазили на час појединачно или у групи од два три наставника, пролазећи истим онимходником у коме се наводно десио инцидент. Ипак, нико ни од тих наставника нијевидео директора Марића и мене, нити је приметио било шта несвакидашње.У зборници, из које се сваки шушањ у ходнику школе чује, у време наводногинцидента, након седнице наставничког већа, седела је наставница ТањаМилосављевић, која није имала први час. У Прекршајном суду у Зрењанину она јесведочила да ништа необично није чула ни видела.Из пресуде Прекршајног суда (22.7.2011; стр. 6, ст. 3)Али не само да нико није видео нити чуо оно што директор Марић тврди да седесило тог 09 новембра 2010. године, него нико (осим Даринке Панић) није видеозаједно Марића и мене након седнице наставничког већа.И то није све, јер нико од радника школе ништа о таквом "инциденту" није знаоследећих десет до петнаест дана. О томе ништа није знала ни Даринка Панић,која секасније појављује као "крунски" сведок тужиоца Марића3) Читањем пресуде Основног суда од 17. 09. 2012. године, број 3 К 97/11,приметићемо да ниједан доказ одбране није узет у озбиљно разматрање. Наиме, Суд,унапред и без икакве провере, даје веру свему ономе што тужилац каже и што кажуњегово сведоци. Док, са друге стране, не прихвата ништа што би могло да иде у прилогодбрани окривљеног.На пример, Суд не прихвата сведочење Нађ Андрее у оном делу у коме овајсведок тврди да ме је видела у 1330часова (након седнице наставничког већа) даизлазим из зграде. Али, да је Суд, макар и површно, размотрио чињенице, увидело бисе да сам ја морао одмах након седнице изаћи из школске зграде, јер и сам тужилац11
  12. 12. тврди да је одмах након седнице "излазио из зграде и био на степеништу, аокривљени је улазио у зграду" (записник са главне расправе у Основном суду 15.септембра 2011. године; стр 4, ст. 3).Да би неко улазио у зграду, у којој је непосредно пре тога боравио, морао јенајпре да изађе из те исте зграде. То је ваљда јасно. А ако сам изашао из зграде претужиоца Марића (а и по тврдњи тужиоца то је тако било), тада је јасно да је сведок Нађрекла истину.Отуда је неприхватање сведочења наставнице Нађ Андрее класичан пример илисудске пристрасности или крајњег немара, јер у пресуди пише: "Суд je ценио исказсведока Нађ Андрее пa je исти прихватио, осим у делу у којем je именована сведокињанавела да je окривљени одмах након седнице наставничког већа напустио зградушколе, односно да се није задржавао у истој, јер je у том делу исказ у супротности саисказом приватног тужиоцa и сведокиње Панић Даринке (пресуда, стр. 12, ст. 4).Резиме "утврђеног чињеничног стања":Судија Мирјана Зорић Влачо у пресуди (стр. 9 и 10) каже да је "након оценесвих изведених доказа како појединачно тако и у склопу, ценећи при томе иодбрану окривљеног, суд утврдио следеће чињенично стање":Окривљени Вукотић Душан рођен je 1954. године у Власеници, пo занимању jeпрофесор физичке културе, без запослења, не поседује некретнине, раније нијеосуђиван, против њега се не води поступак због другог кривичног дела, налази се наслободи.Више пута судија Мирјана Зорић Влачо подвлачи да сам "без запослења". Незнам одакле јој такав податак. Можда га је добила од тужиоца Сретенка Марића.Највероватније да јој је Марић негде ван суднице причао да му је њена пресудапотребна да би некога од колега у школи наговорио да ми да отказ. И заиста, чим је 27.септембра добио пресуду, тужилац Марић је успео да "наговори" извесног наставникаПраштала да ме огласи кривим и изда ми решење о престанку радног односа. ПоПрашталовом суду крив сам што сам директора Марића "ударио на вратима школе", ато је, како видимо, у "складу" с небулозном оптужницом у Основном суду да сам гаударио негде "код степеништа". Наравно, Праштало се није ни покушао запитати да лије требало да докаже оптужницу да сам директора Марића ударио у холу школе, онакокако пише у закључку о покретању дисциплинског поступка.Окривљени Вукотић Душан и приватни тужилац Марић Сретенко се познају одраније јер су обојица радила у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву, окривљеникао наставник физичког, a приватни тужилац као директор и међу њима je и прекритичних догађаја било несугласица око услова и начина рада у школи.Опет Влачо говори у прошлом времену ("радили"). Никаквих личнихнесугласица између мене и Сретенка Марића није било. То што сам ја сматрао да"услови и начин" рада, онако како је то одредио руководилац школе, нису у складу сазаконом, нешто је сасвим друго и ван је сваког "личног плана". Уосталом, и на седницинаставничког већа, баш тог 09. новембра 2010. године, казао сам да ћу своја праватражити на суду, те да немам намеру да о томе било шта и било с ким полемишем.12
  13. 13. Дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву одржанаje седница наставничког већа којој су, између осталих, присуствовали и окривљени иприватни тужилац. Након завршетка седнице, око 13,45 часова, код степеништа наулазу у школу, окривљени je пришао приватном тужиоцу и без икаквог повода истогпесницом ударио у пределу грудног коша, a затим упутио приватном тужиоцу речи:„Јебем ти матер, ђубре", као и речи: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улицекад ме сретнеш".Мирјана Зорић Влачо или добро не познаје српски језик или се намерно правида не разуме шта значи синтагма "код степеништа". Окривљени нигде није "пришао"приватном тужиоцу, јер и Сретенко Марић говори о "сусрету на степеницама","мимоилажењу" или "пресецању пута" на степеницама. Судија би ваљда морала строгода пази да не употребљава оне речи које нико у овом процесу (никада и нигде) нијепоменуо.Друго, судији као да не види или не жели да види да никако не може битиисто да ли се нешто догодило "код степеништа" или "на степеништу". А СретенкоМарић (то се налази у записнику Основног суда са расправе од 15. септембра 2011.године, стр. 4, ст. 3) јасно и недвосмислено изјављује да је "он излазио из зграде, а дасам ја улазио у зграду", те да је он тада био "на самом степеништу" и да се"инцидент одиграо на самом степеништу". Тиме је тужилац јасно и недвосмисленопобио свој оптужни захтев, јер се наводни инцидент није догодио код степеништа, већпо речима тужиоца, "на самом степеништу".А заправо, зашто у Марићевој приватној тужби стоји да сам га ударио "кодстепеништа"? Па зато што је Сретенко Марић у документу (закључку) којим је противмене покренуо дисциплински поступак "грешком" написао да сам га ударио у "холушколе". Е сад, требало би свим могућим снагама увући "степениште" у "хол школе"!И однекуд се неко "мудро" досетио да употреби синтагму "код степеништа", несхвативши да тиме апсолутно елиминише степениште као место на коме се"инцидент" наводно десио.О томе да је тужилац Марић у таквој конструкцији имао и стручну помоћ некихљуди који се таквом "релативизацијом" не би смели бавити, донекле указује и необичнообјашњење , да је "важно да ли се инцидент догодио, а да није битно где се догодио"(Пресуда, стр. 11, ст. 2):"Надаље, само место где се критични догађај десио - степениште или пак улазу школу, нарочито ако се има у виду да je степениште близу улаза, није од значаја запостојање кривичних дела која се окривљеном стављају на терет. Наиме, запостојање истих неопходно je да je окривљени критичном приликом задао ударацприватном тужиоцу и нанео му лаку телесну повреду, да га je вређао и да му jeпретио, што je све тoкoм поступка на несумњив начин и утврђено."На који начин и на основу чега је утврђено то што ми Марић приватном тужбомставља на терет? Лажни сведок Даринка Панић нигде није рекла да је видела да самударио Марића, нити да је чула да сам га вређао. Остаје само да се верује Сретенку13
  14. 14. Марићу на реч. Али, зашто би се њему веровало на реч више него мени? Зато што је ондиректор, а ја наставник?Ако се поменути "инцидент" десио око или пре 1330("пред крај прве смене"),онако како тврди Даринка Панић, тада се никако не може "на несумњив начинутврдити" да се све то догодило око 1345часова. Ако је Сретенко Марић "одмахнакон седнице" кренуо ка излазу зграде, а тамо га ја дочекао, тада је то јасанвременски оријентир. Даринка Панић је све то гледала "пред крај прве смене", а крајпрве смене, то сви у школи у Лукићеву добро знају, наступа тачно у 1330часова.Откуд онда толика "забуна" да директор школе не зна кад се завршава првасмена у школи којом руководи?Он чак тврди да је након свега отишао у канцеларију секретара и књиговођешколе и тамо је затекао Даринку Панић и наставницу Митру Умићевић. Са својестране, Митра Умићевић је сведочила и на наставничком већу 14. децембра 2010.године и у Прекршајном суду у Зрењанину, да је у школу дошла тачно у 1345часова, теда успут није никога срела, видела, нити је шта чула. Ушла је у управну зграду школе иканцеларију у којој је била Даринка Панић, а Сретенко Марић се у истом просторупојавио "за неких пет-шест минута", дакле после 1350часова.Видимо да је прошло више од двадесет минута, од момента када је СретенкаМарића и мене Даринка Панић наводно видела на вратима школе, до тренутка када јеМарић ушао у канцеларију у којој су се налазили Даринка Панића и наставница МитраУмићевић. Свако ко је иоле нормалан одмах би увидео да је такав расплет догађајанезамислив, немогућ.Покушавајући да ствар упрости ("степениште је близу улаза") МирјанаЗорић Влачо, рекао бих, релативизује и занемарује значај утврђивања места, времена иначина неке радње. Јасно је да је немогуће било кога осудити за некакав преступ, акосе не зна тачно где је тај преступ учињен. То је, ваљда, абецеда права. Немогуће јеутврдити "одлучне чињенице" без тога да тачно знате где се нешто догодило. Ако то незнате, а за некога тврдите да је крив, тада сте класични инквизитор или кадија која севоди другачијим мотивима који с правдом и правичним суђењем немају ничегзаједничког.Након критичног догађаја, приватни тужилац се обратио лекару у Ургентномцентру Зрењанин, где je прегледан од стране лекара специјалисте Дамјанов дрМиодрага који je сачинио извештај лекара специјалисте.Судија Влачо овде прескаче чињеницу да Сретенко Марић тог 09.новембра 2010. године никоме у школи није рекао да му се нешто непријатнодогодило, иако су се тада тамо (након одржане седнице наставничког већа) налазилиготово сви радници школе.Задавањем ударца песницом у пределу грудног коша окривљени je нанеоприватном тужиоцу лаку телесну повреду у виду повреде припоја три ребра - 5, 6 и 7.ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост.Ово је већ невиђени нонсенс, па и правно насиље, којим се прихвата изменаоптужнице којом се мења лекарска дијагноза, чиме се допушта тужиоцу да се понашакао медицински експерт. Наиме, Др Дамјанов је поставио дијагнозу која је санатомског и медицинског становишта немогућа (повреда грудноребарних зглобова одпетог до осмог), јер осмо ребро нема зглобну везу са грудном кости (стернумом). О14
  15. 15. каквом се овде чињеничном стању ради? Судија никако није могла нити смела дапоменуту измену прихвати, јер се ту ради о мењању чињенице, а не чињеничног стања.Заправо, дијагноза о "повреди грудноребарних зглобова од петог до осмог" јенеисправна и с медицинског аспекта немогућа, али такву дијагнозу (чињеницу) не могуисправљати људи којима то није струка – адвокат тужиоца или судија. И вештак јејасно нагласио да је таква дијагноза немогућа и неисправна.Због задобијене повреде приватни тужилац je одсуствовао са рада две недеље.И шта? Какав је то аргумент? Судија Влачо занемарује да је Марић сутраданотишао код лица задуженог за безбедност и заштиту на раду у школи у Лукићеву(Војина Керлете), уместо да то лице дође у школу и утврди чињенично стање. Ако јеодсуствовао "две недеље са рада", ваљда зато што га је нешто болело, тада се постављапитање, како је тако "тешко болестан" могао већ следећег дана након "повреде" да идедо Техничког факултета где је Керлета запослен и да тамо с њим пише извештај опријави повреде на раду?О критичном догађају обавештена je полиција, a приватни тужилац je самдогађај пријавио и школској управи, као и просветној инспекцији.Опет се судија Влачо превиђа суштинске ствари. Полиција је обавештена, алиона не каже ко је обавестио полицију. А полицију није позвао Сретенко Марић, него јето урадио Ургентни центар (ваљда доктор Дамјанов?) по службеној дужности. Отуда,зашто то исто Сретенко Марић није учинио по службеној дужности одмах наконинцидента? Одговор је јасан. Покушавао је на сваки начин да избегне да полиција одетог дана у школу, јер сам тамо радио до 1845часова, те да тако будем у стању да употпуности реконструишем своје кретање тог дана. Отуда је логично да се закључи ида су полиција (која ме никада није обавестила да су против мене покренулипрекршајну пријаву) и сам доктор Дамјанов на одређен начин били саучесници таквемонтиране оптужбе. Поготово када се узме у обзир да је лекар Миодраг Дамјанов чланДС-а као и Драган Станишић и да се обојица налазе на значајним функцијама у својиммесним заједницама (Дамјанов у Зеленом Пољу, а Станишић у Лукићеву).Након тога, пo повратку приватног тужиоца на посао, дана 24.11.2010.године, око 11,00 часова, окривљени je у канцеларији секретара Основне школе„Бранко Ћопић" из Лукићева упутио приватном тужиоцу низ увреда називајући габедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, и нечовеком и псовао му je при том мајку.Истовремено окривљени се обратио приватном тужиоцу претећим речима:„Запамтићеш ти мене".Судија Влачо овде тврди да је на основу исказа Саве Поповића и Даринке Панићутврдила да се други наводни инцидент уистину догодио 24. 11. 2010. године.Наравно, свако ко би погледао и прочитао исказе у Основном суду од 15. септембра2011. године, који су пред судијом Влачо дали Панић и Поповић одмах би видео да оводвоје у потпуности негирају и побијају исказ тужиоца Марића.Прво, тужилац Марић тврди да је први пут ушао у канцеларију секретара икњиговође, та да сам га "провоцирао да каже где се десио догађај, када је добио ударац,како и зашто" (Записник из Основног суда, 15. септембар 2011, стр. 3. ст. 4). Наконтога он је напустио канцеларију секретара и књиговође и отишао у своју канцеларију.15
  16. 16. Тек када је други пут тужилац Марић (поново) ушао у канцеларију секретара икњиговође, а ја наводно ушао за њим, почело је наводно вређање с моје стране.И Даринка Панић и Саво Поповић тврде другачије. Они кажу да сам почео давређам директора при његовом првом уласку у њихову канцеларију, те да је директоризлазио из њихове канцеларије, а ја изашао за њим (потпуно супротно од онога штотужилац Марић каже).А ако се упореде изјаве Панић Даринке дате у Прекршајном суду и Основномсуду, свако ко жели да утврди истину схватиће да су њихове изјаве потпуно различите.О томе даље нећу говорити, али, ако је Суд заинтересован, у прилогу се налазимој ранији додатак на жалбу упућен Вишем прекршајном суду из које се јасно могувидети све силне несагласности изјава Даринке Панић и Саве Поповића.Б) При доношењу горње пресуде Основни суд у Зрењанину учинио је следеће битнeпoврeдe oдрeдaбa кривичнoг пoступкa:1) Члан 351 ЗКП у тачки (1) изричито налаже "прeсудa сe мoжe oднoсити сaмo нaлицe кoje je oптужeнo и сaмo нa дeлo кoje je прeдмeт oптужбe сaдржaнe упoднeсeнoj, oднoснo нa глaвнoм прeтрeсу измeњeнoj или прoширeнoj оптужници.- У тужби приватног тужиоца Сретенка Марића, стоји под бројем 1) да сам "дана09.11. 2010. године око 13,45 часова у Лукићеву, код степеништа на улазу у ОШ "Б.Ћопић", без икаквог повода ударио песницом приватног тужиоца…" (видети приватнутужбу у прилогу, као и измењену оптужницу у самој пресуди, стр 1, ст. 3). Пошто сâмтужилац у свом исказу пред Основним судом у Зрењанину 15. септембра 2011. годинепобија такав тужбени захтев, тврдећи да се тај наводни инцидент "догодио на самомстепеништу" (записник са главне расправе од 15. 09. 2011. године, стр. 4, ст. 3) постајејасно да је Суд у Зрењанину изашао из оквира оптужбе, то јесте, да ме је огласиокривим за дело за које сам приватни тужилац тврди да се није десило кодстепеништа, него на степеништу. (О истом говорићу опширније у одељку очињеничном стању).2) Члан 354, тачка 2) ЗКП налаже да суд одбије оптужбу у случају "aкo jeoптужeни зa истo дeлo вeћ прaвнoснaжнo oсуђeн".За дело које се наводно догодило 24. 11. 2010. године, и које је наведено подтачком 2. у приватној тужби тужиоца, правоснажно сам осуђен одлуком Вишегпрекршајног суда у Новом Саду 13. 09. 2011. године, III – 306, Прж. бр. 20495/11 иналожену казну од 5.000 динара уредно сам платио 04.11. 2011. Овде се, како видимо,ради о очигледном (нескривеном) кршењу основних људских и уставних права. Наиме,и Устав Републике Србије у члану 34. став 4. јасно каже да "никo нe мoжe битигoњeн ни кaжњeн зa кривичнo дeлo зa кoje je прaвнoснaжнoм прeсудoм oслoбoђeн илиoсуђeн". Такође, Протокол број 7, Европске конвенције о људским правима, учлану 4, утврђује исту ствар1. Из свега, горе поменутог, јасно се види да је у момслучају Основни суд у Зрењанину грубо прекршио једно од основних људскихправа, које признаје сав цивилизовани свет.Истина је да сам затражио понављање поступка по тој правоснажној пресудиПрекршајног суда, те да је тај мој захтев уважен. Тај поступак се мора поновити уПрекршајном суду, а не да по том истом питању незаконито – уз кршење закона,1No one shall be liable to be tried or punished again in criminal proceedings under the jurisdiction of the same State for an offence forwhich he or she has already been finally acquitted or convicted in accordance with the law and penal procedure of that State.16
  17. 17. Устава и свих правних и моралних норми цивилизованог света – поново будемизложен судском гоњењу.3) Основни суд у Зрењанину грубо је прекршио и члан 4. тачку 6) ЗКП-а, којагласи да "сваки окривљени има право дa сe изjaсни o свим чињeницaмa и дoкaзимa кojигa тeрeтe и дa сaм или прeкo брaниoцa изнoси чињeницe и дoкaзe у свojу кoрист, дaиспитуje свeдoкe oптужбe и зaхтeвa дa сe пoд истим услoвимa кao свeдoци oптужбe,у њeгoвoм присуству испитajу свeдoци oдбрaнe".- Наиме, Основни суд у Зрењанину је одбио да позове сведока којег сам уредно иу писаној форми предложио, полицајца Мирослава Митровића, као и наставницуМитру Умићевић (усмено), произвољно тврдећи да ти сведоци "нису релевантни".Такође, у пресуди Основног суда јасно пише да ранији искази сведока који су дати упоступку пред прекршајним судом "нису били релевантни за разјашњење стањаствари у кривичном поступку"( Пресуда, стр. 11, ст. 3). Таквим поступком суда лишенсам бројних и очигледних доказа, који јасно указују на неверодостојност сведока.Отуда, несхватљиво је да може бити ирелевантно оно што је било предмет судскогпроцеса у Прекршајном суду у току од више од годину и по дана, а што сам приложиокао доказе у своју одбрану.- Основни суд такође грубо одбија моје питање, које сам упутио сведоку-вештакуМилану Симићу на расправи 13. 09. 2012, да ми директно одговори, да ли јемедицинска шифра S - 20 "површинска трауматска лезија грудног коша" или је то"контузија стернума и грудног коша"? Чак ми Суд уопште није допустио да топитање буде унесено у записник. Остала питања сведоку-вештаку, иако су постављенадиректно, унесена су у кондиционалу ("ако би било овако онда онако…"), и то тако дасе таква моја питања непрецизно и произвољно интерпретирају (видети записник сглавне расправе 13. 09. 2012, стр. 2 исказ вештака Симић Милана).4) Члан 341, тачка 1 ЗКП недвосмислено указује да се оптужница може изменити"акo тужилaц у тoку глaвнoг прeтрeсa oцeни дa извeдeни дoкaзи укaзуjу дa сeизмeнилo чињeничнo стaњe изнeсeнo у oптужници".- У мом случају Основни суд у Зрењанину допушта да тужилац и његовпуномоћник измене саму чињеницу. Наиме, тужилац, схвативши да је дијагноза, којуму је у зрењанинској болници дао ортопед Др Миодраг Дамјанов, немогућа инеисправна, јер помиње и дисторзију грудноребарног зглоба осмог ребра, које немазглобну везу с грудном кости, одлучује да сам измени чињеницу да је лекарскадијагноза инвалидна, тако што ће у измењеној оптужници написати да је тужиоцунанесена "лака телесна повреда у виду припоја 5,6 и 7. ребра са десне стране грудногкоша уз грудну кост". У састављању такве измењене оптужнице активно јеучествовао и вештак Милан Симић, што је несхватљиво. Суд то прихвата и поредмог жестоког противљења. Једно је мењати оптужницу на основу чињеничног стања,а нешто сасвим другом је мењати чињеницу, која се никако, осим насиљем, не можеизменити.5) Члaн 298 ЗКП упозорава да је "Суд дужaн дa свoj углeд, углeд стрaнaкa и другихучeсникa пoступкa зaштити oд уврeдe, прeтњe и свaкoг другoг нaпaдa".- Оно што се догађало на главној расправи тог 13. септембра 2012. године, личилоје на све осим на суд који држи до свог угледа. Адвокат тужиоца Милорад Мићовићнепрестано ме је прекидао и вређао током моје завршне речи, говорећи ми како сам"наиван", те да сам "недозрео", питао је "имаш ли ти мозга", казао је да сам "смешан",те "како би било паметније да одеш да се обријеш"; или, "кога бре занима шта се теби17
  18. 18. догађа у животу", "престани да се мајмунишеш" и слично томе. Узалуд сам тражио одсудије Мирјане Зорић Влачо да ме заштити. Тражио сам да се поменуте увреде унесу узаписник, али је то судија игнорисала. У неколико наврата адвокат Мићовић бинапрасно устао и, наизглед, револтирано напуштао судницу и у њу се за који минутвраћао, обраћајући ми се љутито: "Још ниси завршио!? Ко си бре ти шлосеру, да се стобом овде бочимо читав дан!" Судија Влачо уопште на такве испаде није реаговала,тако да сам у једном моменту морао да поставим питање: "Ко је овде судија, да лиадвокат Мићовић или ви госпођо Влачо?" Онда, негде пред крај моје завршне речи,адвокат Мићовић љутио устаје, излази из суднице, уз погрдне речи упућене мени:"Будало, не знаш шта причаш!" На моје дуготрајно инсистирање, судија је коначнодопустила да се у записник унесу барем једна од бројних Мићовићевих увреда: "Незнаш шта причаш!" (Видети записник с расправе од 13. 09. 2012. године, стр. 4).Ц) Пoврeдe кривичног зaкoникa1) Продужено кривично дело (члан 61, тачка 3 КЗ) не могу чинити она делакоја се по природи ствари не могу спајати у једно дело. Наиме, пошто сам за наводнидогађај од 24. 11. 2010. године правноснажно осуђен пресудом Вишег прекршајногсуда у Новом Саду од 13. 09. 2011. године, III – 306, Прж. бр. 20495/11, а ја ту казнууредно издржао, тада је јасно да то поменуто дело више никако не може бити предметсудског гоњења, те да о некаквом спајању тог наводног дела (због којег сам наконправноснажне пресуде посегао за ванредним правним леком), са оним делом које јенаводно почињено 09. 11. 2010. године, не може бити ни говора.2) Кривични законик у члану 170, тачка 3 упозорава: Aкo je уврeђeни уврeдуузврaтиo, суд мoжe oбe или jeдну стрaну кaзнити или oслoбoдити oд кaзнe. Суд уЗрењанину пристрасно занемарује чињеницу да тужилац у свом исказу од 15.септембра 2011. године каже да ми је током наводног инцидента од 09. 11. 2010.године узвратио, рекавши ми "да сам психопата". Иако је цео инцидент измишљен снамером да ми се монтира поступак, Суд је морао поменути исказ да узме у обзир и отоме се морао изјаснити (видети записник с расправе одржане у Основном суду уЗрењанину 15. 09. 2011. године, стр. 3, ст. 1).Душан ВукотићБул. В. Влаховића 7/15Зрењанин, 04. 10. 2012.2) У прилогу: Додатак на жалбу Вишем прекршајном суду1) Записник Основни суд Зрењанин (15. септембар 2011)3) Записници из Прекршајног суда у Зрењанину26. септембар 2011.18

×