Zahtev ponavljanje

293 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
293
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
3
Actions
Shares
0
Downloads
2
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Zahtev ponavljanje

  1. 1. ЗАХТЕВ ЗА ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА (3 К 97/11)на основу чланова 407, став 1, тач. 3, 4САДРЖАЈ:
  2. 2. ЕЛЕМЕНТИ КОЈИ НЕДВОСМИСЛЕНО УКАЗУЈУ ДА ОПТУЖБА НИЈЕДОКАЗАНААпелациони суд налази да је првостепени суд утврдио све битне елементе кривичнихдела за које је окривљени оглашен кривим између осталог време и место извршењакривичног дела. као и повреде које је окривљени задао оштећеном Марић Сретенкуприликом извршења кривичног дела лаке телесне повреде (из Прeсудe Aпeлaциoнoгсудa, стр. 60, прeтпoслeдњи пaсус)Опростите, али овако нешто могао је написати само неко ко је крајњепристрасан или неко ко уопште није прочитао пресуду М. З. Влачо. Суд није утврдиони време ни место ни повреду, јер није имао на основу чега да то утврди:ВРЕМЕ је суд "утврдио" на основу приватне тужбе тужиоца Марића (око 1345),али с тим се на слаже исказ његовог кључног сведока Даринке Панић, која јасно кажеда је мене и директора видела на улазу школе ПРЕД КРАЈ ПРВЕ СМЕНЕ (Записник сглавног претреса од 15. 09. 2011, стр. 68, претпоследњи пасус). Ако се нешто догодилопред крај прве смене (то јесте, пре 1330, када почиње друга смена), онда се то истоније могло догодити и 15 минута након почетка друге смене (око 1345). У школи супреподневна и поподневна смена јасни временски оријентири чак и за мештане села(чује се школско звоно), а камоли за раднике школе. Оно што се догодило у првојсмени ни у ком случају не може прећи у другу смену, таква забуна је немогућа.МЕСТО догађаја према оптужби је "КОД СТЕПЕНИШТА НА УЛАЗУ";формулација која је нејасна у свему осим у непобитној чињеници да се догађај ниједогодио НА СТЕПЕНИШТУ. Наиме, оно што се догодило код степеништа (то знасвако дете у забавишту коме је матерњи језик српски1) могло се догодити свуда околоили у близини степеништа, али никако се није могло догодити на самом степеништу.Наиме, у свом исказу тужилац тврди супротно од оптужбе, јер он јасно одређује местокада каже "инцидент се одиграо НА САМОМ СТЕПЕНИШТУ", то јесте, оннедвосмислено потврђује да се "инцидент" није одиграо код степеништа (Записник сглавног претреса од 15. 09. 2011, стр. 68, стaв 3).ПОВРЕДА је "утврђена" на основу неисправног лекарског налаза у коме сеналази дијагноза која с медицинског становишта није могућа. А да је дијагнозанетачна, неисправна и немогућа потврђује и вештак Милан Симић који јасно каже да"дијагноза у односу на 8 ребро НИЈЕ МОГУЋА односно НИЈЕ ИСПРАВНА" (Записникс главног претреса од 13. 09. 2012, стр. 71, последњи пасус). А у лекарском уверењупише да су тужиоцу повређени грудноребарни зглобови од 5 до 8 (Извештај ортопедаДамјанова, стр. 76)ЗКП је у оваквим случајевима јасан: (члaн 355, став 1, тачка 2):1Узмите дете из дечјег вртића и направите мали експеримент. Реците му да стане тамо код тобогана. Дали ће се оно тада попети на тобоган? Наравно да неће. Ако му кажете да стане код степеништа(свеједно да ли на улазу или излазу зграде) оно ће то и урадити и сигурно се неће попети на степенице.
  3. 3. Прeсуду кojoм сe oптужeни oслoбaђa oд oптужбe суд ћe изрeћи aкo ниjeдoкaзaнo дa je oптужeни учиниo дeлo зa кoje je oптужeн.OСНOВНИ СУДЗРЕЊАНИНТужилац: Сретенко Марић, Бирчанинова 55, ЛукићевоТужени: Душан Вукотић, В. Влаховића 7/15, ЗрењанинЗАХТЕВ ЗА ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА (3 К 97/11)на основу чланова 407, став 1, тач. 3, 4Правноснажном одлуком Апелациони суд у Новом Саду је одбио моју жалбу и потврдиоје пресуду Основног суда у Зрењанину, посл. бр. 3 К 97/11 од 17.09.2012. године.Предлог за понављање поступка подносим због нових доказа и чињеница (ЗКП, члан407, став 1, тач. 3), као и због двоструког угрожавања (члан 407, став 1, тач. 4; nе bis in idеm):а) ПРЕСУДА ОСНОВНОГ СУДА У ПРЕДМЕТУ 19.П1. 415/2012 (судија З.Нађиван), СПИСИ ИЗ ДИСЦИПЛИНСКОГ ПОСТУПКА У ШКОЛИб) РЕШЕЊЕ МИНИСТАРСТВА РАДА којим се одбија жалба ОШ "Б. Ћопић"Лукићево на одлуку о одлагању извршења решења о отказу.в) ОЦЕНА ПРВОСТЕПЕНЕ ЛЕКАРСКЕ КОМИСИЈЕ Републичког завода заздравствено осигурање филијала у Зрењанину из које се види да је тужиочеваповреда на раду утврђена по сасвим другачијој дијагнози од оне коју је у налазу од09. 11. 2010. године поставио ортопед Дамјанов; и која је, заједно с оригиналнимизвештајем ортопеда Дамјанова од 09. 11. 2010, у потпуној несагласности сатужиочевом оптужницом.г) НОВИ ДОКАЗИ У ВЕЗИ НЕИСПРАВНОГ ЛЕКАРСКОГ УВЕРЕЊАд) ОДГОВОР ПРЕДСЕДНИКА ОСНОВНОГ СУДА на притужбу окривљеног изкојег се јасно види да у Основном суду нисам имао правично суђење.ђ) ПОДНЕСАК ТУЖИОЦА од 14. маја Основном суду по предмету 19.П1.415/2012 којим се правноснажна пресуда 3 К 97/11 покушава искористити као доказо исправности одлуке о отказу у дисциплинском поступку.е) ПРЕКОРАЧЕЊЕ ОПТУЖНИЦЕ
  4. 4. ж) NЕ BIS IN IDЕM – противзаконито и противуставно двапут сам суђен по истојствари.Због свега горе наведеног тужени предлаже да Суд донесеР Е Ш Е Њ ЕУкида се пресуда Основног суда у Зрењанину посл. бр. 3 К 97/11 од 17. 09. 2012.године због погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде одредаба ЗКП-а ипредмет се враћа на поновни поступакОдлаже се извршење пресуде бр. 3 К 97/11 од 17. 09. 2012. године.О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е• Члан 18, став 1. Закона о кривичном закону јасно каже: "прeсуду илирeшeњe кoje oдгoвaрa прeсуди суд мoжe зaснoвaти сaмo нa чињeницaмa учиjу je извeснoст пoтпунo увeрeн".• У истом члану ЗКП, став 3. пише: "Кaдa пoстojи сумњa у пoглeдуoдлучних чињeницa кoje чинe oбeлeжje кривичнoг дeлa или oд кojих зaвисипримeнa нeкe другe oдрeдбe Кривичнoг зaкoникa, суд ћe у прeсуди илирeшeњу кoje oдгoвaрa прeсуди oдлучити у кoрист oкривљeнoг".а) ПРЕСУДА СУДИЈЕ НАЂИВАНА У ОСНОВНОМ СУДУ У ЗРЕЊАНИНУ (07.мaрт 2013) И СПИСИ ВЕЗАНИ ЗА ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК У ШКОЛИ(ЗАПИСНИЦИ, ОДЛУКЕ, РЕШЕЊА почев од 31. 08. 2012. па до коначног решења оотказу 13. децембра 2012)нoви дoкaз: Првoстeпeнa прeсудa судиje Нaђивaнa oд 07. мaртa 2013. гoдинe уОсновном суду у Зрењанину (видети у прилогу, стр. 1. посл. бр. 19.П1. 415/2012),којом се уважава моја тужба за укидање решења о престанку радног односа и враћањена посао. Тужбу сам покренуо по истој правној ствари, по којој се водио кривичнипоступак у Основном суду у Зрењанину у предмету 3 К 97/11; то јесте, у вези наводногинцидента од 09. 11. 2010. године.У ствари, упоредо са кривичним поступком у Основном суду, по истој стваривођен је и дисциплински поступак у ОШ "Бранко Ћопић" у Лукићеву, који јепротивзаконито покренуо тужилац (Сретенко Марић као директор школе).Тужбу против решења ОШ "Бранко Ћопић" у Лукићеву којим сам оглашенкривим, овог пута да сам директора ударио на вратима школе, покренуо сам уОсновном суду у Зрењанину због одбијања школе да на расправи у дисциплинском
  5. 5. поступку приступе моји сведоци, као и одбијања да се у обзир узму моји докази уписаној форми.Заправо, у школи се десило исто оно што ми се догодило и у Основном суду кодсудије М. З. Влачо, која ми је у потпуности ускратила право на одбрану, које језагарантовано чланом 6, став 1, тачка 7, Закона о кривичном поступку. Наиме, такваинквизиторска логика овде је крајње јасна: не дамо ти сведоке, не дамо ти било какведруге доказе… и готово – крив си!На изласку или на уласку?Скрећем пажњу Суду да је тужени у дисциплинском поступку у ОШ "БранкоЋопић" у Лукићеву оглашен кривим, "јер је приликом изласка из школске зграде навратима школе ударио директора школе Сретенка Марића стиснутом песницом угруди" (видети Решење о престанку радног односа 158/12, стр. 2, став 2, које јепотврђено одлуком Школског одбора од 29. 10. 2012). Да је таква конструкцијаапсолутно немогућа, потврђују речи тужиоца на главној расправи од 15. септембра2011. године, где је тужилац дословно, одговарајући на питање туженог, рекао, да сенаводни инцидент од 09. 11. 2010. године десио "на самом степеништу" (дакле, не навратима школе) и томе додао "ја сам излазио из зграде и био сам на степеништу,окривљени је улазио у зграду и инцидент се одиграо на самом степеништу"(Записник с главне расправе 15. 09. 2011, стр. 5, став 3).Овде посебно треба обратити пажњу на синтагму "приликом изласка", то јесте,на тврдњу да сам директора школе ударио "на вратима школе" и то у тренутку када самиз школе излазио (видети Решење о престанку радног односа од 27. 09. 2012, стр. 1,други пасус). Наиме, у Основном суду тужилац дословно каже: "…ја сам излазио иззграде и био сам на степеништу, окривљени је улазио у зграду и инцидент се одиграона самом степеништу" (Записник са главног претреса од 15. 09. 2011, Основни суд,стр. 5, став 3).И шта? Ништа – у корумпираном систему нека виси Педро! У ствари, ако јетужилац на неки начин близак суду (у овом случају тужиочева сестра је судија иколегиница је судији која води поступак) он може да прича шта хоће и лаже како хоће,јер је унапред одређено да онај кога он тужи мора бити крив.Код степеништа или на степеништу?Једном је, како видимо, тужени крив зато што је тужиоца ударио на вратимашколе (иако у Закључку о покретању дисциплинског поступка стоји оптужба да се истодесило у холу школе), други пут тужилац је крив што је тужиоца ударио настепеништу, трећи пут је крив што је исто то кривично дело починио кодстепеништа; једном се то исто десило када је оптужени излазио из школе, други путкад је улазио, трећи пут тужени је однекуд (не зна се одакле) пришао тужиоцу, почетвртој верзији тужени је ударио тужиоца кад се с овим мимоилазио.А да не би било неспоразума, овде је реч о истом делу – једном наводном ударцуу груди! Постоји ли уопште будала на свету, која би, узимајући у обзир овакву
  6. 6. рашомонијаду, односно гомилу противречних оптужби, могла било кога да осуди а дато буде у складу са законом?Пред крај прве смене или пре 1330За разлику од Прекршајног суда и Основног суда у Зрењанину, у Закључку којимје покренут дисциплински поступак у школи, тужилац није навео да сам га вређао,псовао нити да сам му претио. Тамо стоји потпуно другачија оптужба од оне уПрекршајном и Основном суду, а она гласи, да сам тужиоца (директора школе) удариоу холу школе (видети Закључак о покретању дисциплинског поступка, параграф II).У истом документу прецизно се наводи време "инцидента" – тачно у 1345.У дисциплинској одлуци којом сам оглашен кривим. време у коме се наводниинцидент догодио прецизно је одређено – тачно 1345(видети Решење о престанкурадног односа 158/12, стр. 2, 1 и 2. пасус).Овај моменат је веома битан за доношење правилног суда у овој правној ствари,јер у пресуди Основног суда стоји: "Дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова уЛукићеву, у стању када je могао да схвати значај свога дела и да управља својимпоступцима, након завршетка седнице наставничког већа…"Иако сам Суду скренуо пажњу да је на главном претресу непобитно утврђено даје седница Наставничког већа тада окончана тачно у 1330и да је тужиочев кључнисведок, књиговођа Даринка Панић, казала да је туженог и тужиоца видела на улазу ушколу "пред крај прве смене", што значи пре 1330, то јесте, у времену када у школи уЛукићеву још увек траје прва смена (Записник с главног претреса у Основном суду од15. 09. 2011, стр. 5, претпоследњи пасус), судија Влачо ме оглашава кривим за нештошто се наводно десило у другој смени (после 1330) или 15 минута након што ме јеДаринка Панић "видела" са тужиоцем на улазу школе.И у жалби сам нагласио да је свим запосленима у школи (па и свим мештанимасела) потпуно јасно када се завршава прва, а када почиње друга смена. Према томе,Даринка Панић ту ништа није могла да побрка, поготово што је стајала на вратима"која су од стакла" и "чекала да се заврши седница" (Наставничког већа), "јер јој јетребао неко од запослених који је био на седници" (видети Записник с главногпретреса од 15. 09. 2011, стр. 5, претпоследњи пасус).С друге стране, суд је констатовао да се седница Наставничког већа завршилатачно када се огласило звоно за почетак наставе у другој смени (видети Записник сглавног претреса у Основном суду од 13. 09. 2012, стр. 2, став 5; исто тако видетиПресуду Основног суда од 17. 09. 2012, стр. 11, став 4 "… Суд je ценио исказ сведокаНађ Андрее…").Из оваквог чињеничног стања јасно произилази да књиговођа Даринка Панићније могла да види туженог и тужиоца на улазу школе "пред крај прве смене",једноставно зато што се седница наставничког већа завршила (након звона) с почеткомдруге смене, односно тачно у 1330.Дакле, оно што се наводно догодило "пред крај прве смене" (Записник с главногпретреса у Основном суду од 15. 09. 2011, стр. 5, претпоследњи пасус) односно пре1330, никако није могло да се пребаци у другој смену (око 1345). Односно, оно што се
  7. 7. догодило "пред крај прве смене", остаје и даље у првој смени и никаквом сеабракадабра магијом не може пребацити у другу смену.Наравно, не може, уколико се суд не послужи насиљем над истином и здравомпамети.Сведок Митра УмићевићНа моје директно питање Даринки Панић, на јавној расправи поводомдисциплинског поступка у школи, ко се налазио у њеној канцеларији када је онанаводно видела туженог и тужиоца на улазу школе, Даринка је одговорила: "МитраУмићевић" (видети Записник с расправе у школи од 31. 08. 2012, стр. 3, став 3).Иако сам више пута захтевао да се наставница Митра Умићевић испита каосведок, судија Влачо је то упорно одбијала. Судија није уважила ни записник саседнице Наставничког већа од 14. 12. 2010, којег сам суду доставио као доказ, где јаснопише да је Митра Умићевић тог 09. 11. 2010. у школу дошла тачно у 1345часова(Записник са седнице Наставничког већа од 14. 12. 2010, стр. 2, став 1). Тонедвосмислено показује да наставница Митра Умићевић никако није могла бити уканцеларији књиговође "пред крај прве смене", то јесте, пре 1330(пре пола два кадапочиње друга, поподневна смена).Исто тако, узимајући у обзир изјаве Митре Умићевић, ову горепоменуту наНаставничком већу у децембру 2010. године и ону у Прекршајном суду у Зрењанину(видети изјаву Митре Умићевић у Прекршајном суду од 19. 04. 2011, "…у школу самдошла у 13,45х. што сам јасно видела приликом уласка у канцеларију у којој седиПанић Даринка"), као и исказ тужиоца Сретенка Марића да је одмах након наводногинцидента ушао у канцеларију свог књиговође Даринке Панић, где је затекао инаставницу Митру Умићевић (видети Записник с главног претреса у Основном суду15. 09. 2011, стр. 5, став 6), постаје јасно да се "инцидент", којег наводи тужилац, могаодогодити само у времену након 1345часова.Тиме се недвосмислено доказује да књиговођа Даринка Панић никако није моглада види туженог и тужиоца на улазу у школу "пред крај прве смене", то јесте, пре 1330,а да у њеној канцеларији буде присутна Митра Умићевић.И поред свих горепоменутих чињеница, које јасно налажу узимање исказа одМитре Умићевић (што би сваки коректан и савестан судија обавезно урадио и беззахтева странке) и поред мог инсистирања да се у суду испита као сведок МитраУмићевић, судија Влачо остаје тврдоглаво при својој одлуци да сведочење МитреУмићевић неће помоћи "разјашњењу ствари".Зашто је судија Влачо игнорисала једног од мојих кључних сведока? Да ли затода би помогла тужиоцу, који је брат њене колегинице, судије Сузане Радаковић?Заврбовани сведок Даринка ПанићТакође, иако ми Закључак о покретању дисциплинског поступка (видети уприлогу) уручен 24. 11. 2010. године (то јесте 15 дана након "инцидента" од 09. 11.2010), у њему као сведок није наведена књиговођа школе Даринка Панић, која ће се,
  8. 8. тек након вишемесечног тужиочевог "убеђивања", појавити као његов сведокполовином марта у Прекршајном, а у септембру 2011. године и у Основном суду.Одатле се јасно види да је тужилац лагао када је на расправи у Основном суду 15.09. 2011. године изјавио "сутрадан сам од Панић Даринке чуо да је она видела да сенас двојица нешто расправљамо" (Записник с расправе у суду од 15. 09. 2010, стр. 4,став 2), јер да је то истина, он би је тада одмах навео за сведока у Закључку запокретање дисциплинског поступка.Исто тако, ако знамо да је директор на седници Наставничког већа 14. децембра2010. године (више од месец после наводног конфликта од 09. 11. 2010) рекао да немасведоке (видети Записник с Наставничког већа од 14. децембра 2010, стр. 2, став 4 и 5)и да је тој истој седници присуствовала и Даринка Панић (касније тужиочев кључнисведок) и која тада није рекла да је било шта видела у вези са наводним инцидентом од09. 11. 2010, постаје јасно да са каснијим сведочењем Панићеве у Прекршајном иОсновном суду нешто озбиљно није у реду.Самовоља судије Влачо и наопако тумачење Апелационог судаНа моју жалост, онако како је судија М. З. Влачо одбила све моје доказе исведоке, осим Андрее Нађ (из предмета се то јасно може видети), на истиинквизиторски начин она није допустила да постављам питања сведоку противничкестране; чак је без образложења одбила и питање које сам директно упутио ДаринкиПанић на главној расправи у вези поменуте седнице Наставничког већа у децембру2010 (видети записник са расправе у Основном суду од 15. септембра 2011, стр. 6, став2).Напомињем да су на поменутој расправи готово сва моја кључна питања сведокуи тужиоцу била одбијена и да већи део тих питања уопште није унесен у записник.ЗКП у члану 6, став 1, тачка 7, јасно каже да сваки окривљени има право:"дa сe изjaсни o свим чињeницaмa и дoкaзимa кojи гa тeрeтe и дa сaм илипрeкo брaниoцa изнoси чињeницe и дoкaзe у свojу кoрист, дa испитуjeсвeдoкe oптужбe и зaхтeвa дa сe пoд истим услoвимa кao свeдoциoптужбe, у њeгoвoм присуству испитajу свeдoци oдбрaнe".У мом случају, рецепт је био једноставан. Једној страни (туженом) забрани себило каква могућност одбране (забране се сведоци, писмени докази, раније изјавесведока дате под заклетвом и други записници), а другој (тужиоцу) поклони се бланкоповерење. И онда мора да буде све јасно. Поготово ако је тужилац брат зрењанинскогсудије Сузане Радаковић.Другостепени суд томе додаје, позивајући се на члан 352, став 1. ЗКП-а, "собзиром на ову законску одредбу, за пресуђење кривичноправне ствари релевантнису само искази које су сведоци дали на главном претресу, а који су правилноцењени од стране првостепеног суда".
  9. 9. Невероватно је да Апелациони суд овако својевољно и површно тумачи законскуодредбу (која заправо гласи, да "суд зaснивa прeсуду сaмo нa дoкaзимa кojи су извeдeнинa глaвнoм прeтрeсу"), јер ту нигде не пише да се као докази не могу изводити ранијиискази који су дати под заклетвом пред неким другим судом или државним органом.Апелациони суд се у овом случају служи класичним подметањем, јер нигде у ЗКП-у нестоји њихово неразумно тумачење, да су "за пресуђење кривичноправне стварирелевантни само искази које су сведоци дали на главном претресу".Ако би то тако уистину било, тада се кредибилитет сведока ни на који начинне би могао оспоравати, а пут за лажна сведочења био би потпуно озакоњен.Наиме, ја сам од стране три органа (Прекршајни суд, Основни суд, дисциплинскипоступак у школи) за исто дело осуђен по три сасвим различите оптужнице (да самударио директора на степеништу, код степеништа и у холу школе) и сада ми судсаопштава како немам право да упоређујем те три контрадикторне, а правноснажнепресуде, нити имам право да, упоређивањем ранијих исказа сведока и тужиоца,доказујем да сведоци не говоре истину!Одбацивање и игнорисање свих мојих доказаА ја сам такве доказе изводио на главној расправи и достављао их суду у вишенаврата у писаној форми, али све је то судија Влачо игнорисала. Суд би (ваљда је тосмисао његовог постојања) требало да утврди истину, зар не? Зар у том смислу ниједодат став 2, у члану 352 ЗКП-а: "Суд je дужaн дa сaвeснo oцeни свaки дoкaзпojeдинaчнo и у вeзи сa oстaлим дoкaзимa и дa нa oснoву тaквe oцeнe извeдe зaкључaкдa ли je нeкa чињeницa утврђeнa."Уосталом, како разумети да неко буде осуђен под оптужбом да је некога ударио"код степеништа на улазу" (видети текст оптужбе, Пресуда М. З. Влачо, стр. 1, пасус3), а да сам тужилац у свом сведочењу тврди супротно, да се "инцидент одиграо насамом степеништу" (Записник са расправе у Основном суду 15. 09. 2010, стр. 5, став3).Основном суду у Зрењанину и Апелационом суду у Новом Саду појмови "кодстепеништа" и "на самом степеништу" сасвим су једнаки. Нормалан човек, коме јематерњи језик српски, остаје збуњен пред оваквом наопаком судијском "логиком".Замислимо новински наслов у коме би стајало, на пример, да се саобраћајни удесдогодио на зрењанинском водоторњу или на згради општине? Постоји ли ико набелом свету ко би могао да поверује у такву несувислост? Наравно да не постоји, јерсвако зна да се саобраћајна незгода могла догодити само код водоторња или кодзграде општине.Ако је "код" онда никако не може бити "на", а ако је "на" никако не може бити"код". Та два предлога апсолутно искључују један другога. У суштини, осуђен сам затошто сам ударио директора школе (тужиоца) "код на степеништа/у школе". Такву"код на" будалаштину свет вероватно још није видео. Тако нешто тешко се можевидети и у циркусу, а камоли на суду.
  10. 10. И онај српски чобанин, који никада није ишао у школу, добро зна и види да нијеисто бити "код оваца" или бити "на овцама". На овцама може да буде крпељ, а човекможе да буде само код оваца.То што судија Влачо није "приметила" да тужилац сам побија своју тужбу менене чуди, јер је она у својој претераној ревности и пристрасности чак констатовала дасам "без запослења", пре него што ми је тужилац дао отказ у школи (видети Пресудусудије Влачо. стр. 1, пасус 2). Јасно ми је да је она све радила у координацији сатужиоцем и са тужиочевом сестром (судијом Сузаном Радаковић).Да је то тако, показује и чињеница да су тужилац (директор школе) и судијаВлачо радили синхронизовано, јер сам у дисциплинском поступку у школипроглашен кривим тачно оног дана када је школи достављена пресуда судијеВлачо (27. септембра 2012).Сва моја настојања да суду докажем нешто што је сваком нормалном јасно напрви поглед – а то је, да исказ тужиоца (на самим степеништу) противречи текстуоптужбе (код степеништа) и да такав исказ недвосмислено побија оптужницу – осталасу узалудна. Зашто? Да ли зато што судија не зна српски језик? Или зато што јетужилац брат једне од судија Основног суда, која је и колегиница (и добрапријатељица) судије која је водила овај поступак?Очигледне лажи тужиоца и тужиочевог сведока Даринке ПанићАко се томе дода изјава Даринке Панић, дата под заклетвом у дисциплинскомпоступку на расправи од 31. августа 2012. године, а поводом истог догађаја од 09. 11.2010. године, где је рекла да је видела тужиоца и окривљеног "на самом прагу холаокренуте један ка другом" (Записник с дисциплинске расправе од 31. 08. 2012, стр. 3,став 5), тада постаје јасно да судија Влачо више личи на Торкемадиног инквизиторанего на судију модерног и цивилизованог доба.У Основном суду, такође под заклетвом, Даринка Панић је на исто питањеодговорила: "видела сам да директор стоји на првом или другом степенику док јеокривљени био у ходнику код врата (Записник с главне расправе 15. 09. 2011, стр. 5,претпоследњи пасус)".У поменутом дисциплинском поступку тужилац је, за разлику од Основног судагде је рекао да га је окривљени ударио "на самом степеништу" (Записник са расправеу Основном суду 15, септембра 2011, стр. 5, став 3) устврдио да је га је окривљениударио "на вратима школе" (Записник с дисциплинске расправе од 31. 08. 2012, ст. 2,став 3).У Решењу 158/12 са дисциплинске расправе у школи, које је постало коначно 01.новембра 2012. године, јасно пише да сам оглашен кривим зато што сам "на вратимашколе" ударио директора и то "приликом изласка из школске зграде" (Решење158/12, стр. 2, став 1). А у Основном суду, да се подсетимо, тужилац је дословно рекао:"То се десило на самом степеништу, ја сам излазио из зграде и био сам настепеништу, окривљени је улазио у зграду и инцидент се одиграо на самомстепеништу" (Записник с главног претреса од 15. септембра 2011, стр. 5, став 3).
  11. 11. Дакле, све лаж до лажи, једна безочнија од друге – сасвим огољене; то јесте,горње лажи су толико очигледне да их не би видео само онај ко не жели да их види ико жели да осуди невиног човека из неких других разлога, који с правом, истином иправдом немају ничег заједничког.Сада, ако се узме у обзир да је судија Влачо одбила део сведочења Андрее Нађ,која је у свом исказу од 13. септембра 2012. године рекла: "… после звона у13,30часова ми смо напустили зборницу и ја сам тада видела Душана (туженог) да излази ида се налази код излазних врата зграде" (Записник са главне расправе у Основном суду13. септембра 2012. године, стр 2. став 6).Судија Влачо је игнорисала ту ноторну (крајње јасну) чињеницу, која јенепобитна и која се ни у једном пристојном суду никако не би смела сакривати, а то једа је Андреа Нађ говорила истину када је рекла да је туженог видела "да излази и да сеналази на код излазних врата". Да је то тако и да другачије није могло битипотврђују и речи тужиоца који је на сведочењу у Основном суду 15. 09. 2011, како смогоре већ видели, рекао да је "окривљени улазио у зграду", пре самог инцидента.Исту чињеницу игнорисао је и другостепени суд у Новом Саду, иако је свакомјасно да излазити и улазити у зграду није једно те исто. Наиме, да би неко улазио узграду (како у свом исказу тврди тужилац), тај исти је најпре морао да из те зградеизађе (видети жалбу туженог упућену Апелационом суду у Новом Саду, стр. 11, задњистав и стр. 12, став 1 и 2).б) РЕШЕЊЕ МИНСТАРСТВА РАДАИз Решења Министарства рада (уз горепоменуту пресуду по предмету 19.П1.415/2012) додатно се може видети сав терор који сам проживео током периода дужегод две године, откако сам био суспендован с посла у новембру 2010. године. Противмене су се, поред директора школе, ангажовали и адвокати и полиција и просветнаинспекторка Зорица Пајташев. У дисциплинском поступку у школи против мене сунезаконито учествовале особе које по закону немају право да воде дисциплинскипоступак. Најпре секретар школе Саво Поповић, па адвокат Зоран Поповић који иданас заступа школу и директора Марића (видети Одржане дисциплинске расправе ушколи у Лукићеву).Овај документ потврђује да је директор школе покушао да ми да отказ, кршећисве законске норме, забрањујући моје сведоке, одбијајући моје доказе у писаној форми,на крају, истерујући ме с расправе лажном оптужбом, а све уз помоћ људи који суспремни да га беспоговорно слушају. Међу таквима су и оне особе које су против менесведочиле у Прекршајном и Основном суду, књиговођа Даринка Панић и секретаршколе Саво Поповић.Колико је ту ствар далеко отишла, говори и чињеница да је директор школе(тужилац) на све три расправе у дисциплинском поступку, колико их је укупноодржано за две године, позивао полицију, покушавајући да ме представи каонасилника. Ни у једном случају полиција није нашла никаквог основа да ме позове наодговорност или за нешто окриви.
  12. 12. С друге стране, против полицајаца (тужиочевих пријатеља из села, ЗоранаДошића и Мирослава Зорановића) Полицијска управа у Зрењанину је водиладисциплински поступак због тога што су се непрофесионално (ја бих рекао нељудски)односили према мени током последње расправе у школи 31. августа 2012. године. А нарасправу их је позвао тужилац Марић, тражећи да ми као пријатељи помогну упокушају да ме на сваки могући начин изагна из школе.в) ОЦЕНА ПРВОСТЕПЕНЕ ЛЕКАРСКЕ КОМИСИЈЕ РЗЗО ФИЛИЈАЛАЗРЕЊАНИН (дијагноза се уопште не слаже с оптужницом тужиоца)1) Достављам Оцену првостепене лекарске комисије Републичког завода заздравствено осигурање филијала у Зрењанину (видети у прилогу) као нов доказ упредмету бр. 3 К97/11, који у вези са ранијим доказима може да укаже, ако не на мојупотпуну невиност, онда барем на озбиљну сумњу у валидност лекарског налаза који сепри доношењу пресуде користио као неспоран доказ моје кривице. А ЗКП (члан 18,став 3) јасно каже да "ако постоји сумња у погледу одлучних чињеница, суд ћеодлучити у корист окривљеног".Наиме, у том документу, којим је утврђена повреда на раду, а који је сачињенна основу извештаја ортопеда Дамјанова, који је 09. новембра 2010. године прегледаотужиоца, налази се дијагноза која се у потпуности разликује и од дијагнозе изизвештаја поменутог лекара и од оптужнице по којој се против мене као окривљеногводи кривични поступак.(ЗКП члан 18, став 1) Извeдeнe дoкaзe кojи су oд знaчaja зa дoнoшeњe судскeoдлукe суд oцeњуje пo слoбoднoм судиjскoм увeрeњу. Прeсуду или рeшeњeкoje oдгoвaрa прeсуди суд мoжe зaснoвaти сaмo нa чињeницaмa у чиjу jeизвeснoст пoтпунo увeрeн.• У поменутој Оцени лекарске комисије стоји дијагноза S20 Laesio trаumаticаthoracis superficiallis (преведено на српски: пoвршинскa пoврeдa груднoг кoшa) дoк усамом извештају лекара специјалисте стоји потпуно другачија дијагноза S20 Contusiosterni et hemithoracis l. dеx. (контузија грудне кости и десне стране грудног коша).Наиме, шифра S20 односи се на површинску повреду грудног коша (видети шифарникмедицинских повреда - МКБ). У површинске повреде (laesio traumatica superficialis)спадају: oдeрoтинe, огуљотине, oгрeбoтинe, повреде које су настале поступкомсличним стругању… у ствари све оне повреде које изазивају дисконтинуитет кожногомотача.Дакле, у поменутој Оцени лекарске комисије забележена је сасвим другачијаповреда од оне коју тужилац наводи у оптужном предлогу. И уопште се не помињеона повреда коју је тужилац навео у оптужници (повреда припоја ребара).Из лекарског извештаја ортопеда Дамјанова јасно можемо да видимо да он нагрудима тужиоца није приметио ништа друго осим ЦРВЕНИЛА, а то се и по извештајувештака Милана Симића (Налаз вештака Симића, стр. 1, последњи пасус) уопште неслаже ("у нескладу је", каже вештак) с постављеном дијагнозом, јер се црвенило можеизазвати "чешањем или трљањем" површине коже (налаз вештака Симића, стр. 2, став
  13. 13. 1) непосредно пред улазак у лекарску ординацију. А како видимо, још мање се слажеса општом дијагнозом laesio traumatica thoracis superficialis, која је експлицитна у томеда је лекар Дамјанов констатовао да на грудима пацијента (тужиоца Марића)ПОСТОЈИ површинска повреда. Да поновим, црвенило није површинска повреда иможе се, како је и вештак Милан Симић констатовао, лако изазвати чешањем илитрљањем површине коже. А ако површинске повреде нема тада је јасно да је пoмeнутaдијагноза неисправна и да се никако не може користити као документ који имадоказну вредност.• У својој жалби Апелационом суду изразио сам сумњу да је ортопед Дамјановпоменуту тужиочеву дијагнозу или нестручно поставио или да је налаз фалсификованбез знања ортопеда Дамјанова; у прилог другој претпоставци могла би да иде ичињеница да је повреду на раду уписала у протокол медицинска сестра која јеоптужена да је током 2010. година учествовала у фалсификовању лекарских уверењана ортопедији у вези с фингираним (лажним и намештеним) саобраћајним несрећамана подручју Зрењанина.• А у опису повреде у тужиочевом лекарском налазу, а у вези црвенила,забележено је дословно; "парастернално десно еритематозни траг (црвенило)величине мањег длана, дисање спонтано уз бол код јаче инспирације, РТГ без коштанетрауме". Aкo je нeштo пaрaстeрнaлнo, тада се то налази поред грудне кости(стернума). То је нова чињеница коју сам приметио недавно, проучавајућимедицинску терминологију и консултујући медицинску литературу. Наиме, дознао самда израз парастернално има значење "поред, покрај, близу грудне кости". ОртопедДамјанов (коме преглед грудног коша уопште није посао) каже да је видео "црвениловеличине мањег длана поред грудне кости". Дакле, ако се црвенило налазило "поредгрудне кости", откуд онда у његовом налазу дијагноза да је дошло до контузијестернума (нагњечења грудне кости)? Како је могао да дође до таквог закључка, када нагрудној кости није било чак ни црвенила? Отуда, ако у опису повреде коју је прегледаоортопед Дамјанов није констатована никаква визуелна промена изнад грудне кости(чак ни црвенило), и лаику мора бити јасно да је дијагноза у лекарском уверењутужиоца постављена офрље, без икаквих медицинских параметара. Наиме, да би дошлодо контузије (убоја) грудне кости, потребно је да неко претрпи ударац у грудну кост; аако је неко задобио ударац у грудну кост – и притом је још дошло до дисторзијегрудноребарних зглобова – тада се изнад стернума (грудне кости) морало нештовидети: у првим минутима црвенило, а након десетак минута, код тако снажног ударца,обавезно би се појавила и модрица и оток. Заправо, контузија и јесте убој или модрица.Нема контузије без модрице. А модрице код тужиоца није било ни након два сата однаводног инцидента.• Суд не би смео да испусти из вида да ни сам тужилац у својој оптужници некаже да је задобио повреду грудне кости, јер тамо тврди да је "задобио повредуприпоја три ребара – 5, 6 и 7, са десне стране грудног коша уз грудну кост". То јесвојеврсна фарса коју је судија Влачо допустила, јер тужилац никако није могао знатикакве је повреде "задобио", осим да такву повреду препише из лекарског налазаортопеда Дамјанова. Али, у том лекарском налазу пише другачије, то јесте, да је код
  14. 14. тужиоца дошло до "уганућа грудноребарних зглобова са десне стране од 5 – 8". Уз то,тужилац заборавља да је "задобио" повреду contusio sterni (нагњечене грудне кости),oнaкo кaкo стojи у нaлaзу oртoпeдa Дaмjaнoвa. Кaкo je и на основу чега је лeкaрконстатовао нагњечење грудне кости, ако у опису повреде нема никаквих клиничкихзнакова да је до такве повреде дошло и ако сам пацијент (тужилац) није нигде тврдиода је имао повреду грудне кости? И коначно, како је могуће да тужилац не зна да једобио ударац и у грудну кост? Наиме, познато је да је нагњечење грудне кости веомаболна повреда, која углавном настаје при саобраћајним удесима или на спортскимтеренима, наношењем ударца изузетно снажним замахом.• Дакле, у новом документу (Оцена лекарске комисије) којег као нови доказподносим у захтеву за понављање поступка (у прилогу) лекарска комисије заутврђивање повреде на раду констатовала је некакву површинску повреду на грудиматужиоца, која, како видимо, уопште није постојала и коју ортопед М. Дамјановуопште није запазио током прегледа тужиочева грудног коша 09. новембра 2010.• Методом адспекције ортопед М. Дамјанов је констатовао само "ЦРВЕНИЛОвеличине мањег длана" на грудном кошу – и НИШТА ВИШЕ! Дакле, није билоникакве лезије (оштећења коже, огреботине, ранице или огуљотине), па чак није билони модрице нити отока, који би се морали појавити код контузије грудне кости иуганућа грудноребарних зглобова. У ствари, нови документ (Оцена лекарске комисије)додатно нас уверава да ОПИС ПОВРЕДЕ код тужиоца у извештају ортопедаДамјанова јасно ИСКЉУЧУЈЕ и једну и другу дијагнозу – то јесте, и контузију илезију.• Из главне расправе знамо да је др М. Дамјанов написао у своме лекарскомизвештају, након прегледа тужиоца, да су овоме повређени грудноребарни зглобови од5-8 ребра, што је с анатомског становишта немогуће, јер осмо ребро нема зглоб сагрудном кости. Лекарски налаз са таквим ОЧИТИМ ГРЕШКАМА нигде се уцивилизованом свету не би могао прихватити као доказ на основу кога би се некомемогла доказивати кривица. Медицина је озбиљна наука, а и право не би требало дабуде ништа мање озбиљно. Оно што је тачно, то је доказ, а оно што је нетачно –није доказ. Налаз др Дамјанова је НЕТАЧАН – и као такав никако не може бити доказу иоле пристојном суду. На то недвосмислено указује документ лекарске комисије заутврђивање повреде на раду, коју сам приложио као нови доказ у захтеву за понављањепоступка (видети у прилогу).• Тужилац је, уз сагласност судије, на главној расправи насилно прошириооптужницу, у којој је написао да је тужиоцу нанесена "лака телесна повреду у видуповреде припоја три ребра - 5, 6. и 7. ребра са десне стране грудног коша уз груднукост". Таквом изменом оптужнице судија је дошла до апсурдног закључка, да се такоможе исправити нетачна и немогућа дијагноза ортопеда Дамјанова. Закон допушта дасе мења оптужница на основу нових доказа и чињеница, али нема закона на светукоји би могао да допусти да се измени сама чињеница, јер чињеница постојинезависно од било чије воље. А неспорна је чињеница да је медицинска дијагноза, којује др Дамјанов поставио тужиоцу 09. новембра 2010. године НЕИСПРАВНА, сашифром која се не слаже с врстом повреде и у нескладу је с анатомским
  15. 15. карактеристикама људског организма и са описом повреде. Коначно, тужилац никаконе може да докаже своју оптужницу да је задобио "лаку телесну повреду у видуприпоја 5, 6 и 7. ребра", јер то није у сагласности са лекарским налазом ортопедаДамјанова у коме јасно стоји да су "повређени грудноребарни зглобови од 5-8".• Коначно, овакав приступ медицинској науци и правном тумачењу налазамедицинске науке невиђена је спрдња, у којој тужилац уме да постави бољудијагнозу од лекара који га је прегледао. Што је много – много је; не може се сеоскапијаца, ма колико сељаци били паметни, прогласити палатом правде.г) НОВИ ДОКАЗИ У ВЕЗИ ЛЕКАРСКОГ УВЕРЕЊАВештак проф. др Милан Симић: "дијагноза у односуна 5, 6 и 7 ребро са медицинског аспекта је могућа или какото окривљени наводи исправна, а у односу на 8 ребро нијемогућа односно није исправна" (Записник с главногпретреса од 13. 09. 2012, стр. 2, последњи пасус).Или, како је могуће да се у Основном суду уЗрењанину неисправан лекарски налаз прихвати каодоказ?нови доказ: Чланак у Новостима од 04. марта 2013. Такође, сматрам да суд неби смео да испусти из вида (што је потпуно занемарено у првостепеном идругостепеном поступку) да је почетком 2011. године ухваћена група од 15 особа којесу се бавиле фингирањем саобраћајних несрећа од 2009. до 2011. године на територијиЗрењанина и који су прибављали лажне лекарске налазе од ортопеда (можда баш одортопеда М. Дамјанова). Тим људима се и данас суди. О томе су писале "Новости"204.марта 2013: "Прва oргaнизoвaнa криминaлнa групa зa фингирaњe сaoбрaћajних нeсрeћaухaпшeнa je у фeбруaру 2011. гoдинe нa тeритoриjи Зрeњaнинa и Нoвoг Сaдa. Oвaгрупa je у пeриoду oд 2009. дo 2011. гoдинe лaжирaлa сaoбрaћajнe нeсрeћe, a упoлициjскoj aкциjи je пaлo 15 oсoбa, мeђу кojимa и пeт сaoбрaћajних пoлицajaцa."Надаље, Новости преносе полицијске изворе који објашњавају како су се таквепреваре радиле: "Кaдa je aутo кaскo oсигурaн, штeтa сe исплaћуje зa свe oсoбe ивoзилa у нeсрeћи, бeз oбзирa нa кривицу - oбjaшњaвajу у пoлициjи. - У oвaквимфингирaним нeсрeћaмa, у aутoмoбилу, уз вoзaчa, oбaвeзнo сe нaлaзe joш чeтирипутникa, кojи су нa мeстo нeсрeћe дoшли нaкнaднo. Aли, прe сaoбрaћajнe пoлициje. Oнисe jaвљajу тaд oртoпeду, кojи je и сaм нajчeшћe учeсник у прeвaри и кojи им исписуjeлaжнo увeрeњe o пoврeди, нa oснoву кoje oни убирajу oдштeту oд oсигурaвajућихкућa".2Новости: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:422672-Saobracajke-kao-biznis
  16. 16. 1) Сматрам да Суд никако не би смео да занемари бројне чињенице коједоводе до основане сумње у то да постоји велики степен вероватноће да је лекарскиналаз тужиоца фалсификован, поготово када се узме у обзир да дијагноза ни у једномделу не одговара опису повреда на грудима тужиоца и да је, уз то, таква дијагнозанемогућа и неисправна с анатомске тачке гледишта (наведена је повредагрудноребарних зглобова од 5-8 ребра, а осмо ребро није зглобљено са грудном кости),а да се не ради о штампарској грешци, говори чињеница да је исти лекарски налазпотврђен у још два документа (лекарски налаз прослеђен Прекршајном суду и усведочењу др Дамјанова у Прекршајном суду).Из свега горе наведеног јасно и недвосмислено произилази да је тужиочевлекарски налаз или фалсификован или га је сачинило нестручно лице. У свакомслучају, лекарски налаз који противречи стварном стању (опису повреде) и који је унескладу са основним медицинским чињеницама (осмо ребро нема зглобну везу сгрудном кости) и који се не слаже с оптужницом (тужилaц не наводи повреду 8. ребраи нe нaвoди пoврeду груднe кoсти – contusio sterni) никако не би смео да се прихватикао доказ кривице, онако како је то урадила судија Влачо, која је у образложењупресуде сасвим неодговорно констатовала:"Такође, чињеница да се приватни тужилац истога дана обратио лекару говориу прилог томе да je исти критичног дана задобио телесну озледу, што заиста ипотврђује извештај лекара, као и налаз и мишљење вештака медицинске струке.При том, суд није имао ни један разлог да сумња у валидност издатог лекарскогуверења, нарочито када се има у виду налаз и мишљење вештака медицинске струкеу којем je јасно наведено да je начин повређивања како га je описао приватнитужилац подобан за настанак повреде коју je констатовао лекар који je критичногдана вршио преглед."Како видимо, горње образложење судије Влачо је директно кршење одредабаЗКП-а (члан члaн 361, стaв 7): "Суд ћe oдрeђeнo и пoтпунo изнeти кoje чињeницe и изкojих рaзлoгa узимa кao дoкaзaнe или нeдoкaзaнe, дajући при тoмe нaрoчитo oцeнувeрoдoстojнoсти прoтиврeчних дoкaзa…"Судија се у поменутом случају служи очигледним неистинама јер констатује да јевештак у свом налазу навео да је "начин повређивања како га je описао приватнитужилац подобан за настанак повреде коју je констатовао лекар који je критичногдана вршио преглед". А лекар је (видети Извештај ортопеда Дамјанова од 09. 11. 2010)тада констатовао да је тужиоцу, уз нагњечење грудне кости и десне половине грудногкоша, констатовано и угануће грудноребарних зглобова од 5. до 8, а не од 5. до 7. какостоји у проширеној оптужници.Дакле, у оптужници стоји једно, а нешто сасвим друго пише у лекарском уверењутужиоца.Да горња тврдња судије Влачо истинита недвосмислено говоре речи вештакаСимића, који у свом мишљењу на крају свог налаза (Налаз вештака Симића од 15. јуна2012, стр. 3 тачка 2) дословно каже: "Ова повреда може настати код 5. - 7. ребра, докосмо ребро нема директан зглоб са грудном кости".С друге стране, вештак проф. др Симић је јасно констатовао да је начинповређивања како га je описао приватни тужилац у измењеној оптужници "подобан за
  17. 17. настанак повреде од 5. – 7. ребра", што јасно и неспорно имплицира да таква врстаповреде није подобна за настанак повреде од 5. – 8. ребра, како стоји у лекарскомуверењу које је тужилац добио у Ургентном центру 09. новембра 2010. године одортопеда Миодрага Дамјанова. Отуда, измењена оптужница и даље не одговарадијагнози која је постављена у лекарском извештају ортопеда Дамјанова 09. новембра2010. године.Ако је суд претпоставио да је ортопед Дамјанов направио грешку при куцању,тада је морао да то јасно и недвосмислено утврди и да испита ортопеда Дамјанова потом питању, а суд никако није смео да сам о томе одлучи, без утврђивања правогчињеничног стања. То поготово, када се зна да је лекар сам куцао свој налаз, те да јеисти налаз потврдио у лекарском уверењу које је доставио Прекршајном суду и уличном у сведочењу пред Прекршајним судом (видети Пресуду Прекршајног суда од22. 07. 2011, стр. 7, став 2).Када сам као окривљени, на расправи у Основном суду 13. септембра 2012.године, поставио питање вештаку, да ли је могуће да ортопед Дамјанов исту грешкупонови у више документа, укључујући ту и сведочење у Прекршајном суду, где је онна саслушању јасно потврдио да је констатовао повреде грудноребарних зглобова од 5.– 8. ребра, судија Влачо је то питање одбила без икаквог образложења. Поменутедокументе, који потврђују да се не ради о грешци у куцању, него о незнању лекара,приложио сам као доказе у предмету, али је то судија Влачо, из неких нејасних разлога,одбила да уважи (Записник с расправе у Основном суду од 13. 09. 2012, стр. 2, од става2. надаље).Судија Влачо онда допушта тужиоцу да измени оптужницу, да би је "уподобио"ономе што је медицински могуће ("од 5 – 7. ребра"), али, она истовремено заборављада налаз ортопеда Дамјанова и даље остаје инвалидан, јер у њему и даље стојимедицински непостојећа и немогућа дијагноза: "дисторзији грудноребарних зглобоваод 5 до 8".Уосталом, исто то констатовао је и вештак Симић на главном претресу 13. 09.2012. године у Основном суду: "дијагноза у односу на 5, 6 и 7 ребро са медицинскогаспекта је могућа или како то окривљени наводи исправна, а у односу на 8 ребро нијемогућа односно није исправна" (Записник с главног претреса од 13. 09. 2012, стр. 2,последњи пасус).Дакле, постаје јасно да се никако не може рећи за нешто да је доказаначињеница уколико она противречи сазнањима медицинске науке; лекарски налазортопеда Дамјанова рађа озбиљну и оправдану сумњу да је ту реч о фалсификату:• у лекарском налазу се говори о лезији, то јесте, површинској повреди груди(видети Оцену лекарске комисије), коју доктор Дамјанов није констатовао у описуповреде и које очигледно није било, јер да је било, лекар би то морао да запази; у описуповреде ортопед Дамјанов помиње само "црвенило величине мањег длана" које јеситуирано поред грудне кости с десне стране (парастернално); такво црвенило могло сеизазвати простим чешањем или трљањем (то констатује вештак Милан Симић у свомналазу, стр. 2, став 1), на пример, непосредно пред улазак у лекарску ординацију; уз то,вештак Симић недвосмислено каже: "Стога стоји доктринарни став да црвенило(еритем) може бити показатељ деловања повредне површине, али се то са
  18. 18. сигурношћу не може тврдити" (Налаз вештака, стр. 2, став 2). Дакле, на основуцрвенила (које се може изазвати простим чешањем или трљањем непосредно предулазак у ординацију) не може се са сигурношћу утврдити постојање било каквеповреде.• ортопед Дамјанов (коме преглед грудног коша није у опису посла) даједијагнозу о контузији стернума (грудне кости); таква дијагноза није се моглапоставити (cоntusiо stеrni), ако у пределу грудне кости нису запажене некакве променена кожи изнад грудне кости, оток или, барем, бол при додиру, и ако сам тужилац незна да је имао повреду грудне кости, јер је уопште не наводи у свом оптужномпредлогу; ако је лекар, у складу са шифром S20 мислио само на контузију меких ткивастернума (грудне кости), тада је јасно да је у опису повреде морао да констатујепромене на меким ткивима изнад грудне кости (огуљотина, огреботина, раздеротина),јер је јасно да се озледа меких ткива (коже и поткоже) никако не може констатоватиуколико на кожи нису примећене никакве промене (у овом случају чак ни црвенило).• нема уганућа (дисторзије) зглоба уколико не постоји мањи или већи отококолног ткива; а ортопед Дамјанов у опису повреде не помиње никакав оток; вештакМилан Симић у свом налазу (видети у прилогу, Налаз вештака, стр. 2, став 4)дословно каже: "Код уганућа било ког зглоба постоји мањи или већи оток околногткива";• ортопед Дамјанов је у свом налазу констатовао да се код тужиоца јавља "болкод јаче инспирације"; али, лекари добро знају да се бол код убоја грудне кости који једодатно удружен с уганућем грудноребарних зглобова обавезно јавља и принормалном дисању;• вештак је у свом исказу у Основном суду 13. 09. 2012. године, одговарајући напитање окривљеног, рекао да се "не може тврдити да постоји повреда испод коже,конкретно повреда ребарних зглобова, само на основу црвенила". Истина, он је томедодао "без узимања у обзир других начина прегледа и података из анамнезе". Другихпрегледа, сем прегледа адспекцијом (очима) и РТГ снимка, на тужиоцу није било. Узпомоћ РТГ снимка ортопед је констатовао да није било "коштаних траума". А изанамнезе ништа се конкретно није могло закључити, јер тамо дословно стоји да јепацијент (тужилац) "повређен у нападу познатог лица, ударен у пределу грудног коша- грудне кости, десно; свестан, оријентисан, реконструише догађај".2) (ЗКП члан 407, став 1, тач. 3) нова чињеница до које сам у међувременудошао је и то, да преглед повреда грудног коша не спада у домен послова ортопеда,већ се то налази у опису посла хирурга; отуда тражим да Суд испита којим мотивимасе водио ортопед Миодраг Дамјанов када се прихватио посла који му посистематизацији радних места не припада; дакле, преглед повреде грудног кошатужиоца 09. 11. 2010. године обавило је нестручно лице.3) (ЗКП члан 407, став 1, тач. 3) нова чињеница је да се на основуспецијалистичког налаза (тужиоца Марића) може видети да је кретање пацијента уУргентном центру веома дискутабилно, зато предлажем суду да испита пут пацијента(тужиоца) од момента пријема до часа његовог отпуштање из те медицинске установе.
  19. 19. Поред тога, на основу специјалистичког налаза из Ургентног центра, тужилац језа само 4 (четири) минута успео да оде до рентген одељења, да тамо направи снимак,потом да се врати до oртoпeдa Дамјанова, да овај очита снимак, напише дијагнозу иодштампа лекарски налаз. Да ли је то и теоријски могуће? Мислим да није.Зато тражим да Oснoвни суд из Ургентног центра прибави кретање тужиоца(као пацијента) на дан 09. новембар 2010. године, као и да прибави тужиочев налаз срентген одељења који је у временском нескладу с каснијим налазом ортопедаДамјанова.4) (ЗКП члан 407, став 1, тач. 3) нова чињеница: такође, ових дана самдознао да рентгенски снимак тужиоца није очитао рентгенолог, што се обавезноради код сваке повреде грудног коша; поред тога, М. Дамјанов је ортопед, а у описпосла ортопеда не спада преглед грудног коша нити очитавање рентгенског снимкагрудног коша; грудни кош по правилу прегледају хирурзи. Отуда се поставља питањемотива ортопеда Дамјанова да се прихвати оног посла који му по струци не припада.5) Такође, све ово наводи на сумњу да је поменути лекарски налазфалсификован, поготово када се узме у обзир да је повреду на раду евидентираламедицинска сестра која се налази међу оних 15 осумњичених који су у периоду од2009. до 2011. године вршили преваре у осигурању намештањем саобраћајних удеса иприбављањем лажних лекарских уверења и о чему је било речи у помињаном чланку удневном листу "Новости" од 04. 03. 2013.д) ОДГОВОР ПРЕДСЕДНИКА ОСНОВНОГ СУДА НА ПРИТУЖБУОКРИВЉЕНОГЗКП члан 313, став 2. гласи: Стрaнкe имajу прaвo дa прeглeдajу зaвршeнизaписник и њeгoвe прилoгe, дa стaвe примeдбe у пoглeду сaдржинe и дa трaжeиспрaвку зaписникa. Стрaнкe имajу прaвo дa пoслe зaвршeнoг зaсeдaњa дoбиjукoпиjу зaписникa, aкo тo зaхтeвajу.ЗКП члан 313, став 4. гласи: "Примeдбe и прeдлoзи стрaнaкa у пoглeдузaписникa, кao и испрaвкe и дoпунe зaписникa, мoрajу сe зaбeлeжити у нaстaвкузaвршeнoг зaписникa. У нaстaвку зaписникa зaбeлeжићe сe и рaзлoзи збoг кojихпojeдини прeдлoзи и примeдбe нису усвojeни. Прeдсeдник вeћa и зaписничaрпoтписуjу и нaстaвaк зaписникa".1) нови доказ по члану 407, став 1, тач. 3. јесте одговор председника Основногсуда Јасмине Станков-Бабић на моју притужбу на рад суда (видети у прилогу).Наиме, на моју притужбу на рад суда и на чињеницу да ми судија Влачо на главнојрасправи није допустила да дам примедбе на записник нити да тражим допунузаписника, председник суда ме обавештава да је судија Влачо казала да је "неспорно даје окривљени тражио да се изврше измене записника", те да је додала "да је тонемогуће јер је записник закључен и одштампан" (видети у прилогу, стр. ). Пошто јејасно да по закону странка "има право да прегледа завршени записник" (члан 313, став2), јасно је да се записник не може прегледати другачије, осим да исти прочита на
  20. 20. дисплеју компјутера (чега у суду нема) или да добије одштампан записник и да га ондапрегледа. На главној расправи сам тражио да се записник допуни, након што самзаписник прегледао/прочитао. Другачије није могуће да се примети да нешто нијеунесено у записник или да је нешто, евентуално, у њега погрешно уписано. Такође,јасно је да главни претрес никако није могао бити окончан пре него што се странцида записник на увид и пре него што се странка сложи са садржајем записника.Коначно, уколико из неког разлога нисам имао право на исправку записника, то је судморао да констатује у самом записнику, што у овом случају није урађено.2) ЗКП Члaн 317, став 1:"Пoштo истoвeтнoст oптужeнoг будe утврђeнa, прeдсeдник вeћaупутићe свeдoкe и вeштaкe нa мeстo кoje je зa њих oдрeђeнo, гдe ћeсaчeкaти дoк буду пoзвaни рaди испитивaњa. У случajу пoтрeбe,прeдсeдник вeћa мoжe зaдржaти вeштaкe дa прaтe тoк глaвнoгпрeтрeсa."Током главне расправе вештак Милан Симић седео је за истим столом измеђутужиоца и његовог пуномоћника. Са тог места је давао своје одговоре. Као окривљени,имао сам тежак осећај неправде, јер се вештак очигледно ставио на страну тужиоца исео за исти сто са мојим противницима. Тиме сам доведен у тешко психичко стање,због којег нисам био у стању да изведем моју одбрану на адекватан начин. У одговорупредседника Јасмине Станков-Бабић по мојој притужби добио сам обавештење да јесудија Влачо признала да је тачно да је вештак "седео са тужиоцима", али, ето, то "нијеутицало на одлуку суда" (видети Одговор председника суда, у прилогу стр. 2 пасус 1).Члaн 19 Устава Србије гласи: "Jeмствa нeoтуђивих људских и мaњинских прaвa уУстaву служe oчувaњу људскoг дoстojaнствa и oствaрeњу пунe слoбoдe и jeднaкoстисвaкoг пojeдинцa у прaвeднoм, oтвoрeнoм и дeмoкрaтскoм друштву, зaснoвaнoм нaнaчeлу влaдaвинe прaвa"; а члан 21 тог највишег државног акта обавезује (измеђуосталих и суд): "Свaкo имa прaвo нa jeднaку зaкoнску зaштиту, бeздискриминaциje".У овом случају јасно је да сам тешко и безобзирно дискриминисан, јер вештакусуд никако није смео дозволити да буде у пријатељским односима с противничкомстраном, с којом се током главне расправе више пута отворено консултовао о даљимпотезима тужиоца. Заједно са тужиоцем и његовим адвокатом вештак Симић јеучествовао у мењању оптужнице, што је тешко схватљиво за иоле цивилизованодруштво.Иако Устав Србије у члану 32 гарантује право на правично суђење ("свaкo имaпрaвo дa нeзaвисaн, нeпристрaсaн и зaкoнoм вeћ устaнoвљeн суд прaвичнo и урaзумнoм рoку, jaвнo рaспрaви и oдлучи o њeгoвим прaвимa и oбaвeзaмa, oснoвaнoстисумњe кoja je билa рaзлoг зa пoкрeтaњe пoступкa, кao и o oптужбaмa прoтив њeгa"),у Основном суду у Зрењанину доживео сам такво малтретирање, какво човек реткосреће и на улицама у касним ноћним сатима.
  21. 21. Једно време, док ми се адвокат туженог ругао, претио и вређао ме наочигледпредседавајућег судије, која је све то незаинтересовано посматрала, вештак МиланСимић је живахно ћаскао са тужиоцем.Вештак је сам "уподобљавао" моја питања како му је воља. Узалудни су билимоји протести и тражење да се у записник моја питања унесу у онаквом облику какосам их поставио и формулисао. Судија Влачо ме је у тим тренуцима једноставноигнорисала, као да ме уопште није било у судници. У тим часовима осећао сам сејадно, повређено, понижено и што је најгоре, био сам потпуно неспособан да довршимсвоју одбрану онако како сам то раније био припремио и замислио.Након свега, видевши да вештак Симић отворено шурује с тужиоцем и његовимпуномоћником, тражио сам да се обави ново вештачење (супервештачење) лекарскогналаза ортопеда Дамјанова, али сам добио одговор да на то немам право. Пошто самлаик у правним стварима, нисам знао да ли је то тачно. То не знам ни данас, јер узакону нисам успео да пронађем ништа на тему супервештачења.3) Члaн 298, став 1. ЗКП-а упозорава да је:"Суд дужaн дa свoj углeд, углeд стрaнaкa и других учeсникa пoступкa зaштитиoд уврeдe, прeтњe и свaкoг другoг нaпaдa".У свом одговору на моју притужбу, да ме је током мог излагања на главнојрасправи адвокат туженог у суду вређао и омаловажавао, председник Основног судакаже (видети Одговор председника суда, стр. 2, последњи пасус):"Према изјашњењу поступајућег судије, неспорно је, како то наводите упритужби, да је током излагања Ваше завршне речи, пуномоћник приватногтужиоца адвокат Мићовић Милорад коментарисао излагање, те да је у једноммоменту рекао:Кога бре занима шта се теби догађа у животу, али поступајућасудија наводи да је пуномоћнику приватног тужиоца скренула пажњу да престане сатаквим понашањем. Поред тога, према изјашњењу поступајућег судије, неспорно једа је пуномоћник приватног тужиоца адвокат Мићовић Милорад токомизлагања Ваше завршне речи напустио судницу и да је тада, када је био на вратимарека: Не знаш шта причаш, али ова чињеница је и констатована у записнику оглавном претресу који је одржан дана 13.09.2012. године, на Ваш захтев."Права је истина да је адвокат Мићовић током целог суђења у овом предмету, а узпрећутно одобравање судије Влачо, коментарисао, а заправо вређао, провоцирао,претио, омаловажавао и исмевао туженог речима на шта то личиш, иди обриј се,немој да се мајмунишеш, имаш ли ти мозга, ко си ти бре, шлосеру и слично. Збогтаквог бахатог понашања тужиочевог пуномоћника уопште нисам био у стању да сесконцентришем на своју одбрану, већ сам био принуђен да непрестано молим судијуВлачо да обезбеди услове за нормалан и пристојан рад суда. Бројни апели, које сам каотужени упућивао председавајућем судији да ме заштити од увреда, остали су безикаквог одговора. То је и био разлог због којег сам у једном тренутку питао судијуВлачо да ми се објасни ко је истински судија у судници, она или адвокат Мићовић.Сама судија Влачо, видимо, признаје да се адвокат МЀ

×