• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Zahtev ministarstvu prosvete
 

Zahtev ministarstvu prosvete

on

  • 454 views

 

Statistics

Views

Total Views
454
Views on SlideShare
454
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
2
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Zahtev ministarstvu prosvete Zahtev ministarstvu prosvete Document Transcript

    • Зaхтeв Mинистaрству прoсвeтe Кaкo je мoгућe дa сe oдузмe лицeнцa нaстaвнику кojи je врaћeн нa пoсao дo oдлукe судa? Како је могуће да се одузме лиценца наставнику од 19. 10. 2012. године, када је у новембру или почетком децембра исте године Министарству достављен извештај просветног инспектора у Зрењанину у коме јасно пише да ми на дан 14. 11. 2012 – дакле оног дана када је директор Марић проследио захтев 202/12 министру просвете за одузимање моје лиценце – није престао радни однос? Претпостављам да су овај пропуст направиле надлежне службе у Министарству просвете; то јесте, да нису тачно информисале министра просвете по овом предмету и због тога тражим да се такав пропуст исправи. Дoклe ћу бити жртвa тeрoрa дирeктoрa Maрићa у OШ "Б. Ћoпић" у Лукићeву? Moj прoгoн трaje вeћ пунe двe и пo гoдинe, a ниjeдaн држaвни oргaн ништa нe прeдузимa дa рaдникa узмe у зaштиту прeд oтвoрeним нaсиљeм дирeктoрa шкoлe. За то време, путем електронске поште, послао сам на стотине дописа у којима сам тражио да ме Министарство просвете заштити од незаконитог прогона. Ни на један допис никада нисам добио ниједан одговор. Зачудо, од других државних институција којим сам се (исто електронском поштом) обраћао углавном сам добија одговор да се обратим суду и Министарству просвете. Да ли Министарство просвете има намеру да се oвaквoм отвореном насиљу и бeзaкoњу у ОШ „Б. Ћопић“ у Лукићеву једном стaнe у крaj? С пoштoвaњeм, Душaн Вукoтић Зрeњaнин, 17. jун 2013. Б. В. Влaхoвић, 7/15
    • ЗАХТЕВ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОДЛУКЕ О УКИДАЊУ ЛИЦЕНЦЕ Душану Вукотићу, наставнику физичког васпитања Министру просвете проф. др Жарку Обрадовићу Предмет: Одузимање лиценце Молим министра просвете Жарка Обрадовића да још једном размотри разлоге због којих ми је одузео лиценцу, јер се у конкретном случају ради о дезинформисању и превари којом се послужио директор школе у Лукићеву Сретенко Марић. Сматрам да се лиценца не може одузети по решењу о престанку радног односа које никада није примењено, односно по решењу које је директор школе ставио ван снаге још 25. 01. 2013. године (погледајте у прилогу). Одлуком инистарства рада враћен сам на посао и у школи радим од уара ове године. Према томе, решење о престанку радног односа није одавно извршно, а директор ОШ „Б. Ћопић“ Лукићево очигледно о томе Вас није известио. Молим Вас, зар није доста што водим радни спор, који сам добио у првостепеној инстанци на суду у Зрењанину, већ сада морам да се судим и с Министарством просвете, које очигледном кривицом директора Сретенка Марића није имало праве информације о предмету у којем је овде решавало. Стога, молим министра Обрадовића да повуче своју одлуку којом ми се одузима лиценца, јер испада да сам без лиценце радио готово пуних пет месеци, а и данас радим у школи по решењу број 07/13 директора Сретенка Марића који на посао 25. 01. 2013. године. С поштовањем, Душан Вукотић Б. В. Влаховић, 7/15 Зрењанин У прилогу: - Решење директора Сретенка Марића којим се ставља ван снаге раније решење о престанку радног односа (на основу којег је тражено одузимање лиценце) и којим сам враћен на посао 25. 01. 2013. - Пресуда Основног суда кој м је усвојена моја тужба за враћање на посао од 07. 03. 2013. године - Решење Министарства рада којим је одбијена жалба школе на одлуку Инспекције рада за моје враћање на рад до одлуке суда - Обавештење просветног инспектора из којег се види да сам био у радном односу 14.11.2012. то јесте, да није тачно да сам добио отказ 19. октобра 2012.
    • Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА Број: 118-00-00007/2012-13 Датум:27.05.2013. године Б е о гр ад Немањина 22-26 нп На основу члана 23. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05, 101/07 и 95/10) и члана 128. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 72/09 и 52/11), министар просвете, науке и технолошког развоја доноси Р Е Ш Е Њ Е ОДУЗИМА СЕ лиценца Душану Вукотићу, наставнику физичког васпитања, од дана 19.10.2012. године. Именовани из става 1. нема право на поновно издавање лиценце, нити на рад у установи. О б р а з л о ж е њ е Министарству просвете, науке и технолошког развоја, обратила се Основна школа „Бранко Ћопић“ из Лукићева, дописом број 202/12 од 14. 11. 2012. године за одузимање лиценце Душану Вукотићу из Зрењанина, наставнику физичког васпитања. Именованом је решењем директора у складу са чланом 143. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања, престао радни однос у школи дана 18.10. 2012.године, због повреде забране из члана 45. став 2. истог закона. Чланом 23. став 2. Закона о државној управи, између осталог, прописано је да министар доноси решења у управним и другим појединачним стварима. Чланом 128. став 1. тачка 2) Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се лиценца одузима наставнику, васпитачу и стручном сараднику коме је престао радни однос због повреде забране из чл. 44. до 46. овог закона. Чланом 143. став 2. истог Закона прописано је да запосленом који изврши повреду забране, прописане чл. 44. до 46. овог закона, престаје радни однос када одлука директора о утврђеној повреди забране постане коначна и‘ одузима се лиценца. 2
    • Имајући у виду чињеницу да је Душану Вукотићу из Зрењанина, наставнику физичког васпитања, радни однос у школи престао због повреде забране из члана 45. став 2. Закона, стекли су се услови да се именованом лиценца одузме у складу са чланом 128. истог Закона. Такође, чланом 128. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се лиценца сматра одузетом наредног дана од дана престанка радног односа наставника, васпитача и стручног сарадника. Према томе, Душану Вукотићу из Зрењанина, наставнику физичког васпитања, лиценца се сматра одузетом наредног дана од дана престанка радног односа, односно 19. 10. 2012. године. Душан Вукотић, наставник физичког васпитања, коме је одузета лиценца - нема право на њено поновно издавање нити на рад у установи, у складу са чланом 128. став 4. Закона. На основу напред наведеног донето је решење као у диспозитиву УПУТСТВО О ПРАВНОМ СРЕДСТВУ: Ово решење је коначно у управном поступку и против истог може се покренути управни спор. Тужба се подноси Управном суду у року од 30 дана од дана достављања овог решења. Доставити: - Основној школи „Бранко Ћопић“ из Лукићева, 23261 Лукићево; - Душану Вукотићу из Зрењанина; (достава по ЗУП-у) - Архиви. 3
    • Основна школа «Бранко Ћопић» Број : 07/13 Датум: 25.01.2013 Лукићево На основу чл. 193. Закона о раду («Сл. Гласник РС» бр. 24/05, 61/01 и 54/09), Директор Основне школе «Бранко Ћопић» из Лукићева, доноси: Р Е Ш Е Њ Е Ставља се ван снаге Решење бр. 201/12 од 14.11.2012.г„ којим је Вукотић Душану из Зрењанина, престао радни однос у школи и отказан уговор о раду бр. 21-02 од 01.02.2007. г. због изрицања дисциплинске мере престанка радног односа. О б р а з л о ж е њ е Решењем бр. 158/12 од 27.09.2012.г. Вукотић Душану из Зрењанина изречена је дисциплинска мера престанка радног односа у школи. Против наведеног решења запослени је поднео приговор који приговор је Школски одбор својим решењем 188/12 од 29.10.2012.г. одбио а оспорено решење о изреченој дисциплинској мери потврдио. Након коначности изречене дисциплинске мере престанка радног односа, Директор школе донео је Решење бр. 201/12 од 14.11.2012.г. којим је Вукотић Душану престао радни однос у школи. На наведено решење о престанку радног однос у школи, запослени је поднео приговор који је Школски одбор одбио као неоснован и потврдио решење Директора школе бр. 201/12 од 14.11.2012.г. Након коначности овог решења, отказан је уговор о раду бр. 21-02 од 01.02.2007. г. закључен између Школе и Вукотић Душана, и исти је одјављен са даном 13.12.2012. г., са којим даном је именованом престао радни однос. Против решења којим је престао радни однос у школи, Вукотић Душан поднео је тужбу надлежном суду, као и захтев надлежној Инспекцији рада којим је тражио да се одложи извршење коначног решења бр. 201/12 од 14.11.2012.г., до доношења правомоћне одлуке суда по његовој тужби. Захтев Вукотић Душана, надлежна инспекција рада је усвојила и донела дана 18.01.2013. г. Решење бр. 383-117-00191/2012-04, а које је Школа запримила дана 22.01.2013. заведено под бројем 6/13. Тим Решењем Инспекције рада одлаже се извршење коначног решења бр. 201/12 од 14.11.2012.г., којим је Вукотић Душану престао радни однос у школи и отказан уговор о раду због изрицања дисциплинске мере престанак радног односа до правомоћног окончања судског спора, са напоменом да жалба на наведено решење не одлаже извршење тог решења. На основу свега горе наведеног, а у складу са чл. 193. Закона о раду, Директор школе је донео ово Решење. 4
    • Република Србија ОСНОВНИ СУД У ЗРЕЊАНИНУ Број: 19.П1. 415/2012 Дана: 07. 03. 2013.Г. З р е њ а н и н У ИМЕ НАРОДА ! Основни суд у Зрењанину, по судији Нађиван Золтану, као судији појединцу, у правној ствари тужиоца ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина, против тужене ОШ „БРАНКО ЋОПИЋ" Лукићево, коју заступа адв. Поповић Зоран из Зрењанина, ради поништаја одлуке о дисиплинској мери престанак радног односа, након одржане и закључене усмене и јавне главне расправе дана 07. 03. 2013.г. донео је, и дана 15. 03. 2013.г. јавно објавио, следећу П Р Е С У Д У УСВАЈА СЕ тужбени захтев тужиоца ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина. ПОНИШТАВАЈУ СЕ као незаконита решења тужене ОШ „БРАНКО ЋОПИЋ" Лукићево бр. 158/12 од 27. 09. 2012.г. којим је тужиоцу изречена дисциплинска мера престанак радног односа, као и решење школског одбора тужене бр. 188/12 од 29. 10. 2012.г. по приговору тужиоца. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да у року од 8 дана, а под претњом принудног извршења, врати тужиоца на рад. Свака странка сноси своје трошкове спора. О б р а з л о ж е њ е Тужилац је дана 29. 10. 2012.г. поднео тужбу суду против тужене, ради поништаја решења о изрицању дисциплинске мере отказа и враћања на рад, наводећи да је као раднику тужене распоређеном на радно место наставник физичког васпитања у дисциплинском поступку који је вођен против њега изречена дисциплинска мера престанак радног односа, која је назаконита из више разлога, наиме, закључак директора тужене којим је покренут 5
    • 2 дисциплински поступак против тужиоца је незаконит јер се у закључку наводи да је тужилац због извршења повреде забране насиља из чл. 45. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања тиме што је дана 09. 11. 2010.г. песницом ударио у грудни кош директора школе, а због којег се покреће дисциплински поступак, а закључак је потписао директор школе који је оштећени у дисциплинском поступку и не може донети закључак о покретању поступка. Надаље, због тога што је поменути директор оштећени у поступку није могао да овласти друго лице за вођење дисциплинског поступка, као што је секретар школе Поповић Саво, који је водио дисциплинску расправу 20. 04. 2011.г., а да је тужилац тражио његово изузеће на расправи које није прихваћено од стране истог лица, да је другу расправу дана 04. 10. 2011.г. поново по овлашћењу директора водио Поповић Зоран адвокат, који није радник школе и чије је изузеће поново тужилац тражио, али је исто лице одбило захтев за изузеће, надаље, да је на трећој дисциплинској расправи два пута тражио изузеће лица за вођење поступка кога је овластио школски одбор, чије изузеће је тужилац у два наврата тражио на расправи, али је он сам оба пута одлучио о захтеву за изузеће одбивши захтеве, а које лице је незаконито обуставио испитивање тужиоца и истог изузео из расправе и одстранио са расправе прекинувши исту и да расправа више није заказивана, те је поменуто лице донело оспорену дисциплинску одлуку, те да му је због тога ускраћено право на правично суђење, надаље, иако је писменим путем предложио доказе у дисциплинском поступку у виду саслушања сведока, исто је одбијено, те сматра да му није омогућено право на одбрану, те због свега наведеног је оспорено решење незаконито, истовремено је истакао приговор застарелости вођења дисциплинског поступка против њега јер је прошло више од две године од покретања до завршетка поступка. Суд је решењем од 05. 11. 2012..г. вратио примерак тужбе тужиоцу због тога што иста није садржала све што је било потребно да се по њој поступи, у смислу чл. 98. ст. 3. у вези чл. 101. ст. 1. ЗПП-а, те је тужилац вратио исправљену тужбу и прецизирао тужбени захтев као у изреци пресуде. Тужена је, у одговору на тужбу, оспорила све наводе из тужбе тужиоца и предложила да суд исту одбије и обавеже га на плаћање трошкова, наводећи да је против тужиоца закључком директора покренут дисциплински поступак због сумње да је учинио повреду забране из чл. 45. ст. 2. Закона о основама система образовања и васпитања, да по спроведеном поступку лице овлашћено за вођење поступка и изрицање мере по одлуци школског одбора закључило да је тужилац извршио поменуту повреду која му се ставља на терет и својом одлуком га огласио кривим и изрекао му дисциплинску меру престанак радног односа, на које решење је тужилац поднео приговор школском одбору, а који је као исти као неоснован одбио, потврдивши првостепену одлуку. Суд је извео доказивање читањем писмена наведених у решењу са расправе одржане дана 07. 03. 2013.г., као и саслушањем тужиоца у својству парничне странке, те је на основу свих изведених доказа утврдио следеће чињенично стање: На основу копије решења о распоређивању од 01. 09. 2000.г. суд је утврдио да је тужилац код тужене распоређен на послове професора физичког васпитања почев од 2000. године па до отказа. Дана 22. 11. 2010.г. под бројем 219/10 директор тужене је донео закључак о покретању дисциплинског поступка против тужиоца због основане 6
    • 3 сумње да је извршио повреду забране насиља из чл. 45. ст. 2. Закона о основама система образовања и васпитања тиме што је у холу школе дана 09. 11. 2010.г. ударио песницом у грудни кош директора школе, при чему је исти задобио повреду грудног коша. Директор туженог је истог дана под бројем 220/10 донео и решење о удаљењу тужиоца са рада због покретања дисциплинског поступка против њега због повреде забране из чл. 45. ст. 2. поменутог Закона, које траје до окончања дисциплинског поступка. Закључак и решење о удаљењу је уручено истог дана тужиоцу на радном месту, с тим што је он одбио да потпише наведена документа, али их је узео. На основу изјаве тужиоца, као и увидом у образложење решења републичког инспектора рада од 18. 01. 2013.г., суд је утврдио да је након доношења закључка о покретања дисциплинског поступка против тужиоца, прва дисциплинска расправа је одржана 20. 04. 2011.г., коју је водио секретар тужене Поповић Саво, по писменом овлашћењу директора тужене који је у овом поступку учествовао у својству оштећеног. На расправи је тужилац затражио изузеће Поповић Саве пошто је исти сведок у прекршајном поступку који се води против тужиоца, што је исти и прихватио и отказао расправу. Друга расправа поводом дисциплинске одговорности тужиоца одржана је 04. 10. 2011.Г. коју је водио адвокат Поповић Зоран, пуномоћник тужене, поново по писменом овлашћењу директора школе, те је на истој тужилац поново тражио изузеће истог, који је захтев за изузеће одбио. Трећа расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности тужиоца одржана је 31. 08. 2012.г. коју је заказао и водио Праштало Зоран, наставник код тужене, а по овлашћењу школског одбора, за вођење дисциплинског поступка и доношење одлуке, а истовремено је директор тужене као оштећени у поступку изузет од даљег вођења поступка, тужилац је био писмено обавештен позивом 23. '08. 2012.г., од 22. 08. 2012. године, када је и обавештен да поднесе писмене и друге доказе од значаја за доношење одлуке, уз позив је тужилац обавештен да дана 28. 08. може извршити увид у документацију везану за дисциплински поступак. Поменутом приликом је тужилац, након што је упознат са чим се терети, дао своју изјаву и након тога затражио изузеће поменутог лица које је водило поступак, а који је захтев тужиоца одбио, након тога је изјаву на расправи дао оштећени директор школе и саслушана је радника Даринка Панић у својству сведока. Након тога су прочитана писмена документа, извештај лекара специјалисте и пријава повреде на раду за оштећеног, те је тужилац поново, други пут, затражио изузеће лица које води поступак, а због пристрасности, који је одбио захтев тужиоца и након тога обуставио поступак испитивања тужиоца због тога што он није поштовао процес дисциплинског поступка и поред више усмених опомена, пошто је више пута упутио клевете и неистине на рачун лица овлашћеног за вођење поступка и исто лице је одлучило о даљем изузећу тужиоца из расправе, те је тужилац обавештен да може да причека ван просторије ради потписивања записника. Тужилац је одбио да потпише овај део записника, јер се није слагао са разлозима напред наведеним. Ово је суд утврдио поред наведеног и на основу увида у записник са усмене расправе о утврђивању дисциплинске одговорности од 31. 08. 2012. године. 7
    • Након одржане расправе тужилац се обратио Просветној Инспекцији због изузећа Праштало Зорана, те је Инспекција захтев доставила школском одбору тужене и исти је дана 10. 09. 2012.г. одбацио као неоснован тужиочев захтев за изузеће Праштало Зорана. Након тога није заказивана нова седница дисциплинског органа, те је поменути Праштало Зоран, лице овлашћено за вођење поступка и доношење одлуке, дана 27. 09. 2012.г. донео оспорено решење бр. 158/12 којим је тужиоца прогласио одговорним и изрекао му дисциплинску меру престанак радног односа. Решење је тужиоцу уручено поштом препоручено дана 01. 10. 2012. године. На наведено решење тужилац је благовремено упутио приговор школском одбору 08. 10. 2012.г., који је приговор разматрао на својој седници одржаној 29. 10. 2012.г. и решењем бр. 188/12 одбио исти као неоснован, које другостепено решење је тужиоцу уручено препорученом поштанском пошиљком дана 01. 11. 2012. године, са напоменом да је 29. 10. 2012.г. тужилац упутио тужбу суду. На основу коначног решења у дисциплинском поступку директор тужене је дана 14. 11. 2012.г. донео решење о отказу уговора о раду, на основу изречене дисциплинске мере, које је тужиоцу уручено 19. 11. 2012.г., а на које је исти уложио приговор школском одбору 27. 11. 2012.г., те је школски одбор 07. 12. 2012.г. својим решењем одбио приговор као неоснован, а које је решење тужиоцу уручено 13. 12. 2012. године. На основу овако утврђеног чињеничног стања, суд налази да је тужбени захтев тужиоца дозвољен, благовремен основан из следећих разлога: У првом реду суд није прихватио приговор тужиоца да је наступила застарелост вођења дисциплинског поступка имајући у виду одредбе чл. 142. ст. 8. и 9. Закона о основама система образовања и васпитања (Службени Гласник РС бр. 72/09 и 52/11), где је наведено да је рок за покретање дисциплинског поступка за повреду забране 1 година од дана када је учињена повреда, а вођење застарева у року сд 2 године од покретања дисциплинског поступка, а како је поступак покренут закључком од 22. 11. 2010.г., када је тужиоцу и уручен исти, а завршио се доношењем другостепеног решења школског одбора по приговору тужиоца на првостепено решење у дисциплинском поступку дана 29. 10. 2012. године, што значи пре истека рока од две године. Надаље, одредбама чл. 142. ст. 5. Закона о основама система образовања и васпитања предвиђено је да се на остала питања вођења дисциплинског поступка сходно примењују правила управног поступка. Одредбама чл. 32. Закона о општем управном поступку (Службени Гласник РС бр. 30/2010) у ставу 1. тачка 1. је предвиђено да службено лице које решава у управном поступку изузеће се ако је у поступку странка, а законски заступник односно директор школе је био оштећени у поступку, те није могао да овласти секретара школе Поповић Саву, као ни Поповић Зорана, да исти воде поступак против тужиоца. Надаље, одредбама чл. 34. истог Закона предвиђено је да странка може захтевати изузеће службеног лица из разлога наведених у чл. 32., као и када постоје друге околности које доводе у сумњу његову непристрасност, а 4 8 и
    • 5 одредбама чл. 35. истог Закона у ставу 1. предвиђено је да о изузећу службеног лица одлучује руководилац органа, у конкретном случају школски одбор. Како је суд на сигуран и поуздан начин утврдио да је расправу 20. 04. 2011.г. водио по овлашћењу директора тужене Поповић Саво, супротно одредбама чл. 32. Закона о општем управном поступку јер директор није могао да пренесе своја овлашћења на именованог, исто тако и на расправи 04. 10. 2011.г. на адвоката Поповић Зорана, а имајући у виду да је тужилац тражио изузеће адвоката Поповић Зорана, а који је сам одлучивао о изузећу, одбивши захтев тужиоца, те имајући у виду дг је на расправи одржаној 31. 08. 2012.г. тужилац у два наврата тражио изузеће лица који води поступак Праштало Зорана који је сам одбијао захтеве за изузеће, противно одредбама чл. 35. Закона о општем управном поступку, те имајући у виду да је прекинуо дисциплинску расправу без да је завршио са расправљањем односно није завршио саслушање тужиоца, те да није непосредно расправљано на дисциплинској расправи о предлозима - одбрани тужиоца, као што је и списак предложених сведока, са напоменом да је о том списку се у самој дисциплинској одлуци лице које је водило поступак изјаснило, те да поменутом лицу није од стране тужене достављен докуменат који је тужилац доставио школи електронским путем под називом „Докази у вези дисциплинског поступка од 22. 11. 2010.г. (за Зорана Праштала)", а што је утврдила и Просветна Инспекција, те имајући у виду одредбе чл. 100. ст. 1. Закона о општем управном поступку где је предвиђено да учесник у дисциплинском поступку може бити удаљено тек пошто је претходно опоменуто да ће бити удаљено и пошто су му предочене правне последице такве мере, а у ст. 2. је предвиђено да ако буде удаљена странка која нема пуномоћника лице које води поступак ће позвати лице које се удаљава да постави свог пуномоћника, а ако то не учини може службено лице одложити радњу на трошак лица које је одбило да постави пуномоћника, а може му и само поставити пуномоћника ако је то потребно, те суд сматра да је тиме повређено право тужиоца на одбрану предвиђену чланом 142. ст. 3. Закона о основама система образовања и васпитања, где је предвиђено да радник мора бити саслушан у дисциплинском поступку, са правом да изложи своју одбрану. На основу свега напред наведеног суд сматра да су у дисциплинском поступку који је вођен против тужиоца учињене повреде напред наведене су такве природе да битно утичу на законитост оспорених одлука и стога је суд одлучио као у изреци. Суд је одлуку о трошковима донео у складу са чл. 153. ЗПП-а имајући у виду да тужилац није имао опредељених трошкова. У Зрењанину, дана 07. 03. 2013. године. ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против ове пресуде може се уложити жалба Апелационом суду у Новом Саду, у року од 15 дана од дана пријема исте, путем овог суда, у три примерка. 9
    • Број: 164-03-000102/2013-01 Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије, директор Инспектората за рад, на основу овлашћења министра рада и социјалне политике, број: 021-02-39/2012- 05 од 30.08.2012. године, као надлежни другостепени орган, решавајући по жалби послодавца Основне школе «Бранко Ћопић» из Лукићева, улица Бранка Радичевића број 8, која је изјављена преко адвоката Поповић Зорана, из Зрењанина улица Слободана Бурсаћа број 14, против решења инспектора рада Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Инспектората за рад, Одсека инспекције рада за Средњебанатски управни округу са седиштем у Зрењанину, број 383-117- 00191/2012-04 од 18.01.2013.године у управној ствари у управној ствари одлагања извршења одлуке послодавца до доношења правоснажне одлуке суда, на основу члана 272. став 3. Закона о раду («Службени гласник РС», број 24/05 и 61/05), члана 30. члана 59.став 1. члана 84. став 3. Закона о државној управи («Службени гласник РС», бр. 79/05, 101/07), члана 230. и 285. став 1. Закона о општем управном поступку («Службени лист СРЈ», бр. 33/97, 31/01 и «Службени гласник РС», 30/10), доноси Р Е Ш Е Њ Е ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба послодавца Основне школе «Бранко Ћопић» из Лукићева, улица Бранка Радичевића број 8, која је изјављена против решења инспектора рада Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Инспектората за рад, Одсека инспекције рада за Средњебанатски управни округу са седиштем у Зрењанину, број 383-117-00191/2012-04 од 18.01.2013.године. О б р а з л о ж е њ е Ожалбеним решењем одлаже се извршење коначног решења број 201/12 од 14.11.2012. године. које је донео директор Основне школе «Бранко Ћопић» из Лукићева, којим је Вукотић Душану престао радни однос у овој школи и отказан уговор о раду дел.бр.21-02 од 01.02.2007.године због изрицања дисциплинске мере престанак радног односа закључно са даном 13.12.2012.године до правоснажног окончања судског спора. Жалба на решење не одлаже извршење решења. Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, Инспекторату за рад, Одсеку инспекције рада за Средњобанатски управни округ, са седиштем у Зрењанину, обратио се дана 20.12.2012.године Вукотић Душана из Зрењанина, улица Булевар Вељка Влаховића број 7/15, да се одложи извршење коначног решења број 201/12 од 14.11.2012. године које је донео директор Основне школе «Бранко Ћопић» из Лукићева, којим је именованом престао радни однос у овој школи и отказан уговор о раду број 21-02 од 01,02.2007.године, закључно са 13.12.2012.године, због изрицања дисциплинске мере престанак радног односа, до доношења правоснажне одпуке суда. Вукотић Душан је уз наведени захтев доставио и примерак тужбе коју је електорнским путем послао Основном суду у Зрењанину дана 18.12.2012.године и доказ да се предмет по овој тужби води под бројем ГЛ-475/2012. Именовани у свом захтеву инспекцији рада наводи да је решење број 201/12 од 13.12.2012.године «противзаконито» јер је исто постало коначно истеком рока застарелости за вођење дисциплинског поступка, а из разлога што је дисциплински поступак против њега покренут дана 22.1 1.2010.године, а даје окончан доношењем решења од стране Школског одбора број 222/12.године дана 07.12.2012. године, односно достављањем овог решења именованом дана 13.12.2012.године, ког датума је постало коначно решење број 201/12 од 14.11.2012.године на основу кога му је престао радни однос у наведеној школи. Именовани је инспекцији рада у Зрењанину дана 21.12.2012.године доставио «додатак» на поднети захтев, у коме наводи да је решење број 201/12 од 14.11.2012.године које је донео директор школе у несагласности са решењем број 158/12 од 27.09.2012.године које је донео лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка и изрицање дисциплинске мере, а из разлога што се у једној правној ствари не могу донети два коначна решења; да му радни однос није престао када је решење о утврђеној повреди забране постало коначно, а то је дана 01.11.2012.године када му је достављено решење 10
    • Школског одбора број 188/12 од 29.10.2012.године. У овом додатку именовани је такође навео да Сретенко Марић, директор школе који је истовремено и странка у дисциплинском поступку у својству оштећеног, није могао донети било какву одлуку која је везана за дисциплински поступак и доношење одлуке у дисциплинском поступку, јер је исти закључком Школског одобора изузет од вођења дисциплинског поступка и доношења одлуке, те да из тог разлога није могао донети решење број 201 !12 од 14.11.2012.године, јер је као странка у својству оштећеног био изузет од било каквих правних радњи које су везане за дисциплински поступак покренут и вођен против њега. Дана 24.12.2012.године Вукотић Душан је инспекцији рада поднео додатак 2 на поднети захтев у коме између осталог наводи да је решење број 201/12 од 14.11.2012.године које је донео директор школе, донето од стране ненадлежног органа, јер је директор био странка у поступку и није могао донети решење; да Законом о основама система образовања и васпитања у случају повреде забране не прописује доношење накнадног решења, јер је овим законом прописано да коначношћу изречене мере којим је утврђена повреда забране запосленом аутоматски престаје радни однос и одузима се лиценца; да вођење дисциплинског поступка траје од покретања дисциплинског поступка до доношења дисциплинске мере, а у случају повреде забране до престанка радног односа, јер у том случају радни однос престаје аутоматски по коначности решења о дисциплинској мери, а како му је радни однос престао дана 13.12.2012.године вођење дисциплинског поступка је застарело. Поступајући по поднетом захтеву инспктор рада је дана 27.12.2012.године извршио инспкцијкси надзор код послодавца - Основна школа «Бранко Ћопић» Лукићево, те је на основу документације презентоване приликом вршења надзора записнички утврђено чињенично стање. Вукотић Душан засновао радни однос у овој школи на неодређено време за обављање послова «наставник физичког васпитања». Са послодавцем је дана 01.02.2007.године закључио Уговор о уређивању права, обавеза и одговорности број 21-02, у коме је у тачки 2. наведено да има заснован радни однос на неодређено време почев од 01.02.2000.године за обављање послова наставник физичког васпитања са 100% радног времена. Именовани је на основу наведеног радног односа био пријављен на обавезно осигурање од стране именованог послодавца у периоду од 02.02.2000.године - 13.12.2012.године Директор школе је, као овлашћени орган у смислу члана 142. став 1.3акона о основама система образовања и васпитања, за покретање и вођење дисциплинског поступка, дана 22.11,2010.године под бројем 219/10 донео закључак да се против Вукотић Душана покреће дисциплински поступак због повреде забране насиља из члана 45. став 2.3акона о основама система образовања и васпитања, због основане сумње да је у холу школе дана 09.1 1.2010.године у 13,45 часова, оштећеног директора школе песницом ударио у грудни кош, при чему је запослени директор школе задобио повреду грудног коша, а као доказ да је именовани учинио повреду је извештај лекара специјалисте, као и пријава повреде на раду. На закључку је сачињена службена белешка која гласи: закључак је уручен, запослени Вукотић Душан одбио да потпише. Поповић Саво, секретар школе, је изјавио да је дана 24.11.2010.године позвао запосленог Вукотић Душана у своју канцеларију како би му уручио закључак о покретању дисциплинског поступка у којој је била присутна и запослена Даринка Панић која обавља послова административног радника и рачуновође и да је Вукотић Душану уручен примерак закључка, међутим исти је одбио да потпише примерак истог као доказ да му је исто уручено, те је након тога присутној запосленој наложио да сачини белешку, горе наведене садржине. Према изјави Поповић Саве, секретара школе, истог дана 24.11,2010.године запосленом Вукотић Душану је достављено и решење које је донео директор школе дана 22.11.2010.године под бројем 220/10, којим је удаљен да рада почев од 22.11.2010.године до окончања дисциплинског поступка који је против њега покренут због учињене повреде забране насиља. У члану 139.3акона о основама система образовања и васпитања је прописано да запослени може да одговара за лакшу повреду радне обавезе утврђене општим актом установе;тежу повреду радне обавезе прописану овим законом; повреду забране прописану овим законом и материјалну штету коју нанесе установи намерно или крајњом непажњом у складу са законом. У члану 45. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се под насиљем и злостављањем подразумева сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета, ученика и запосленог. 11
    • Сагласно члану 143.наведеног закона, запосленом који изврши повреду забране прописане у члану 44. - 46. овог закона, престаје радни однос када одлука директора о утврђеној повреди забране постане коначна и одузима се лиценца. У члану 142. став б.наведеног закона је прописано да покретање дисциплинског поступка за повреду забране застарева у року од 1 године од дана када је учињена повреда забране, а у ставу 9. је прописано да вођење дисциплинског поступк застарева у року од 2 годне од покретања дисциплинског поступка. У члану 142. став 5. наведеног закона је прописано да се на остала питања вођења дисциплинског поступка, сходно примењују правила управног поступка. Расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности запосленог Вукотић Душана за повреду забране насиља одржана је 20.04.2011.године и ову расправу је водио запослени Поповић Саво - секретар школе, по писменом овлашћењу директора школе број 87/11 од 15.04.2011.године, што је супротно члану 32. Закона о општем управном поступку, а из разлога што је директор школе као странка у овом поступку у својству оштећеног морао бити изузет од стране Школског одбора и није могао овластити именованог запосленог да води дисциплински поступак. Такође директор школе није могао овластити запосленог Поповић Саву да води дисциплински поступак јер је у члану 62. став 4.3акона о основама система образовања и васпитања прописано да у случају привремене одсустности или спречености директора да обавља дужности замењује га наставник, васпитач или стручни сарадник у установи на основу овлашћења директора или органа управљања у складу са законом.На овој расправи Вукотић Душан је затражио изузеће Поповић Саве, а из разлога што је исти сведок у поступку који се против њега води у Прекршајном суду у Зрењанину, што је и прихваћено и ова расправа је отказана од стране Поповић Саве, који исту није могао отказати, што је супротно члану 35.3акона о општем управном поступку. Друга расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности за повреду забране насил.а запосленог Вукогић Душана одржана је дана 04.10.2011 .године ову расправу је водио Поповић Зоран, адвокат из Зрењанина, по писменом овлашћењу директора школе број 145. од 08.07 2011.године чије је изузеће тражио запослени Вукотић Душан и чији је захтев одбијен, што је супротно члану 32.и 35.3акона о општем управном поступку и члану 62.став 4.3акона о основама система образовања и васпитања, а из разлога што је директор школе који је у овом поступку имао својство оштећеног, морао бити изузет из овог поступка одлуком Школског одбора, што није био случај, а и из разлога што што именовани адвокат није имао статус запосленог у школи. Овлашћење за вођење дисциплинског поступка дирекотр школе није могао пренети на именваног адвоката, јер исти у школи нема статус запосленог. О захтеву Вукотић Душана за изузеће адвоката Поповић Зорана као лица који води дисциплински поступак није могао да одлучује именовани адвокат. Трећа расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности запосленог Вукотић Душана за повреду забране насиља одржана је 31.08.2012.године. На ову расправу запослени Вукотић Душан је писмено позван и обавештен позивом број 127112 од 22.08.2012.године да присуствује расправи која је заказана за 31.08.2012.године , као и да поднесе писмене и друге доказе које су од значаја за доношење одлуке, као и да своју одбрану може изложити усмено лично или преко заступника, да своју одбрану може доставити и писмено, као и да у случају спречености да се одазове позиву је дужан да обавести орган који га је позвао, као и да ће се расправа одржати ако се не одазове позиву. Уз овај позив запослени Вукотић Душан је писменим путем обавештен да дана 28.08.2012.године у периоду од 11 - 12 часова може изршити увид у документацију везану за дисциплински поступак. Ови позиви су Вукотић Душану достављени дана 23.08.2012.године Секретар школе Поповић Саво је изјавио да Вукотић Душан пре одржавања расправе заказане за 31.08.2012.године није доставио доказе од значаја за доношење одлуке о његовој дисциплинској одговорности, већ је то учинио дана 12.09.2012.године када је школи доставио под бројем 150/12 доказ потпуне невиности Душана Вукотића поводом оптужбе Сретенка Марића уз који је достави о листу сведока које позива у своју одбрану,а који су Праштало Зорану достављени дана 14.09.2012.године. Усмену расправу је водио запослени Праштало Зоран, наставник физике, који је закључком Школског одбора број 124/12 од 07.08.2012.године именован да води дисциплински поступак и донесе одлуку у дисциплинском поступку покренутом против запосленог Вукотић Душана, а пошто је истим закључком запослени директор школе Сретенко Марић као оштећени изузет од даљег вођења овог поступка против именованог запосленог, у смислу члана 57. став 1. тачка 10. и члана 62. 12
    • став 4.3акона о основама система образовања и васпитања и члана 32 став 1., члана 35. став 2, и члана 36. Закона о општем управном поступку. Расправи је присуствовао окривљени Вукотић Душан, оштећени Сретенко Марић, сведок Даринка Панић и записничар Алмажан Маја, и сачињен је записник број 131/12. Увидом у наведени записник утврђено је даје на почетку ове расправе запослени Вукотић Душан упозорен да искључи уређаје за снимање и да не омета ток расправе, као и да даје изјаве само када му се да реч, као и да се након тога именовани изјаснио о наводима наведеним у закључку о покретању дисциплинског поступка, након чега је потписао своју дату изјаву, и први пут у току ове расправе затражио изузеће лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка, који је његов захтев одбио, што је супротно члану 35.3акона о општем управном поступку, чија се правила сходно члану 142. став 5.закона о основама система образовања и васпитања, примењују на вођење дисциплинског поступка.У својству оштећеног изјаву је дао Сретенко Марић, а у својству сведока изјаву је дала Даринка Панић, који су потписали своје дате изјаве.Након извођења доказа читањем извештаја лекара специјалисте и пријаве повредене на раду, запослени Вукотић Душан је по други пут у току ове расправе затражио изузеће лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка због пристрасности у односу на директора и његов захтев је одбијен од стране лица чије је изузеће тражио, што је супротно члану 35. став З.Закона о општем управном поступку, чије се одредбе у вези изузећа сходно члану 142. став 5. наведнеог закона примењују и на правила у вођењу дисциплинског поступка. У конкретном случају о захтеву Вукотић Душана за изузеће лица које води дисциплински поступак требао је одлучи Школски одбор као орган који га је и именовао. Даљим увидом у сачињени записник са ове расправе је утврђено да је лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка обуставио поступак испитивања Вукотић Душана због непоштовања дисциплинског поступка јер је и поред више усмених опомена, клеветао и износио неистине на његав рачун, те је из тог разлога донета одлука о даљем изузећу именованог. У записнику је такође констатовано да је расправа завршена у 1 1,50 часова. Записник је потписан од свих лица која су присуствовала овој расправи осим Вукотић Душана, а од стране лица који је водио дисциплински поступак је констатовано «да је одбио да потпише, јер се не слаже са разлозима прекида расправе». Секретар школе је изјавио да је грешком у записнику наведено да се изузима Вукотић Душан од даљег вођења дисциплинског поступка, јер он не може бити изузет већ да може бити удаљен и да је и фактички био удаљен из просторије којој је вођен дисциплински поступак Пре удаљења са расправе због непристојног понашања Вукотић Душан није претходно опоменут да ће бити удаљен, нити су му предочене правне последице такве мере, нити је именовани позван да постави свог пуномоћника, како је го прописано у члану 100.Закона о општем управном поступку. Након одржане расправе запослени Вукотић Душан се обратио Просветној инспекцији у вези изузећа Праштало Зорана, лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка, која је овај захтев доставила Основној шкли «Бранко Ћопић» Лукићево, након чега је Школски одбор разматрао овај захтев и закључком број 147/12 од 10.09.2012.године одбацио као неоснован. Дана 27.09.2012.године под бројем 158/12 запослени Праштало Зоран, као лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка и доношење одлуке у дисциплинском поступку од стране Школског одбора, донео је решење да се запослени Вукотић Душан оглашава кривим што је дана 09.11.2010.године у 13,45 часова приликом изласка из школске зграде на улазним вратима школе оштећеног директтора школе песницом ударио у грудни кош, чиме је извршио повреду забране насиља из члана 45. став 2.3акона о основама система образовања и васпитања, те му је изречена дисциплинска мера престанак радног односа, с тим да му радни однос престаје даном коначности овог решења, којим, даном му се отказује закључени уговор о раду. Ово решење је запосленом Вукотић Душану уручено дана 01.10.2012.године. На наведено решење именовани је благовремено уложио приговор Школском одбору број 167/12 дана 08.10.2012.године, као другостепеном органу у поступку решавања о правима из радног односа запослених у смислу члана 145. став 1.3акона о основама система образовања и васпитања, који га је разматрао на својој седници одржаној дана 29.10.2012.године и својим решењем број 88/12 одбио као неоснован. Наведено решење Школског одбора је запосленом Вукотић Душану уручено дана 01.11.2012.године, са којим даном је постало коначно, и са кјим даном се окончало вођење дисциплинског поступка у смислу члна 142. став 9.3акона о основама система образовања и васпитања. Наведено решење није произвело правно дејство, тј. Вукотић Душану није престао радни однос даном његове коначности, како је то прописано у члану 143. став 2. 3акона о основама система образовања и васпитања. Наведено коначно решење које је донео лице овлашћено за вођење 13
    • дисциплинског поступка и доношење одлуке у дисциплинском поступку је било основ за доношење решења од стране директора школе број 201/12 од 14.11.2012.године, а на основу члана 144. Закона о основама система образовања и васпитања, које је Вукотић Душану уручено дана 19. 11. 2012.године и на које је именовани уложио приговор школском одбору број 210/12 дана 27.11.2012.године који га је разматрао на својој седници одржаној дана 07.12.2012.године и донео решење број 222/12 којим је одбио као неоснован приговор именованог. Наведено решење је Вукотић Душану уручено дана 13.12.2012.године када је решење директора постало коначно и са наведеним датумом је именованом престао радни однос. Сходно наведеном, на основу констатованог чињеничног стања, утврђено је даје коначним решењем директора школе број 201/12 од 14.11.2012.године очигледно повређено право Вукотић Душана, јер је донето на основу коначног решења о утврђивању дисциплинске одговорности Вукотић Душана и изрицања дисциплинске мере престанак радног односа, а да је дисциплински поступак ради утврђивања одговорности именованог запосленог за повреду забране насиља вођен супротно одредбама Закона о општем управном поступку чије се одредбе сходно примењују на вођење дисциплинског поступка у смислу члана 142. став 5.3акона о основама система образовања и васпитања. Наиме, директор школе који је у дисциплинском поступку имао својство оштећеног овластио је запосленог Поповић Саву, секретара школе, да води расправу која је одржана дана 20.04.2011.године, а адвоката Зорана Поповића да води расправу која је одржана дана 04.10.2011.године, супротно члану 32.3акона о општем управном поступку, јер је исти морао бити изузет из овог поступка, као и члану 62. став 4.3акона о основама система образовања и васпитања јер је овластио лица која нису били наставници, васпитачи, нити стручни сарадници у овој школи. О захтеву Вукотић Душана за изузеће лица која су водила расправе одржане 20.04.2011.године и 04.10.2011.године одлучивала су та лица, а што је супротно члану 35. став З.Закона о општем управном поступку, јер та лица нису била надлежна да одлучују о свом изузећу. Трећа расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности запосленог Вукотић Душана одржана је дана 31.08.2012.године ову расправу је водио запослени Праштало Зоран, који је од стране Школског одбора именован за лице које ће водити дисциплински поступак и донети дисциплинску меру, а пошто је претходно директор изузет из овог поступка да као овлашћено лице у смислу члана 141.став 1 .Закона о основама система образовања и васпитања да покреће и води дисциплински поступак и изриче дисциплинску меру.На овој расправи Вукотић Душан је тражио изузеће лица које води поступак и по овом захтеву је решавало лице чије је изузеће тражено, што је супротно члану 35.закона о општем управном поступку, јер је о том захтеву за изузеће могао да решава само Школски одбора као орган који га је и именовао. Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка, и поред стављеног захтева за његово изузеће, наставио је да врши радње у овом поступку, тако што је саслушавао оштећеног директора школе Сретенка Марића, сведока Даринку Панић, што је супротно члану 34. став 2. Закона о општем управном поступку, где је прописано да службено лице за које је странка захтевала изузеће из било ког разлога наведеног у члану 32. овог закона, не може све до доношења закључка о том захтеву вршити никакве радње у поступку, осим оних које не трпе одлагање. Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка је супротно наведеној одредби и поред тога што је Вукотић Душан по други пут у току ове расправе тражио његово изузеће наставио да врши радње у поступку тако што је именованог удаљио са ове расправе због непристојног понашања, а да га претходно није опоменуо да ће бити удаљен и предочио му правне последице такве мере, нити га је позвао да постави свог пуномоћника, како је то прописан о у члану 100. Закона о општем управном поступку. Школски одбор је разматрао захтев за изузеће лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка Праштало Зорана дана 10.09.2012.године, а пошто се Вукотић Душан претходно обратио и поднео захтев просветној инспекцији у Зрењанину која је након тога овај захтев доставила послодавцу. Школски одбор је донео закључак број 147/2 од 10.09.2012.године којим је одбијен као неоснован захтев Вукотић Душана за изузеће лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка.Нова расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности именованог запосленог није одржана, већ је на основу тако спроведеног дисциплинског поступка од стране лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка и доношења одлуке, донето решење број 158/12 од 27.09.2012.године којим је Вукотић Душану изречена дисциплинска мера престанак радног односа. 14
    • Сходно наведеном, како је дисциплински поступак поводом утврђивања одговорности Вукотић Душана за повреду забране насиља вођен супротно правилима Закона о општем управном поступку који се сходно члану 142. став 5.3акона о основама система образовања и васпитања примењују и на вођење дисциплинског поступка у образованим установама, јер су расправе одржане дана 20.04.2011.године и 04.10.2011.године вођене од стране лица која сходно члану 62.сгав 4. Закона о основама система образовања и васпитања у школи немају статус наставника, васпитача и стручног сарадника, и како је по захтеву Вукотић Душана за изузеће лица које води дисциплински поступак који је одржан дана 31.08.2012.године решавало лице чије је изузеће тражио што је супротно члану 35. став 3.Закона о општем управном поступку и што је након захтева за изузеће наставио да врши радње у дисциплинском поступку тако што је узимао изјаве од оштећеног, као и сведока у овом поступку, а које су биле одлучне за доношење решења о утврђивању његове дисциплинске одговорности, као и што је удаљио Вукотић Душана са расправе, а да га претходно није упозорио и предочио правне последице такве мере, и како га није позвао да постави свог пуномоћника, поступио је супротно члану 34., 35. и 100.закона о општем управном поступку, донето је решење како је наведено. Жалба на решење не одлаже извршење. Против наведеног решења жалилац је благовремено изјавио жалбу и допуну те жалбе због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и повреда одредаба управног поступка. Жалилац у жалби и допуни жалбе сматра да првостепени орган као правни основ за доношење побијаног решења позива се на сасвим друге разлоге, друге чињенице и материјално правне одредбе Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о општем управном поступку, које су сасвим супротне од оних које је у свом захтеву и два додатка навео именовани и самим тим првостепени орган одлучује мимо својих законских овлашћења из члана 271. Закона о раду, којим се утврђује да ће инспектор рада својим решењем одложити извршење послодавца о отказу уговора о раду само ако се ради о очигледно повређеном праву запосленог или уколико право запосленог очигледно није повређено тим решењем о отказ у уговора о раду нема места за усвајање захтева именованог. У конкретном случају, првостепени орган је донео побијано решење и ако решењем о отказу уговора о раду није очигледно повређено право запосленог ставио се у улогу суда, што по Закону он нема у овом предмету чињенично стање је погрешно и непотпуно утврђено. Жалилац у жалби истиче да, у дисциплинском поступку против именованог, нису одржане три расправе пред дисциплинским органом ради утврђивања дисциплинске одговорности за повреду забране како се то наводи у образложењу ожалбеног решења, јер је одржана само једна дисциплинска расправа и то 31.08.2012.године и ту дисциплинску расправу водило је као овлашћени дисциплински орган лице, којег је својим закључком овластио Школски одбор и исто лице је овлашћено за доношење одлуке у дисциплинском поступку против запосленог. Током вођења дисциплинског поступка овлашћено лице, није учинило ниједну повреду Закона о општем управном поступку, чије се одредбе примењују на вођење дисциплинског поступка, сходно члана 142. Закона о основама система образовања и васпитања. Жалилац у жалби између осталог истиче да је Вукотић Душан током дисциплинске расправе одржане 3 1.08.2012.године пред дисциплинским органом, тражио изузеће лица које води дисциплински поступак, који је одбијен од стране овлашћеног лица, јер исти није дат у складу како је то предвиђено члану 34 Закона о општем управном поступку. Стога, ни провстепени орган у образложењу ожалбеног решења није имао упориште у поменутом Закону и изнетим чињеницама за тврдњу да је овлашћено лице које је водило дисциплински поступак против запосленог повредило својим радњама у поступку одредбе било ког члана Закона о општем управном поступку. На основу наведених чињеница, а које надлежни Инспектор рада погрешно и непотпуно утврдио у ожалбеном решењу, може се утврдити да је дисциплински поступак против запосленог вођен у потпуности у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и у складу са Законом о општем управном поступку. На подлози погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања првостепени орган је погрешно применио материјално право када је усвојио захтев именованог и донео ожалбено решење. Предлажемо да се жалба усвоји из свих горе наведених разлога 15
    • По разматрању списа предмета, навода у жалби и ожалбеног решења, оцењено је да жалбу треба одбити, јер наводи у жалби и чињенично стање из списа предмета не дају основа за другачије решење ове управне ствари и при том су прихваћени разлози који су наведени у образложењу првостепеног решења. Првостепени орган је у складу са чл. 8. и 125. Закона о општем управном поступку у поступку доношења ожалбеног решења утврдио све одлучне чињенице и околности које су од значаја за доношење решења. Чланом 142. став 8 Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да покретање дисциплинског поступка за повреду забране застарева у року од 1 године од дана када је учињена повреда забране, а у ставу 9. прописано је да вођење дисциплинског поступак застарева у року од 2 године од покретања дисциплинског поступка. У члану 142. став 5. наведеног закона је прописано да се на остала питања вођења дисциплинског поступка, сходно примењују правила управног поступка Правилно је првостепени орган утврдио да је дисциплински поступак поводом утврђивања одговорности Вукотић Душана за повреду забране насиља вођен супротно правилима Закона о општем управном поступку који се сходно члану 142. став 5.3акона о основама система образовања и васпитања примењују и на вођење дисциплинског поступка у образованим установама, јер су расправе вођене од стране лица која сходно члану б2.став 4. Закона о основама система образовања и васпитања у школи немају статус наставника, васпитача и стручног сарадника, и да је по захтеву Вукотић Душана за изузеће лица које води дисциплински поступак решавало лице чије је изузеће тражио што је супротно члану 35. став 3.Закона о општем управном поступку. Како је предмет ожалбеног решења одлагање одлуке послодавца о престанку радног односа до доношења правоснажне одлуке суда у радном спору, оцена ваљаности или оправданости разлога за отказ уговора о раду, а посебно оних које се односе на садржину повреде, њену тежину и последице, као и кривицу запосленог, као и о наводима из жалбе и евентуалним спорним питањима, према наводима жалиоца, мериторно ће у доказном поступку одлучити суд пред којим је покренут радни спор. Дакле, према схватању другостеног орана, имајући у виду напред изнето као и списе предмета, оцењено је да је инспектор рада правилно поступио када је донео наведено решење. У поступку доношења овог решења разматрани су и остали наводи у жалби, али су они без утицаја на другачије решење у овој правној ствари. На основу напред изнетог, применом чл. 230. Закона о општем управном поступку, решено је као у диспозитиву решења. Упутство о правном средству; Ово решење је коначно у управном поступку и против њега жалба није допуштена, нити се може покренути управни спор, сагласно одредби члана 272. став 4. Закона о раду. 16
    • РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ГРАД ЗРЕЊАНИН ГРАДСКА УПРАВА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ БРОЈ: 614-150/12-1У-08-01 ДАНА: 3.12.2012. ЗРЕЊАНИН Трг слободе10 Телефон: 023/315-0-053 ДУШ АН ВУКОТИЋ Булевар Вељка Влаховића 7/15 Зрењанин Предмет: Обавештење Дана 22.11.2012. године у ОШ „Бранко Ћопнћ" у Лукићеву извршен је контролни инспекцијски надзор о чему је сачињен записник број 614-150/12-IV-08-01 од 28.11.2012. године. Приликом вршења надзора дато је на увид решење заведено под деловодним бројем 188/12 од 29.10.2012. године, као и повратница (извештај о уручењу) на Ваше име. Увидом у наведено решење утврђено је да исто има изреку следеће садржине: „Одбија се као неоснован приговор Душана Вукотића професора физичког васпитања, поднет против решења лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка и изрицање дисциплинске мере број 158/12 од 27.9.2012. године, а оспорено решење се потврђује. Решење Школског одбора је коначно". Решење садржи поуку о правном средству следеће садржине: „Против овог решења запослени има право да покрене радни спор пред надлежним судом у року од 15 дана од дана достављања решења". Увидом у повратницу (извештај о уручењу) утврђено је да Вам је решење број 188/12 од 29.10.2012. године достављено дана 1.11.2012. године. Приликом вршења надзора дато је на увид решење Основног суда у Зрењанину број 19 П1. 415/12 од 14.11.2012. године уз које је школи као туженој, достављена на одговор Ваша тужба од 9.11.2012. године. Дана 14.11.2012. године директор школе донео је решење број 201/12 са изреком следеће садржине: „Радни однос запосленом Вукотић Душану из Зрењанина, Булевар Вељка Влаховића 7/15, на радном месту наставник физичког васпитања престаје даном коначности овог решења, којим даном му се отказује уговор о раду деловодни број 21-2 од 1.2.2007. године". Решење број 201/12 од 14.11.2012. године садржи поуку о правном средству следеће садржине: „Против овог решења запослени има право подношења 17
    • 2 приговора Школском одбору у року од 8 дана од дана достављања решења. Ако Школски одбор не одлучи по приговору у року од 15 дана или запослени не буде задовољан одлуком Школског одбора може се обратити надлежном суду у року од 15 дана од дана достављања одлуке или у року од 15 дана од дана истека рока за доношење одлуке". Увидом у повратницу (извештај о уручењу) утврђено је да Вам је решење број 201/12 од 14.11.2012. године достављено дана 19.11.2012. године. У тренутку вршења надзора, када се ради о решењу број 201/12 од 14.11.2012. године, текао је рок за изјављивање приговора. Увидом у решење број 158/12 од 27.9.2012. године донето у дисциплинском поступку који је вођен против Вас и решење директора школе број 201/12 од 14.11.2012. године утврђено је да је изрека решења број 158/12, у којем је наведено да Вам радни однос престаје даном коначности овог решења у супротности са изреком у решењу број 201/12, а које се односи на отказ уговора о раду и у којем је наведено да Вам радни однос престаје даном коначности овог решења. Како се у погледу решења о отказу уговора о раду, ради о надзору над применом Закона о раду, поступајући инспектор је у складу са чланом 148. став 1. тачка 5. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС", број 72/09 и 52/11) о наведеном обавестио Инспекторат за рад, Одсек инспекције рада за Средњобанатски управни округ, а ради предузимања мера из њихове надлежности. Сходно наведеном и имајући у виду изреку решења број 201/12 од 14.11.2012. године и чињеницу да у тренутку вршења надзора наведено решење није коначно, констатовано је да Вам у тренутку вршења надзора није престао радни однос у ОШ „Бранко Ћопић" у Лукићеву. Приликом вршења надзора дато је на увид обавештење број 202/12 од 14.11.2012. године које је упућено Министарству просвете и у којем је између осталог наведено следеће: „На основу свега изнетог имајући у виду чињеницу да је запосленом Вукотић Душану након спроведеног дисциплинског поступка изречена дисциплинска мера престанак радног односа, као и чињенице да је Школски одбор одбио приговор запосленог на то решење, применом одредаба Закона о основама система образовања и васпитања члан 128. став 2. који гласи Лиценца се одузима наставнику, васпитачу и стручном сараднику: коме је престао радни однос због повреде забране из члана 44. до 46. овог закона. Поводом тога стекли су се услови да се наставнику физичког васпитања Душану Вукотићу из Зрењанина одузме лиценца". Имајући у виду утврђено чињенично стање на дан вршења надзора, а у погледу Вашег радно-правног статуса, поступајући инспектор је о наведеном известио Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Секретаријат министарства, Одсек за полагање испита за лиценцу, директоре и секретаре установа. У току израде записника дана 27.11.2012. године путем електронске поште Просветној инспекцији Градске управе у Зрењанину доставили сте приговор на решење број 201/12 насловљен на Школски одбор ОШ „Бранко Ћопић" у Лукићеву. Наведени приговор је од стране поступајућег инспектора истог дана на основу члана 56. став 4. Закона о општем управном поступку, а у складу са чланом 18
    • 3 148. став 1. тачка 5. Закона о основама система образовања и васпитања, упућен Школском одбору, као надлежном органу. Школском одбору је указано следеће: Чланом 145. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да на свако решење о остваривању права, обавеза и одговорности запослени има право на приговор органу управљања, у року од осам дана од дана достављања решења директора. Ставом 2. наведеног члана прописано је да је орган управљања дужан да донесе одлуку по приговору у року од 15 дана од дана достављања приговора. С поштовањем. 19
    • 20