Pređašnje stanje

  • 18 views
Uploaded on

 

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
18
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
0
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. OСНOВНИ СУДЗРEЊАНИНЗАХТЕВ ЗА ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ (3 К-97/11)Другостепени суд је одлучивао о некаквој жалби по предмету 3 К-97/2011 (судија М. З.Влачо), коју сам наводно доставио 13. 03. 2013. године. Тог дана суду у Зрењанину нисампроследио никакав документ по предмету 3 К-97/2011 и то се лако може проверити увидом уелектронску пошту Вашег информационог посредника. Последњи документ на предмет К-97/2011 доставио сам 28. 01. 2013 (било је то Решење Инспекције рада). А све што сам до тада,након првостепене пресуде, слао суду у Зрењанину поводом предмета 3 К-97/2011истовремено сам слао и на електронску адресу Апелационог суда у Новом Саду, што се такођелако може проверити.Истина је да сам моју електронску пошту проследио судији Нађивану 11. 03. 2013. и да тапошта никада није испоручена примаоцу Нађивану, већ је, два дана касније, незаконитопреусмерена судији Влачо. Моја намера је била да судију Нађивана упознам са догађајима којису директно везани за моју тужбу за повратак на посао и претпоставио сам да ће најбољи увиду "тајминг" тих догађаја имати ако му доставим жалбу коју сам почетком октобра прошлегодине послао Апелационом суду у Новом Саду.У Закону о електронском документу (ЗЕД) јасно пише да је "потврда o приjeмуeлeктрoнскoг дoкумeнтa дoкaз дa je тaj дoкумeнт примљeн oд стрaнe примaoцa" (члaн 8. ЗЕД).Потврду о пријему документа добио сам са службене електронске адресе Зорице Рис(zorica.ris@zr.os.sud.rs) 11. 03. 2013. У наслову електронске поште јасно сам именовао лицекојем пошта има да се испоручи – то је судија Золтан Нађиван. Заправо, потврду коју сам тогдана добио из суда схватио сам као недвосмислену потврда да је моја пошта испорученасудији Нађивану (на предмет П1-475/2012)! Заправо, другачије је и нисам могао схватити,нити би ико на мом месту могао претпоставити да та потврда не значи оно што би морала дазначи, а то је, да је прималац Золтан Нађиван добио документ који сам му послао.Каснијим увидом у предмет П1-475/2012 дошао сам до сазнања да судија Нађиван никаданије добио поменуту пошту, те да је потврда о пријему и достави документа лицу коме самдокумент био наменио – била лажна!Након што сам на рочишту у вези предмета П1-475/2012 дознао да судија Нађиван ниједобио документ који сам му проследио, усмено сам обавестио информационог посредника датај документ треба да се пошаље судији Нађивану, на шта сам добио одговор да не бринем и даће моја пошта бити прослеђена ономе коме сам је наменио.Штавише, информациони посредник је потврдила да је примила и моју поруку с молбомза исправку коју сам послао електронском поштом 14. марта 2013, у којој сам, посумњавши даможда нешто ипак није у реду, још једном нагласио да сам документ послао судији Нађивану,а не судији Влачо.Сматрам да нико нема право да мења примаоца поште без мог знања, јер сви поступцисуда, који нису у складу с јасно исказаном вољом странке, требало би да буду дати на увидстранци. На пример, ако судија у суду прими документ за који сматра да му је прослеђенгрешком, он ће о томе обавестити странку и рећи јој шта је урадио с тим документом (нпр.
  • 2. вратиће га странци, послати другом органу, судији и слично). Золтан Нађиван никада ниједобио пошту коју сам само њему наменио – и никоме више.Тешко ми је да поверујем да информациони посредник има права да сам, по свомнахођењу, промени примаоца и достави моју пошту некоме коме она није насловљена. Ваљдаје посредник дужан да достави пошту примаоцу, а прималац онда може да одлучи које ће даљерадње предузети у конкретном случају. Заправо, ако би могло да се делује другачије, тадаинформациони посредник не би уопште био посредник, него лице које има право да одлучује осамом документу који се шаље, што би био својеврстан нонсенс. Било би то исто као када бипоштар моје писмо које сам адресирао Пери, однео Ђури, јер зна да се у коверту налази писмоадресирано на Ђуру.Уосталом, уверен сам да посао информационог посредника није да разрешава неке правнедилеме и доноси своје личне судове, већ, као што и сам назив "посредник" каже, да посредујеизмеђу онога ко шаље пошту и онога ко ту пошту треба да прими. Дакле, његово је дабуквално пренесе пошту од пошиљаоца до примаоца, а не да одлуку о томе коме ће нештодоставити доноси на основу документа који се налази унутар електронске поште. А прималацје јасно и недвосмислено био назначен у наслову електронске поште ("Поднесак на тужбу П1-475/2012 – судија Нађиван").Могуће је да је забуну изазвала реч "поднесак", коју сам употребио лаички (пошто непоседујем правно знање), а заборавио сам да додам "као доказ" ("Поднесак као доказ на тужбуП1-475/2012 – судија Нађиван"). Ипак, то ништа не мења у смислу посредовања и достављањапоште лицу коме је она била намењена. Такође, убеђен сам да је информациони посредникбила дужна да ме консултује уколико је хтела да провери да документ случајно нисам послаона погрешну адресу. Верујем да о промени адресе примаоца по властитој вољи она није ималаправо, а ни потребу да размишља.Лице које прима и разврстава електронску пошту (информациони посредник) ту поштуприма у име пошиљаоца или примаоца, исту преноси и доставља ономе коме је поштанамењена (дакле, од пошиљаоца примаоцу или обрнуто; ЗЕД, члан 3, став 1, алинеја 8).Информациони посредник потврђује пријем поште и тај датум када је пошта примљена ипотврђен њен пријем јесте датум достављања електронског документа (ЗЕД члaн 8. став 1 и 2).Дакле, другостепени суд је одлучивао по истоветном електронском документу од 04.октобра 2012, који је против моје воље наново упућен Апелационом суду 19. марта 2013.године и који по Закону о електронском документу никако није могао да се третира каопосебан документ; одлучивао је о документу који првостепеном суду није достављен 13. марта2013. године, како стоји у списима суда (стога је он непостојећи) него 11. марта, али сасвимдругом примаоцу (Золтану Нађивану и у вези предмета П1-475/2012).Још једном да нагласим, да су наведеним понашањем суда прекршени следећи члановизакона:1) У Закону о електронском документу (члан 3, став 1, алинеја 6 и 7) јасно пише да је"пoшиљaлaц прaвнo или физичкo лицe, oднoснo oргaн влaсти кojи je пoслao или у чиjeимe сe примaoцу шaљe eлeктрoнски дoкумeнт" (у овом конкретном случајупошиљалац је моја маленкост као физичко лице у својству правног субјекта), док је"примaлaц прaвнo или физичкo лицe, oднoснo oргaн влaсти кoмe je нaмeњeн и упућeнeлeктрoнски дoкумeнт и кojи je тaj дoкумeнт примиo" (у мом конкретном случајупрималац је судија Золтан Нађиван, а у ).вези предмета.
  • 3. - Моја електронска пошта није предата примаоцу који је јасно адресован у насловупоште – није предата судији Золтану Нађивану!2) "Инфoрмaциoни пoсрeдник je прaвнo или физичкo лицe кoje у имe пoшиљaoцa илипримaoцa врши приjeм, прeнoс, дoстaвљaњe и чувaњe eлeктрoнских дoкумeнaтa"(Закон о електронском документу, члан 3, став 1, алинеја 8).- Лице које посредује између пошиљаоца и примаоца електронске поште није овлашћенонити је надлежно да самовољно мења адресу примаоца, а противно вољи пошиљаоцакоја је јасно декларисана у наслову електронске поште. Пошта која је упућена судијиНађивану ни у ком случају није могла бити упућена неком другом лицу.3) "Пoтврдa o приjeму eлeктрoнскoг дoкумeнтa je дoкaз дa je тaj дoкумeнт примљeн oдстрaнe примaoцa. Пoтврду o приjeму eлeктрoнскoг дoкумeнтa издaje примaлaц илиинфoрмaциoни пoсрeдник (Закон о електронском документу, члан 8, став 1 и 2).- У два наврата добијам потврду из суда да је моја електронска пошта достављена судијиНађивану, чиме сам доведен у заблуду да је мој документ отишао тамо где сам га бионаменио.4) "Свaки примљeни eлeктрoнски дoкумeнт смaтрa сe пoсeбним дoкумeнтoм, oсим aкo jeвишe путa примљeн истoвeтaн дoкумeнт и примaлaц je знao или je мoрao знaти дa jeрeч o истoвeтнoм дoкумeнту" (Закон о електронском документу, члан 9).- Судија М. З. Влачо је добила документ који јој није био намењен. Основна ствар биваљда требало да буде да судија погледа да ли је пошта уопште намењена њој. Наконтога, судија Влачо је морала да зна да се ту ради о истоветном документу, који јеелектронском поштом послат у виду жалбе на првостепену пресуду 04. октобра 2012.године (тада недвосмислено насловљене на предмет 3 К-97/2011; у наслову поштеписало је: Жaлбa нa прeсуду бр. 3 К 97/11 Aпeлaциoнoм суду у нoвoм Сaду путeмOснoвнoг судa у Зрeњaнину). Дакле, јасно је, ако сам имао намеру да поново проследимисту жалбу (што је само по себи апсурдно) онда бих у наслову написао да је то жалба,као што бих написао и број предмета на који је шаљем, а не бих то слао судијиНађивану и не бих, сигурно, слао жалбу на властиту тужбу.5) "Oргaн пoступкa je дужaн дa у склaду сa oдрeдбaмa oвoг зaкoникa пoучи oкривљeнoгили другoг учeсникa у пoступку o прaвимa кoja му припaдajу. Aкo би oкривљeни илидруги учeсник у пoступку услeд нeзнaњa мoгao дa прoпусти нeку рaдњу или нeискoристи свoja прaвa, oргaн пoступкa je дужaн дa гa упoзoри нa пoслeдицeпрoпуштaњa" (Законик о кривичном поступку, члан 8, став 1 и 2, Поука о правима).- Чак и да сам проследио поменути документ на адресу М. З. Влачо и на предмет 3 К-97/2011 (а више је него очигледно да нисам), судија је била дужна да провери да такварадња није почињена из незнања или неком омашком, те да странку о томе обавести иупути је на последице које би из неспречавања таквог чина могле наступити. Наиме,јасно је да нисам ни у сну сањао да ће неко мој документ који сам послао судијиНађивану поново послати у Апелациони суд, не само зато што би то било криво, па икрајње подло, тумачење моје јасне намере да другом тужбеном предмету доставимпоменуту жалбу као доказни материјал, већ и зато што се по Закону о електронскомдокументу поменута жалба никако није могла означити као посебан документ, јер јеистоветна (идентична) жалби коју сам проследио 04. октобра 2012.
  • 4. Очигледно је да је судија М. З. Влачо морала бити свесна и једног и другог, па је отудатешко разумети зашто је:а) пристала да узме документ који јој није био намењен, а што је јасно могла да види изнаслова електронске поште; мислим да је била дужна да тај документ вратиинформационом посреднику, да га ова достави судији Нађивану коме је од странепошиљаоца документ и био послатб) без икаквог преиспитивања послала тај документ у Апелациони суд иако јесасвим добро знала да је то исти онај електронски документ који јој је достављен 04.октобра 2012. године; чиме је допринела да судије Апелационог суда добију утисак даје окривљени неозбиљан, а тиме и његова жалбав) занемарила судијску етику и покушала да злоупотребом документа напакостистранци; јер, јасно је да би сваки судија у таквом случају одбио да манипулишедокументом који није послат њему лично или који није насловљен на предмет који онводи.Због свега горе изнесеног предлажем да суд донесеРЕШЕЊЕ- предмет 3 К-97/2011 враћа се у стање од пре 19. марта 2013. године које је претходилонезаконитом упућивању жалбе Апелационом суду у Новом Садупомен : хтев ш љем у з конском року од ос м д н ; пресуду пел ционог суд добио с м у утор к 7. м ј 2013.рењ нин, 14. м ј 2013.
  • 5. -------- Original Message --------Subject:Read: Podnesak na tužbu P1-475/2012 (sudija Nađivan)Date:Mon, 11 Mar 2013 02:49:47 +0100From:Zorica Ris <zorica.ris@zr.os.sud.rs>Reply-To:Zorica Ris <zorica.ris@zr.os.sud.rs>To:Dušan Vukotić <dusan_vukotic@live.com>This is a receipt for the email message you sent to<uprava@zr.os.sud.rs> at 11.03.13 2:22 PMThis receipt verifies that the message has been displayed on therecipients computer at 11.03.13 2:49 AM
  • 6. OСНOВНИ СУДЗРEЊАНИНЖAЛБA НA ПРOЦEСНE РAДЊE У ПРEДMETУ 3 К-97/11Другостепени суд је одлучивао о некаквој жалби по предмету 3 К-97/2011 (судија М. З.Влачо), коју сам наводно доставио 13. 03. 2013. године. Тог дана суду у Зрењанину нисампроследио никакав документ по предмету 3 К-97/2011 и то се лако може проверити увидом уелектронску пошту Вашег информационог посредника. Последњи документ на предмет К-97/2011 доставио сам 28. 01. 2013 (било је то Решење Инспекције рада). А све што сам до тада,након првостепене пресуде, слао суду у Зрењанину поводом предмета 3 К-97/2011истовремено сам слао и на електронску адресу Апелационог суда у Новом Саду, што се такођелако може проверити.Истина је да сам моју електронску пошту проследио судији Нађивану 11. 03. 2013. и да тапошта никада није испоручена примаоцу Нађивану, већ је, два дана касније, незаконитопреусмерена судији Влачо. Моја намера је била да судију Нађивана упознам са догађајима којису директно везани за моју тужбу за повратак на посао и претпоставио сам да ће најбољи увиду "тајминг" тих догађаја имати ако му доставим жалбу коју сам почетком октобра прошлегодине послао Апелационом суду у Новом Саду.У Закону о електронском документу (ЗЕД) јасно пише да је "потврда o приjeмуeлeктрoнскoг дoкумeнтa дoкaз дa je тaj дoкумeнт примљeн oд стрaнe примaoцa" (члaн 8. ЗЕД).Потврду о пријему документа добио сам са службене електронске адресе Зорице Рис(zorica.ris@zr.os.sud.rs) 11. 03. 2013. У наслову електронске поште јасно сам именовао лицекојем пошта има да се испоручи – то је судија Золтан Нађиван. Заправо, потврду коју сам тогдана добио из суда схватио сам као недвосмислену потврда да је моја пошта испорученасудији Нађивану (на предмет П1-475/2012)! Заправо, другачије је и нисам могао схватити,нити би ико на мом месту могао претпоставити да та потврда не значи оно што би морала дазначи, а то је, да је прималац Золтан Нађиван добио документ који сам му послао.Каснијим увидом у предмет П1-475/2012 дошао сам до сазнања да судија Нађиван никаданије добио поменуту пошту, те да је потврда о пријему и достави документа лицу коме самдокумент био наменио – била лажна!Након што сам на рочишту у вези предмета П1-475/2012 дознао да судија Нађиван ниједобио документ који сам му проследио, усмено сам обавестио информационог посредника датај документ треба да се пошаље судији Нађивану, на шта сам добио одговор да не бринем и даће моја пошта бити прослеђена ономе коме сам је наменио.Штавише, информациони посредник је потврдила да је примила и моју поруку с молбомза исправку коју сам послао електронском поштом 14. марта 2013, у којој сам, посумњавши даможда нешто ипак није у реду, још једном нагласио да сам документ послао судији Нађивану,а не судији Влачо.Сматрам да нико нема право да мења примаоца поште без мог знања, јер сви поступцисуда, који нису у складу с јасно исказаном вољом странке, требало би да буду дати на увидстранци. На пример, ако судија у суду прими документ за који сматра да му је прослеђенгрешком, он ће о томе обавестити странку и рећи јој шта је урадио с тим документом (нпр.
  • 7. вратиће га странци, послати другом органу, судији и слично). Золтан Нађиван никада ниједобио пошту коју сам само њему наменио – и никоме више.Тешко ми је да поверујем да информациони посредник има права да сам, по свомнахођењу, промени примаоца и достави моју пошту некоме коме она није насловљена. Ваљдаје посредник дужан да достави пошту примаоцу, а прималац онда може да одлучи које ће даљерадње предузети у конкретном случају. Заправо, ако би могло да се делује другачије, тадаинформациони посредник не би уопште био посредник, него лице које има право да одлучује осамом документу који се шаље, што би био својеврстан нонсенс. Било би то исто као када бипоштар моје писмо које сам адресирао Пери, однео Ђури, јер зна да се у коверту налази писмоадресирано на Ђуру.Уосталом, уверен сам да посао информационог посредника није да разрешава неке правнедилеме и доноси своје личне судове, већ, као што и сам назив "посредник" каже, да посредујеизмеђу онога ко шаље пошту и онога ко ту пошту треба да прими. Дакле, његово је дабуквално пренесе пошту од пошиљаоца до примаоца, а не да одлуку о томе коме ће нештодоставити доноси на основу документа који се налази унутар електронске поште. А прималацје јасно и недвосмислено био назначен у наслову електронске поште ("Поднесак на тужбу П1-475/2012 – судија Нађиван").Могуће је да је забуну изазвала реч "поднесак", коју сам употребио лаички (пошто непоседујем правно знање), а заборавио сам да додам "као доказ" ("Поднесак као доказ на тужбуП1-475/2012 – судија Нађиван"). Ипак, то ништа не мења у смислу посредовања и достављањапоште лицу коме је она била намењена. Такође, убеђен сам да је информациони посредникбила дужна да ме консултује уколико је хтела да провери да документ случајно нисам послаона погрешну адресу. Верујем да о промени адресе примаоца по властитој вољи она није ималаправо, а ни потребу да размишља.Лице које прима и разврстава електронску пошту (информациони посредник) ту поштуприма у име пошиљаоца или примаоца, исту преноси и доставља ономе коме је поштанамењена (дакле, од пошиљаоца примаоцу или обрнуто; ЗЕД, члан 3, став 1, алинеја 8).Информациони посредник потврђује пријем поште и тај датум када је пошта примљена ипотврђен њен пријем јесте датум достављања електронског документа (ЗЕД члaн 8. став 1 и 2).Дакле, другостепени суд је одлучивао по истоветном електронском документу од 04.октобра 2012, који је против моје воље наново упућен Апелационом суду 19. марта 2013.године и који по Закону о електронском документу никако није могао да се третира каопосебан документ; одлучивао је о документу који првостепеном суду није достављен 13. марта2013. године, како стоји у списима суда (стога је он непостојећи) него 11. марта, али сасвимдругом примаоцу (Золтану Нађивану и у вези предмета П1-475/2012).Још једном да нагласим, да су наведеним понашањем суда прекршени следећи члановизакона:1) У Закону о електронском документу (члан 3, став 1, алинеја 6 и 7) јасно пише да је"пoшиљaлaц прaвнo или физичкo лицe, oднoснo oргaн влaсти кojи je пoслao или у чиjeимe сe примaoцу шaљe eлeктрoнски дoкумeнт" (у овом конкретном случајупошиљалац је моја маленкост као физичко лице у својству правног субјекта), док је"примaлaц прaвнo или физичкo лицe, oднoснo oргaн влaсти кoмe je нaмeњeн и упућeнeлeктрoнски дoкумeнт и кojи je тaj дoкумeнт примиo" (у мом конкретном случајупрималац је судија Золтан Нађиван, а у ).вези предмета.
  • 8. - Моја електронска пошта није предата примаоцу који је јасно адресован у насловупоште – није предата судији Золтану Нађивану!2) "Инфoрмaциoни пoсрeдник je прaвнo или физичкo лицe кoje у имe пoшиљaoцa илипримaoцa врши приjeм, прeнoс, дoстaвљaњe и чувaњe eлeктрoнских дoкумeнaтa"(Закон о електронском документу, члан 3, став 1, алинеја 8).- Лице које посредује између пошиљаоца и примаоца електронске поште није овлашћенонити је надлежно да самовољно мења адресу примаоца, а противно вољи пошиљаоцакоја је јасно декларисана у наслову електронске поште. Пошта која је упућена судијиНађивану ни у ком случају није могла бити упућена неком другом лицу.3) "Пoтврдa o приjeму eлeктрoнскoг дoкумeнтa je дoкaз дa je тaj дoкумeнт примљeн oдстрaнe примaoцa. Пoтврду o приjeму eлeктрoнскoг дoкумeнтa издaje примaлaц илиинфoрмaциoни пoсрeдник (Закон о електронском документу, члан 8, став 1 и 2).- У два наврата добијам потврду из суда да је моја електронска пошта достављена судијиНађивану, чиме сам доведен у заблуду да је мој документ отишао тамо где сам га бионаменио.4) "Свaки примљeни eлeктрoнски дoкумeнт смaтрa сe пoсeбним дoкумeнтoм, oсим aкo jeвишe путa примљeн истoвeтaн дoкумeнт и примaлaц je знao или je мoрao знaти дa jeрeч o истoвeтнoм дoкумeнту" (Закон о електронском документу, члан 9).- Судија М. З. Влачо је добила документ који јој није био намењен. Основна ствар биваљда требало да буде да судија погледа да ли је пошта уопште намењена њој. Наконтога, судија Влачо је морала да зна да се ту ради о истоветном документу, који јеелектронском поштом послат у виду жалбе на првостепену пресуду 04. октобра 2012.године (тада недвосмислено насловљене на предмет 3 К-97/2011; у наслову поштеписало је: Жaлбa нa прeсуду бр. 3 К 97/11 Aпeлaциoнoм суду у нoвoм Сaду путeмOснoвнoг судa у Зрeњaнину). Дакле, јасно је, ако сам имао намеру да поново проследимисту жалбу (што је само по себи апсурдно) онда бих у наслову написао да је то жалба,као што бих написао и број предмета на који је шаљем, а не бих то слао судијиНађивану и не бих, сигурно, слао жалбу на властиту тужбу.5) "Oргaн пoступкa je дужaн дa у склaду сa oдрeдбaмa oвoг зaкoникa пoучи oкривљeнoгили другoг учeсникa у пoступку o прaвимa кoja му припaдajу. Aкo би oкривљeни илидруги учeсник у пoступку услeд нeзнaњa мoгao дa прoпусти нeку рaдњу или нeискoристи свoja прaвa, oргaн пoступкa je дужaн дa гa упoзoри нa пoслeдицeпрoпуштaњa" (Законик о кривичном поступку, члан 8, став 1 и 2, Поука о правима).- Чак и да сам проследио поменути документ на адресу М. З. Влачо и на предмет 3 К-97/2011 (а више је него очигледно да нисам), судија је била дужна да провери да такварадња није почињена из незнања или неком омашком, те да странку о томе обавести иупути је на последице које би из неспречавања таквог чина могле наступити. Наиме,јасно је да нисам ни у сну сањао да ће неко мој документ који сам послао судијиНађивану поново послати у Апелациони суд, не само зато што би то било криво, па икрајње подло, тумачење моје јасне намере да другом тужбеном предмету доставимпоменуту жалбу као доказни материјал, већ и зато што се по Закону о електронскомдокументу поменута жалба никако није могла означити као посебан документ, јер јеистоветна (идентична) жалби коју сам проследио 04. октобра 2012.
  • 9. Очигледно је да је судија М. З. Влачо морала бити свесна и једног и другог, па је отудатешко разумети зашто је:а) пристала да узме документ који јој није био намењен, а што је јасно могла да види изнаслова електронске поште; мислим да је била дужна да тај документ вратиинформационом посреднику, да га ова достави судији Нађивану коме је од странепошиљаоца документ и био послатб) без икаквог преиспитивања послала тај документ поново у Апелациони суд иако јесасвим добро знала да је то исти онај електронски документ који јој је достављен 04.октобра 2012. године; чиме је допринела да судије Апелационог суда добију утисак даје окривљени неозбиљан, а тиме и његова жалбав) занемарила судијску етику и покушала да злоупотребом документа напакостистранци; јер, јасно је да би сваки судија у таквом случају одбио да манипулишедокументом који није послат њему лично или који није насловљен на предмет који онводи.Због свега горе изнесеног предлажем да суд донесеРЕШЕЊЕ- предмет 3 К-97/2011 враћа се у стање од пре 19. марта 2013. године које је претходилонезаконитом упућивању жалбе Апелационом суду у Новом Саду